Архиве ознака: афоризми

Афотека у Енигматском ђердану 621

„Афотека“ у босанско-херцеговачком недељнику „Енигматски ђердан“

У босан­ско-хер­це­го­вач­ком недељ­ни­ку „Ениг­мат­ски ђер­дан“ сво­је место нашао је и Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, који је пред­ста­вљен на два разли­чи­та начи­на у два броја.

Афотека у Енигматском ђердану

После увод­не речи јед­ног од „афо­те­ка­ра“ Дин­ка Осман­че­ви­ћа из Бања Луке у јед­ном од прет­ход­них бро­је­ва овог ениг­мат­ског недељ­ни­ка, број 621 је донео на зад­њој стра­ни кори­ца наслов­ну стра­ну „Афо­те­ке“ уз извод из увод­ног тек­ста уред­ни­ка и јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Миленковића.

Афотека у Енигматском ђердану 621

Како је наја­вље­но ови­ме нису реше­не све „ениг­ме“ у „Ениг­мат­ском ђер­да­ну“ што се тиче „Афо­те­ке“. У неком од наред­них бро­је­ва биће пред­ста­вље­ни са по неко­ли­ко афо­ри­за­ма сви засту­пље­ни ауто­ри у Алманаху.

„Ениг­мат­ски ђер­дан“ је недељ­ник који изла­ти сва­ког четврт­ка на про­сто­ру Босне и Хер­це­го­ви­не са при­лич­но вели­ким тира­жом за овда­шње при­ли­ке од 15 хиља­да при­ме­ра­ка. Поред ениг­ма­ти­ке у недељ­ни­ку се могу наћи и тек­сто­ви на разне теме међу који­ма се послед­њих годи­на често нала­зе и афоризми.

Театар 78

„Кратке мисли дугих размишљања“ и „Афотека“ заједно у Београду

Театар 78Прва и дру­га књи­га Библи­о­те­ке „Арти­ја“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ и „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ Мића Луки­ћа, биће пред­ста­вље­не у Бео­гра­ду у про­сто­ру позо­ри­шта „Теа­тар 78“ (Ресав­ска 78), у неде­љу 17. фебру­а­ра 2013. годи­не са почет­ком у 15 часова.

Аутор књи­ге афо­ри­за­ма „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ Мићо Лукић први пут ће сво­ју књи­гу пред­ста­ви­ти чита­лач­кој публи­ци после њеног обја­вљи­ва­ња почет­ком децем­бра 2012. годи­не. Рецен­зент књи­ге је позна­ти афо­ри­сти­чар Срба Павло­вић, а поред њега у пред­ста­вља­њу књи­ге уче­сто­ва­ће заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Миленковић.

„Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ ово ће бити дру­га бео­град­ска про­мо­ци­ја, после про­шло­го­ди­шње про­мо­ци­је новем­бра месе­ца у умет­нич­кој гале­ри­ји „Studio Fine Art Dex“, а укуп­но шеста после Дел­че­ва (Маке­до­ни­ја), Пан­че­ва, Пара­ћи­на и Косов­ске Митро­ви­це. Поред при­ре­ђи­ва­ча књи­ге Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и Мио­дра­га Сто­ши­ћа, као и Србе Павло­ви­ћа и Мића Луки­ћа, оче­ку­је се дола­зак и дру­гих „афо­те­ка­ра“.

Обе књи­ге је уре­дио „Арти­јин Кре­а­тив­ни Тим“ (А.К.Т.).

КУА Артија

Конкурс за алманах афористичара „Афотека 2“

КУА АртијаКњи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ и интер­нет сајт „Лига духо­ви­тих“ рас­пи­су­ју кон­курс за уче­ство­ва­ње у изда­ва­њу алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра под нази­вом „Афо­те­ка 2“.

Потреб­но је посла­ти 50 афо­ри­за­ма на неком од јези­ка бив­ших југо­сло­вен­ских репу­бли­ка до 1. маја 2013. годи­не на и-мејл адре­се: artija.kua@gmail.com и ligaduhovitih@ligaduhovitih.com, од којих ће бити напра­вљен ужи избор од по 15 афо­ри­за­ма. Афо­ри­зми могу бити обја­вљи­ва­ни у аутор­ским књи­га­ма или дру­гим изда­њи­ма. Тема афо­ри­за­ма није одре­ђе­на. При­ре­ђи­ва­чи алма­на­ха задр­жа­ва­ју пра­во ода­би­ра афо­ри­за­ма о чему ће аутор бити оба­ве­штен и на осно­ву тога одлу­чи­ти да ли конач­но жели да уче­ству­је. Уз афо­ри­зме посла­ти и кра­ћу био­гра­фи­ју.

