Архиве категорија: Дешавања

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у Панчеву

„Афотека“ уз изложбу карикатура промовисана у Панчеву

У Град­ској библи­о­те­ци Пан­че­во у четвр­так, 4. окто­бра 2012. годи­не, про­мо­ви­сан је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, уз отва­ра­ње изло­жбе кари­ка­ту­ра Пан­чев­ца Нико­ле Драгаша.

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у Панчеву

Милан Бутрић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Миро­слав Средановић

У чита­о­ни­ци пан­че­вач­ке библи­о­те­ке публи­ци су се, након увод­не речи дирек­то­ра библи­о­те­ке Деја­на Босни­ћа, пред­ста­ви­ли при­ре­ђи­ва­чи Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић из Пара­ћи­на и Горан Радо­са­вље­вић из Бео­гра­да зајед­но са још дво­ји­цом „афо­те­ка­ра“ Миро­сла­вом Сре­да­но­ви­ћем из Бео­гра­да и Мила­ном Бутри­ћем из Смедерева.

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у Панчеву

Пан­че­вач­ка публи­ка на про­мо­ци­ји Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“

Након чита­ња избо­ра афо­ри­за­ма и дру­гих ауто­ра засту­пље­них у Алма­на­ху и изво­да из рецен­зи­је коју је напи­сао Вељ­ко Рај­ко­вић, сати­ри­чар из Под­го­ри­це, Нико­ла Дра­гаш је позвао заин­те­ре­со­ва­ну публи­ку да погле­да њего­ву изло­жбу кари­ка­ту­ра међу који­ма су се нашле и кари­ка­ту­ре обја­вље­не у Алма­на­ху. Изло­жба ће бити поста­вље­на до 11. окто­бра 2012. године.

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у Панчеву

Изло­жба кари­ка­ту­ра Нико­ле Дра­га­ша, илу­стра­то­ра „Афо­те­ке“

Алексина Ђорђевић - Голе жене

Упозорење! „Артија“ књижевно активна!

У наред­ном пери­о­ду чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ Мар­ко Антић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Алек­си­на Ђор­ђе­вић госто­ва­ће по гра­до­ви­ма Срби­је пред­ста­вља­ју­ћи сво­ја књи­жев­на изда­ња или изда­ња гру­пе ауто­ра у који­ма су заступљени.

Bundolo Offline 3Први ће свој наступ има­ти Мар­ко Антић на про­мо­ци­ји збор­ни­ка пое­зи­је и про­зе „Bundolo Offline 3“ у „Арт кафе гале­ри­ји“ у Кра­гу­јев­цу у сре­ду 26. сеп­тем­бра 2012. годи­не, са почет­ком у 20 часо­ва, а истим пово­дом ће насту­пи­ти и у неде­љу 14. окто­бра, у клу­бу „Иле­га­ла пла­то“ у Бео­гра­ду где је у окви­ру „Poezin Open Poetry“ бити орга­ни­зо­ва­на и про­мо­ци­ја овог издања.

Ина­че, „Bundolo Offline 3“ је изда­ње у еди­ци­ји „Ново ста­бло“ Сту­дент­ског кул­тур­ног цен­тра Кра­гу­је­вац и реч је о избо­ру радо­ва са интер­нет сај­та www.bundolo.org који оку­пља мла­де књи­жев­не ства­ра­о­це са подруч­ја целе бив­ше Југо­сла­ви­је. Како се наво­ди у наја­ви про­мо­ци­ја, овај интер­нет сајт пред­ста­вља сво­је­вр­сну књи­жев­ну зајед­ни­цу ауто­ра који наги­њу савре­ме­ни­јим изра­жај­ним методама.

Вече хумора и сатире Ненада ВучетићаОд две наја­вље­на књи­жев­на деша­ва­ња прва дести­на­ци­ја Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа биће Кру­ше­вац у петак 28. сеп­тем­бра, где ће у Белој сали Кул­тур­ног цен­тра Кру­ше­вац у 20 часо­ва поче­ти „Вече хумо­ра и сати­ре Нена­да Вуче­ти­ћа“, на којој ће у свој­ству сати­ри­ча­ра гово­ри­ти сво­је виђе­ње ства­ра­ла­штва мла­дог кру­ше­вач­ког писца Нена­да Вуче­ти­ћа, ауто­ра јед­не аутор­ске и јед­не груп­не збир­ке афо­ри­за­ма и добит­ни­ка два пре­сти­жна књи­жев­на при­зна­ња Мла­ди јеж 2002. и Вибо­ве награ­де 2005. године.

