Архиве ознака: афористичари

Књига српског афоризма „Један за све“

„Један за све“ је назив књи­ге срп­ског афо­ри­зма која садр­жи афо­ри­зме и мисли 500 ауто­ра по избо­ру при­ре­ђи­ва­ча Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, афо­ри­сти­ча­ра из Бео­гра­да. Књи­га је обја­вље­на у авгу­сту 2016. годи­не као 18. књи­га Библи­о­те­ке Артија.

Књи­га „Један за све“ садр­жи већи­ном афо­ри­зме ауто­ра савре­ме­ног срп­ског афо­ри­зма, а међу њима и оних који то још нису ове­ко­ве­чи­ли књи­гом или никад неће, већ то што пишу пла­си­ра­ју путем интер­не­та, тј. дру­штве­них мре­жа. Поред тога, књи­га је обо­га­ће­на и мисли­ма које при­па­да­ју позна­тим књи­жев­ни­ци­ма, који по вока­ци­ји нису били сати­ри­ча­ри или афо­ри­сти­ча­ри, и дру­гим лич­но­сти­ма, као што су: Миро­слав Мика Антић, Иво Андрић, Мати­ја Бећ­ко­вић, Нико­лај Вели­ми­ро­вић, Ста­ни­слав Вина­вер, Јован Дучић, Добри­ца Ерић, Вла­де­та Јеро­тић, Јован Јова­но­вић Змај, Момо Капор, Вук Кара­џић, Дани­ло Киш, Сима Милу­ти­но­вић Сарај­ли­ја, Бран­ко Миљ­ко­вић, Рас­т­ко Нема­њић (Све­ти Сава), Доси­теј Обра­до­вић, Бори­слав Пекић, Петар Петро­вић Његош, Јован Попо­вић Сте­ри­ја, Љуби­во­је Ршу­мо­вић, Мех­мед Меша Сели­мо­вић, Сте­ван Сре­мац, Гој­ко Стој­че­вић (Патри­јарх срп­ски Павле), Нико­ла Тесла, Милош Црњан­ски, Тадеј Штр­бу­ло­вић (Отац Тадеј) и дру­ги. А ту су и неза­о­би­ла­зни: Бра­ни­слав Нушић, Петар Кочић, Јован Хаџи-Костић, Душко Радо­вић, Вла­ди­мир Була­то­вић Виб, Дра­ги­ша Кашиковић,..

Ина­че, као што се може при­ме­ти­ти по име­ни­ма, књи­га није дефи­ни­са­на само по наци­о­нал­ној при­пад­но­сти, већ и по гео­граф­ској, јер су засту­пље­ни и ауто­ри који су ства­ра­ли у Срби­ји, али било је и слу­ча­је­ва да су неки од ауто­ра сами хте­ли да буду део ове књи­ге као при­пад­ни­ци дру­гих народа.

Прва и до сада једи­на про­мо­ци­ја књи­ге „Један за све“ одр­жа­на је 17. сеп­тем­бра 2016. годи­не, у кући Ђуре Јак­ши­ћа у Београду.

Афо­ри­сти­чар Срба Павло­вић је о овој књи­зи пово­дом про­мо­ци­је записао:

„Гора­но­ва књи­га, која је упра­во пред нама, није оно што се, тек само на први поглед хва­та – обич­на збир­ка са сто­ти­нак стра­ни­ца. Дебљи­на књи­ге у ова­квим слу­ча­је­ви­ма није пре­суд­на… Није про­блем ни про­сеч­ном чита­о­цу, да већ овлаш листа­њем види да се ради о озбиљ­ном књи­жев­ном поду­хва­ту… На кра­ју, у рези­меу рецен­зи­је о јед­ној, тако­ђе, на око малој књи­зи, про­фе­сор др Жар­ко Тре­бје­ша­нин гово­ре­ћи о само јед­ном афо­ри­зму закљу­чу­је како је то квин­те­сен­ци­ја томо­ва књи­га и обим­них антро­по­ло­шких и соци­јал­ноп­си­хо­ло­шких сту­ди­ја… Гора­но­ва књи­га, Један за све, са поје­ди­ним афо­ри­змом, чини све­о­бу­хва­тан опус сва­ког од пет сто­ти­на овде засту­пље­них ауто­ра, у чему нала­зим спе­гу са резо­ни­ма про­фе­со­ра Тре­бје­ша­ни­на… Ако бисмо гле­да­ли по бро­ју афо­ри­за­ма (500), књи­га пред­ста­вља јако озбиљ­ну и обим­ну збир­ку. По кри­те­ри­ју­му при­ре­ђи­ва­ча и ква­ли­те­ту ода­бра­них афо­ри­за­ма, рађе­на је апсо­лут­но пре­ма анто­ло­гиј­ским мери­ли­ма. Међу­тим, по бро­ју засту­пље­них ауто­ра (500), вид­но је да се ради о Пано­ра­ми срп­ског афо­ри­зма… Поред ове три књи­ге у јед­ној, додао бих и четвр­ту, а то је понај­пре Реги­стар име­на и пре­зи­ме­на ауто­ра срп­ског афо­ри­зма. Дакле, ради се нај­ма­ње о чети­ри књи­ге у јед­ној – а то је квин­те­сен­ци­ја томо­ва књи­га и обим­них антро­по­ло­шких и соци­јал­ноп­си­хо­ло­шких студија.

О Гора­ну као при­ре­ђи­ва­чу, нема потре­бе мно­го гово­ри­ти, а они који нису има­ли сре­ће да га упо­зна­ју, лепа при­ли­ка да га виде и чују њего­ву живу умет­нич­ку реч… да раз­ме­не по коју… да се сли­ка­ју, што да не. Додај­мо још и ово: Горан је, поред књи­ге која је пред нама, и сво­је две обим­не књи­ге афо­ри­за­ма, сти­гао да, као први човек Лиге духо­ви­тих, при­ре­ди, годи­на за годи­ном, и три Алма­на­ха… И нека вас не изне­на­ди, ако на Пла­ка­ту овог Дома уско­ро буде­те про­чи­та­ли: Горан Радо­са­вље­вић, про­мо­ци­ја књи­ге Дечи­јих афо­ри­за­ма. Млад, а тако пло­дан, посеб­но на дру­штве­ном пла­ну – пра­ви отац савре­ме­ног срп­ског афоризма…“

Срба Павло­вић

О самом настан­ку књи­ге нај­бо­ље гово­ри пред­го­вор приређивача:

ЗА СВЕ

Када у Срби­ји започ­не­те раз­го­вор са неким кога не позна­је­те, прво ћете га пита­ти како је, па шта има, где се при том не мисли шта саго­вор­ник заи­ста има, већ шта се ради, где се при том не мисли шта саго­вор­ник заи­ста ради, већ шта се деша­ва, а што њега нај­ви­ше зани­ма. Он, или она, ће вам врло брзо откри­ти сва сво­ја инте­ре­со­ва­ња. Сле­де­ћи корак је пита­ње да ли можда зна оне које зна­те и ви. Ако ту про­на­ђе­те зајед­нич­ке при­ја­те­ље, на помо­лу је озбиљ­но при­ја­тељ­ство. Пита­ње о томе шта зна­те иде на кра­ју, или се уоп­ште не поста­вља, тј. то и није толи­ко бит­но, сем ако он, или она, не зна неког из врха вла­сти, па му зна­ње и није потреб­но. Тако се јед­ном мени деси­ло да се загла­вим у дру­гом кру­гу раз­го­во­ра са јед­ним коле­гом по перу након што сам га питао да ли зна моје при­ја­те­ље афо­ри­сти­ча­ре Мића Мамли­ћа и Бошка Марин­ко­ви­ћа. Било ми је тешко да дођем до пита­ња шта зна, кад њих не зна. Деша­ва­ло се и мени да не знам неког коле­гу, или неки добар афо­ри­зам, и да тако оста­нем осра­мо­ћен. Да ми се то више не би пона­вља­ло, решио сам да се уса­вр­шим у овој обла­сти јер афо­ри­зам заи­ста волим. То није била гаран­ци­ја да ћу успе­ти, али вре­де­ло је поку­ша­ти. Упра­во је то био мотор-покре­тач и за ову књи­гу. Мно­го сам нау­чио раде­ћи на њој, како о афо­ри­зму тако и о живо­ту уоп­ште, а пре свих од Мило­ва­на Или­ћа Мини­мак­са, Мила­на Бешти­ћа, Србе Павло­ви­ћа, Алек­сан­дра Баљ­ка… Сва­ка­ко, ове књи­ге не би било да ми у њеној реа­ли­за­ци­ји нису пома­га­ли Раде Јова­но­вић, Вита Тео­фи­ло­вић, Жељ­ко Мар­ко­вић, Јово Нико­лић, Пери­ца Јокић, Горан Мра­кић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић. Књи­га пред­ста­вља захвал­ни­цу сви­ма њима. „Један за све” је књи­га срп­ског афо­ри­зма и није анто­ло­ги­ја, нити је анто­ло­гиј­ска, (ко сам ја да о томе судим) већ, по мом избо­ру, пред­ста­вља нај­бо­ље афо­ри­зме 500 нај­бо­љих ауто­ра. То није кона­чан број срп­ских афо­ри­сти­ча­ра. Ако живи­те, или дуже бора­ви­те у Срби­ји, чини­ће вам се да је сва­ки Србин у ства­ри афо­ри­сти­чар јер дру­га­чи­је неће­те моћи да обја­сни­те себи како су Срби опста­ли у свим тешким вре­ме­ни­ма у који­ма су живе­ли сем да су мора­ли бити окре­ну­ти хумо­ру и сати­ри. Гото­во да сви Срби пишу, или су изре­кли бар један афо­ри­зам. Тај број срп­ских афо­ри­сти­ча­ра је један од разло­га који може да потвр­ди да је срп­ски афо­ри­зам на тро­ну свет­ског афо­ри­зма. Ипак, вели­чи­на јед­ног наро­да се не мери бро­јем, као што се вели­чи­на чове­ка не мери ста­сом. Њего­ва мера је коли­чи­на инте­ли­ген­ци­је и врли­не које посе­ду­је. Забо­ра­ви­те број, обра­ти­те пажњу на садр­жај књи­ге и надам се да ћете спо­зна­ти вели­чи­ну срп­ског наро­да. На кра­ју, ако вам се избор афо­ри­за­ма не сви­ђа, као и сам кон­цепт један аутор – један афо­ри­зам, поку­шај­те да сами при­ре­ди­те јед­ну слич­ну књи­гу. Није тешко. Мени је тре­ба­ло шест годи­на. Можда ће вама тре­ба­ти мање? Ето, толи­ко од мене. Желим вам да ужи­ва­те сва­ки пут када се буде­те вра­ти­ли овој књизи.