Пар­ти­ци­па­ци­ја за уче­ство­ва­ње у алма­на­ху је 2.300,00 дина­ра (или у про­тив­вред­но­сти око 20 евра). Упла­те се врше до 17. маја 2013. годи­не. Мини­мум ода­бра­них ауто­ра је 30 да би се изми­ри­ли сви тро­шко­ви при­пре­ме и штам­па­ња у тира­жу од 500 при­ме­ра­ка на око 100 стра­на фор­ма­та А5 са пла­сти­фи­ци­ра­ним кори­ца­ма у боји. У слу­ча­ју да има више ауто­ра број стра­на биће пове­ћан. При­ре­ђи­ва­чи­ма оста­је 100 при­ме­ра­ка за пре­зен­то­ва­ње алма­на­ха, а сва­ко од ауто­ра доби­ја про­пор­ци­о­на­лан број од пре­о­ста­лих 400 при­ме­ра­ка. Ауто­ри ван Срби­је нак­над­но сно­се тро­шко­ве поштарине.

Ујед­но се пози­ва­ју илу­стра­то­ри и кари­ка­ту­ри­сти да се при­кљу­че илу­стро­ва­њу алма­на­ха и њима ће при­па­сти по 2 до 5 при­ме­ра­ка, у зави­сно­сти од бро­ја при­ја­вље­них аутора.

Ауто­ри који буду уче­ство­ва­ли у изда­ва­њу овог алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра могу у свом месту живље­ња у сарад­њи са локал­ним орга­ни­за­ци­ја­ма и дру­гим засту­пље­ним ауто­ри­ма орга­ни­зо­ва­ти про­мо­ци­ју, а Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ ће заин­те­ре­со­ва­ним орга­ни­за­ци­ја­ма посла­ти зва­ни­чан допис.

Упла­те пар­ти­ци­па­ци­ја врши­ће се на жиро-рачун Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ (ул. Мило­ва­на Гли­ши­ћа 28, Пара­ћин) 160-370483-53 (Banka Intesa) уз свр­ху упла­те „Пар­ти­ци­па­ци­ја за алма­нах Афо­те­ка 2“. (Изглед попу­ње­не уплат­ни­це нала­зи се у додат­ку кон­кур­са.) Упла­та пар­ти­ци­па­ци­је ауто­ра који живе ван тери­то­ри­је Срби­је и пре­у­зи­ма­ње при­ме­ра­ка књи­ге извр­ши­ће се по договору.

Кон­курс за први алма­нах афо­ри­сти­ча­ра под нази­вом „Афо­те­ка“, обја­вљен 2012. годи­не, успе­шно је завр­шен. У књи­зи се нашло 29 ауто­ра са по 15 афо­ри­за­ма, као и радо­ви дво­ји­це кари­ка­ту­ри­ста. Књи­га је пред­ста­вље­на у више штам­па­них и елек­трон­ских меди­ја на про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је уз пет про­мо­ци­ја у Срби­ји и Маке­до­ни­ји. Про­мо­тив­ни спот Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ на лин­ку: http://youtu.be/5IEVqYsi0d8

При­ре­ђи­ва­чи алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра су: Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и заступ­ник КУА „Арти­ја“; Горан Радо­са­вље­вић, сати­ри­чар, вла­сник и уред­ник интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“; и, Мио­драг Сто­шић, хумо­ри­ста и сатиричар.

Изда­ва­чи и при­ре­ђи­ва­чи задр­жа­ва­ју пра­во обја­вљи­ва­ња афо­ри­за­ма и кари­ка­ту­ра у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма ради про­мо­ви­са­ња књи­ге „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра – Афо­те­ка 2“.

Зва­нич­ни интер­нет сајт Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“: kua.artija.net
Интер­нет сајт „Лига духо­ви­тих“: ligaduhovitih.com

Афотека 2 - налог за уплату

[google_plusone href=“https://kua.artija.net/konkurs-za-almanah-aforisticara-afoteka-2/“ size=“medium“ float=“left“ annotation=“inline“ language=“Serbian“] [fbshare url=“https://kua.artija.net/konkurs-za-almanah-aforisticara-afoteka-2/“ type=“button“ float=“left“] [fblike url=“https://kua.artija.net/konkurs-za-almanah-aforisticara-afoteka-2/“ style=“button_count“ float=“left“ showfaces=“false“ width=“135″ verb=“like“ font=“arial“ locale=“sr_RS“] [twitter url=“https://kua.artija.net/konkurs-za-almanah-aforisticara-afoteka-2/“ style=“horizontal“ text=“Конкурс за алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2″“ float=“left“]

Мићо Лукић - Кратке мисли дугих размишљања

Објављена друга књига библиотеке „Артија“

Мићо Лукић - Кратке мисли дугих размишљањаИз штам­пе је иза­шла дру­га књи­га у изда­њу КУА „Арти­ја“ под нази­вом „Крат­ке мислих дугих раз­ми­шља­ња“ афо­ри­сти­ча­ра Мића Луки­ћа из Београда.

