Архиве категорија: Дешавања

Афотека 2

Афотека по други пут међу афористичарима

Како је и наја­вље­но, до кра­ја лета, 19. сеп­тем­бра 2013. годи­не из штам­пе је иза­шао Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“ са 570 афо­ри­за­ма 38 ауто­ра из Срби­је, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Афотека 2

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ при­ре­ди­ли су Вла­ди­ца Милен­ко­вић (КУА „Арти­ја“), Горан Радо­са­вље­вић („Лига духо­ви­тих“) и Мио­драг Сто­шић („Шири­мо опти­ми­зам“). Рецен­зен­ти су Гру­јо Леро, про­фе­сор књи­жев­но­сти и сати­ри­чар из Бије­љи­не, и Коста Павло­вић, афо­ри­сти­чар из Бео­гра­да, позна­ти­ји као Срба Павло­вић. Ком­плет­ну књи­гу је илу­стро­вао Сло­бо­дан Срдић, кари­ка­ту­ри­ста из Сме­де­ре­ва, а у књи­зи се нала­зе кари­ка­ту­ре које су наста­ле на осно­ву 38 афо­ри­за­ма, од сва­ког афо­ри­сти­ча­ра по један.

Након поја­ве прве АФОТЕКЕ, дру­ги исто­и­ме­ни алма­нах у изда­њу КУА „Арти­ја“, није морао дуго да чека. Угле­дао је све­тло дана мно­го рани­је него што је оче­ки­ва­но… Оно што је карак­те­ри­стич­но за алма­на­хе, то је да се поја­вљу­ју, након што се у јед­ној обла­сти, или већ оно­ме што та врста часо­пи­са тре­ти­ра, дође до зна­чај­ни­јих про­ме­на. У овом слу­ча­ју, уну­тар гру­пе Лига духо­ви­тих и гру­пе Шири­мо опти­ми­зам, дошло је до нео­че­ки­ва­ног пора­ста бро­ја чла­но­ва. Самим тим пред при­ре­ђи­ва­чи­ма се нашао и зна­тан број вред­них афоризама…

Карак­те­ри­стич­но је још да и овај дру­ги број алма­на­ха, тако­ђе, наста­вља у истом мани­ру: хумо­ран, сати­ри­чан, интри­ган­тан, врцав. За разли­ку од број­них доса­да­шњих књи­га слич­не при­ро­де, не сво­ди се на три теме (вођа, рато­ви – про­те­сни митин­зи, поли­ци­ја). При­ре­ђи­ва­чи таквих књи­га “одра­ди­ли су сво­је”, афо­ри­зам осло­бо­ђен инвек­ти­ве, гру­би­јан­ства, наи­ве и при­ми­ти­ви­зма. Вра­ћа се ново-ста­ро вре­ме. Земља кора­ча убр­за­ним кора­ци­ма ка Евро­пи, а афо­ри­зам ка књи­жев­ном. У при­лог овој тврд­њи иде и “јади­ков­ка” сати­ри­ча­ра прет­ход­не гене­ра­ци­је, који жали што није ства­рао у овом времену. …

Коста Павло­вић

Алма­нах АФОТЕКА 2 заслу­жу­је сва­ку пажњу и помен. Из оби­ља срп­ске, црно­гор­ске, маке­дон­ске и хрват­ске афо­ри­сти­чар­ске про­дук­ци­је издво­је­но је чак 570 иза­бра­них афо­ри­за­ма. Ауто­ри су бира­ни по вре­мен­ском и ври­јед­но­сном кључу. …

При­ре­ђи­ва­чи су има­ли на уму чиње­ни­цу да су се у пери­о­ду од пет деце­ни­ја јави­ле и одре­ђе­не, ста­ре и нове, нега­тив­не дру­штве­не поја­ве – које су пре­суд­но ути­ца­ле на фор­ми­ра­ње афо­ри­сти­чар­ске сви­је­сти. То је доказ више да се „ћуд тумо­ра дру­штва“ не мије­ња. Мије­ња­ју се само изазивачи! …

Дру­га књи­га АФОТЕКЕ пра­ти ври­је­ме, као што га пра­те афо­ри­сти­ча­ри живом ријеч­ју и сна­жним мисли­ма о поја­ва­ма које ква­ре устрој­ство дру­штва, држа­ве, инсти­ту­ци­ја и нара­ви појединаца.

А сми­јех је нај­бо­љи лијек про­тив непод­но­шљи­ве дру­штве­не вру­ћи­не која је захва­ти­ла ове просторе.

Рецепт може про­пи­са­ти сва­ки од 38 љека­ра спе­ци­ја­ли­ста из овог алма­на­ха, који нам покла­ња­ју лепе­зу освје­жа­ва­ју­ћих афо­ри­за­ма да лак­ше под­не­се­мо гору­ће про­бле­ме, због којих се дано­ноћ­но знојимо.

Гру­јо Леро, проф.

„Афо­те­ка­ри“ су ово­га пута били: Миро­слав Сре­да­но­вић (1936), Живо­јин Ден­чић (1939), Коста Павло­вић (1942), Пеко Лали­чић (1944), Нико­ла ЧД Пешић (1948), Сло­бо­дан М. Сте­фа­но­вић (1948), Јован Кра­гу­је­вић (1950), Мићо Лукић (1952), Љубо­мир О. Вујо­вић (1952), Дими­тар И. Вила­зор­ски (1953), Душан Ђор­ђе­вић (1955), Васил Толев­ски (1956), Миле Гјор­гји­јо­ски (1957), Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил (1958), Лен­че Сто­и­ме­но­ва (1958), Алек­сан­дар Кржа­вац (1959), Момир Ста­ни­са­вље­вић (1959), Зоран Доде­ро­вић (1960), Алек­сан­дар Павић (1960), Жељ­ко Мар­ко­вић (1961), Љуби­сав Гру­јић (1962), Пери­ца Јокић (1962), Милан Бутрић Тан­кеш (1964), Горан Радо­са­вље­вић (1969), Дејан Ђор­ђе­вић (1970), Дин­ко Осман­че­вић (1971), Деа­на Саи­ло­вић (1971), Вла­ди­ца Милен­ко­вић (1973), Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја (1974), Бра­ти­слав Коста­ди­нов (1975), Дра­ган Миљ­ко­вић (1975), Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић (1978), Дра­жен Јер­го­вић (1980), Љуп­ка Цве­та­но­ва (1976), Мио­драг Сто­шић (1982), Јеле­на Вучи­нић (1982), Нико­ла Жив­ко­вић (1984) и Ната­ша Гјор­гји­јо­ска (1985).