Промоција Алманаха афористичара "Афотека" у ПанчевуНакон госто­ва­ња у Кру­шев­цу сле­ди пан­че­вач­ка про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ња КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, у Град­ској библи­о­те­ци Пан­че­во у 19 часо­ва у четвр­так 4. окто­бра. Милен­ко­вић ће у Пан­че­ву насту­пи­ти као изда­вач, један од при­ре­ђи­ва­ча књи­ге и аутор афо­ри­за­ма, а дола­зак на про­мо­ци­ју је наја­ви­ло још неко­ли­ко ауто­ра чији су афо­ри­зми обја­вље­ни у Алма­на­ху, изме­ђу оста­лих и при­ре­ђи­ва­чи Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић. Пре почет­ка про­мо­ци­је у истом про­сто­ру биће отво­ре­на изло­жба кари­ка­ту­ра Нико­ле Дра­га­ша, пан­че­вач­ког кари­ка­ту­ри­сте и илу­стра­то­ра, који уче­ство­вао у илу­стро­ва­њу Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем из Клад­ња (БиХ).

Алексина Ђорђевић - Голе женеИ за крај наја­ве књи­жев­них актив­но­сти чла­но­ва КУА „Арти­ја“, после Пара­ћи­на и Бео­гра­да про­мо­ци­ја збир­ке колум­ни и при­ча „Голе жене“ Алек­си­не Ђор­ђе­вић деси­ће се и у Лесков­цу, у субо­ту 6. окто­бра 2012. годи­не, док ће тач­но вре­ме и место про­мо­ци­је бити одре­ђе­ни накнадно.

И за сам крај, уз помоћ Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин у окто­бру ће бити одр­жа­на Сати­рич­на позор­ни­ца „Жики­шон“ на којој ће поред пред­ста­вља­ња нај­бо­љих радо­ва са кон­кур­са за сати­ру и хумор „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ бити пред­ста­вљен и Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“. Више дета­ља о ово­го­ди­шњој Сати­рич­ној позор­ни­ци „Жики­шон“ наред­них дана.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Прво представљање „Афотеке“ одржано у Делчеву

На Првој интер­на­ци­о­нал­ној вече­ри хумо­ра и сати­ре у маке­дон­ском гра­ду Дел­че­ву, која је одр­жа­на у окви­ру про­сла­ве 100 годи­на од посто­ја­ња гра­да 7. сеп­тем­бра 2012. годи­не, пред­ста­вљен је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, прво изда­ње Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ уз уче­шће веб сај­та „Лига духовитих“.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Наступ Вла­ди­це Миленковића

У пред­ста­вља­њу Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ уче­ство­ва­ли су при­ре­ђи­ва­чи Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, Горан Радо­са­вље­вић, вла­сник и уред­ник веб сај­та „Лига духо­ви­тих“, и Мио­драг Сто­шић, док је од оста­лих ауто­ра засту­пље­них у алма­на­ху био при­су­тан Миле Гјор­гји­јо­ски, који је ујед­но био и дома­ћин ове вечери.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Васил Толев­ски, Миле Гјор­гји­јо­ски и Мио­драг Сто­шић, у првом пла­ну Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афоризма

У окви­ру вече­ри је пред­ста­вље­на и „Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афо­ри­зма“ на маке­дон­ском јези­ку, у изда­њу „Макформ“-а из Ско­пља, а о којој је горо­вио при­ре­ђи­вач Васил Толев­ски.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Милен­ко­вић, Толев­ски, Гјор­гји­јо­ски, Сто­шић, Крлев­ски, Фил­чев­ски и Радо­са­вље­вић пред публиком

Поред пред­ста­вља­ња ова два изда­ња, наве­де­ни ауто­ри су се пред­ста­ви­ли и поје­ди­нач­но укљу­чу­ју­ћи и још дво­ји­цу маке­дон­ских афо­ри­сти­ча­ра Ата­на­са Крлев­ског и Риста Фил­чев­ског.

Ина­че, ово је било прво зва­нич­но пред­ста­вља­ње Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и овом при­ли­ком се Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ про­да­јом књи­га свог првог изда­ња укљу­чи­ла у хума­ни­тар­ну акци­ју општи­не Делчево.

Прво интер­на­ци­о­нал­но вече хумо­ра и сати­ре је про­пра­ти­ла локал­на теле­ви­зи­ја, а како је наја­вље­но у пла­ну је штам­па­ње збир­ке афо­ри­за­ма на маке­дон­ском јези­ку уче­сни­ка овог дешавања.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Уру­чи­ва­ње покло­на КУА „Арти­ја“

Овом при­ли­ком је заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић уру­чио покло­не који су се састо­ја­ли од књи­га пара­ћин­ских писа­ца и, уз уче­шће Тури­стич­ке орга­ни­за­ци­је Пара­ћи­на, про­спе­ка­та који пре­зен­ту­ју тури­стич­ке потен­ци­ја­ле општи­не Параћин.

Грб Делчева

После Горњег Адровца, гостовање у Македонији

Грб ДелчеваСати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, госто­ва­ће у Маке­до­ни­ји у Дел­че­ву на све­ча­ној мани­фе­ста­ци­ји пово­дом обе­ле­жа­ва­ња 100 годи­на од доби­ја­ња ста­ту­са гра­да, у окви­ру које ће у петак, 7. сеп­тем­бра 2012. годи­не, бити одр­жа­но Прво интер­на­ци­о­нал­но вече хумо­ра и сатире.