Горан Радо­са­вље­вић

СПИСАК АУТОРА ПО АЗБУЧНОМ РЕДУ:

А
Ађан­ски Павле
Алек­сић Т. Горан
Андре­јић Дејан
Андрић Бора
Андрић Иво
Андрић Наташа
Анђел­ко­вић Славољуб
Анкић Славица
Антић Александар
Антић Бран­ко Гулит
Антић Мирјана
Антић Миро­слав Мика
Арсић Јован Јовче
Арсић Станислав
Б
Бајић Дане
Бајц Јован
Баљак Александар
Бан­дуљ Братислав
Бањац Маја
Баса­ло Миле
Белић Пуниша
Берић Миладин
Бећ­ко­вић Матија
Бецић Радојица
Беше­вић П. Стеван
Бештић Милан
Бзди­лик Стево
Бибин Милорад
Бије­лић Дивна
Бје­ко­вић Војко
Бла­го­је­вић Драган
Бла­жић Недиљко
Бла­жић Радоје
Бог­да­но­вић Бојан
Бог­да­но­вић Борислав
Бог­да­но­вић Зоран
Богић Бане
Божо­вић Гојко
Боји­чић Ради­во­је Лале
Бол­терс Миро­слав Мишел
Боро­ви­на Небојша
Боров­ни­ца Златомир
Бошко­вић Вукоман
Бра­ло­вић Љиљана
Буква Јасмина
Була­то­вић Вла­ди­мир Бучи
Була­то­вић Вла­ди­мир Виб
Бунар­џић Драган
Бутрић Милан
В
Васи­ље­вић Божидар
Васић Илија
Васић Славомир
Вели­ми­ро­вић Николај
Вељан­чић Љубиша
Вељин Јован Мокрински
Вељ­ко­вић Михаило
Вељо­вић Милоје
Вељо­вић Павица
Весе­ли­нов Илија
Весе­ли­но­вић Силвана
Вида­чић Драгутин
Вина­вер Станислав
Вите­зо­вић Милован
Вишњић Милан
Влај­ко­вић Милан
Вој­во­дић Душан Бирџа
Вој­во­дић Слободан
Воји­са­вље­вић Мио­драг Миша
Вржи­на Милован
Вуја­нић Михаило
Вујић Живко
Вуј­но­вић Милорад
Вујо­вић О. Љубомир
Вука­со­вић Милан
Вуко­ма­но­вић Боривоје
Вуле­тић Синиша
Вулић Драган
Вуче­тин Иван
Вуче­тић Ненад
Вуч­ко­вић Д. Животије
Г
Гаври­ло­вић Живко
Гаври­ло­вић Пре­драг Пеђа
Гај­да­ше­вић Веселин
Гајић Славко
Гаће­ша Горан
Гли­го­ри­је­вић Вук
Гли­шо­вић Живан
Гој­ко­вић Здравко
Гол­ман Веско
Грбо­вић Милко
Грги­че­вић Марко
Гру­јић Љуби­сав Груја
Гузи­на Ранко
Д
Дако­вић Огњен
Дамја­но­вић Ради­во­је Рале
Дам­ња­но­вић Игор Бра­ца Диб
Дан­гу­бић Ради­во­је Ратко
Дара­бош Синиша
Деве­так М. Александар
Ден­чић Весна
Ден­чић Живојин
Деспо­то­вић Милијан
Дими­три­је­вић Дејан Мита
Дими­три­је­вић Мирослав
Димов­ски Едвард
Дин­чић Срђан
Добро­са­вље­вић Александар
Доган­џић Ацо
Доде­ро­вић Зоран
Док­на Горан
Дра­ги­ће­вић Момчило
Дра­ми­ћа­нин Владимир
Дре­кић Далибор
Дуло­вић Мирко
Дучић Јован
Дучић Слободан
Ђ
Ђако­но­вић Предраг
Ђапо Мирјана
Ђер­го­вић Раде
Ђерић Митар Лаки
Ђокић Бра­ни­слав Кан
Ђокић В. Радиша
Ђор­ђе­вић Далибор
Ђор­ђе­вић Дејан
Ђор­ђе­вић Душан
Ђор­ђе­вић Мирослав
Ђуза Живко
Ђука­но­вић Миломир
Ђур­ђев Милош
Ђурић А. Светислав
Ђурич­ко­вић Милутин
Ђури­шић Владимир
Ђуро­вић Зоран
Е
Ерде­ља­нин Анђелко
Ерић Добрица
Ж
Жива­ди­но­вић Дра­ган Гиле
Жива­но­вић Милан
Жива­но­вић Слободан
Жив­ко­вић Зоран
Жив­ко­вић Млађан
Жив­ко­вић Ненад
Жив­ко­вић Никола
Жив­ко­вић Саша
Живо­ји­но­вић Мића
Жигић П. Мирко
Жикић Живан
Жикић Слободан
Жубор­ски Миљенко
Жугић Рамона
З
Забла­ћан­ски Анђелко
Закић Растко
Зече­вић Добривоје
И
Иван­ко­вић Горан
Ива­шта­нин Небојша
Ивић Драги
Илић Борислав
Илић Драган
Илић Љубомир
Илић Милан Маја
Илић Мило­ван Минимакс
Илић М. Нешко
Ј
Јаго­дић Радо­мир Рашо
Јако­вље­вић Младен
Јан­ко­вић А. Миливоје
Јан­ко­вић Никола
Јан­ко­вић Слободан
Јевре­мо­вић Иван
Јев­тић Ради­во­је Јенки
Јев­то­вић Милован
Јелен­ко­вић Душан
Јели­кић Бранко
Јере­мић Љубиша
Јеро­тић Владета
Јова­но­вић Бра­ни­слав Бане
Јова­но­вић Верољуб
Јова­но­вић Димитрије
Јова­но­вић Жики­ца Чичак
Јова­но­вић Жељ­ко Желе
Јова­но­вић Јован Змај
Јова­но­вић М. Зоран
Јова­но­вић Раде
Јова­но­вић Славица
Јова­но­вић Срђан
Јови­ће­вић Вла­ди­мир Јов
Јови­чић Саша Екс
Јозић Миливоје
Јојић Милена
Јокић Драгутин
Јокић Перица
Јок­си­мо­вић Лука Барбат
Јоцић Драгослав
Јоцић Мића
К
Канач­ки Јелена
Капор Момо
Кара­лић Драган
Кара­пе­тро­вић Данило
Кара­џић Вук
Кара­џић Нада
Каши­ко­вић Драгиша
Киш Данило
Кла­ни­ца Јадран
Кља­јић Горан
Кне­же­вић Божидар
Кне­же­вић Младомир
Кне­же­вић Радо­ва­но­вић Снежана
Кова­че­вић Р. Зоран
Кова­че­вић Павле
Којић Стеван
Кон­стан­ди­но­вић Н. Бранко
Копри­ви­ца Момчило
Косо­вић Рајко
Коста­ди­нов Братислав
Костић Зво­ни­мир Палански
Костић Селимир
Коцић Данило
Кочић Петар
Кра­гу­је­вић Јован
Кра­гу­љац Петар
Крај­шић Србо­слав Срба
Кри­шан Игор
Крстић Дејан Крле
Кујун­џић Јелена
Кулић Живко
Кури­џа Милан
Л
Лаза­ре­вић Г. Миле
Лаза­ре­вић Миодраг
Лаза­ре­вић Петар
Лаза­ров Драган
Лазић Петар
Лај­ко­вић Сергије
Лаки­ће­вић Драгољуб
Лали­чић Пеко
Лало­вић Ранко
Лати­но­вић Ђорђе
Леро Грујо
Лопи­чић Дејан
Лујак Тамара
Лукић Мићо
Љ
Љубе­но­вић Бојан
Љубо­ми­ро­вић Мирољуб
Љушко­вић Бешир
М
Мажу­ра­нић Ива
Мак­си­мо­вић Десанка
Мак­си­мо­вић Љубомир
Мак­си­мо­вић Ненад
Мал­ба­ша Гојко
Мале­ше­вић Верослава
Мали Славко
Мали­че­вић Драгана
Мамлић Мићо
Маму­тај Амет Лари
Ман­дић Гојко
Ман­дић Душан Манда
Маној­ло­вић Љубиша
Марин Б. Данко
Марин­ко­вић Бошко
Мари­са­вље­вић Миодраг