Прва про­мо­ци­ја је зака­за­на већ за петак, 20. сеп­тем­бар 2013. годи­не, у Маке­до­ни­ји у Дел­че­ву на Првом међу­на­род­ном фести­ва­лу кари­ка­ту­ре и афо­ри­зма „Пија­нец 2013“.

У пла­ну је да уз про­мо­ци­је које сле­де буде поста­вље­на и изло­жба свих кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа које се нала­зе у књи­зи, а које ће за ову при­ли­ку бити ура­ђе­не у колору.

Неке од зани­мљи­во­сти у вези Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ може­те про­чи­та­ти у вести Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у наја­ви.

КУА „Арти­ја“
Пара­ћин, 19.09.2013.

Ускоро књига афоризама "За сваки случај"

Ускоро нова књига афоризама Владице Миленковића „За сваки случај“

Сре­ди­ном окто­бра из штам­пе изла­зи нова књи­га афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ уз помоћ Општи­не Параћин

Ускоро књига афоризама "За сваки случај"

После књи­га афо­ри­за­ма „Кри­тич­на маса“ из 2005. и „Доси­је ФенИКС“ из 2010. годи­не, „За сва­ки слу­чај“ је тре­ћа аутор­ска књи­га Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, а укуп­но четвр­та књи­га у окви­ру Библи­о­те­ке Арти­ја чији је уредник.

Обја­вљи­ва­ње књи­ге помо­гла је Општи­на Пара­ћин путем кон­кур­са за про­јек­те у култури.

Пре ове књи­ге, из штам­пе изла­зи тре­ћа књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“, коју је Милен­ко­вић уре­дио и при­ре­дио зајед­но са Гора­ном Радо­са­вље­ви­ћем и Мио­дра­гом Сто­ши­ћем, где је и засту­пљен међу 38 афо­ри­сти­ча­ра из Срби­је, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Поезирање - ОДговори

„Поезирање“ Марка Антића

Поезирање - ОДговориОбја­вљен је дру­ги збор­ник гру­пе „Пое­зи­ра­ње“ под нази­вом „ОДго­во­ри“, а у њему на стра­на­ма 20 и 21 две песме Мар­ка Анти­ћа, чла­на КУА „Арти­ја“, и то „Ђаво“ и „Моја (само)одбрана“.

Песме су иза­бра­ли и при­ре­ди­ли збор­ник Јеле­на Бла­ну­ша и Игор Вар­га и за сада се збор­ник може чита­ти само у елек­трон­ској вер­зи­ји, а више о све­му уред­ни­ци збор­ни­ка кажу:

На поет­ски кон­курс гру­пе Пое­зи­ра­ње који је био отво­рен до 15. јану­а­ра 2013. годи­не при­ја­ви­ло се око 150 ауто­ра. У кона­чан избор за збор­ник ушле су песме 50 ауто­ра из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Хрват­ске, Црне Горе и Словеније.

Елек­трон­ски збор­ник зва­нич­но је обја­вљен 15. авгу­ста 2013. годи­не. За елек­трон­ско изда­ње уред­ни­ци су се одлу­чи­ли, како због жеље да избег­ну огра­ни­ча­ва­ња изда­ва­ча, тако и да би пое­зи­ју учи­ни­ли доступ­ном свим заин­те­ре­со­ва­ним читаоцима.

Посеб­но место у овом збор­ни­ку поно­во зау­зи­ма­ју две песме наше пре­ми­ну­ле песни­ки­ње и при­ја­те­љи­це Ире­не Савић (позна­ти­је под псе­у­до­ни­мом Уна Мари­по­са). Додат­но, као сво­је­вр­стан увод у овај збор­ник, пред­ста­вља­мо крат­ку при­чу сјај­ног, мла­дог писца Anthony W. Mouse-а.

Ауто­ри засту­пље­ни у збор­ни­ку су: Хана Агић, Мар­ко Антић, Јова­на Баја­гић, Весна Бар­зут, Јеле­на Бла­ну­ша, Татја­на Бран­ко­вић, Седи­на Бркић, Вла­ди­мир Чола­ко­вић, Томи­ца Ћирић, Алек­сан­дар Ћуко­вић, Љубо­мир Деле­вић, Ведра­на Дра­го­ље­вић, Елма А. Дугић, Мла­ден Ђури­чић, Дими­три­је Ђуро­вић, Фра­њо Фран­чич, Доми­ник Гре­гу­рек, Милан Гро­мо­вић, Ана Хра­ни­са­вље­вић, Марин Колић, Мили­вој Костић, Кенан Кра­ко­вић, Миле­на Кре­ме­но­вић, Тија­на Лазић, Мари­ја Лесан, Мила­на Љуби­са­вље­вић, Пре­драг Мило­ва­но­вић, Лара Митра­ко­вић, Anthony W. Mouse, Ната­ша Нико­лић, Вла­ди­мир Нико­лић, Вељ­ко Ода­ло­вић, Здрав­ко Одор­чић, Јеле­на Пали­го­рић, Мари­ја Пан­те­лић, Искра Пене­ва, Дејан Попо­вић, Миле­на Пра­ви­ло­вић, Сара Радој­ко­вић, Ире­на Савић, Алек­сан­дар Слав­нић, Дали­бор Стар­че­вић, Мла­ден Сто­ја­ди­но­вић, Јова­на Сто­ја­но­вић, Џени­та Суљ­ка­но­вић, Јасми­на Шушић, Игор Вар­га, Јеле­на Видић, Робер­то Вода­но­вић, Нико­ла Зелен­ко­вић и Бојан Ждрале.

Жели­мо вам угод­но читање,
Уредници.

poeziranje.blogspot.com

Први збор­ник гру­пе „Пое­зи­ра­ње“ обја­вљен је 2012. годи­не у штам­па­ном изда­њу, у којој је обја­вље­на Мар­ко­ва песма „Веб-фору­ми“. И овај збор­ник је, тако­ђе, досту­пан у елек­трон­ском фор­ма­ту.

