„Сизифе, промени руку“ – шеста Артијина књига

Књи­га афо­ри­за­ма „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, шеста књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, иза­шла је из штам­пе са првим даном месе­ца авгу­ста 2014. годи­не

Павица Вељовић - Сизифе, промени руку

Књи­га садр­жи бли­зу 250 афо­ри­за­ма поде­ље­них у три гру­пе: „Злат­не решет­ке“, „Тобо­ган мисли“ и „Злат­на риби­ца“. Рецен­зент Милен Мили­во­је­вић је те поде­ле обја­снио ова­ко:

Дефи­ни­шу­ћи афо­ри­зам као „вапа­јем душе за исти­ном“, аутор­ка овом мини­ја­тур­ном књи­жев­ном фор­мом казу­је исти­ну, нај­пре, под насло­вом „Злат­не решет­ке“, о акту­ел­ној ствар­но­сти и њеним акте­ри­ма у нашој земљи, да би у дру­гом делу књи­ге, насло­вље­ном „Тобо­ган мисли“, фило­зо­фе­ма­ма ста­ви­ла под лупу не мање акту­ел­на живот­на пита­ња, а у завр­шном делу, назва­ном „Злат­на риби­ца“, бави се на дели­ка­тан начин гло­бал­ним ерот­ским тема­ма.

Увод­ну реч напи­сао је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни уред­ник књи­ге и свих доса­да­шњих изда­ња КУА „Арти­ја“:

Као уред­ник овог изда­ња и као неко ко је од почет­ка до кра­ја био упо­знат са афо­ри­зми­ма Пави­це Вељо­вић, а које сам ишчи­тао више десе­ти­на пута, на њима темељ­но радио не мења­ју­ћи ни за педаљ оно што је прво­бит­но рече­но и, напо­слет­ку, напра­вио избор, осе­ћам се позва­ним да у уво­ду књи­ге напи­шем коју реч:

Мало је жен­ских ауто­ра у афо­ри­сти­ци који се са озбиљ­но­шћу посве­ћу­ју овој крат­кој књи­жев­ној фор­ми и који су спрем­ни да при­хва­те све кри­ти­ке и суге­сти­је како би напре­до­ва­ли у нече­му у шта су искре­но заљу­бље­ни, па је сто­га било вели­ко задо­вољ­ство ради­ти на јед­ном таквом руко­пи­су. Да не буде забу­не, није све тако жен­стве­но у афо­ри­зми­ма из ове књи­ге. Шта­ви­ше, жен­ска рука се у мно­ги­ма од њих уоп­ште не осе­ћа и тек се јави на махо­ве. Тако све до сери­је љубав­но-сек­су­ал­них афо­ри­за­ма који­ма се затва­ра књи­га.

А док не дође до затва­ра­ња, ОВУ КЊИГУ ПРОГЛАШАВАМ ОТВОРЕНОМ!

Изме­ђу оста­лог у рецен­зи­ји Миле­на Мили­во­је­ви­ћа запи­са­но је и сле­де­ће:

… Некад су „мушки шови­ни­сти“ гово­ри­ли да међу афо­ри­сти­ча­ри­ма нема дама зато што оне не могу сво­ју мисао да саоп­ште са тако мало речи, коли­ко афо­ри­зам може да под­не­се, јер су, углав­ном, накло­ње­не знат­но дужим при­ча­ма и при­ча­њи­ма. Саме су то ого­ва­ра­ње опо­вр­гле, а и Пави­ца Вељо­вић је, ево, јед­на од њих и овом књи­гом успе­шно пока­зу­је да може крат­ко­ћом, духо­ви­то­шћу и сати­рич­но­шћу да над­ви­си и мно­ге који не при­па­да­ју дам­ском роду. …

… Сати­рич­ни дух и духо­ви­та сати­рич­ност не мањ­ка­ју Пави­ци Вељо­вић, која се опре­де­ли­ла за ову фор­му, која јесте крат­ка, али тиме не ускра­ћу­је задо­вољ­ство чита­ња. А изда­вач ће, обја­вљи­ва­њем ове књи­ге, то задо­вољ­ство пру­жи­ти свим чита­о­ци­ма. У вре­ме кад се за књи­гу има све мање вре­ме­на, то је пот­хват вре­дан сва­ке пажње и, исто­вре­ме­но, лепо и заслу­же­но при­зна­ње сме­лој сати­ри­чар­ки Пави­ци Вељо­вић.

Док је рецен­зи­ја про­тка­на афо­ри­зми­ма:

  • Хва­там се за афо­ри­сти­чар­ко перо. Дакле, лете­ће пер­је.
  • Пишем кад ми зада­ју тему. Још боље кад ми зада­ју гла­во­бо­љу.
  • Напра­ви­ће­мо ми Вели­ку Срби­ју, виде­ће­те! Напра­ви­ли смо и веће непри­ли­ке.
  • Сви кара­ва­ни су про­шли. Остао нам само лавеж.
  • Слаб сам мате­ма­ти­чар, не рачу­нам на боље сутра.
  • Држа­ва не изла­же свој народ тро­шко­ви­ма сахра­не. Поко­па­ва нас живе.
  • Мртви су повла­шће­на кате­го­ри­ја гла­са­ча. Након избо­ра почи­ва­ју у миру.
  • Језик ми је тобо­ган мисли.
  • Не знам да пли­вам, али одлич­но тала­сам.
  • Тру­лој ћупри­ји сва­ка Дри­на је кри­ва.
  • Ни веран пас, ни добар човек не лају без разло­га.
  • Кад је језик бржи од паме­ти, ноге мора­ју бити још брже.
  • Да смо уме­сто рато­ва води­ли љубав, било би више неви­них.
  • Жене би данас воле­ле Сизи­фа. Он је неу­мор­но гурао.
  • Кад мушка­рац каже да има 25, питај­те га и за годи­не.
  • Данас поште­на жена нема с ким да од мужа напра­ви рого­њу.
  • Песи­ми­ста веру­је да су све жене лаке. Опти­ми­ста се томе нада.
  • Нема разли­ке изме­ђу прин­ца и коња. На кра­ју се удаш за јед­ног од те дво­ји­це.
  • Ти си моја жеља. Зами­сли ми риби­цу!

За илу­стра­ци­ју кори­ца књи­ге побри­нуо се пан­че­вач­ки кари­ка­ту­ри­ста Нико­ла Дра­гаш, а за тех­нич­ку обра­ду ком­плет­не књи­ге Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Више о Пави­ци Вељо­вић:

Рође­на је 1978. годи­не у Новом Саду.
Афо­ри­змом се бави тек пар годи­на. Засту­пље­на је у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ (КУА Арти­ја, Пара­ћин, 2013). Обја­вљи­ва­ла је у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма (нови­не, часо­пи­си, интер­нет сај­то­ви).
Поред афо­ри­за­ма, бави се писа­њем крат­ких при­ча и ске­че­ва за ТВ еми­си­је.
Живи у Сур­чи­ну.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

, , ,

О... КУА Артија

Књижевно-уметничка асоцијација "Артија" је невладино и непрофитно удружење са седиштем у Параћину, које се бави остваривањем циљева у области књижевности, уметности и културе и делује на територији Републике Србије. Основано је 29. фебруара 2012. године.

Повратне везе

  1. Сизифе, промени руку – шеста Артијина књига | ЖИКИШОН • ŽIKIŠON - 04/08/2014

    […] Извор: КУА „Арти­ја“ […]

  2. Представљање Артијиних издања на 60. Сајму књига у Београду | Књижевно-уметничка асоцијација АРТИЈА - 19/10/2015

    […] „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма 2014. годи­не […]