Марић Божо
Мар­ја­но Алек
Мар­ја­но­вић Бодин
Мар­ја­но­вић Велибор
Мар­ја­но­вић Јукић Васка
Мар­ја­но­вић Мило­рад Марона
Мар­ков Сава
Мар­ко­вић Жељко
Мар­ко­вић Илија
Мар­ко­вић Мари­на Аристо
Мар­ко­вић Мирослав
Мар­ко­вић Нико­ла Хари
Мар­ко­вић Предраг
Мар­ко­вић Томислав
Мар­ти­но­вић Саво
Мар­ти­но­вић Сла­ђан Буковски
Мате­јић Драган
Мати­ја­ше­вић Дејан
Матић Зоран Мазос
Матић Србобран
Машић Даница
Медар Жарко
Меми­ше­вић Браца
Мијај­ло­вић Душан Адски
Мијал­ко­вић Александар
Мику­ло­вић Љубиша
Мила­но­вић Александар
Мила­то­вић Милош Бато
Милен­ко­вић Александар
Милен­ко­вић Владица
Милен­ко­вић Мла­де­но­вић Јелена
Миле­тић Бобан Бапси
Миле­тић Саша
Мили­во­је­вић Милан
Мили­во­је­вић Милен
Мили­са­вље­вић Љубомир
Мили­ће­вић Веселин
Мило­ва­но­вић Жарко
Мило­ва­но­вић Мило­рад Микан
Мило­ва­но­вић Саша
Мило­је­вић Дејан
Мило­је­вић Предраг
Мило­са­вље­вић Тимошенко
Мило­ше­вић Дамир
Милу­ти­но­вић Сима Сарајлија
Миљ­ко­вић Бранко
Миљ­ко­вић Драган
Минић Дра­гу­тин Карло
Мира­но­вић Мијо Гроф
Мир­ко­вић М. Милорад
Митов­ски Миланче
Митро­вић Борислав
Митро­вић Драгослав
Митро­вић Милуника
Митро­вић Митар
Митро­вић Славко
Мић­ко­вић Радмило
Миха­и­ло­вић Срђан
Михај­ло­вић Ивко
Михај­ло­вић Ј. Милан
Михај­ло­вић Љубиша
Михај­ло­вић Момчило
Мишић Драгослав
Мишко­вић Горан
Мишнић Весе­лин Лари
Мла­де­но­вић Богољуб
Мла­де­но­вић Филип
Мла­ђе­но­вић Милутин
Мра­кић Горан
Мудрин­ски Душан
Мутав­џић Александар
Н
Настев­ски Анастас
Настић Мика
Недељ­ко­вић Зоран Жиравац
Нема­њић Растко
Нена­дић Вида
Несто­ро­вић Ненад
Несто­ро­вић Нинус
Ники­то­вић Милан
Нико­лић Дра­го­љуб Дуре
Нико­лић Живо­мир Жика
Нико­лић Зоран Мали
Нико­лић Зоран Зозон
Нико­лић Јово
Нико­лић Ненад
Нико­лић Радоје
Нова­ко­вић Александар
Нова­ко­вић Ч. Рајко
Нушић Бранислав
О
Обра­до­вић Доситеј
Обре­но­вић Милад
Обре­но­вић Наталија
Огња­но­вић Драган
Огња­но­вић Или­ја Абуказем
Осто­јић Миладин
Ота­ше­вић Ђорђе
П
Павић Александар
Павић Антић Вера
Пав­ко­вић Јелена
Павло­вић Дра­ги­ша Расински
Павло­вић Милан
Павло­вић Мирослав
Павло­вић Србо­љуб Срба
Пајо­вић Миленко
Пан­ду­ро­вић Дра­ги­ша Гиле
Пан­тић Милан
Пан­тић Ненад
Папеш Раша
Папеш Урош
Пата­ко­вић Дејан
Пау­но­вић Андреја
Пејић Милутин
Пекић Борислав
Пет­ко­вић Раде
Петро­вић М. Душко
Петро­вић Мило­ван Веркин
Петро­вић Петар Његош
Пешић Никола
Пивља­нин Ранко
Пиљак Радован
Пје­вић Предраг
Попо­вић Боран
Попо­вић Јован Стерија
Попо­вић Т. Зоран
Попо­вић Чарна
Пре­ле­вић Бранислав
Пуа­ча Душан
Пут­ник Бори­слав Пуб
Р
Раден­ко­вић Драгомир
Раде­но­вић Дра­ган Рајко
Радло­вић Недељко
Радо­ва­но­вић Душко
Радо­ва­но­вић Миливоје
Радо­ва­но­вић С. Драгомир
Радо­вић Душан Душко
Радо­са­вље­вић Горан
Радо­са­вље­вић Михаило
Раи­че­вић Марина
Раје­вић Бојан
Раји­чић Драган
Ран­кић Зоран
Ран­ков Милорад
Рашу­ла Предраг
Рибар Бранислав
Ристић Владимир
Ристић Војкан
Ристић Дејан
Ристић Милош
Ристић Радивоје
Ристић Радмило
Риста­но­вић Радован
Росић Мирослав
Рука­ви­на Јован
Русо­вић Дра­го­љуб Жива Жуљ
Ршу­мо­вић Љубивоје
С
Саи­ло­вић Деана
Самар­џић Дар­ко Кодар
Сели­мо­вић Мех­мед Меша
Симе­у­но­вић Срђан Сендан
Симић Зоран Зокс
Симић Никола
Симић Р. Милан
Симић Слободан
Симо­вић Зоран
Симо­но­вић Александар
Симо­но­вић Војислав
Сокић Владан
Спа­со­је­вић Зоран
Спа­со­је­вић Милија
Сре­да­но­вић Мирослав
Сре­мац Стеван
Срећ­ко­вић Ивана
Ста­мен­ко­вић Јова­но­вић Снежана
Ста­ни­са­вље­вић Момир
Стан­ко­вић Звездана
Стан­ко­вић Миле
Стан­ко­вић Ц. Никола
Ста­но­је­вић Зоран
Ста­но­је­вић С. Зоран
Ста­но­је­вић Или­ја Лиле
Стар­че­вић Душан
Сте­вић Р. Стеван
Сте­фа­но­вић М. Слободан
Стје­ља Ана
Сто­ја­ди­но­вић Александар
Сто­ја­ди­но­вић Г. Јован
Сто­ји­чић Стеван
Стој­ков Ник­че­вић Олга
Стој­ко­вић Милко
Стој­че­вић Гојко
Сто­шић Миодраг
Т
Тадић Верица
Тасић Миодраг
Тео­фи­ло­вић Витомир
Тесла Никола
Тија­нић Бојан
Тил­гер Радослав
Тодо­ров Милан
Толев­ски Васил
Томић Мио­драг Стублински
Томић О. Бранко
Томић Станислав
Тоф­че­вић Дејан
Трај­ко­вић Борисав
Три­ву­но­вић Војин
Трум­пић Војислав
Тума­рић М. Мића
Туца­ко­вић Зоран
Туцо­вић Митар
Ћ
Ћалић Владимир
Ћир­ко­вић Михајло
Ћиро­вић Бран­ко Ћиро
Ћори­лић Љубомир
Ћори­лић Ненад
Ћосић Милан
Ћула­фић Влајко
Ф
Фили­по­вић Дали­бор Филип
Фили­по­вић Живота
Фили­по­вић Стојадин
Х
Хаба­зин Дар­ко Дакс
Хаџи-Костић Јован
Хаџи-Манић Радмило
Хни­лич­ка Мирјана
Ц
Цвет­ко­вић Милан
Цвет­ко­вић Павле
Цекић Јасмина
Црн­че­вић Бра­ни­слав Брана
Црњан­ски Милош
Ч
Чан­чар Петко
Чоба­но­вић Игор
Чој­чић Зоран
Чопа Мирослав
Чотрић Александар
Ш
Шачић М. Мирсад
Шашић Драган
Шестић Огњен
Шефер Ђура Сремац
Шија­ков Невен
Шишма­но­вић Кеп­чи­ја Далиборка
Штр­бац В. Мићо
Штр­бу­ло­вић Томислав
Шућин Димитрије
Шушић Драган