Још неке од песа­ма Мар­ка Анти­ћа може­те про­чи­та­ти у делу сај­та КУА „Арти­ја“ Ства­ра­ла­штво.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат

Алманах афористичара „Афотека 2“ у најави

До кра­ја лета иза­ћи ће из штам­пе Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“ са афо­ри­зми­ма 38 ауто­ра из Срби­је, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат

Након закљу­че­ња кон­кур­са, ода­би­ра ауто­ра, затим оду­ста­ја­ња и нак­над­них при­сту­па­ња, ауто­ри афо­ри­за­ма који ће бити део дру­гог по реду Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра су: Миро­слав Сре­да­но­вић (1936), Живо­јин Ден­чић (1939), Коста Павло­вић (1942), Пеко Лали­чић (1944), Нико­ла ЧД Пешић (1948), Сло­бо­дан М. Сте­фа­но­вић (1948), Јован Кра­гу­је­вић (1950), Мићо Лукић (1952), Љубо­мир О. Вујо­вић (1952), Дими­тар И. Вила­зор­ски (1953), Душан Ђор­ђе­вић (1955), Васил Толев­ски (1956), Миле Гјор­гји­јо­ски (1957), Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил (1958), Лен­че Сто­и­ме­но­ва (1958), Алек­сан­дар Кржа­вац (1959), Момир Ста­ни­са­вље­вић (1959), Зоран Доде­ро­вић (1960), Алек­сан­дар Павић (1960), Жељ­ко Мар­ко­вић (1961), Љуби­сав Гру­јић (1962), Пери­ца Јокић (1962), Милан Бутрић Тан­кеш (1964), Горан Радо­са­вље­вић (1969), Дејан Ђор­ђе­вић (1970), Дин­ко Осман­че­вић (1971), Деа­на Саи­ло­вић (1971), Вла­ди­ца Милен­ко­вић (1973), Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја (1974), Бра­ти­слав Коста­ди­нов (1975), Дра­ган Миљ­ко­вић (1975), Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић (1978), Дра­жен Јер­го­вић (1980), Љуп­ка Цве­та­но­ва (1976), Мио­драг Сто­шић (1982), Јеле­на Вучи­нић (1982), Нико­ла Жив­ко­вић (1984) и Ната­ша Гјор­гји­јо­ска (1985).

На осно­ву бро­ја ауто­ра „Афо­те­ка 2“ садр­жа­ће укуп­но 570 афо­ри­за­ма и 38 илу­стра­ци­ја, не рачу­на­ју­ћи кори­це књиге.

При­ре­ђи­ва­чи су, као и про­шлог пута, Вла­ди­ца Милен­ко­вић (КУА „Арти­ја“), Горан Радо­са­вље­вић („Лига духо­ви­тих“) и Мио­драг Сто­шић. За илу­стро­ва­ње књи­ге побри­нуо се Сло­бо­дан Срдић, кари­ка­ту­ри­ста из Сме­де­ре­ва и доа­јен срп­ске кари­ка­ту­ре. Рецен­зент је Гру­јо Леро, про­фе­сор књи­жев­но­сти и сати­ри­чар из Бије­љи­не и уче­сник прве „Афо­те­ке“, а увод­ну реч има Србо­љуб Павло­вић из Бео­гра­да, један од нај­и­стак­ну­ти­јих афо­ри­сти­ча­ра Срби­је, и сам уче­сник у оба Алма­на­ха са афо­ри­зми­ма пот­пи­са­ним псе­у­до­ни­мом Коста Павловић.

Зани­мљи­ве поје­ди­но­сти у вези Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“:

  • 38 ода­бра­них ауто­ра афо­ри­за­ма, у одно­су на 29 у првом Алманаху;
  • 28 ауто­ра афо­ри­за­ма из Срби­је (Бео­град, Заје­чар, Мај­дан­пек, Ниш, Нови Сад, Вра­ње, Пара­ћин, Чачак, Пожа­ре­вац, Сме­де­ре­во, Грде­ли­ца код Лесков­ца, Срем­ски Кар­лов­ци, Кру­ше­вац, Сур­ду­ли­ца, Сме­де­рев­ска Палан­ка) укљу­чу­ју­ћи и јед­ног ауто­ра који живи у Швај­цар­ској, 6 из Маке­до­ни­је (Велес, Ско­пље, Дел­че­во, Коча­ни, Штип), 2 из Хрват­ске (Рије­ка и Загреб) и по 1 из Црне Горе (Бера­не) и Босне и Хер­це­го­ви­не, тач­ни­је Репу­бли­ке Срп­ске (Бања Лука);
  • уче­ству­је чак 7 афо­ри­сти­чар­ки, од тога 4 из Срби­је и 3 из Маке­до­ни­је, за разли­ку од првог Алма­на­ха у коме није било нијед­ног жен­ског аутора;
  • 16 ауто­ра су били уче­сни­ци и првог Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра уз још јед­ног ауто­ра који је ово­га пута рецен­зент – Гру­јо Леро;
  • нај­мла­ђи аутор је Ната­ша Гјор­гји­јо­ска, рође­на 1985. годи­не, док је у првом Алма­на­ху то био Мио­драг Сто­шић, рођен 1982. године;
  • неко­ли­ци­ни пре све­га мла­ђих ауто­ра ово ће бити прво поја­вљи­ва­ње у јед­ном књи­жном афо­ри­сти­чар­ском издању.

„Афо­те­ка 2“ је наста­вак про­шло­го­ди­шње прве „Афо­те­ке“ која је наи­шла на вео­ма пози­тив­не кри­ти­ке од стра­не чита­ла­ца, као и коле­га афо­ри­сти­ча­ра и кари­ка­ту­ри­ста који нису уче­ство­ва­ли у овом про­јек­ту, сигур­но нај­ве­ћем на овим про­сто­ри­ма у обла­сти сати­ре када је само­ор­га­ни­за­ци­ја у питању.

Као и прва „Афо­те­ка“, „Афо­те­ка 2“ биће штам­па­на лати­нич­ним писмом ради лак­шег пла­сма­на у све земље ода­кле су ауто­ри уче­сни­ци. Поред про­мо­ци­ја књи­ге где год се ука­же при­ли­ка за то, у пла­ну је и пред­ста­вља­ње на пред­сто­је­ћем Сај­му књи­га у Бео­гра­ду који се одр­жа­ва од 20. до 27. октобра.