Поред насту­па маке­дон­ских афо­ри­сти­ча­ра и гости­ју из Бугар­ске, како би се пред­ста­ви­ли маке­дон­ској публи­ци из Срби­је пут Маке­до­ни­је Милен­ко­вић ће кре­ну­ти зајед­но са афо­ри­сти­ча­ри­ма Гора­ном Радо­са­вље­ви­ћем и Мио­дра­гом Сто­ши­ћем, који су ујед­но са Милен­ко­ви­ћем и при­ре­ђи­ва­чи Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, а који ће овом при­ли­ком први пут бити зва­нич­но представљен.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

(ПОГЛЕДАЈТЕ КАТАЛОГ – PDF, 601 kB)

Град Дел­че­во се нала­зи на исто­ку Маке­до­ни­је, бли­зу гра­ни­це са Бугар­ском, и сла­ви 100 годи­на од доби­ја­ња Град­ске упра­ве тада­шњег Царе­вог села. Пово­дом обе­ле­жа­ва­ња овог јуби­ле­ја поред поме­ну­те вече­ри хумо­ра и сати­ре биће одр­жа­на и дру­га кул­тур­но-умет­нич­ка деша­ва­ња, спорт­ске актив­но­сти и дру­ге све­ча­но­сти у два дана, 7. и 8. сеп­тем­бра, коли­ко ће тра­ја­ти ова мани­фе­ста­ци­ја укљу­чу­ју­ћи и про­сла­ву Дана неза­ви­сно­сти Македоније.

Позив за Делчево

Позив за Делчево

Пре овог госто­ва­ња Милен­ко­вић се пред­ста­вио сво­јим поет­ским радом на углед­ној мани­фе­ста­ци­ји „Рајев­ском у част“ у дво­ри­шту Цркве Све­те Тро­ји­це у Гор­њем Адров­цу код Алек­син­ца, у субо­ту 25. авгу­ста 2012. годи­не. Мани­фе­ста­ци­ја је одр­жа­на по четвр­ти пут у орга­ни­за­ци­ји алек­си­нач­ког Књи­жев­ног клу­ба „Вели­мир Рајић“, а у част пуков­ни­ку Нико­ла­ју Нико­ла­је­ви­чу Рајев­ском, руском офи­ци­ру и срп­ском добро­вољ­цу, који је поги­нуо у бици за Гор­њи Адро­вац у Срп­ско-тур­ском рату 1876. године.

Пуков­ник Рајев­ски је послу­жио слав­ном руском писцу Лаву Тол­сто­ју као про­то­тип за глав­ног јуна­ка, гро­фа Врон­ског, у њего­вом делу „Ана Каре­њи­на“. Тол­сто­јев роман „Ана Каре­њи­на“ је при­ча о офи­ци­ру који, после несрећ­не љуба­ви одла­зи у Срби­ју, да потра­жи нови сми­сао живо­та. На кра­ју рома­на „Ана Каре­њи­на“, вели­ки писац је свог јуна­ка послао у Срп­ско-тур­ски рат, али се не гово­ри даље шта се с њим дого­ди­ло. (Извор: Википедија)

Владица Миленковић - Рајевском у част

Песма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа про­чи­та­на на мани­фе­ста­ци­ји „Рајев­ском у част“:

ОДБЕГЛА МИСАО

Одбе­гла мисао про­ду­жи даље,
кроз моју главу
прх­ну к’о птица,
не сти­гох да је ста­вим у уста,
побе­же брзо
к’о кукавица.

Одбе­гла мисао језди висином,
вију­ге моје
оби­ла­зи вешто,
а хте­дох да је изу­стим у ветар,
хте­дох да кажем
памет­но нешто.

Одбе­гла мисао стал­но се враћа
и само на трен
успем је стићи,
на врх јези­ка дође па оде,
не жели да се
уобличи.

Одбе­гла мисао одбе­гло бежи
одбе­глим бегом
с одбе­глим збегом,
одбе­гла бежа­њем у избеглиштво,
беже­ћи одбегло
у бег за бегом.

Алманах афористичара АФОТЕКА

Објављен Алманах афористичара „Афотека“

Алманах афористичара АФОТЕКА

У поне­де­љак, 21. аву­ста 2012. годи­не, из штам­па­ри­је су иза­шли и први при­мер­ци Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“. Прву књи­гу у Библи­о­те­ци „Арти­ја“ при­ре­ди­ли су Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, која на укуп­но 105 стра­на садр­жи тач­но 435 афо­ри­за­ма, по 15 афо­ри­за­ма од 29 ауто­ра, и илу­стро­ва­на је са 31-ом кари­ка­ту­ром укљу­чу­ју­ћи и кори­це. Увод­ну реч је напи­сао Вла­ди­ца Милен­ко­вић, док је рецен­зент књи­ге Вељ­ко Рај­ко­вић који је и кумо­вао нази­ву алманаха.