У Делчево на фестивал и по признање

Сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић биће уче­сник на Четвр­том Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра, сати­ре и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2016“ у Дел­че­ву, у Маке­до­ни­ји, где ће му бити уру­че­на „Брон­за­на пла­ке­та“ за афо­ри­зме као резул­тат про­шло­го­ди­шњег кон­кур­са овог фести­ва­ла на тему „Пази, човек!“

Пијанец 2016

Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра, сати­ре и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2016“, који се одр­жа­ва од 2012. годи­не, са изу­зет­ком про­шле, биће одр­жан у субо­ту 30. јула 2016. годи­не у Град­ском пар­ку и Спо­мен дому АСНОМ у Дел­че­ву са почет­ком у 18.30 док ће „Вече хумо­ра и сати­ре“ поче­ти у 20.30 часова.

Пијанец 2016

Уче­сни­ци Међу­на­род­ног фести­ва­ла хумо­ра, сати­ре и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2016“ по виђе­њу Кети Радевске

На ово­го­ди­шњем фести­ва­лу насту­пи­ће, по редо­сле­ду на кари­ка­ту­ри: Душан Ђор­ђе­вић, Горан Радо­са­вље­вић, Васил Толев­ски, Игор Бра­ца Дам­ња­но­вић ДИБ, Миле Ђор­ђи­јо­ски, Вито­мир Долин­ски, Јане Ата­на­сов и Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Награ­ђе­ни афоризми:

  • Ко с људи­ма иза­ђе на крај, тај више није човек.
  • Од дана­шњег чове­ка се оче­ки­ва­ло више. Барем да сачу­ва гла­ву на раменима.
  • Здра­вље чове­ка је на првом месту, што раку чини послед­њом рупом на свирали.
  • Није лако бити човек. За уте­ху, нека му је лака црна земља.
  • Дру­штво за зашти­ту чове­ка не тре­ба да осну­ју живо­ти­ње, већ људи.
  • Ући ћемо у све­тлу будућ­ност пре­ко везе. Нико­ла Тесла је наш човек!
  • Паме­тан је онај човек коме је угао гле­да­ња туп.
  • Пра­зне при­че доби­ју на тежи­ни кад их при­ча­ју наса­ма­ре­ни људи.
  • Не зло­па­ти­те се. Пока­жи­те да сте добар човек, добро се патите.
  • Убио је погре­шног чове­ка. Људ­ски је грешити.
  • Пра­зне људе може спа­си­ти само пун погодак.
  • Рад је ство­рио чове­ка, а Биро рада навику.

Ина­че, Милен­ко­вић је 2014. годи­не добит­ник „Бла­го­дар­ни­це“ Општи­не Дел­че­во за подр­шку мани­фе­ста­ци­ји „Пија­неч­ки­те дено­ви на сли­ва­та 2014“ у окви­ру кога је одр­жа­ван фести­вал хумо­ра и сати­ре, а као уче­сник и прет­ход­не две годи­не, од самог настан­ка фестивала.


Књижевно вече „Фаворит на артији“

У току овог месе­ца, тач­ни­је 15. јула, одр­жа­но је књи­жев­но вече „Фаво­рит на арти­ји“ у Малој сали Општин­ске библи­о­те­ке Вар­ва­рин, где је Милен­ко­вић пред­ста­вио свој књи­жев­ни рад, као и изда­вач­ку делат­ност Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“.

"Афотека 2" у Новом Саду

„Афотекари“ освојили и Нови Сад

У петак 28. новем­бра у Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ уз пра­те­ћу изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа и „афо­те­ка­ре“ из Новог Сада, Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Сур­чи­на и Параћина

"Афотека 2" у Новом Саду

У испу­ње­ном про­сто­ру Клу­ба Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ гово­рио је један од при­ре­ђи­ва­ча и уред­ник овог једин­стве­ног изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на, а поред њега сво­је афо­ри­зме из Алма­на­ха чита­ли су: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на. Избор афо­ри­за­ма оста­лих ауто­ра публи­ци је пред­ста­ви­ла Кар­мен Антић, про­фе­сор­ка срп­ског јези­ка и књи­жев­но­сти из Новог Сада, док је уло­гу води­те­ља про­гра­ма на себе пре­у­зео Алек­сан­дар Павић.


У дру­гом делу вече­ри сва­ко од при­сут­них ауто­ра се пред­ста­вио по жељи неким сво­јим сати­рич­ним ства­ра­ла­штвом, а овом при­ли­ком Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Пави­ца Вељо­вић су украт­ко пред­ста­ви­ли два изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“.

Изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа Ново­са­ђа­ни и пут­ни­ци намер­ни­ци моћи ће да погле­да­ју до сре­де 10. децем­бра 2014. године.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Нови Сад

„Афотека 2“ у Новом Саду

У Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не у петак, 28. новем­бра 2014. годи­не, биће одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ са пра­те­ћом изло­жбом карикатура

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Нови Сад

О Алма­на­ху ће гово­ри­ти један од при­ре­ђи­ва­ча и засуп­ник изда­ва­ча, удру­же­ња КУА „Арти­ја“, пара­ћин­ски сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић. Поред Милен­ко­ви­ћа, сво­је афо­ри­зме ће гово­ри­ти: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на, ауто­ри који су до сада нај­ви­ли долазак.

Води­тељ­ка про­гра­ма биће Кар­мен Антић која ће овом при­ли­ком чита­ти афо­ри­зме ауто­ра који неће бити присутни.

Про­мо­ци­ју у Новом Саду пра­ти­ће изло­жба кари­ка­ту­ра сме­де­рев­ског кари­ка­ту­ри­сте Сло­бо­да­на Срди­ћа који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми 38 „афо­те­ка­ра“.

Вре­ме почет­ка про­мо­ци­је у ули­ци Бра­ће Риб­ни­кар 5, где се нала­зи Дру­штво књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не, је 19 часова.

До сада је „Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Деле­че­ву (Маке­до­ни­ја), Бео­гра­ду, Пара­ћи­ну, Сме­де­рев­ској Палан­ци, Сме­де­ре­ву и Зајечару.

Више дета­ља о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“

При­каз „Афо­те­ке 2“ – Ненад Тадић: Вје­чи­ти црв сумње

Небесна књига

„Небесна књига“ на Артији

Како је и наја­вље­но, збор­ник афо­ри­за­ма по избо­ру афо­ри­сти­ча­ра Србе Села­до­на Павло­ви­ћа под нази­вом „Небе­сна књи­га“ иза­шао је из штам­пе у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

Небесна књига

Јован Јова­но­вић Змај, Сте­ван Сре­мац, Божи­дар Кне­же­вић, Бра­ни­слав Нушић, Јован Дучић, Нико­лај Вели­ми­ро­вић, Душан Радо­вић, Вла­ди­мир Була­то­вић Виб, Мили­во­је Јозић, Митар Митро­вић, Бра­на Црн­че­вић, Васка Јукић Мар­ја­но­вић, Мило­ван Илић Мини­макс, Мати­ја Бећ­ко­вић, Раде Јова­но­вић, Дејан Лопи­чић, Павле Кова­че­вић, Или­ја Мар­ко­вић, Рас­т­ко Закић, Вито­мир Тео­фи­ло­вић, Мило­ван Вите­зо­вић, Мићо Лукић, Алек­сан­дар Баљак, Ивко Михај­ло­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Горан Радо­са­вље­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Алек­сан­дар Нова­ко­вић, Томи­слав Мар­ко­вић, Милан Павло­вић и Мио­драг Сто­шић су 31 аутор који се нашао у „Небе­сној књи­зи“, о којој је рецен­зент Огњен Шестић напи­сао под насло­вом „Чека­ју­ћи Феба“:

Срби­ја је мала земља, а изгле­да­ла би још и мања да није на брдо­ви­том Бал­ка­ну. На њеним про­сто­ри­ма секу се сви путе­ви, сви ветро­ви и сви векови…

Кад се у јед­ној тако малој земљи роди само један вели­ки човек, она је још већа… А роди­ло их је се… Срби­ји, дакле, не мањ­ка пре­зен­та­тив­ног кадра ни у чему. Само у књи­жев­но­сти, кон­крет­ни­је афо­ри­зму, Павло­вић их је реги­стро­вао три­де­се­так… И то би, углав­ном, био одго­вор на пита­ње, због чега та мала земља сло­ви на Балкану…

Павло­вић, по сво­ме кази­ва­њу, није имао наме­ру да сачи­ња­ва анто­ло­ги­ју, али ће се она, упр­кос све­му, наћи у рука­ма сво­јих читалаца…

При­др­жа­ва­ју­ћи се сво­је рецеп­ту­ре, при­ре­ђи­вач их је нај­пре ода­брао, а потом свр­стао по годи­шти­ма, почев од нај­ста­ри­јег, Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја (1833-1904), па све до нај­мла­ђег, Мио­дра­га Сто­ши­ћа (1982.)…

Иду­ћи од ауто­ра до ауто­ра (од име­на до име­на), није тешко уочи­ти да се ради о нама добро позна­тим ства­ра-оци­ма, чија су име­на већ поо­дав­но уре­за­на у исто­ри­ју срп­ског афоризма.
Међу­тим, Павло­вић их је доста сим­бо­лич­но засту­пио, руко­во­ђен чиње­ни­цом да су њихо­ви афо­ри­зми и по више пута виђе­ни у прет­ход­ним анто­ло­ги­ја­ма и њихо­вим више пута поно­вље­ним изда­њи­ма. Осим њих, ту је и не мали број потен­ци­јал­них вели­ка­на из редо­ва мла­дих стваралаца…

Суде­ћи по кри­те­ри­ју­му у избо­ру афо­ри­за­ма, лако је запа­зи­ти да је при­ре­ђи­вач био знат­но накло­ње­ни­ји кла­сич­ном афо­ри­зму, чак и онда када днев­но-акту­ел­ни и анга­жо­ва­ни афо­ри­зам сво­јом садр­жи­ном, жести­ном и сати­рич­но­шћу озбиљ­но потре­са фоте­ље дубо­ко угње­жде­них властодржаца…

Послед­њих деце­ни­ју-две афо­ри­зам је код нас дожи­вео поср­ну­ће, баш као и чита­ва земља, а наро­чи­то у пери­о­ду ратом захва­ће­них годи­на. Уме­сто у наро­ду „кука и моти­ка“, у афо­ри­сти­ци инвек­ти­ва и грубијанство…

И с дру­ге стра­не; комен­та­ри, кон­ста­та­ци­је, резо­ни – про­за­ич­ност. Нигде мета­фо­ре и дру­гих књи­жев­них укра­са… А све у циљу, и под паро­лом, „про­ме­не вла­сти“ (чиста пар­ти­зан­шти­на), али и ста­ја­њу на пут дру­гим број­ним нега­тив­ним поја­ва­ма које су хара­ле земљом. Тих поја­ва је, нема сум­ње, било и у дру­гим земља­ма, па опет, нису нашко­ди­ле афо­ри­зму. Тако поред број­них мафи­ја свр­ста­них по раз­ним обла­сти­ма, код нас као да је посто­ја­ла јед­на и на пољу афо­ри­зма и сатире…

На сре­ћу, данас већ није све тако црно. „Иза обла­ка, дола­зи Феб“. То је оно што при­ре­ђи­вач жели да под-вуче, вера у мла­де, чији су доме­ти непре­дви­ди­ви јер је њихо­во ства­ра­ла­штво још у успо­ну, те да је њихо­ве резул­та­те ису­ви­ше рано суми­ра­ти… Нај­за­сту­пље­ни­ји су, сва­ка­ко, ауто­ри сред­ње генерације. (…)

Узгред поме­ни­мо да је при­ре­ђи­вач ове нада­све лепе књи­ге, позна­ти афо­ри­сти­чар, Срба Павло­вић, овде под псе­у­до­ни­мом „Села­дон“, коме је, поред једа­на­ест аутор­ских насло­ва, Небе­сна књи­га, сед­ма у низу, након: Чети­ри јаха­ча афо­ка­лип­се и коњу­шар, Рат зве­зда или Вели­ке зађе­ви­це малих писа­ца, Пос­тлу­дус, Фацио-сати­ри­кум, Књи­га угур­су­за и прет­ход­не – Козо­ли­ци у срп­ској књи­жев­но­сти.

Сва­ки аутор је у „Небе­сној књи­зи“, која се може сма­тра­ти и малом анто­ло­ги­јом, засту­пљен са по нај­ма­ње 7 афо­ри­за­ма, а међу њима нала­зе се и афо­ри­зми чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“ Вла­ди­це Миленковића.

Небесна књига

Мали избор афоризама:

Из вели­ке љуба­ви не може се роди­ти мала мржња.
Јован Јова­но­вић Змај

Риба и гост тре­ћи дан смрде.
Сте­ван Сремац

Човек је ствар којој би се по неки пут и Бог обра­до­вао, а од које се често и ђаво стиди.
Божи­дар Кнежевић

У сва­ком слу­ча­ју, боље је гле­да­ти живот у позо­ри­шном кома­ду, него позо­ри­шни комад у животу.
Бра­ни­слав Нушић

Оно што у људи­ма посто­ји звер­ско не може се укро­ти­ти ника­квим сред­стви­ма, коли­ко лепом речју.
Јован Дучић

Какву љубав пре­ма при­ја­те­љи­ма један човек нуди, такве ће и при­ја­те­ље имати.
Нико­лај Велимировић

Ако реши­те све про­бле­ме сво­је деце, она неће има­ти дру­гих про­бле­ма, сем вас.
Душан Радо­вић

Лако је бити лав, кад напра­виш пусти­њу око себе.
Вла­ди­мир Булатовић

Сти­гли смо до црте. Вре­ме је да се саберемо.
Мили­во­је Јозић

Ко мудро ћути – дале­ко се чује!
Митар Митро­вић

Како да веру­јем чове­ку кад прет­ке држи у каве­зу, а потом­ке у неизвесности.
Бра­ни­слав Црнчевић

Зашто они који су се про­гу­ра­ли напред, тра­же да их сма­тра­мо напреднима.
Васка Јукић Марјановић

Кад се народ диже, или се сви­ра хим­на, или му је дошло до грла.
Мило­ван Илић Минимакс

Глу­пост је ста­ри­ја од паме­ти. Да први човек није био глуп, дру­ги се не би појавио.
Мати­ја Бећковић

Не зна­мо зашто гине­мо. У томе је тај­на наше храбрости.
Раде Јова­но­вић

Каме­ле­о­ни су поу­здан знак преображаја.
Дејан Лопи­чић

Напра­ви­те спи­сак иде­ја до којих сме­мо да дођемо.
Павле Кова­че­вић

Сви су били на мојој стра­ни. Зато се чамац и преврнуо.
Или­ја Марковић

Наро­ду су завр­ну­те сла­ви­не да му не би дошло до грла.
Рас­т­ко Закић

Код нас је нај­бо­ље на све­ту. Нигде нема толи­ко наших људи као код нас.
Вито­мир Теофиловић

По путу који је поли­вен крвљу тешко је кон­тро­ли­са­ти точак историје.
Мило­ван Витезовић

Минут шут­ње мало је за човека.
Мићо Лукић

Гла­ве про­сто лете коли­ко је мисао слободна.
Алек­сан­дар Баљак

Све смо поста­ви­ли на здра­ве ноге. Чак и боле­сне амбиције.
Ивко Миха­и­ло­вић

Писци­ма гра­фи­та обез­бе­ђе­ни су усло­ви. Сме­ште­ни су изме­ђу зидова.
Алек­сан­дар Чотрић

Није тач­но да паме­тан пише, а буда­ла пам­ти. Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Мла­ди све више одла­зе из земље. Ста­ри иду у супрот­ном правцу.
Вла­ди­ца Миленковић

Дору­чак је нај­ва­жни­ји оброк. То нам је и ручак и вечера.
Алек­сан­дар Новаковић