КУА „Арти­ја“
Пара­ћин, 03.08.2013.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Уместо класичног извештаја са Фестивала уметности „Артикулисање 2013“

Да би се напи­сао ква­ли­те­тан и реа­лан чла­нак о неком деша­ва­њу потреб­но је да се слег­ну ути­сци и чују комен­та­ри и кри­ти­ке у наред­на бар 3 дана, јер сва­ко чудо тра­је упра­во толи­ко, посеб­но када се ради о нече­му тако ком­плек­сном, једин­стве­ном и алтер­на­тив­ном као што је Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње“ и још посеб­ни­је ако те ути­ске тре­ба да пре­не­се сам организатор.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Кажем, ком­плек­сном, једин­стве­ном и алтер­на­тив­ном јер на јед­ном месту у јед­ној вече­ри и у само непу­на 4 сата оку­пи­ти и пред­ста­ви­ти књи­жев­не радо­ве, стен­дап коме­ди­ју, рок музи­ку и у аку­стич­ној и елек­трич­ној вари­јан­ти, као и ликов­ну умет­ност, и то све под аутор­ском ети­ке­том баш делу­је као сизи­фов­ски посао. Данас је сва­ка­ко у Срби­ји нај­те­же наћи публи­ку која ће све то испра­ти­ти, неза­ви­сно од кре­а­тив­но­сти ства­ра­ла­ца, чак и поје­ди­нач­но по ауто­ри­ма или по врсти умет­но­сти путем про­мо­ци­ја или темат­ских вече­ри, а камо­ли све то ова­ко фести­вал­ски обједињено.

Пара­ћин је још јед­ном поло­жио испит након про­шло­го­ди­шњег Арти­ку­ли­са­ња, посе­ће­ност је била на завид­ном нивоу када се погле­да­ју деша­ва­ња слич­ног типа и у мно­го већим сре­ди­на­ма, а у публи­ци су се нашли и људи који рет­ко упри­ли­чу­ју себи изла­ске упра­во због пону­де која се све­ла само на „гран­ди­о­зно“ или на реци­кла­жу позна­тог а бли­ског, посеб­но када се ради о музич­кој интер­пре­та­ци­ји. Али то је и разу­мљи­во јер мало људи истра­жу­је у умет­но­сти која их инте­ре­су­је као кон­зу­мен­та, па и као ауто­ра, и још мање њих тежи ка нечем пот­пу­но неи­стра­же­ном или попри­лич­но новом, а да не гово­ри­мо о томе када се тре­ба усу­ди­ти и посе­ти­ти такво деша­ва­ње. Али опет све то нера­зу­мљи­во у дана­шње вре­ме у коме бун­тов­ни­ци и са разло­гом и без разло­га има­ју сло­бо­ду да кро­је свој став и мишље­ње која је дошла са широм при­сту­пач­но­шћу интер­не­ту где се не може пози­ва­ти на теле­ви­зиј­ско ружи­ча­сто и које­ка­кво зату­пљи­ва­ње. У сва­ком слу­ча­ју, свест за подр­шком нечег новог аутор­ског није довољ­но при­сут­на и на томе тре­ба ради­ти из дана у дан. Пра­ви тре­ну­так да изми­сли­мо нову посло­ви­цу: подр­жи данас да сутра не буде досадно.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Него, бата­ли­мо фило­зо­фи­ју и уто­пи­ју, вра­ти­мо се на сам фести­вал она­кав какав је био. Поче­так је нарав­но каснио, јер шта у Срби­ји кре­не на вре­ме или не слу­ти на добро или се није ни деси­ло када се ради о публи­ци која се свим сила­ма тру­ди да одр­жи ака­дем­ски ниво од 15 мину­та зака­шње­ња па све то пута 2 па на више. А поче­ло је након 50-ак мину­та од пред­ви­ђе­ног вре­ме­на почет­ка књи­жев­ним ства­ра­ла­штвом чла­но­ва Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“: Алек­си­на Ђор­ђе­вић про­во­ка­тив­на као и увек са при­чом која се одви­ја на њеном тере­ну (за неу­пу­ће­не, на тере­ну сек­су­ал­но­сти), Миле­на Дуло­вић одме­ре­на у свом дво­дел­ном про­зном експе­ри­мен­ту о одно­си­ма изме­ђу дво­је одљу­бље­них, Мар­ко Антић инспи­ри­сан мае­страл­но про­чи­тао малу сери­ју сво­јих бру­тал­но исти­ни­тих песа­ма, а ја као пот­пи­сник ових редо­ва недо­вољ­но без­о­бра­зан да оце­ним моје две стил­ски разли­чи­те песме које су биле нео­че­ки­ва­на заме­на оче­ки­ва­ним афо­ри­зми­ма, мада сам чуо да се шушка по гра­ду да су добре. Добре!? Одлично!

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Чла­но­ви КУА „Арти­ја“: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Миле­на Дуло­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Миленковић

Дру­ги део фести­ва­ла обе­ле­жи­ли су стен­да­пе­ри Мио­драг Сто­шић и Миро­слав Ђор­ђе­вић, позна­ти­ји у том све­ту као Лорд од Беде, вид­но разли­чи­ти у сво­јим насту­пи­ма, а довољ­но исти да под­јед­на­ко насме­ју публи­ку. Пошто је комич­но пре­при­ча­ва­ти стен­дап коме­ди­ју не бих да им пра­вим кон­ку­рен­ци­ју па ћу само напо­ме­ну­ти да о томе нај­бо­ље гово­ри смех (не)заголицане публи­ке. Ина­че, ко је про­пу­стио ове њихо­ве мај­ске насту­пе у Пара­ћи­ну, при­ли­ка за поправ­ни у јуну је у петак 7. јуна у Скопљу.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Стен­да­пе­ри: Мио­драг Сто­шић и Миро­слав Ђор­ђе­вић (Лорд од Беде)