Књи­га афо­ри­за­ма „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“, која садр­жи нешто више 350 афо­ри­за­ма, може се сма­тра­ти и настав­ком књи­ге „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ која је прва обја­вље­на у библи­о­те­ци „Арти­ја“, а у којој је сво­је место нашао и Мићо Лукић поред још 28 ауто­ра. Ина­че, ово је после више од 20 годи­на писа­ња афо­ри­за­ма и обја­вљи­ва­ња у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма прва књи­га овог аутора.

Сво­је импре­си­је о овој књи­зи изнео је пре­ко рецен­зи­је „Инспи­ра­тив­не рефлек­си­је“ још један „афо­те­кар“ Коста Павло­вић:

Чита­ју­ћи још прве стра­ни­це руко­пи­сне збир­ке афо­ри­за­ма Миће Луки­ћа Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња, поја­ви­ле су ми се инспи­ра­тив­не рефлек­си­је да напи­шем који редак, уве­рен да се ради о изу­зет­ној књизи.

Сати­ри­чар, у бли­жој одред­ни­ци афо­ри­сти­чар, Мићо Лукић, књи­жев­ник је широ­ког распо­на моти­ва­ци­ја и хумо­ри­стич­ко-сати­рич­ног начи­на изра­жа­ва­ња. Тај­на њего­вог уме­ћа је, што само на сам себи начин знан, у тако крат­кој фор­ми, тек у пре­гршт речи, успе­ва да зна­ти­жељ­ном чита­о­цу саоп­шти тако много…

Да раз­га­ли душу чита­о­цу и иза­зо­ве осе­ћај лепог… Мно­ги њего­ви афо­ри­зми су по сво­јој садр­жај­но­сти чита­ви томо­ви књи­га. Сто­га тра­же пови­ше умно­сту­диј­ског вре­ме­на за сво­је дубље ана­ли­зе. Сво­јом мета­фо­рич­но­шћу, пре­но­сним зна­че­њем и број­ним књи­жев­ним укра­си­ма кори­шће­ним у сати­ри, сати­ри­чар Мићо зна некад при­лич­но да упле­те чита­о­ца у сво­је про­фи­ло­зоф­ске нити.

Њего­ва миса­о­но­а­фо­ри­стич­на раз­ми­шља­ња често су иска­за­на у овлаш фор­ми, али са обр­том који делу­је попут пра­ска. Таква при­кри­ве­на иро­ни­ја има при­влач­ни­ју аро­му од оне директ­но упу­ће­не. За начин на који наш умет­ник испо­ља­ва често и врло јет­ка осе­ћа­ња, инвек­ти­ва је посве стран појам. Његов афо­ри­зам је нерет­ко тво­рен по асо­ци­ја­циј­ском кључу.

Иако је ово пишче­ва прва књи­га, да се уочи­ти да је исти дости­гао сам зенит у начи­ну ства­ра­ња ове нима­ло лаке форме.

Сма­тра се да су сред­ње годи­не нај­и­де­ал­ни­је за пре­зен­то­ва­ње јав­но­сти сво­га годи­на­ма наку­пље­ног зна­ња и уме­ња. За Мићу Луки­ћа се, суде­ћи по првим ути­сци­ма, са сигур­но­шћу може рећи да је један од таквих. Тако­ђе није тешко уочи­ти да је Мићо ово задо­вољ­ство могао при­ре­ди­ти чита­о­ци­ма куди­ка­мо рани­је… Дакле, пого­то­во гле­да­но кроз ква­ли­тет, Мићо је „сво­ју при­чу“ могао да нам испри­ча и мно­го рани­је. Позна­то је да су неки то учи­ни­ли у самој мла­до­сти, али то су већ неке дру­ге теме и пре­о­ку­па­ци­је, које пра­те мла­де… Ишчи­та­ва­њем књи­ге да се при­ме­ти­ти да је аутор напро­сто од неку­да иско­пао доста нетак­ну­тих тема које поду­же вре­ме­на море савре­ме­ног чове­ка… Рекло би се, чак да је за мно­ге наше нево­ље раз­от­крио кључ, или барем начин да нам их у некој мери олак­ша… Што се тиче детаљ­ни­је ана­ли­зе књи­ге очи­глед­но да је сам при­ступ доста уоп­ште­но учи­њен, пого­то­во ана­ли­за афо­ри­за­ма. У овом слу­ча­ју тај посао је пре­пу­штен суду чита­ла­ца од којих се оче­ку­је да буду стро­ги, баш као што је наш сати­ри­чар Мићо резак и раби­ја­тан пре­ма нега­тив­ним поја­ва­ма које неу­мил­но пра­те наше друштво.