Извод из увод­ног тек­ста „Улаз у Афо­те­ку“ Вла­ди­це Миленковића:

… О вели­чи­ни овог Алма­на­ха гово­ри енту­зи­ја­зам и спрем­ност афо­ри­сти­ча­ра да нешто више учи­не за афо­ри­сти­чар­ску сце­ну, и уоп­ште хумор и сати­ру на овим про­сто­ри­ма, не чека­ју­ћи и не оче­ку­ју­ћи да неко дру­ги нешто учи­ни за њих. Ови­ме су сви афо­ри­сти­ча­ри из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, који су узе­ли уче­шће, пока­за­ли да се уз мало добре воље и мало нов­ца може доћи до јед­ног ова­квог изда­ња о чијем ће ква­ли­те­ту, како укуп­но, тако и поје­ди­нач­но, нај­бо­љи суд дати чита­лач­ка публика.

Афо­ри­сти­ча­ри су сво­јим избо­ром афо­ри­за­ма, који су широ­ко темат­ски обу­хва­ти­ли нашу ван­вре­мен­ску сва­код­нев­ни­цу, при­ре­ђи­ва­чи­ма омо­гу­ћи­ли да дођу до нај­у­жег избо­ра афо­ри­за­ма сва­ког афо­ри­сти­ча­ра пона­о­соб, а да то не буде само пуко обја­вљи­ва­ње. Неки су одлу­чи­ли да чита­о­це под­се­те на сво­је већ дав­но обја­вље­не афо­ри­зме у аутор­ским збир­ка­ма или груп­ним изда­њи­ма, док су дру­ги желе­ли да их поча­сте сво­јим сасвим новим умо­тво­ри­на­ма и досет­ка­ма. На ово изда­ње не тре­ба гле­да­ти као на изда­ње анто­ло­гиј­ског типа. Сва­ки афо­ри­сти­чар који се нашао у Алма­на­ху пред­ста­вља само себе и свој рад, а у цели­ни ова­ква изда­ња могу само допри­не­ти да сва­ко поста­не још бољи афо­ри­сти­чар или потвр­ди­ти њихов ква­ли­тет. Поврх све­га, у Алма­на­ху су увр­ште­ни и афо­ри­зми рано пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и кари­ка­ту­ри­сте Зора­на Мати­ћа Мазо­са из њего­ве дру­ге књи­ге афо­ри­за­ма „Fuck You!“ која се није поја­ви­ла у штам­па­ном издању. …

Извод из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа „Пра­сак духа и духо­ви­то­сти“:

… Посли­је без­број апо­те­ка, отво­ре­на је и прва АФОТЕКА, гдје може­те да нађе­те око 450 разли­чи­тих љеко­ва исте гру­пе. Љеко­ви су афо­ри­зми, а гру­па – хумор и сати­ра, са већом дозом сати­рич­но­сти. Повољ­ност је што се могу узи­ма­ти без реце­па­та и у доза­ма које сами одре­ди­те. Љеко­ви су таквог саста­ва да се могу кори­сти­ти више пута. Кон­тра­ин­ди­ка­ци­ја има: посли­је сва­ког узи­ма­ња, осје­ћа­ће­те се духов­но испу­ње­ни­јим, што ће, макар на крат­ко, бити бра­на и од нај­ма­њег стре­са. А зна­мо, коли­ки се зна­чај, посеб­но у нездра­вим дру­штви­ма, при­да­је стре­су као узроч­ни­ку боле­сти, одно­сно опа­сно­сти, како по физич­ко, тако и по мен­тал­но здра­вље. Ако жели­те пре­вен­тив­но дје­ло­ва­ти, ево рецеп­та: Читај­те алма­нах АФОТЕКУ!…

… Ско­ро сви иза­бра­ни афо­ри­зми испу­ња­ва­ју једа­на­ест кри­те­ри­ју­ма за добар, одно­сно успје­шан афо­ри­зам, што их је ске­ни­рао проф. др Ђуро Шушњић: ума­њи­ва­ње зна­ча­ја или зна­че­ња; вели­ко се огле­да у малом; пре­у­ве­ли­ча­ва­ње; крат­ко­ћа или саже­тост; дво­сми­сле­ност или више­сми­сле­ност; миса­о­ност или пара­докс; изне­на­ђе­ње или жао­ка; пре­кор или кри­тич­ност; мудрост или поу­ка; игра рије­чи­ма; нади­ла­же­ње локал­них усло­ва мје­ста и времена.