Након све­га сти­го­смо и до толи­ко оче­ки­ва­ног музич­ког дела фести­ва­ла који је отво­рио Зон­таг, тј. Вла­ди­мир Недељ­ко­вић са сво­јим вер­ним оруж­ји­ма за рокен­рол – аку­стич­ном гита­ром и гла­сом, или „зон­та­гов­ски“ опи­са­но „буди рокен­рол на сто начи­на, буди рокен­рол с мало зачи­на, буди рокен­рол на сто начи­на, рокен­рол је послед­ње уто­чи­ште од сеља­чи­на“. Што је Зон­таг више при­зи­вао тај ста­ри добри рокен­рол звук то је мла­ђа публи­ка све више нестр­пљи­во ишче­ки­ва­ла четво­ро­чла­ног Пли­ша­ног Мали­ша­на из Гор­њег Мила­нов­ца у свој сво­јој Sonic Youth-Dinosaur Jr-Nirvana-Stone Roses-Yo La Tengo пре­по­зна­тљи­во­сти. За то вре­ме Зон­таг је пока­зи­вао како један искре­ни већ без­ма­ло 30 годи­на актив­ни ства­ра­лац рок музи­ке може и сам сам­ци­јат да пре­не­се пажљи­вим и стр­пљи­вим слу­ша­о­ци­ма сво­је ства­ра­ла­штво о чему нај­бо­ље гово­ри у песми „Ходам“ пору­ком: „… лако је пева­ти туђу песму, за сво­ју имај М-У-Д-А…“, коју нажа­лост те вече­ри нисмо има­ли при­ли­ке да чује­мо. И након 40-ак мину­та на бину су се попе­ли и чла­но­ви бен­да Пли­ша­ни Мали­шан, где су енер­гич­ним и добро усви­ра­ним насту­пом раз­др­ма­ли прве редо­ве публи­ке која је оче­ки­ва­ла упра­во оно што је и доби­ла – ритам који покре­ће. А затим је на сце­ну сту­пи­ло пара­ћин­ско „додат­но убр­за­ње“ панк бенд Жбунт отпра­шив­ши свој сет аутор­ских песа­ма на кра­ју зачи­нив­ши неким панк стан­дард­ни­ма. И тиме је завр­шен зва­нич­ни део фести­ва­ла што није спре­чи­ло орга­ни­зо­ва­ну мла­ду пара­ћин­ску музич­ку еки­пу да у ком­би­но­ва­ним саста­ви­ма наста­ви још пар сати рокенрола.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Музи­ча­ри: Зон­таг (Нови Сад), Пли­ша­ни Мали­шан (Гор­њи Мила­но­вац) и Жбунт (Пара­ћин)

Умет­нич­ку сли­ку фести­ва­ла упот­пу­нио је кари­ка­ту­ри­ста и илу­стра­тор Горан Ћели­ча­нин који је кроз кари­ка­ту­ре и поко­ји пор­трет при­сут­них гости­ју дао вели­ки и сли­ко­вит допри­нос, укљу­чу­ју­ћи и њего­ву изло­же­ну мини-гале­ри­ју кари­ка­ту­ра позна­тих књи­жев­ни­ка и дру­гих умет­ни­ка. Иза­бра­ни срећ­ни­ци који су нацр­та­ни те вече­ри одне­ли су сво­ју сли­ку и при­ли­ку са собом. Нама који нисмо сти­гли да буде­мо нацр­та­ни оста­ло је да пам­ти­мо Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2013“ по нече­му дру­гом, а веру­јем да је има­ло по чему.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Црте­жи и мини-гале­ри­ја Гора­на Ћеличанина

Нарав­но, било је кри­ти­ка на ово или оно, на рачун овог или оног, али се углав­ном све сво­ди­ло на лич­не уку­се о који­ма, као што сви зна­мо, не тре­ба расправљати.

На кра­ју, поред захвал­но­сти сви­ма који су подр­жа­ли фести­вал, како они­ма који су то ура­ди­ли сво­јим при­су­ством тако и они­ма који су пру­жи­ли тех­нич­ки подр­шку, захвал­ност иде и Општи­ни Пара­ћин и клу­бу „ex Fontana“ без којих би све било мно­го теже или га не би ни било. Захвал­ност заслу­жу­ју и локал­ни меди­ји, посеб­но РТВ Канал М чији спе­ци­јал­ни при­лог са фести­ва­ла оче­ку­је­мо ових дана.

Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2014“? То је у Срби­ји дале­ка и неи­зве­сна будућност.

У име свих нас из КУА „Арти­ја“,
Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступник

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Фестивал уметности „Артикулисање 2013“

Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2013“ у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ биће одр­жан у клу­бу „ex Fontana“ у Пара­ћи­ну, у петак 31. маја 2013. годи­не са почет­ком од 21 час. Ово ће бити дру­ги по реду фести­вал „Арти­ку­ли­са­ње“, који у само јед­ној вече­ри оку­пља ауто­ре и гру­пе из више обла­сти умет­но­сти и по свом садр­жа­ју пред­ста­вља алтер­на­ти­ву уоби­ча­је­ним кул­тур­ним деша­ва­њи­ма у Пара­ћи­ну, а и шире. Ове годи­не фести­вал је помо­гла Општи­на Пара­ћи­на на осно­ву про­јек­та при­ја­вље­ног на кон­курс за про­јек­те из културе.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

На Фести­ва­лу умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2013“ публи­ка ће има­ти при­ли­ке да чује нове-ста­ре радо­ве књи­жев­ног ства­ра­ла­штва чла­но­ва КУА „Арти­ја“, да се насме­је stand up коме­ди­ја­ма Мио­дра­га Сто­ши­ћа и Лор­да од Беде, да чује „живе“ насту­пе „Зон­та­га“ и „Пли­ша­ног Мали­ша­на“ и њихо­ва аутор­ска музич­ка оства­ре­ња, као и да се упо­зна са радо­ви­ма кари­ка­ту­ри­сте и илу­стра­то­ра Гора­на Ћели­ча­ни­на и на лицу места са њего­вим цртач­ким умећем.

Након полу­ча­сов­ног увод­ног првог дела фести­ва­ла, у коме ће се чла­но­ви КУА „Арти­ја“ чита­ти сво­је књи­жев­не радо­ве, у наред­них 40-ак мину­та насту­пи­ће stand up коми­ча­ри Мио­драг Сто­шић и Лорд од Беде, који су већ у пар навра­та били гости пара­ћин­ских кул­тур­них деша­ва­ња, на насту­пу stand up каба­реа „Грба­ве Тан­ге“ и Сати­рич­ној позор­ни­ци „Жики­шон 2012“.