Учи­нио сам све што је у мојој моћи – помо­лио сам се Богу.
Томи­слав Марковић

Ништа нама није пало с Неба. То ми живи­мо у облацима.
Милан Павло­вић

Наша демо­кра­ти­ја је чудо… Сва­ко чудо за три дана.
Мио­драг Стошић

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

„Афотека 2“ представљена у Смедереву

Друга „Афотека“ утврђена у Смедереву

У Музе­ју у Сме­де­ре­ву је у петак 13. децем­бра 2013. годи­не отво­ре­на изло­жба „Ја као афо­те­кар“ кари­ка­ту­ри­сте Сло­бо­да­на Срди­ћа, са кари­ка­ту­ра­ма које чине састав­ни део Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“, а потом одр­жа­на и про­мо­ци­ја алма­на­ха на којој су уче­ство­ва­ли Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни уред­ник и један од при­ре­ђи­ва­ча овог изда­ња, и Милан Бутрић Тан­кеш, афо­ри­сти­чар „афо­те­кар“ из Смедерева

„Афотека 2“ представљена у Смедереву

Након наја­ве кусто­са-сарад­ни­ка за одно­се са јав­но­шћу Миро­сла­ва Лази­ћа и увод­не речи дирек­тор­ке Музе­ја у Сме­де­ре­ву Татја­не Гач­пар, реч су има­ли Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Сло­бо­дан Срдић који су даље у опу­ште­ној атмо­сфе­ри пред број­ном сме­де­рев­ском публи­ком наста­ви­ли са вође­њем ове једин­стве­не вече­ри кари­ка­ту­ре, хумо­ра и сати­ре у Сме­де­ре­ву, изме­ђу оста­лог гово­ре­ћи како је се дошло до иде­је да се на афо­ри­зам сва­ког од ауто­ра дру­ге „Афо­те­ке“ одго­во­ри карикатуром.

„Афотека 2“ представљена у Смедереву

Овом при­ли­ком је сво­је афо­ри­зме обја­вље­не у алма­на­ху про­чи­тао Милан Бутрић Тан­кеш, афо­ри­сти­чар који већ има дво­го­ди­шњи стаж у уло­зи „афо­те­ка­ра“, као и Вла­ди­ца Милен­ко­вић који је, осим изво­да из рецен­зи­ја Косте Павло­ви­ћа и Гру­ја Лера и сво­јих афо­ри­за­ма, читао и афо­ри­зме дру­гих ауто­ра на осно­ву слу­чај­ног узорка.

„Афотека 2“ представљена у Смедереву

Гост про­мо­ци­је алма­на­ха овом при­ли­ком био је Радо­ји­ца Бецић, хумо­ри­ста и сати­ри­чар из Вели­ке Пла­не, који је све при­сут­не, а посеб­но „афо­те­ка­ре“, поздра­вио са неко­ли­ко афоризама.

„Афотека 2“ представљена у Смедереву

На кра­ју ове вече­ри фузи­је кари­ка­ту­ре и афо­ри­зма испу­ње­не сме­хом, какву веро­ват­но Музеј у Сме­де­ре­ву не пам­ти од посто­ја­ња, завр­шну реч је имао Сло­бо­дан Срдић који је сво­је сугра­ђа­не позвао да погле­да­ју изло­жбу и да јој се вра­те још који пут, све до послед­њег дана 2013. годи­не до када ће изло­жба бити поста­вље­на и, ујед­но, до када ће моћи да обо­га­те сво­ју библи­о­те­ку дру­гим алма­на­хом „Афо­те­ка“.

„Афотека 2“ представљена у Смедереву

Оно што је спе­ци­фич­но за изло­жбу „Ја као афо­те­кар“ у Сме­де­ре­ву је ново­го­ди­шња кари­ка­ту­ра која попу­ла­ри­зу­је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ и која је први пут део ове постав­ке карикатура.

Афотека 2 - Новогодишњи поклони

Посе­ти­о­ци су поред ути­са­ка са собом поне­ли и бога­то опре­мљен ката­лог изло­жбе који ће их сва­ка­ко под­се­ћа­ти на оно што се тог пет­ка 13. дого­ди­ло у Музе­ју у Смедереву.

Про­мо­ци­ју су са посеб­ном пажњом про­пра­ти­ли локал­ни меди­ји, нови­на­ри и фотографи.

[hr]

[highlight]Књи­гу „Афо­те­ка 2“ уз прво изда­ње „Афо­те­ке“ од 13. децем­бра па у наред­них 10 дана могу­ће је нару­чи­ти за само 500 дина­ра, а више о томе на лин­ку.[/highlight]

[hr]

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Смедерево

Велико овогодишње финале „Афотеке 2“ у Смедереву

Вели­ко ово­го­ди­шње фина­ле „Афо­те­ке 2“, послед­ња про­мо­ци­ја у 2013. годи­ни, дого­ди­ће се у „утвр­ђе­њу“ Сло­бо­да­на Срди­ћа, тач­ни­је у Сме­де­ре­ву, на отва­ра­њу њего­ве изло­жбе кари­ка­ту­ра под нази­вом „Ја као афо­те­кар“. Изло­жба ће бити отво­ре­на у петак 13. децем­бра у 18 часо­ва у Музе­ју у Сме­де­ре­ву и чини­ће је кари­ка­ту­ре који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми 38 „афо­те­ка­ра“.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Смедерево

У орга­ни­за­ци­ји Музе­ја у Сме­де­ре­ву и кари­ка­ту­ри­сте Сло­бо­да­на Срди­ћа биће одр­жа­на про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“, а којој ће прет­хо­ди­ти све­ча­но отва­ра­ње изло­жбе кари­ка­ту­ра које су једин­стве­ни део овог алма­на­ха обја­вље­ног у изда­њу КУА „Арти­ја“ и „Лиге духо­ви­тих“. Поред 38 кари­ка­ту­ра које се нала­зе у уну­тра­шњо­сти књи­ге, број од 40 кари­ка­ту­ра допу­ни­ће илу­стра­ци­ја са кори­ца књи­ге и за ову изло­жбу спе­ци­јал­но при­пре­мље­на ново­го­ди­шња кари­ка­ту­ра. За ову при­ли­ку је при­пре­мљен и бога­то опре­мљен ката­лог са више од поло­ви­не изло­же­них карикатура.

Алманах афористичара "Афотека 2" - каталог за Смедерево

На сме­де­рев­ску про­мо­ци­ју „Афо­те­ке 2“ изве­стан је дола­зак при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа и Мио­дра­га Сто­ши­ћа, као и Мила­на Бутри­ћа, ауто­ра из Сме­де­ре­ва засту­пље­ног у алманаху.

Дога­ђај ће бити одр­жан уз подр­шку локал­них медија.

Изло­жба „Ја као афо­те­кар“ биће поста­вље­на све до кра­ја ове годи­не, 31. децем­бра, али то није разлог да се не види­мо у петак 13. децем­бра у 18 часова.

Музеј у Сме­де­ре­ву се нала­зи у ули­ци Омла­дин­ска 4, а више о музе­ју на интер­нет сај­ту.

Алманах афористичара "Афотека 2" - позивница за Смедерево

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

Афотека 2: Епицентар забележен у Смедеревској Паланци

Епи­цен­тар сме­ха и апла­у­за које је иза­звао Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ и „афо­те­ка­ри“ забе­ле­жен је у вечер­њим сати­ма, у субо­ту 9. новем­бра 2013. годи­не, у Сме­де­рев­ској Палан­ци, тач­ни­је у све­ча­ној сали Пала­нач­ке гим­на­зи­је, а потре­си су тра­ја­ли око сат времена

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

Пре­ма опе­ра­тив­ним пода­ци­ма забе­ле­же­но је да се на лицу места нашла еки­па афо­ри­сти­ча­ра „афо­те­ка­ра“, а поред дома­ћег афо­ри­сти­чар­ског издан­ка Јеле­не Вучи­нић иза­зи­ва­чи овог епи­цен­тра били су Коста (Срба) Павло­вић, Пери­ца Јокић, Мићо Лукић, Мио­драг Сто­шић и Вла­ди­ца Миленковић.

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

Вла­ди­ца Милен­ко­вић, један од при­ре­ђи­ва­ча Алма­на­ха, био је заду­жен за (у)вођење реда како не би дошло до пани­ке у току тра­ја­ња потре­са. Срба Павло­вић и Мио­драг Сто­шић су кроз ана­ли­зе, струч­ни­је рече­но рецен­зи­је Косте Павло­ви­ћа и Гру­ја Лера наго­ве­сти­ли потре­се сме­ха и апла­у­за и при­ка­за­ли њихо­ву могу­ћу амлитуду.

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

Затим је после наво­ђе­ња свих „афо­те­ка­ра“ кре­ну­ло бла­го подрх­та­ва­ње које дости­за­ло нај­ви­шу тач­ку у току чита­ња афо­ри­за­ма од стра­не наве­де­них иза­зи­ва­ча епи­цен­тра сме­ха и апла­у­за – Србе, Миће, Пери­це, Вла­ди­це, Мио­дра­га и Јелене.