Ево нео­бо­ри­вих доказа:

НАТО нас није погодио.
Наста­вља­мо да живи­мо сво­је про­ма­ше­не животе.
Миро­слав Средановић

Не про­си­пај­те семе!
Можда није семе раздора.
Воји­слав Трумпић

У поде­ли рада нама је припало
да гаји­мо илузије.
Живо­јин Денчић

Буда­ла је што и патриота –
сама се јавља!
Коста Павло­вић

Уза­луд тра­жи­мо истину.
Иза­шла је на видело.
Милен Мили­во­је­вић

Иако ово нигде не води,
већ смо тамо.
Пеко Лали­чић

Има­мо излаз,
само су решет­ке уске.
Гру­јо Леро

Кад поли­ти­чар има све – лопов је.
Кад нема ништа – буда­ла је.
Милан Влај­ко­вић

Штрајк поли­ца­ја­ца није легалан.
Њих нема ко да бије.
Дра­ган Матејић

Ису­се, помози!
Жена ми опет пре­кр­сти­ла ноге.
Ђура Шефер Сремац

За оне који су сум­њи­ча­ви, ево дока­за истог сте­пе­на необоривости:

Годи­на није била баш сушна.
А, баш тада земља је пукла.
Живо­ти­је Д. Вучковић

Народ иза­бе­ре оне који га после газе.
Неће наш народ да га било ко гази.
Мићо Лукић

За Срби­ју би боље било
да је Лазар зака­снио на Косово.
Мио­драг Лазаревић

Мно­го тога ура­ди се под окри­љем мрака.
Зато се дању ништа не види.
Душан Ђор­ђе­вић

Дра­стич­но ми је осла­био имунитет.
Није­сам више у власти!
Решад Сул­та­но­вић

Власт је глав­ни про­и­звод избора,
а спо­ред­ни мозга.
Милу­тин Млађеновић

Изгу­био сам главу!
Молим поште­ног нала­за­ча да ми вра­ти капу.
Миле Гјор­гји­јо­ски

Када се гол­ман испру­жио коли­ко је дуг,
сви су жали­ли што је толи­ко кратак.
Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил

Афо­ри­зам је траг који настаје
кад мисао зашкри­пи у кри­ви­ни вију­ге мозга.
Сло­бо­дан Ничић Манго

Рат­ни плен је подељен.
Јед­ни су пуни­ли џепо­ве, а дру­ги гаће.
Момир Ста­ни­са­вље­вић

За оне које је лак­ше уби­је­ди­ти него увје­ри­ти, ево дока­за од сред­ње мла­ђих и мла­ђих афо­те­ка­ра, који свје­до­че да писа­ње сјај­них афо­ри­за­ма није само при­ви­ле­ги­ја мало старијих:

Наро­де Срби­је, про­бу­ди се!
Исте­кло је рад­но време.
Зоран Матић Мазос

Све ради­мо за проценат.
У кри­зи смо сто посто.
Жељ­ко Марковић

Тре­ба им нова избор­на побједа.
Ника­ко да нас докусуре.
Пери­ца Јокић

Бри­нем о свом народу.
Морам и ја од нече­га да живим.
Милан Бутрић Танкеш

Аме­ри­кан­ци су нас бомбардовали.
Руси то раде обећањима.
Вој­кан Ристић

Није тач­но да паме­тан пише,
а буда­ла памти.
Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Нашој Вла­ди, капа доље!
Можда нам нешто и удијеле.
Дин­ко Османчевић

Свет­ска кри­за нам није ни до колена.
Окре­ну­ли смо се наглавачке.
Вла­ди­ца Миленковић

Ако пла­не­ту буде заде­сио смак света,
Срби и Хрва­ти ће се свађати
ко је први нестао.
Мио­драг Стошић

Пре­пу­шта­ју­ћи вас ужит­ку чита­ња ври­јед­них афо­ри­стич­ких оства­ре­ња, што су их при­ре­ђи­ва­чи ода­бра­ли у мани­ру истин­ских анто­ло­ги­ча­ра, а има­ју­ћи у виду да је сати­ра, ипак, заслу­же­но доби­ла мје­сто које је јој више него при­па­да, цити­ри­ћу мага афо­ри­сти­ке Љуби­шу Маној­ло­ви­ћа: Гдје нема сати­ре – или је мно­го врли­на или је мало сло­бо­де! Закљу­чи­те сами!

Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма су дело Нико­ле Дра­га­ша који је зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем уче­ство­вао са сво­јим кари­ка­ту­ра­ма у илу­стро­ва­њу алманаха.

Иако удру­же­ње КУА „Арти­ја“ углав­ном кори­сти ћири­ли­цу за сво­је обја­ве, књи­га која је штам­па­на у тира­жу од 500 при­ме­ра­ка је при­ре­ђе­на на лати­ни­ци како би што боље била пла­си­ра­на на ширем про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је ода­кле и дола­зе неки од ауто­ра који су уче­ство­ва­ли у овом издању.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске поште: artija.kua@gmail.com, или пре­ко било ког од обја­вље­них аутора.