[box]Ко је Мио­драг Сто­шић? Мио­драг Сто­шић је хумо­ри­ста, stand up коми­чар и заслу­же­но награ­ђи­ва­ни сати­ри­чар. Добит­ник „Вибо­ве награ­де“ (2008) и награ­де „Пера Сто­ја­но­вић Туман“ за ТВ дра­му (2011). Коа­у­тор књи­ге при­ча „Тан­го на тро­то­а­ру“ (2009) и књи­ге афо­ри­за­ма „Мара­тон на крат­ке ста­зе“ (2012) и један од при­ре­ђи­ва­ча „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра – Афо­те­ка“. Осни­вач stand up каба­реа „Грба­ве Тан­ге“ и орга­ни­за­ци­је „Мул­ти­ме­ди­јал­но умет­нич­ко вече – МУВЕ“. Члан сце­на­ри­стич­ког тима „Вече са Ива­ном Ива­но­ви­ћем“ на ТВ Прва. При­пад­ник „малих људи“ из ради­ја и духов­ни отац „Малог Мар­ка“ на Ради­ју С. Рођен у Вла­ди­чи­ном Хану, живи и ради у Београду.[/box]

[box]Ко је Лорд од Беде? Лорд од Беде је Миро­слав Ђор­ђе­вић из Бач­ког Магли­ћа, а Миро­слав Ђор­ђе­вић је stand up коми­чар са неко­ли­ко десе­ти­на насту­па у Срби­ји и Репу­бли­ци Срп­ској. Један од пио­ни­ра stand up коме­ди­је у Срби­ји још од 2006. годи­не. Сара­ђи­вао са неко­ли­ко теле­ви­зи­ја „Пинк“, „Прва“, „ТВ Вој­во­ди­на“ и „Хепи“. Добит­ник награ­де „нај­бо­љи ути­сак публи­ке“ на мани­фе­ста­ци­ји „Злат­ни рис“ у Бања Луци (2013).[/box]

Тре­ћи део фести­ва­ла резер­ви­сан за музи­ку обе­ле­жи­ће насту­пи два рок изво­ђа­ча, „Зон­та­га“, под чијим име­ном ће само­стал­но насту­пи­ти Вла­ди­мир Недељ­ко­вић изво­де­ћи песме уз аку­стич­ну гита­ру, и бен­да „Пли­ша­ни Мали­шан“, који на осно­ву сво­јих музич­ких оства­ре­ња сва­ка­ко заслу­жу­ју већу пажњу на срп­ској, па и реги­о­нал­ној, рок сце­ни од оне које има­ју и у сво­јим локал­ним сре­ди­на­ма – Новом Саду и Гор­њем Мила­нов­цу, и околини.

[box]Ко је Зон­таг? Зон­таг је бенд Вла­ди­ми­ра Недељ­ко­ви­ћа осно­ван 1995. годи­не, а под чијим име­ном Недељ­ко­вић углав­ном насту­па само­стал­но сви­ра­ју­ћи аку­стич­ну гита­ру и пева­ју­ћи. Вла­ди­мир Недељ­ко­вић је рок музи­чар, стрип цртач, аутор неко­ли­ко изло­жби стри­па и кон­це­ра­та у земљи и ино­стран­ству (Холан­ди­ја, Аустри­ја, Грч­ка, Маке­до­ни­ја). Са бен­дом „Кон­тра­бан­да“ из Пан­че­ва сни­мио албум „Лаку ноћ, децо“ (1995), а као „Зон­таг“ обја­вио музич­ка изда­ња „Кухи­ња“ (CD и стрип, 2001), „Пси­хо-дели­ја“ (2004), „Energy and Light“ (2008), „Зон­таг Фебру­ар 2012.“ и „Зон­таг 21.12.2012.“. Аутор је библи­о­граф­ских и стрип изда­ња: Исто­ри­ја урба­не кул­ту­ре Пан­че­ва „Хели­коп­тер на гла­ви“ (2005), стрип „Тесла, Пан­че­во и дру­ге при­че“ (2006), Исто­ри­ја урба­не кул­ту­ре Новог Сада „Девој­чи­це и деча­ци са Дуна­ва“ (2007, допу­ње­но изда­ње 2010) и „Energy and Light“ – Тесла у стри­пу (2008). Аутор доку­мен­тар­ног фил­ма о бен­до­ви­ма из 60-их са тери­то­ри­је Јужног Бана­та „Хели­коп­тер на гла­ви“ (2005). Имао глав­ну глу­мач­ку уло­гу и радио музи­ку за филм „Фел­на“, награ­ђе­ног на фести­ва­лу крат­ко­ме­тра­жног фил­ма у Новом Саду (2007), ауто­ра Зора­на Марин­ко­ви­ћа. Добит­ник Међу­на­род­не награ­де за мул­ти­кре­а­тив­ност „Бран­ко Андрић Андре­ла“ (2007). Рођен у Пан­че­ву, живи у Новом Саду.[/box]

[box]Ко је Пли­ша­ни Мали­шан? Пли­ша­ни Мали­шан је indie rock бенд са noise и garage punk еле­мен­ти­ма под вели­ким ути­ца­јем бен­до­ва Sonic Youth, Dinosaur Jr, Nirvana, Stone Roses, Yo La Tengo, и др., осно­ван 2005. годи­не. Бенд је одр­жао и уче­ство­вао на више десе­ти­на кон­це­ра­та широм Срби­је. Побед­ни­ци су „Јелен Демо­фе­ста“ у Бања Луци (2011). Вла­сни­ци неко­ли­ко десе­ти­на сати демо сни­ма­ка од којих се уско­ро оче­ку­је њихов први албум. Чла­но­ви бен­да су: Мир­ко Шће­па­но­вић (бубањ), Иван Кова­че­вић (гита­ра), Ђор­ђе Нова­ко­вић (гита­ра, вокал) и Бобан Кецо­вић (бас гита­ра, вокал).[/box]

Подр­шка „Зон­та­гу“ и „Пли­ша­ном мали­ша­ну“ биће пара­ћин­ски панк бенд „Жбунт“, који ће ујед­но затво­ри­ти фести­вал пред­ви­ђен да тра­је око 3 и по сата, након чега ће гру­па пара­ћин­ских музи­ча­ра у ком­би­но­ва­ном саста­ву сви­ра­ти after party за сре­ђи­ва­ње ути­ска са тек завр­ше­ног „Арти­ку­ли­са­ња 2013“.