Коста Павло­вић

Избор афо­ри­за­ма рецен­зен­та Косте Павловића:

Ако је у раду спас, онда овом народу
нема спа­са без батине.

Кад наи­ђе на несрећ­ни­ка, сва­ка жена
се срећ­но уда.

Круп­ни мили­ци­о­не­ри туку сит­не лопове!

Због неста­ши­це лекова,
гра­ђа­ни­ма се препоручује
раз­бо­ље­ва­ње само у слу­ча­ју нужде.

Нисмо без сло­бо­де гово­ра, али није
згод­но да се изражавамо.

Тра­жи се поште­ни нала­зач да врати
изгу­бље­ни народ.

У здра­вом телу – здра­во теле.

Састав вла­де је пукао на саставу!

Вла­да мора неи­зо­став­но направити
свој соци­јал­ни – проблем.

Чудо, од чега овај народ живи,
ваља­ло би про­гла­си­ти свет­ским чудом.

Књи­гу је тех­нич­ки уре­дио и при­пре­мио за штам­пу „Арти­јин кре­а­тив­ни тим“ (А.К.Т.).

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

„Афотека“ представљена у Београду

„Афотека“ представљена у Београду

У Бео­гра­ду у про­сто­ру умет­нич­ке гале­ри­је „Studio Fine Art Dex“ (Ска­дар­ска 36а), у субо­ту 24. новем­бра 2012. годи­не, пред­ста­вљен је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духовитих“.

„Афотека“ представљена у Београду

У нео­бич­ном амби­јен­ту „Studio Fine Art Dex-а“ уз сасвим опу­ште­ну атмо­сфе­ру пре­те­жно мла­ђој публи­ци, која је актив­но уче­ство­ва­ла и упа­ди­ца­ма поку­ша­ва­ла да доско­чи афо­ри­сти­ча­ри­ма уз спон­та­не апла­у­зе и смех, пред­ста­ви­ло се неко­ли­ко гене­ра­ци­ја афо­ри­сти­ча­ра чита­ју­ћи сво­је афо­ри­зме обја­вље­не у алма­на­ху „Афо­те­ка“.

После духо­ви­те наја­ве про­мо­ци­је од стра­не Мио­дра­га Сто­ши­ћа, извод из сво­је увод­не речи обја­вље­не у алма­на­ху про­чи­тао је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни уред­ник изда­ња и заступ­ник КУА „Арти­ја“, затим је Горан Радо­са­вље­вић, уред­ник „Лиге духо­ви­тих“, про­чи­тао извод из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа, да би напо­слет­ку Сто­шић и Милен­ко­вић у „крат­ким рафа­ли­ма“ засу­ли публи­ку избо­ром афо­ри­за­ма 22 ауто­ра који нису били при­сут­ни на промоцији.

„Афотека“ представљена у Београду

Вла­ди­ца Миленковић

Након тога су се при­сут­ни афо­ри­сти­ча­ри пред­ста­ви­ли афо­ри­зми­ма из „Афо­те­ке“, и то сле­де­ћим редо­сле­дом, „по ста­ри­ни“ као и у алма­на­ху: Коста Павло­вић или­ти Срба Павло­вић, Мићо Лукић, Милу­тин Мла­ђе­но­вић, Пери­ца Јокић, Горан Радо­са­вље­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мио­драг Сто­шић.

„Афотека“ представљена у Београду

Коста Павло­вић или­ти Срба Павловић

„Афотека“ представљена у Београду

Мио­драг Стошић

Изне­на­ђе­ње за све, а првен­стве­но афо­ри­сти­ча­ре, био је дола­зак Пери­це Јоки­ћа из Црне Горе, који је дошао у Бео­град само овим пово­дом и тим гестом учи­нио част изда­ва­чи­ма и при­ре­ђи­ва­чи­ма алма­на­ха и дру­гим при­сут­ним коле­га­ма. Тим пово­дом је крат­ко пред­ста­вље­на и књи­га „Тач­но у подне“, анто­ло­ги­ја радио-афо­ри­за­ма коју чини избор из послед­њих 10 годи­на еми­си­је „Туп-туп“ Мило­ва­на Или­ћа Мини­мак­са и која је обја­вље­на још дале­ке 1998. годи­не, а уре­дио је упра­во Пери­ца Јокић.

„Афотека“ представљена у Београду

Пери­ца Јокић и Горан Радосављевић

На кра­ју су се на бис, који публи­ка није тра­жи­ла али је по реак­ци­ја­ма желе­ла, поја­ви­ли Јокић, Милен­ко­вић и Радо­са­вље­вић, да би у самом фини­шу на сце­ну сту­пио и нај­мла­ђи хумо­ри­ста и сати­ри­чар те вече­ри Нико­ла Жив­ко­вић, чиме је окон­ча­но вече када је Бео­град дожи­вео „Афо­те­ку“ уживо.