До кра­ја годи­не у пла­ну су про­мо­ци­је у више гра­до­ва Србије.

KUA ARTIJA - TARANOISE BAND - CAFFE BIBLIOTEKA

Књижевно-музичко вече у кафеу „Библиотека“

У башти пара­ћин­ског кафеа попу­лар­ног нази­ва „Библи­о­те­ка“ (ул. Кра­ља Петра 53/1, згра­да Бака­ру­ша) одр­жа­ће се књи­жев­но-музич­ко вече чла­но­ва Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и госту­ју­ћих ауто­ра уз дома­ћин­ску аку­стич­ну свир­ку „Taranoise Band-a“, у петак 24. авгу­ста 2012. годи­не са почет­ком у 20 часова.

KUA ARTIJA - TARANOISE BAND - CAFFE BIBLIOTEKA

Ово ће бити прво пред­ста­вља­ње чла­но­ва КУА „Арти­ја“ у ком­би­на­ци­ји са пра­те­ћом музич­ком гру­пом, а као гости би тре­ба­ли да насту­пе и неки од пара­ћин­ских само­стал­них песни­ка. Ина­че, „Taranoise Band“ је тро­чла­на гру­па мла­дих музи­ча­ра која сви­ра обра­де дома­ћих и стра­них поп-рок песа­ма и на музич­кој сце­ни Пара­ћи­на посто­ји тек нешто више од два месеца.

Да се под­се­ти­мо, „Арти­ја­ши“ су уоп­ште сво­је прво пред­ста­вља­ње има­ли за вре­ме мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“ у атри­ју­му библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну пер­фор­ман­сом „Лете­ће књи­ге“.

Марко Антић на фестивалу "Kragujevac open poetry"

Марко Антић на фестивалу „Kragujevac open poetry“

Члан Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ песник Мар­ко Антић је у субо­ту, 11. авгу­ста 2012. годи­не, уче­ство­вао на јед­нод­нев­ном песнич­ком фести­ва­лу „Kragujevac open poetry“ у орга­ни­за­ци­ји нефор­мал­не гру­пе „Pro Cult“ и СКЦ Крагујевац.

Марко Антић на фестивалу "Kragujevac open poetry"

Мар­ко Антић на фести­ва­лу „Kragujevac open poetry“

Мар­ко Антић се нашао међу 16 песни­ка из Срби­је и Хрват­ске које је жири ода­брао за уче­ство­ва­ње на фести­ва­лу, а на који је сти­гло седам­де­се­так при­ја­ва од ауто­ра из реги­о­на. Фести­вал је био так­ми­чар­ског карак­те­ра где су 16 песни­ка поде­ље­них у 8 паро­ва изла­зи­ли на песнич­ки дво­бој и тако све до фина­ла и конач­ног побед­ни­ка. А конач­ни побед­ник, како је одлу­чи­ла публи­ка, била је Вио­ле­та Ета Томић из Крагујевца.

Kragujevac open poetryНа првом фести­ва­лу овог типа јужно од Бео­гра­да акце­нат је ста­вљен на начин изво­ђе­ња и чита­ња песа­ма, или попу­лар­ни­је сле­мо­ва­ње, а мање на сам ква­ли­тет пое­зи­је, што опет сва­ка­ко није недо­ста­ја­ло има­ју­ћи у виду да је пре све­га напра­вљен избор песни­ка који ће се такмичити.

Иде­ја покре­та­ња фести­ва­ла „Kragujevac open poetry” је успо­ста­вља­ње нове алтер­на­тив­не сце­не с које би се чуо живи, про­бра­ни говор мла­дих песнич­ких сна­га, као и покре­та­ње нове кул­тур­не инду­стри­је у Кра­гу­јев­цу и афир­ми­са­ње песни­штва кроз разли­чи­те медије.

„Kragujevac open poetry” у свом буду­ћем дело­ва­њу афир­ми­са­ће иде­ју пове­зи­ва­ња свих видо­ва умет­но­сти, уз уче­шће песни­ка, глу­ма­ца, музи­ча­ра, ликов­них умет­ни­ка, архи­те­ка­та и дизајнера.

Орга­ни­за­то­ри су наја­ви­ли да ће фести­вал већ сле­де­ће годи­не бити про­ду­жен на неко­ли­ко дана.

Песма с којом је Мар­ко уче­ство­вао на овом такмичењу:

МАКАРОНИ СА КЕЧАПОМ

Седео сам наспрам тебе и посма­трао те.
Ти си моја вршња­ки­ња, коле­ги­ни­ца са
факул­те­та, ком­ши­ни­ца и добра
другарица.

Обо­је смо у кон­флик­ту са очевима
и не зна­мо да пливамо.
Чак нам је и хоро­скоп­ски знак исти.

Вре­ме­на су, као и увек, била тешка
ми дале­ко од куће
живе­ли смо у скром­ним собама
и често би нас
мори­ла глад.