За вре­ме тра­ја­ња фести­ва­ла кари­ка­ту­ри­ста и илу­стра­тор Горан Ћели­ча­нин пока­за­ће сво­је цртач­ко уме­ће црта­ју­ћи кари­ка­ту­ре и пор­тре­те гости­ју, а сва­ко ко буде при­су­ство­вао фести­ва­лу и има цртач­ког тален­та позван је да се поред Ћели­ча­ни­на опро­ба у томе. У току вече­ри биће изло­же­на и мини-гале­ри­ја радо­ва Гора­на Ћели­ча­ни­на коју чине пор­тре­ти позна­тих лич­но­сти из све­та књи­жев­но­сти и умет­но­сти, избор из њего­вог бога­тог опу­са дугог 35 година.

[box]Ко је Горан Ћели­ча­нин? Горан Ћели­ча­нин је кари­ка­ту­ри­ста, илу­стра­тор и стрип цртач из Вар­ва­ри­на, рођен у Кру­шев­цу, са повре­ме­ним борав­ком и радом у Бео­гра­ду. Члан УЛУ­ПУДС-а од 1994., а од мар­та 2007. годи­не са ста­ту­сом „истак­ну­ти умет­ник“, и члан Удру­же­ња нови­на­ра Срби­је (УНС) од 1998. годи­не. Добит­ник више од 80 награ­да и при­зна­ња у земљи и ино­стран­ству, међу који­ма су: пла­ке­та УЛУ­ПУДС-а – годи­шње награ­де за 2000., 2003. и 2004. годи­ну; годи­шња награ­да УНС-а за кари­ка­ту­ру „Лаза Костић“ (2003); награ­да „Пјер“ – тре­ћа 1991., прва 2004. и дру­га 2008. годи­не; награ­да „Кла­со­во мај­стор­ско перо“; зва­ње „Мај­стор кари­ка­ту­ре“ (Плов­див, Бугар­ска, 2005), и мно­га дру­га. Радо­ви му се нала­зе у колек­ци­ја­ма музе­ја хумо­ра и сати­ре и при­ват­ним колек­ци­ја­ма широм све­та. Уче­сник мно­гих ликов­них коло­ни­ја и сарад­ник дома­ћих и стра­них часо­пи­са. Обја­вио три књи­ге кари­ка­ту­ра: „Басне без речи“ (1994), „Мапа кари­ка­ту­ра“ (1997) и „Мапа рат­них црте­жа“ (2000).[/box]

Поред Општи­не Пара­ћин у помоћ фести­ва­лу као и про­шле годи­не при­те­као је и клуб „ex Fontana“, у чијем ће се про­сто­ру бити одр­жан и ово­го­ди­шњи фести­вал, док ће као и до сада све актив­но­сти КУА „Арти­ја“ и овај фести­вал медиј­ски про­пра­ти­ти РТВ „Канал М“ из Параћина.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Алексина Ђорђевић - Голе жене

„Голе жене“ Алексине Ђорђевић у Крагујевцу

Алексина Ђорђевић - Голе женеПред­ста­вља­ње збир­ке колум­ни и крат­ких при­ча Алек­си­не Ђор­ђе­вић под насло­вом „Голе жене“ одр­жа­ће се у петак, 1. мар­та 2013. годи­не са почет­ком у 20 часо­ва, у Арт кафе гале­ри­ји у Кра­гу­јев­цу, обја­вље­но је на веб сај­ту Сту­дент­ског кул­тур­ног цен­тра Кра­гу­је­вац.

„Ова књи­га је наста­ла из потре­бе да се има књи­га. Од папи­ра. Да се ста­ви у ташну и чита у ауто­бу­су, у чека­о­ни­ци, у пау­зи за дору­чак. Да се неко­ме покло­ни и напи­ше посве­та. Да јој се завр­ну стра­ни­це. Ско­ро као ори­га­ми. Сло­ва на папи­ру која ства­ра­ју сли­ке у гла­ви и увр­ћу шти­во кроз ум и срце чита­о­ца у које­ка­кве обли­ке – које затим жели­те да сачу­ва­те, или их згу­жва­те и баци­те (…) Од суро­вог реа­ли­зма, пре­ко фило­зо­фи­је и сек­са, до неких при­ча које носе у себи синоп­сис за буду­ћи роман или жан­ров­ски при­па­да­ју фан­та­сти­ци, пред­ста­вљам Вам моје уме­ће скла­па­ња и пре­са­ви­ја­ња речи у обли­ке осе­ћа­ња, мисли и ути­са­ка“ – напи­са­ла је у пред­го­во­ру збир­ке Алек­си­на Ђор­ђе­вић.

„Алек­си­на Ђор­ђе­вић виђе­ни је пред­став­ник оних сјај­них људи које мораш или да обо­жа­ваш или да мрзиш – и камо сре­ће да су сви такви, јер ниђе веће туге до кад неко сво­јом карак­тер­ном бле­ду­ња­во­шћу и бес­крв­ним изра­жа­ва­њем не иза­зи­ва у људи­ма ама баш ника­кву емо­ци­ју или реак­ци­ју“ – обја­снио је у рецен­зи­ји Мар­ко Шелић Мар­че­ло.

Збир­ка „Голе жене“ је до сада пред­ста­вље­на у Бео­гра­ду и Лесков­цу уз две пара­ћин­ске промоције.

"Афотекари" у Театру 78

Београдско представљање две књиге Библиотеке „Артија“

У гале­риј­ском про­сто­ру позо­ри­шта „Теа­тар 78“ у Бео­гра­ду, у неде­љу 17. фебру­а­ра 2013. годи­не, одр­жа­на је про­мо­ци­ја две књи­ге афо­ри­за­ма Библи­о­те­ке „Арти­ја“, прве „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка’“ и дру­ге „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ ауто­ра Мића Лукића.