„Афотека“ представљена у Београду

Са лева на десно: Горан Радо­са­вље­вић, Нико­ла Оташ, Мио­драг Сто­шић, Милу­тин Мла­ђе­но­вић, Мићо Лукић, Пери­ца Јокић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Срба Павло­вић, Нико­ла Жив­ко­вић, Јеле­на Вучи­нић, Нико­ла Драгаш

Међу при­сут­ни­ма су били и кари­ка­ту­ри­сти Нико­ла Оташ и Нико­ла Дра­гаш, који је зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем уче­ство­вао у илу­стро­ва­њу овог изда­ња, као и мла­да афо­ри­сти­чар­ка Јеле­на Вучи­нић.

Део атмо­сфе­ре са промоције:

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у Београду

„Афотека“ у Београду

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у БеоградуАлма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ напо­кон сти­же и у Београд!

Пред­ста­вља­ње овог по мно­го чему посеб­ног изда­ња биће упри­ли­че­но у субо­ту 24. новем­бра 2012. годи­не у про­сто­ру умет­нич­ке гале­ри­је „Studio Fine Art Dex“, у ули­ци Ска­дар­ској 36а, са почет­ком у 20 часо­ва.

Поред про­мо­ви­са­ња „Афо­те­ке“ пред­ви­ђе­на су и аутор­ска пред­ста­вља­ња афо­ри­сти­ча­ра засту­пље­них у алма­на­ху. При­ре­ђи­ва­чи­ма алма­на­ха Вла­ди­ци Милен­ко­ви­ћу, Гора­ну Радо­са­вље­ви­ћу и Мио­дра­гу Сто­ши­ћу оче­ку­је се да се при­кљу­че „афо­те­ка­ри“ који живе и раде у Бео­гра­ду: Миро­слав Сре­да­но­вић, Коста Павло­вић, Мићо Лукић и Милу­тин Мла­ђе­но­вић, а позва­ни су и сви дру­ги од 28 живих ауто­ра из Срби­је, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрватске.

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у Београду

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ обја­вљен је у авгу­сту ове годи­не у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, а про­мо­ви­сан је до сада у Дел­че­ву (Маке­до­ни­ја), Пан­че­ву, Пара­ћи­ну и Косов­ској Митро­ви­ци.

Часопис "Књижевно перо" (број XI, јесен 2012)

О „Афотеци“ у хрватском часопису „Књижевно перо“

Часопис "Књижевно перо" (број XI, јесен 2012)У часо­пи­су за кул­ту­ру и књи­жев­ност Хрват­ског књи­жев­ног дру­штва „Књи­жев­но перо“ (број XI, јесен 2012) обја­вљен је књи­жев­ни осврт на Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ који је напи­сао Фикрет Цацан, књи­жев­ник и пре­во­ди­лац из Загре­ба, и пре­но­си­мо га у оригиналу:

Odmah da kažem, prvi sam put imao u ruci jednu aforističarsku antologiju, iako autori odbijaju tu kvalifikaciju. Riječ je više-manje o slučajnom izboru, to jest, projektu koji su pokretači pametno zamislili i započeli, a ova „Afoteka“ je njihov prvi, i to vrlo uspješan, rezultat. Književno-umjetnička asocijacija „Artija“ te internetski site „Liga duhovitih“ iz Paraćina u Srbiji raspisali su natječaj za aforističarske priloge, koji je proveden izvanredno stručno i kvalificirano uz solidan odziv nadarenih autora, pa se tako skupilo materijala za dobru knjigu „na ovom polju književnosti“, kao što kažu autori. Uz puno entuzijazma javili su se aforističari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, pa smo tako zapravo dobili na uvid štokavski dio bivše Jugoslavije koji nosi aforističarsku štafetu. Hrvatsku štafetu je ponio naš član Abdurahman Halilović Ahil sa svojim značajnim prilogom.

Nije bez vraga ovo podsjećanje na jezički aspekt: naime, ja bih još preciznije uvrstio aforizam u poeziju, kao vrhunski i reprezentativni dio književnosti općenito. Taj sažeti duhoviti izraz koji nesumnjivo ima katarktičko djelovanje po svemu ulazi u poeziju, jer se isto strogo odnosi prema ekonomiji izraza, slikovitosti, poanti, itd. To su i najzahtjevniji postupci u stvaranju književnosti i tipični su za poeziju i aforizam. Može se reći da nije dobar aforizam koji zanemaruje te stvari, kao što se nekoć govorilo da „poezije ima svugdje, osim kod ne-pjesnika“.