Дели­ли би све што имамо.

– Имаш ли још оних боно­ва за мен­зу – пита­ла си.

– Немам. А тво­је конзерве?

– Јуче је и зад­ња оти­шла. Ода­кле ти уоп­ште они бонови?

– Пре­ту­рао сам по газди­ном тава­ну и пронашао
неке порно-часописе.
Трам­пио сам их за боно­ве, са оним ћак­ну­тим Босанцем
из сусед­не улице.
Цела дека­да, ручак и вечера.

Потом би се обоје
гла­сно смејали.

– Ја држим дије­ту, али спре­ми­ћу теби, имам овде
мака­ро­не, кечап и неки зеј­тин, брзо ће
бити гото­во – рекла си.

– Хва­ла – рекао сам.

Убр­зо си пред мене ста­ви­ла тањир
пун тањир макарона
са кечапом.

Про­бао сам зало­гај, жва­као, прогутао.
Није ишло.

Поку­шао сам да будем хра­бар и наставио
али имао сам ути­сак да једем
уже­глог пацова.

– Зашто не једеш, шта није у реду?

– Не могу. Није до тебе, јед­но­став­но не могу.
Можда је неки састо­јак поква­рен. Извини.

Рас­пла­ка­ла си се.
Пла­ка­ла си тихо, па све гласније.

– У реду је, у реду је – поку­ша­вао сам да те утешим.

– Изла­зи напо­ље! Иди, јебига!

Почео сам да перем
тигањ.

– Оста­ви то и иди! Само иза­ђи! Иди, молим те!

Иза­шао сам, ква­ка, врата
па низ тро­шне дрве­не степенице
дво­ри­ште, капи­ја, био сам на
ули­ци, оти­шао сам.

Једи­но што сам тада
могао да
учиним.

Грбаве Танге у Параћину

„Било куда, Танге свуда!“

И би Stand Up каба­ре „Грба­ве Тан­ге“ у Пара­ћи­ну у башти клу­ба „ex Fontana“, у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и клу­ба дома­ћи­на тог 10. авгу­ста 2012. године.

Грбаве Танге у Параћину

„Било куда, Тан­ге свуда!“

Док су се ређа­ли хумо­ри­стич­ки сон­го­ви и обра­де позна­тих хито­ва испре­пле­та­ни са stand up-ом, ске­че­ви­ма и импро­ви­за­ци­јом у овом изу­зет­но духо­ви­том и надах­ну­том насту­пу публи­ка је реа­го­ва­ла повре­ме­ним апла­у­зи­ма. Наступ који је за мно­ге био непо­зна­ни­ца шта оче­ки­ва­ти, упр­кос опшир­ној наја­ви, пра­ћен је нажа­лост без актив­ни­јег уче­шћа публи­ке, што је надо­ме­стио кру­ше­вач­ки сати­ри­чар Ненад Вуче­тић помо­гав­ши у тач­ки ком­по­но­ва­ња песме на лицу места.

Грбаве Танге у Параћину

„Грба­ве Тан­ге“ на делу

Како је и било пред­ви­ђе­но, на бини су се у уло­зи гости­ју нашли сати­ри­чар из Пара­ћи­на и члан КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић, пред­ста­вља­ју­ћи се сво­јим афо­ри­зми­ма, и stand up коми­чар Миро­слав Ђор­ђе­вић, који насту­па под псе­у­до­ни­мом Лорд од Беде, сво­јим крат­ким ске­че­ви­ма и досет­ка­ма који­ма је рафал­но засуо публи­ку и опра­да­но заслу­жио узврат­ни рафал у обли­ку аплауза.

Грбаве Танге у Параћину

Вла­ди­ца Милен­ко­вић са „Грба­вим Тангама“

Грбаве Танге у Параћину

Миро­слав Ђор­ђе­вић, или­ти Лорд од Беде

Пораз ватер­по­ли­ста у полу­фи­на­лу Олим­пиј­ских ига­ра, који је непо­сред­но пре насту­па пра­ћен на вели­ком плат­ну, широк про­стор око про­мет­не баште клу­ба и „бом­бар­до­ва­ње“ хито­ви­ма тур­бо-попу­лар­не музи­ке из обли­жњег кафи­ћа нису допри­не­ли топлој и бли­ској атмо­сфе­ри каква је била потреб­на да би се испра­тио један духо­вит наступ пун дета­ља које је тре­ба­ло похва­та­ти и сло­жи­ти у кабаре.

Грбаве Танге у Параћину

Поглед на башту клу­ба „ex Fontana“ и публику

Након све­га, општи је закљу­чак да би затво­рен или бар огра­ђен про­стор мно­го више допри­нео ства­ра­њу потреб­не атмо­сфе­ре. Али нема тан­ги­ра­ња, јер је ова­ква врста деша­ва­ња само иску­ство више како за орга­ни­за­то­ре и публи­ку, тако и за сам састав „Грба­ве Тан­ге“ и њихо­ве буду­ће насту­пе. И то опет у Пара­ћи­ну, зашто да не?