"Афотекари" у Театру 78

Миро­слав Сре­да­но­вић, Мићо Лукић, Срба Павло­вић, Мио­драг Сто­шић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Горан Радосављевић

„Афо­те­ка­ри“ Срба Павло­вић, Мићо Лукић, Миро­слав Сре­да­но­вић, Горан Радо­са­вље­вић, Мио­драг Сто­шић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић зајед­нич­ким сна­га­ма су пред­ста­ви­ли Алма­нах, након чега је усле­ди­ла про­мо­ци­ја књи­ге Мића Луки­ћа „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“. Рецен­зент књи­ге Срба Павло­вић је поред увод­не речи о ауто­ру и књи­зи про­чи­тао рецен­зи­ју, а у пред­ста­вља­њу афо­ри­за­ма помо­гли су му сви при­сут­ни афо­ри­сти­ча­ри слу­чај­ним ода­би­ром. Уред­ник изда­ња и заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић је пред­ста­вио књи­гу сво­јим избо­ром афоризама:

  • Ста­ри добри радио бес­пре­кор­но функ­ци­о­ни­ше. Сад крче црева.
  • Народ је и пре­ви­ше забри­нут. Бри­га га за све.
  • Сум­њи­ва лица се скри­ва­ју у бирач­ким списковима.
  • Рад­ни­ци који су стра­хо­ва­ли од губит­ка рад­ног места, сада стра­ху­ју од доби­ја­ња посла.
  • Ђаво је однео шалу. Ето зашто се сме­је­мо као будале…
  • Згод­не жене вла­да­ју бори­лач­ким вешти­на­ма – оба­ра­ју с ногу.
  • Кад год се осло­ним на себе, осло­нац се измакне.
  • Народ живи лоше јер му је тако суђе­но због оних који­ма није ника­ко суђено.
  • Пут нам је ису­ви­ше дуг – јер се врти­мо у круг.
  • Лако бисмо до посла али поја­ви­ле су се смет­ње на везама.
  • Купо­ви­на дипло­ма је доказ да се сва­ка шко­ла плаћа.
  • Не мора­те ви нас окре­та­ти, нави­кли смо ми и ова­ко и онако.
  • Пиша­мо уз ветар… а то нам се враћа…
  • Бада­ва што вре­ме ради за нас кад не може да постигне.
  • Не изла­зи­те на бри­сан про­стор. Ту пуца видик.
  • Они горе толи­ко су висо­ко да им народ није ни на видику.
  • Уче­ћи се на туђим гре­шка­ма, сво­је запостављамо.
  • Про­си­па­њем паме­ти обе­ле­жа­ва­мо пут у неповратно.
  • Смо­та­ни­ма је тешко раз­дво­ји­ти дупе од главе.
  • Чита­њем афо­ри­за­ма дола­зи­мо до пра­вог ста­ња ствари.
Мићо Лукић у Театру 78

Мићо Лукић, чита­ње радо­ва из рукописа

Да не би све оста­ло на оном што је могло да се про­чи­та из књи­га побри­нуо се Мићо Лукић који је на кра­ју из руко­пи­са про­чи­тао неко­ли­ко сво­јих афо­ри­за­ма и епиграма.

Ово је било дру­го пред­ста­вља­ње „Афо­те­ке“ у Бео­гра­ду и укуп­но шесто, док је књи­га „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ пред­ста­вље­на први пут.

Мићо Лукић и Афотека - публика

Публи­ка свих гене­ра­ци­ја, која је била при­сут­на у завид­ном бро­ју на овој про­мо­ци­ји два изда­ња Библи­о­те­ке „Арти­ја“, често је реа­го­ва­ла на афо­ри­зме здру­же­но сме­хом и(ли) аплаузима.

Афотека у Енигматском ђердану 621

„Афотека“ у босанско-херцеговачком недељнику „Енигматски ђердан“

У босан­ско-хер­це­го­вач­ком недељ­ни­ку „Ениг­мат­ски ђер­дан“ сво­је место нашао је и Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, који је пред­ста­вљен на два разли­чи­та начи­на у два броја.

Афотека у Енигматском ђердану

После увод­не речи јед­ног од „афо­те­ка­ра“ Дин­ка Осман­че­ви­ћа из Бања Луке у јед­ном од прет­ход­них бро­је­ва овог ениг­мат­ског недељ­ни­ка, број 621 је донео на зад­њој стра­ни кори­ца наслов­ну стра­ну „Афо­те­ке“ уз извод из увод­ног тек­ста уред­ни­ка и јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Миленковића.

Афотека у Енигматском ђердану 621

Како је наја­вље­но ови­ме нису реше­не све „ениг­ме“ у „Ениг­мат­ском ђер­да­ну“ што се тиче „Афо­те­ке“. У неком од наред­них бро­је­ва биће пред­ста­вље­ни са по неко­ли­ко афо­ри­за­ма сви засту­пље­ни ауто­ри у Алманаху.

„Ениг­мат­ски ђер­дан“ је недељ­ник који изла­ти сва­ког четврт­ка на про­сто­ру Босне и Хер­це­го­ви­не са при­лич­но вели­ким тира­жом за овда­шње при­ли­ке од 15 хиља­да при­ме­ра­ка. Поред ениг­ма­ти­ке у недељ­ни­ку се могу наћи и тек­сто­ви на разне теме међу који­ма се послед­њих годи­на често нала­зе и афоризми.

Театар 78

„Кратке мисли дугих размишљања“ и „Афотека“ заједно у Београду

Театар 78Прва и дру­га књи­га Библи­о­те­ке „Арти­ја“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ и „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ Мића Луки­ћа, биће пред­ста­вље­не у Бео­гра­ду у про­сто­ру позо­ри­шта „Теа­тар 78“ (Ресав­ска 78), у неде­љу 17. фебру­а­ра 2013. годи­не са почет­ком у 15 часова.

Аутор књи­ге афо­ри­за­ма „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ Мићо Лукић први пут ће сво­ју књи­гу пред­ста­ви­ти чита­лач­кој публи­ци после њеног обја­вљи­ва­ња почет­ком децем­бра 2012. годи­не. Рецен­зент књи­ге је позна­ти афо­ри­сти­чар Срба Павло­вић, а поред њега у пред­ста­вља­њу књи­ге уче­сто­ва­ће заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Миленковић.

„Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ ово ће бити дру­га бео­град­ска про­мо­ци­ја, после про­шло­го­ди­шње про­мо­ци­је новем­бра месе­ца у умет­нич­кој гале­ри­ји „Studio Fine Art Dex“, а укуп­но шеста после Дел­че­ва (Маке­до­ни­ја), Пан­че­ва, Пара­ћи­на и Косов­ске Митро­ви­це. Поред при­ре­ђи­ва­ча књи­ге Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и Мио­дра­га Сто­ши­ћа, као и Србе Павло­ви­ћа и Мића Луки­ћа, оче­ку­је се дола­зак и дру­гих „афо­те­ка­ра“.

Обе књи­ге је уре­дио „Арти­јин Кре­а­тив­ни Тим“ (А.К.Т.).