Slična poratna i tranzicijska stvarnost čine osnovu po kojoj razumijemo i aforizme iz drugih zemalja, budući da se aforizam često odnosi upravo na najaktualniji trenutak današnjice. Tako Milen Milivojević kaže: „Žabe žablju, ptice ptičju… Jedino mi nemamo nikakvu perspektivu“. Što se tiče razloga za takvo stanje, Miroslav Sredanović iznosi jedan svoj: „Komunisiti su proglasili da nema Boga. To je izazvalo nevjericu“. Možda je ipak razlog u podrijetlu: „Kakvu je budućnost mogla imati država nastala iz jednog Jajca?“. Po mom mišljenju, svi bi problemi bili manji, kad bi postojalo pošteno i redovno pravosuđe, pa bi čovjek mogao istjerati pravdu i tako bi stvari mogle ići naprijed. Ali, kako kaže Živojin Denčić: „Možete tjerati stvar do suda, ali dalje ni makac“.

Vidimo da aforizam zasjeca u srčiku društvenih problema. Po tome je jedinstvena književna forma, koju su gojili slavni književnici, poput Voltairea, M. Twainea, J. Brodskog („Poezija i politika dijele samo prvo slovo“, „Čovjeka koji voli poeziju, teže je uplašiti“) i drugih. Sam o sebi aforizam na usta Slobodana Ničića Manga kaže: „Aforizam je dobitna kombinacija kod lutrije riječi“. Ali aforizam odlično pokriva i intimne dvojbe ugroženoga pojedinca. Tako Grujo Lero kaže za jednoga: „Da nije bio dobar kao kruh, ne bi se našao u sosu“, a drugome opisuje ženu, koja je „najveći poliglota“: „Jedna glava – hiljadu jezika“. Isti aforističar kao da je čitao hrvatske novine, pune zgražavanja nad rezanjem plaća prosvjetarima, koji su oduvijek figurirali kao najslabije plaćeni državni službenici: „U našim školama sve goli prosvjetni radnik“. To bi potpisao i naš ministar Jovanović. Ipak im je bolje i tako nego da idu na burzu. U ime onih koji završe tako Dragan Matejić kaže: „Izgleda da su primljeni za stalno“.

Sada bi bio red da citiramo i našeg Abdurahmana koji nas je više puta nasmijao na književnim večerima, ali zan biti i mračan: „Što smo bliže rubu gladi, sve se više glođemo“, zatim „Kad se golman ispružio koliko je dug, svi su žalili što je toliko kratak“.

Mene je pak nasmijao Dinko Osmančević: „I Sunce se rodi na istoku, ali onda emigrira na zapad“. Taj Dinko je inače lijep, pametan, bogat i neoženjen, „sve dok se ne odjavi s Fejsa!“.

Nadam se da sam vas uvjerio da se isplati nabaviti ovu knjižicu, ako ne ide drukčije, onda nađite Abdurahmana, to je onaj koji s dječačkim osmjehom snima na našim književnim večerima sve što izlazi na binu.

Fikret Cacan

"Афотека" у часопису "Књижевно перо"

О „Афо­те­ци“ у хрват­ском часо­пи­су „Књи­жев­но перо“

Fikret Cacan (Zenica, Bosna i Hercegovina, 1958.)
Studirao je u Zadru i Zagrebu, profesor je komparativne književnosti i filozofije te stručni bibliotekar. Radio je u Rektoratu Sveučilišta, Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici i HINA-i. Bavi se prevođenjem sa i na ruski jezik, uredništvom, redakturom, književnom i filmskom kritikom. Koautor je leksikona DHKP-a Svjetska književnost u hrvatskim prijevodima 1945-1985. Godine 1989. za knjigu Osip Mandeljštam: Pjesme i eseji dobio je nagradu za najbolji prijevod poezije. Svoje pjesme objavio je u knjizi Ljiljan u trnju (Zagreb 2010). Autor je cijelog niza knjiga među kojima: Ana Ahmatova: Tajne zanata, pjesme; Osip Mandeljštam: Pjesme i eseji; Ana Ahmatova: Tri jeseni, pjesme i sjećanja; Vladimir Sorokin: Plavo salo, roman; Iosif Brodski: Božićne pjesme; Aleksandar Puškin: Bajka o ribaru i ribici; Garri Kasparov: Moji veliki prethodnici; Nikolaj Zabolocki: Izabrane pjesme; Iosif Brodski: Postaja u pustinji: Aleksandar Puškin: Izabrana djela i Antologija ruskog pjesništva.