Грбаве Танге у Параћину

Сни­ма­ње при­ло­га за РТВ „Канал М“

Еки­па РТВ „Канал М“ је, као и до сада када се ради­ло о деша­ва­њи­ма у орга­ни­за­ци­ји КУА „Арти­ја“, била на виси­ни задат­ка и сни­ми­ла при­лог о овом госто­ва­њу који је еми­то­ван у окви­ру њихо­вог програма.

Грбаве Танге

Stand Up кабаре „Грбаве Танге“ у Параћину

Грбаве ТангеStand Up каба­ре „Грба­ве Тан­ге“ кре­ће на сво­ју вели­ко-срп­ску тур­не­ју под нази­вом „Било куда, Tан­ге сву­да!“. Први наступ на тур­не­ји у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и клу­ба „ex Fontana“ одр­жа­ће се у Пара­ћи­ну у башти клу­ба „ex Fontana“ у петак, 10. авгу­ста 2012. годи­не, са почет­ком од 21 час.

Stand Up каба­ре „Грба­ве Тан­ге“ је вече кон­цеп­ту­ал­не коме­ди­је где се ком­би­ну­ју кла­сич­не фор­ме пер­фор­ман­са попут: Stand Up-a, импро­ви­за­ци­је, shock-rock песа­ма, обра­да позна­тих хито­ва, хумо­ри­стич­ких сон­го­ва, физи­че коме­ди­је, ске­че­ва и слем-пое­зи­је. У пер­фор­ман­су, који тра­је око сат и по, сме­њу­ју се поме­ну­те фор­ме уз пожељ­но укљу­чи­ва­ње публи­ке. Пер­фор­манс се бави тема­ма вре­ме­на у којем живи­мо – Зашто кажеш реа­лан живот а мислиш на Фејс­бук?; Како се данас пола­же матур­ски из срп­ског?; Тур­ске сери­је; Зашто се убио Курт Кобејн?; Како гла­си први на све­ту поли­тич­ки корект­ни виц?; Који су нај­го­ри посло­ви на све­ту не рачу­на­ју­ћи дома­ће?; Тако­ђе, посто­ји блок посве­ћен актуелностима…

„Грба­ве Тан­ге Шоу“ је удру­же­ње умет­ни­ка посве­ће­но кон­цеп­ту­ал­ној коме­ди­ји, наста­ло у Бео­гра­ду 2011. годи­не. Иде­ја је стал­на про­ме­на про­гра­ма у скла­ду са акту­ел­ним тема­ма у земљи и све­ту. Кроз, на први поглед, познат реч­ник и забав­не теме желе да ука­жу на бит­не апсур­де вре­ме­на у којем живи­мо и да на шаљив начин нате­ра­ју људе да погле­да­ју ства­ри око себе из дру­гог угла.

Наступ "Грбавих Танги"

Наступ „Грба­вих Танги“

Стал­ни чла­но­ви ове постав­ке су: Мио­драг Сто­шић (Stand Up, вокал) – сати­ри­чар, тв сце­на­ри­ста и радио-води­тељ; Ненад Јова­но­вић (вокал, гита­ра, кла­вир) – певач бен­да „Сабир­ни цен­тар“, радио-води­тељ; Јова­на Марић (вокал, гита­ра, даи­ре) – сту­дент­ки­ња антро­по­ло­ги­је, песни­ки­ња; и, Милан Беа­дер (елек­трич­на и аку­стич­на гита­ра, пра­те­ћи вокал) – музи­чар и док­тор пољопривреде.

На сва­ком од насту­па поја­вљу­је се и спе­ци­јал­ни гост који има свој пето­ми­нут­ни део про­гра­ма, а овог пута биће два госта: Лорд од Беде или­ти Миро­слав Ђор­ђе­вић из Бач­ког Магли­ћа и пара­ћин­ски сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић, члан КУА „Арти­ја“.

До сада, ово удру­же­ње је одр­жа­ло сво­је вече­ри по клу­бо­ви­ма и удру­же­њи­ма умет­ни­ка по Бео­гра­ду. У наред­ном пери­о­ду оче­ку­ју их госто­ва­ња у неко­ли­ко гра­до­ва Срби­је, као и у Хрват­ској и Словенији.

Орга­ни­за­ци­ја је пот­пу­но апо­ли­тич­на и на пер­фор­ман­си­ма су забра­ње­не све теме које се тичу вре­ђа­ња нечи­је етнич­ке, расне или вер­ске опредељености.

Све инфор­ма­ци­је о овом удру­же­њу умет­ни­ка и сним­ке каба­реа може­те наћи на интер­нет адре­си grbavetange.wordpress.com.