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

Након „Афо­те­ке 2“ украт­ко афо­ри­зми­ма је пред­ста­вље­на и прва „Афо­те­ка“, потом и неко­ли­ко госту­ју­ћих афо­ри­за­ма као дода­так потре­си­ма и за крај, у сми­рај потре­са, јед­на при­ча за мир­ни­ји сан из нове књи­ге „При­чам ти при­чу“ Пери­це Јоки­ћа, који је само за ову (не)прилику допу­то­вао из Црне Горе.

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

Све ово су забе­ле­жи­ле каме­ре локал­них меди­ја и биће упо­тре­бље­но у корист самог деша­ва­ња. У слу­ча­ју спо­ра надле­жа је при­сут­на публи­ка у Сме­де­рев­ској Паланци.

"Афотека 2" у Смедеревској Паланци

До сле­де­ћег епи­цен­тра у режи­ји „афо­те­ка­ра“ један запис из пост­про­мо­тив­ног тока:

ПОСТПРОМОТИВНИ (О)ТОК

Завр­ши се вео­ма успе­шна про­мо­ци­ја „Афо­те­ке 2“ у Сме­де­рев­ској Палан­ци и уз кон­струк­ти­ван пре­длог непо­зна­тог ауто­ра, за кога се сум­ња да је афо­ри­сти­чар, кре­ну­смо сви ком­плет­но да негде где је нај­бли­же сед­не­мо и попи­је­мо нешто. Када смо иза­шли из згра­де Пала­нач­ке гим­на­зи­је, у чијој је све­ча­ној сали била одр­жа­на про­мо­ци­ја, пре­ко пута сам уочио обје­кат који је био нај­бли­жи, а и што је нај­ва­жни­је све­тла су га ода­ва­ла да удар­нич­ки ради. Мој пре­длог да тамо нешто попи­је­мо није наи­шао на одо­бра­ва­ње. Чак је било и отпо­ра, а неки су се већ сме­ја­ли иако још ништа нису попили.

Овим слу­ча­јем је само потвр­ђе­но да лош имиџ наше поли­ци­је одби­ја људе. Нико им више не свра­ћа у ста­ни­цу на „чаши­цу раз­го­во­ра“, осим ако није чвр­стим аргу­мен­ти­ма убе­ђен у то.

Запи­сао: Вла­ди­ца Миленковић

О Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“, изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лиге духо­ви­тих“, ни мање ни више у вести Афо­те­ка по дру­ги пут међу афо­ри­сти­ча­ри­ма.

Фото: КУА „Арти­ја“ и Кан­це­ла­ри­ја за мла­де – Сме­де­рев­ска Паланка

"Афотека 2" у Параћину

Афотека 2: Параћин архивиран, следи Смедеревска Паланка

У поне­де­љак 4. новем­бра 2013. годи­не библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну уго­сти­ла је „афо­те­ка­ре“ и при­ре­ди­ла про­мо­ци­ју Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ уз изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа које вер­но пра­те афо­ри­зме и које ће бити изло­же­не у гале­ри­ји библи­о­те­ке „У про­ла­зу“ наред­них седам дана

"Афотека 2" у Параћину

На почет­ку про­мо­ци­је под буд­ним оком ТВ еки­па и публи­ке отво­ре­на је изло­жба кари­ка­ту­ра на којој су гово­ри­ли дирек­тор­ка библи­о­те­ке Лепо­са­ва Иван­ко­вић, аутор изло­жбе Сме­де­ре­вац Сло­бо­дан Срдић и при­ре­ђи­вач Алма­на­ха и пара­ћин­ски сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, изда­ва­ча ове књи­ге. Милен­ко­вић је изме­ђу оста­лог про­чи­тао текст који се нашао у ката­ло­гу изло­жбе и који пре­ци­зно у крат­ким црта­ма опи­су­је ово издање:

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра “Афо­те­ка 2” је тре­нут­ни пре­сек у афо­ри­сти­чар­ском ства­ра­ла­штву засту­пље­них ауто­ра које је пот­по­мог­ну­то бли­ским рођа­ком афо­ри­зма – кари­ка­ту­ром. Све оно што су афо­ри­сти­ча­ри има­ли да кажу, Сло­бо­дан Срдић је “ослу­шнуо” и иза­брао шта да уцр­та у сво­ју иона­ко бога­ту мапу кари­ка­ту­ра, свр­став­ши се тако међу “афо­те­ка­ре”, а са посеб­ним даром да тону дода­је слику.

“Афо­те­ка­ри” од речи су тако доби­ли дру­гу димен­зи­ју сво­јих афо­ри­за­ма, док је тре­ћа димен­зи­ја оста­ла резер­ви­са­на за “живу” сли­ку оно­га о чему и о коме гово­ре. Тако је “Афо­те­ка 2” у пот­пу­но­сти поста­ла тро­ди­мен­зи­о­нал­на књи­га за коју, ипак, нису потреб­не посеб­не нао­ча­ре већ само широм отво­ре­не очи и ум, без обзи­ра да ли се сагле­да­ва из срп­ског, маке­дон­ског, хрват­ског, црно­гор­ског или босан­ско-хер­це­го­вач­ког угла схва­та­ња сати­ре и хумора.

Пре­ма томе, Сло­бо­дан Срдић и 38 “афо­те­ка­ра” нису ника­ква орга­ни­зо­ва­на гру­па, већ скуп поје­ди­на­ца са сво­јим ЈА. Зато је за отво­ре­не очи и ум награ­да отво­ре­на књи­га и изло­жба кари­ка­ту­ра дру­ге “Афо­те­ке”.

"Афотека 2" у Параћину

Сло­бо­дан Срдић и Вла­ди­ца Миленковић

После отва­ра­ња изло­жбе, у јед­ном од оде­ље­ња библи­о­те­ке у при­јат­ном окру­же­њу међу књи­га­ма пред­ста­ви­ли су се при­сут­ни „афо­те­ка­ри“ сво­јим афо­ри­зми­ма обја­вље­ним у Алма­на­ху. Тако су поред Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа афо­ри­зме чита­ли Миро­слав Сре­да­но­вић и Мио­драг Сто­шић, обо­ји­ца из Бео­гра­да, а поред наво­ђе­ња име­на пре­о­ста­лих 35 ауто­ра про­чи­тан је и по један њихов афо­ри­зам. На кра­ју је про­мо­ци­ја пре­ра­сла у при­јат­но ћаска­ње на тему афо­ри­зма и кари­ка­ту­ре и везе изме­ђу њих, а ауто­ри су гово­ри­ли и о неким сво­јим иску­стви­ма из ства­ра­лач­ког рада.

"Афотека 2" у Параћину

Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Сло­бо­дан Срдић, Миро­слав Сре­да­но­вић и Мио­драг Стошић

Што се тиче „Афо­те­ке 2“, Пара­ћин је архи­ви­ран. И док изло­жба оста­је у Пара­ћи­ну, про­мо­ци­ја се у субо­ту 9. новем­бра сели у Сме­де­рев­ску Пала­на­ку у све­ча­ну салу Пала­нач­ке Гим­на­зи­је са почет­ком од 18 часова.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Смедеревску Паланку

Гост и ујед­но дома­ћин про­мо­ци­је биће три­де­се­тјед­но­го­ди­шња Јеле­на Вучи­нић из Сме­де­рев­ске Палан­ке, која се нашла међу 38 ауто­ра Алма­на­ха и први пут сту­пи­ла на афо­ри­сти­чар­ску сце­ну у неком од штам­па­них изда­ња. Од дру­гих ауто­ра дола­зак су за сада наја­ви­ли Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Мио­драг Сто­шић, Коста (Срба) Павло­вић, Мићо Лукић и Пери­ца Јокић.

Дел­че­во, Бео­град, Пара­ћин, Сме­де­рев­ска Палан­ка… наста­ви­ће се…

Алманах афористичара "Афотека 2"

Приказ „Афотеке 2“ – Ненад Тадић: Вјечити црв сумње

Алманах афористичара "Афотека 2"(гру­па ауто­ра: “Афо­те­ка 2“, Пара­ћин, 2013)

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра АФОТЕКА 2, који су при­ре­ди­ли сати­ри­ча­ри из Срби­је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, у нај­ве­ћем дије­лу фоку­си­ран је на оно што у сви­је­ту (полу)сиромашних нај­ви­ше зао­ку­пља пажњу – на хљеб насу­шни и љубав, тј. на „голи живот“.

Нарав­но, чита­лац нале­ти повре­ме­но и на поли­ти­ку, или она на њега, тек да се још јед­ном потвр­ди да живи­мо у вре­ме­ну у коме „сва­ко може са сваким“.

МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ у три афо­ри­зма бави се тема­ма на које, нажа­лост, више нико не обра­ћа пажњу. Сем поли­ци­је. Сва три пута афо­ри­сти­чар гађа „у главу“:

* Кри­ми­на­лац је недо­сту­пан поли­ци­ји. Искљу­чио је телефон.
* Не обра­ђу­је­мо земљу. Чува­мо нетак­ну­ту природу.
* Није се сва мла­дост исе­ли­ла у ино­стран­ство. Неко мора и овде да се дрогира.

ЖИВОЈИН ДЕНЧИЋ при­ча о нара­ви­ма и посе­бе­ним подјелама.

* Нај­ве­ћи поду­хват буда­ла је што су наве­ли памет­не да попуштају.
* Све нам је надо­хват руке, али ми неће­мо да иде­мо тако далеко.

Судар са поли­ти­ком КОСТА ПАВЛОВИЋ овје­ко­вје­чио је фото­граф­ски. Вође или атен­та­то­ри – вје­чи­та срп­ска дилема.

* Атен­та­то­ри бира­ју пред­сед­ни­ке она­ко – одока.
* На мести­ма где је сли­ка Вели­ког вође зид теже дише.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ још живи у вре­ме­ну тран­зи­ци­је које је пре­жи­вје­ло све рефор­ме и пре­ма коме рево­лу­ци­је изгле­да­ју као обич­ни инциденти.

* Мала пре­ду­зе­ћа су добра. Лако се гасе.
* Кад ми тата при­ми пен­зи­ју, замо­лим га за неки динар – да дам уну­ци­ма за бурек.

СЛОБОДАН М. СТЕФАНОВИЋ има јед­ну васпит­ну и јед­ну обра­зов­ну поруку:

* Не туци­те сво­ју децу, она ће вам вра­ћа­ти дугове.
* Само код про­сти­тут­ки при­ма­ња не зави­се од положаја.

ЈОВАН КРАГУЈЕВИЋ зала­же се за дра­стич­не мје­ре, које га не би кан­ди­до­ва­ле за дома­ћег мини­стра финансија.

* Са поке­ром смо завр­ши­ли – остао нам је још руски рулет.
* Екс­ху­ми­ра­ли смо про­шлост да бисмо сахра­ни­ли будућност.

ВАСИЛ ТОЛЕВСКИ не ште­ди ни себе нити било какве ауто­ри­те­те. Успут, даје и живот­ну лек­ци­ју „јези­ча­ри­ма“.

* Ако је сва­ка власт дата од Бога, онда је Бог наш нај­ве­ћи непријатељ.
* Хра­бар сати­ри­чар вешто кори­сти језик. Лиже тањире!
* Ми бисмо и даље кори­сти­ли гла­ве. Али нема више зидова.

Како апсурд поста­је сва­код­не­ви­ца (и зашто) нај­бо­ље обја­шња­ва ПЕРИЦА ЈОКИЋ.

* При­је него што пође кући одго­вор­ни дирек­тор про­вје­ри да ли је затво­рио све пого­не и да ли је уга­сио фирму.
* Сва­ки поли­ца­јац мора да буде опре­мљен пен­дре­ком, лиси­ци­ма и пишто­љем. Никад се не зна шта стран­ка жели.
* Није ми вјер­на. Често одла­зи свом мужу.

ЛЕНЧЕ СТОИМЕНОВА пише о два дна – људ­ском и социјалном:

* Толи­ко маски има да му је тешко да међу њима про­на­ђе соп­стве­но лице.
* Нај­ду­бље дно до кога човек може да допре јесте дно контејнера.

МОМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ освр­ће се на једи­на два пре­о­ста­ла срп­ска брен­да – вођу и зашти­ће­ног свједока.

* Сли­ци на зиду није потреб­но кан­ди­ло да би неки у њу гле­да­ли као у икону.
* Он је зашти­ће­ни све­док. Оста­ле може­те да побијете.

АЛЕКСАНДАР КРЖАВАЦ и МИЛАН БУТРИЋ – ТАНКЕШ не оду­ста­ју од иде­о­ло­ги­је и рели­ги­је, као опи­ју­ма за народ.

* Сви људ­ски орга­ни су био­ло­шки, осим мозга који је иде­о­ло­шки. (Кржа­вац)
* Толи­ко је малих бого­ва да Бога више нико и не спо­ми­ње. (Бутрић)

ДИМИТАР И. ВИЛАЗОРСКИ и ГОРАН РАДОСАВЉЕВИЋ оста­ју вјер­ни жен­ским ауторитетима.

* Уста не смем отво­ри­ти пред женом. Она ме хра­ни. (Вила­зор­ски)
* Бесми­сле­но је кло­ни­ра­ти жене. Све су исте. (Радо­са­вље­вић)

Алма­нах АФОТЕКА 2 садр­жи и анто­ло­гиј­ски афо­ри­зам АЛЕКСАНДРА ПАВИЋА, који би комот­но могао да буде цити­ран у уво­ду књи­ге – „Црв сум­ње ника­да не гла­ду­је“.

ДИНКО ОСМАНЧЕВИЋ ламен­ти­ра над дви­је про­ма­ше­не инве­сти­ци­је – човје­ку и земљи.

* Шестог дана Бог је ство­рио човје­ка. Сва­ко­ме се деси лош дан!
* У Босни и Хре­це­го­ви­ни посто­је чети­ри исти­не: срп­ска исти­на, хрват­ска исти­на, бошњач­ка исти­на. И истина.

ДЕАНА САИЛОВИЋ осје­ћа се неси­гур­ном у сви­је­ту у коме ништа није она­ко како изгледа.

* Кад се дво­у­мим, кажем нешто треће.
* Теле­фо­ни су нам глу­ви. Зато зидо­ви има­ју уши.

Докле иде наша нај­по­но­сни­ја осо­би­на – инат лије­по обја­шња­ва ВЛАДИЦА МИЛЕНКОВИЋ:

* Ми не зна­мо за пораз. Неће­мо ни да чује­мо за њега.

ДАЛИБОРКА ШИШМАНОВИЋ – КЕПЧИЈА не вје­ру­је у љубав и меди­је. Има и добре разлоге.

* Иде­а­лан смо пар. Он је мени први, а ја њему посљедња.
* Днев­на штам­па је пуна лажи. Поне­кад сум­њам да је и датум тачан.

О два нај­ве­ћа про­бле­ма савре­ме­ног Бал­кан­ца – пра­зном сто­ма­ку и ЕУ – луцид­но пише БРАТИСЛАВ КОСТАДИНОВ:

* Нека­да су људи гле­да­ли у небо оче­ку­ју­ћи лете­ће тањи­ре. Сада се нада­ју пуним.
* Спа­ла књи­га на два сло­ва – ЕУ.

ПАВИЦА ЈОВАНОВИЋ – ВЕЉОВИЋ нема илу­зи­ја о томе да је сви­јет – мушки. Ламент над жена­ма гласи:

* Успех се не пости­же скр­ште­них руку. Али ни ногу.
* Џабе ми је што сам лепа, згод­на и поже­ља­на – кад сам паметна.

ЈЕЛЕНА ВУЧИНИЋ при­па­да гене­ра­ци­ји која нема ком­плек­са, али ни илузија.

* Са тупи­ма само оштро.
* Како иду годи­не све више личим на свој фри­жи­дер. Зујим у празно.

НАТАША ГЈОРГЈИЈОСКА пре­ци­зно пор­тре­ти­ше људ­ску природу:

* У сва­ком чове­ку чучи по један људо­ждер. Једе га изнутра.

О Срби­ма и при­ва­ти­за­ци­ји могли би да се напи­шу томо­ви есе­ја, а НИКОЛА ЖИВКОВИЋ то ради у дви­је луцид­не мисли:

* У Фран­цу­ској рево­лу­ци­ји одру­бље­на је гла­ва вођи, а у срп­ској целом народу.
* Мали лопо­влук се зове кра­ђа, а вели­ки – тендер.

АФОТЕКА 2 спра­вље­на је за нај­ши­ри круг чита­ла­ца. То је скуп врца­вих, духо­ви­тих, опо­рих, мудрих и (нај­че­шће) песи­ми­стич­ких мисли о сви­је­ту у коме живи­мо. Осим наве­де­них афо­ри­за­ма, у алма­на­ху је још низ избру­ше­них рече­ни­ца које наго­не на сми­јех са задр­шком. Афо­ри­зам уви­јек охра­бри бла­го­твор­ном сати­ром или јаком мета­фо­ром. То је пут из досјет­ке у леген­ду. При­јат­но. И… види­мо се у афоризму.

Ненад Тадић,
Бијељина

Ненад Тадић (1960), нови­нар и уред­ник у Новин­ској аген­ци­ји СРНА, комен­та­тор. Пише драм­ске кома­де, позо­ри­шну, филм­ску и књи­жев­ну критику.