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

У Косовској Митровици из „Афотеке“ даривана лековита доза смеха

Вече хумора и сатире у Косовској МитровициУ Косов­ској Митро­ви­ци је у окви­ру вече­ри хумо­ра и сати­ре под нази­вом „Сати­ру сати­ру“ про­мо­ви­сан Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, што је уз аутор­ска пред­ста­вља­ња срп­ских хумо­ри­ста и сати­ри­ча­ра била леко­ви­та доза сме­ха за већи­ном мла­ду публи­ку која је посе­ти­ла овај догађај

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, пред­ста­ви­ли су при­ре­ђи­ва­чи Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, и Мио­драг Сто­шић избо­ром афо­ри­за­ма 29 ауто­ра засту­пље­них у овој књи­зи, а у току вече­ри је пред­ста­вље­но и неко­ли­ко аутор­ских изда­ња, као и збор­ник афо­ри­за­ма шест ауто­ра мла­ђе гене­ра­ци­је „Мара­тон на крат­ке стазе“.

Дру­ги део вече­ри је про­те­као у аутор­ском пред­ста­вља­њу Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа из Пара­ћи­на, Мио­дра­га Сто­ши­ћа из Бео­гра­да, Нена­да Вуче­ти­ћа из Кру­шев­ца и Миро­сла­ва Ђор­ђе­ви­ћа, или­ти stand up коми­ча­ра Лор­да од Беде, из Бач­ког Магли­ћа, који су сва­ко на свој начин заба­ви­ли и засме­ја­ли публи­ку, док су дома­ћу подр­шку има­ли од мла­де Митров­чан­ке Јеле­не Ђоро­вић у виду кла­вир­ске пратње.

Петак, 2. новем­бар 2012. годи­не оста­ће убе­жен у кален­да­ру кул­тур­них деша­ва­ња Косов­ске Митро­ви­це као дан када је одр­жа­но прво вече хумо­ра и сати­ре од рас­па­да ста­ре Југо­сла­ви­је, како су наве­ли орга­ни­за­то­ри из НВО „Актив“ у чијем је про­сто­ру „Актив Арт Цен­тру“ одр­жа­но ово вече.

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Вла­ди­ца Миленковић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Мио­драг Стошић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Ненад Вуче­тић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Миро­слав Ђорђевић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Публи­ка на вече­ри хумо­ра и сати­ре у Косов­ској Митровици

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Публи­ка на вече­ри хумо­ра и сати­ре у Косов­ској Митровици

Сни­мак дела са пред­ста­вља­њем Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“:

Најавни плакат "Сатиру сатиру"

„Афотека“ и у Косовској Митровици

Најавни плакат "Сатиру сатиру"

Нај­ав­ни пла­кат „Сати­ру сатиру“

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, после Дел­че­ва (Маке­до­ни­ја), Пан­че­ва и Пара­ћи­на има­ће про­мо­ци­ју и у Косов­ској Митро­ви­ци у „Актив Арт Цен­тру“ у вече­ри хумо­ра и сати­ре под нази­вом „Сати­ру сати­ру“, у петак 2. новем­бра 2012. годи­не са почет­ком у 20 часо­ва. Књи­гу ће пред­ста­ви­ти при­ре­ђи­ва­чи Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, и Мио­драг Стошић.

Након про­мо­ци­је „Афо­те­ке“ љуби­те­љи­ма хумо­ра и сати­ре у Косов­ској Митро­ви­ци аутор­ски ће се пред­ста­ви­ти срп­ски хумо­ри­сти и сати­ри­ча­ри, већ поме­ну­ти Вла­ди­ца Милен­ко­вић из Пара­ћи­на и Мио­драг Сто­шић из Бео­гра­да, као и Ненад Вуче­тић из Кру­шев­ца и stand up коми­чар Миро­слав Ђор­ђе­вић, позна­ти­ји као Лорд од Беде, из Бач­ког Маглића.

Ове годи­не су Сто­шић и Ђор­ђе­вић зајед­но са Милен­ко­ви­ћем има­ли запа­же­не насту­пе на Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2012“ у Пара­ћи­ну у орга­ни­за­ци­ји КУА „Арти­ја“, као и Вуче­тић годи­ну дана пре, па су сва оче­ки­ва­ња да ће ово вече хумо­ра и сати­ре на севе­ру Косо­ва и Мето­хи­је бити пуно сме­ха и доброг расположења.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Видели смо се насмејани на „Сатиричној позорници Жикишон 2012“

Сатирична позорница Жикишон 2012

При­зна­ње Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ за 2012. годи­ну у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а уз помоћ Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, одр­жан је у субо­ту 13. окто­бра у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин уз сло­ган „Види­мо се насмејани!“

У првом делу Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2012 пред­ста­вље­ни су награ­ђе­ни радо­ви и уру­че­не су награ­де при­сут­ним ауто­ри­ма, и то, за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму Мила­ди­ну Бери­ћу из Бања Луке, прва, и Деја­ну Андре­ји­ћу из Кру­шев­ца, дру­га награ­да, и за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу Ђор­ђу Мај­сто­ро­ви­ћу из Новог Сада, прва, и Јасми­ни Пет­ко­вић из Лесков­ца, дру­га награ­да. Награ­де су се састо­ја­ле од дипло­ма, књи­га и умет­нич­ких дела, а прво­на­гра­ђе­ни­ма су уру­че­на и спе­ци­јал­на при­зна­ња која се састо­је од дрве­ног посто­ља са метал­ним логом СПЖ (Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон) и која ће у наред­ним годи­на­ма поста­ти обе­леж­је нај­бо­љих радо­ва са конкурса.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Томи­ца Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мили­ја Вуковић

Све награ­ђе­не радо­ве са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ су на нај­бо­љи могу­ћи начин пред­ста­ви­ли Мили­ја Вуко­вић, глу­мац Кру­ше­вач­ког позо­ри­шта, чита­ју­ћи при­че, и Томи­ца Ђор­ђе­вић, глу­мац Позо­ри­шта Пара­ћин, чита­ју­ћи афо­ри­зме и песме.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Мили­ја Вуко­вић, глу­мац Кру­ше­вач­ког позоришта

Кари­ка­ту­ром „Тор­та“, која је била тема за афо­ри­зам за спе­ци­јал­ну награ­ду „Зоран Матић Мазос“, а коју је изло­жбе­но опре­мље­ну као награ­ду доби­ла Мари­на Дроб­ња­ко­вић из Новог Сада, наја­вље­на је изло­жба кари­ка­ту­ра и илу­стра­ци­ја Нико­ле Дра­га­ша из Пан­че­ва за април или мај месец 2013. годи­не у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

У сре­ди­шњем делу фести­ва­ла одр­жа­на је про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“. Про­мо­ци­ја је поче­ла чита­њем одлом­ка из увод­не речи обја­вље­не у књи­зи јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, након чега су сво­је афо­ри­зме чита­ли „афо­те­ка­ри“ Воји­слав Трум­пић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мио­драг Сто­шић, док је афо­ри­зме при­сут­них Мила­на Влај­ко­ви­ћа и Живо­ти­ја Д. Вуч­ко­вић читао глу­мац Томи­ца Ђор­ђе­вић. Одлом­ком из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа, сати­ри­ча­ра из Под­го­ри­це, као и избо­ром афо­ри­за­ма из рецен­зи­је, завр­шен је и дру­ги део Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2012“. Ово је била тре­ћа про­мо­ци­ја Алма­на­ха после про­мо­ци­ја у Дел­че­ву (Маке­до­ни­ја) и Панчеву.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ – Вла­ди­ца Миленковић

Тре­ћи, завр­ши део, про­те­као је у пред­ста­вља­њу четво­ри­це гости­ју фести­ва­ла, који су се пред­ста­ви­ли сва­ко на себи свој­ствен начин. Поче­ло је све када се на „Позор­ни­цу“ попео коми­чар Лорд од Беде или­ти Миро­слав Ђор­ђе­вић из Бач­ког Магли­ћа и сво­јим насту­пом изне­на­дио и добро засме­јао публи­ку; наста­ви­ло се оштром сати­ром Нину­са Несто­ро­ви­ћа, Ново­са­ђа­ни­на на при­вре­ме­ном раду у Пара­ћи­ну; затим је гост из Бео­гра­да Мио­драг Сто­шић свом сво­јом духо­ви­то­шћу иза­звао еруп­ци­је сме­ха; да би на кра­ју Бања­лу­ча­нин Мила­дин Берић само још више поја­чао интен­зи­тет сме­ха и апла­у­за за јед­но сасвим спон­та­но и неза­бо­рав­но вече хумо­ра и сати­ре у Параћину.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Stand Up наступ Лор­да од Беде

Сатирична позорница Жикишон 2012

Пред­ста­вља­ње Нину­са Несторовића

Сатирична позорница Жикишон 2012

Пред­ста­вља­ње Мио­дра­га Стошића

Сатирична позорница Жикишон 2012

Пред­ста­вља­ње Мила­ди­на Берића

Про­грам Фести­ва­ла је водио Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Упр­кос неко­ли­ко деша­ва­ња и мани­фе­ста­ци­ја у Пара­ћи­ну и широј око­ли­ни публи­ка је добро испу­ни­ла про­стор Гале­ри­је Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин и обла­чан и кишо­вит дан раз­ве­дри­ла смехом.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Публи­ка на Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2012“

Ово­го­ди­шњи фести­вал су поред Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин помо­гли Хотел „Петрус“ Пара­ћин, Рад­ња за обра­ду мета­ла „Вент Пар“, штам­па­ри­ја „ex Fontana“ и ТНВ „Папир Весна“.

До сле­де­ћег Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2013“ – Види­мо се насмејани!