Архиве ознака: Параћин

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије и 2015. године обележен у библиотеци

Као и прет­ход­не 2014. годи­не чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ Свет­ски дан пое­зи­је обе­ле­жи­ли су у дру­штву сред­њо­шко­ла­ца у чита­о­ни­ци пара­ћин­ске биби­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије 2015.

О пое­зи­ји уз пое­зи­ју са сред­њо­школ­ци­ма су раз­го­ва­ра­ли Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић уз уче­шће орга­ни­за­то­ра овог поет­ског часа дирек­тор­ке библи­о­те­ке Лепо­са­ве Иван­ко­вић. Сво­је песме су чита­ли и уче­ни­ци-песни­ци, а нај­ак­тив­ни­ја­ма на часу су покло­ње­ни диско­ви са фил­мом „Дру­штво мртвих песни­ка“ и пар при­ме­ра­ка књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије 2015.

Свет­ски дан пое­зи­је је ове годи­не обе­ле­жен поет­ским часом у поне­де­љак 23. мар­та, уме­сто у за шко­лар­це нерад­ну субо­ту 21. марта.

Артикулисање у Параћину

Овогодишње финале „Артикулисања“ одржано у Параћину

У Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин у уто­рак 23. децем­бра 2014. годи­не одр­жа­на је послед­ња ово­го­ди­шња про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Артикулисање у Параћину

Пара­ћин­ску про­мо­ци­ју „Арти­ку­ли­са­ња“ води­ла је Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, а публи­ци су се пое­зи­јом пред­ста­ви­ла сва чети­ри ауто­ра: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Мар­ко Антић и Мари­ја Мила­ди­но­вић.


Про­мо­ци­је су пре Пара­ћи­на одр­жа­не у Ћупри­ји, Јаго­ди­ни и Београду.

Овај дога­ђај, послед­њи у 2014. годи­ни Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, про­пра­ти­ла је еки­па општин­ске пара­ћин­ске телевизије.

Каталог „Изађи на црту“ - Горан Ћеличанин

Изложба карикатура „Изађи на црту“ у Параћину до 27. новембра

Изло­жбу кари­ка­ту­ра „Иза­ђи на црту“ Гора­на Ћели­ча­ни­на из Вар­ва­ри­на, отво­ре­ну 14. новем­бра у окви­ру Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, Пара­ћин­ци и сви дру­ги који се затек­ну у Пара­ћи­ну моћи ће да је погле­да­ју до 27. новем­бра 2014. године.

Изло­жба „Иза­ђи на црту“ обу­хва­та пор­тре­те дру­гих ликов­них умет­ни­ка или сати­ри­ча­ра који су пор­тре­том или писа­ном фор­мом на тему кари­ка­ту­ре и кари­ка­ту­ри­ста узвра­ти­ли ауто­ру изло­жбе или ће тек узвра­ти­ти за неку наред­ну изло­жбу под истим нази­вом. У окви­ру изо­жбе нала­зе се и кари­ка­ту­ре нека­да и сада акту­ел­них политичара.

Погле­дај­те ката­лог изложбе:

Каталог „Изађи на црту“ - Горан Ћеличанин

Каталог „Изађи на црту“ - Горан Ћеличанин

Најава Артикулисања у Јагодини

Гостовања и промоције књига у новембру и децембру

У новем­бру и децем­бру сле­ди низ госто­ва­ња и про­мо­ци­ја књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ биће про­мо­ви­са­на у Јаго­ди­ни, Бео­гра­ду и Пара­ћи­ну, а „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ са про­прат­ном изло­жбом кари­ка­ту­ра у Новом Саду

Артикулисање у Ћуприји

Након про­мо­ци­је 29. окто­бра у ћуприј­ској библи­о­те­ци „Душан Матић“, дру­га про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић, биће одр­жа­на 18. новем­бра са почет­ком у 19 часо­ва у при­ват­ној гале­ри­ји сли­кар­ке Дарин­ке Лукић „Дари­на“ (Кне­за Лаза­ра 98) у којој се већ дуже вре­ме одр­жа­ва­ју мно­ге зна­чај­не књи­жев­не вече­ри у Јагодини.

Најава Артикулисања у Јагодини

Наја­ва Арти­ку­ли­са­ња у Јагодини

Бео­град­ска про­мо­ци­ја „Арти­ку­ли­са­ња“ зака­за­на је за петак 5. децем­бар у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“ (Или­је Гара­ша­ни­на 5), у окви­ру про­гра­ма „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“, после чега ће бити одр­жа­на и три­би­на о меди­ји­ма и књи­жев­но­сти, док ће пара­ћин­ска публи­ка „Арти­ку­ли­са­ње“ моћи да види и чује у уто­рак 23. децем­бра у Кул­тур­ном цен­тру Пара­ћин (Бран­ка Крсма­но­ви­ћа 45).

Афотека 2После дужег вре­ме­на биће про­мо­ви­сан и „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“, обја­вљен 2013. годи­не, ово­га пута у Дру­штву књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не (Бра­ће Риб­ни­кар 5) у Новом Саду са пра­те­ћом изло­жбом кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми у књи­зи. Про­мо­ци­ји ће при­су­ство­ва­ти Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник „Арти­је“ и један од при­ре­ђи­ва­ча „Афо­те­ке 2“. До сада послед­ња про­мо­ци­ја „Афо­те­ке 2“ била је одр­жа­на у Заје­ча­ру на „Дани­ма хумо­ра и сати­ре“ 1. апри­ла 2014. године.

На Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ 14. новем­бра про­мо­ви­са­не су још две књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић и „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ коју је при­ре­дио Вла­ди­ца Миленковић.

Жикишон 2014 - Признања и повеље Жикишон

У Параћину се догодио „Жикишон 2014“

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“, у орга­ни­за­ци­ји удру­же­ња КУА „Арти­ја“ и Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, одр­жан је у петак 14. новем­бра, на дан када је пре 129 годи­на у Пара­ћи­ну рођен Живо­јин Павло­вић Жики­шон – сати­ри­чар, кари­ка­ту­ри­ста, уред­ник, изда­вач и штампар.

Жикишон 2014 - Признања и повеље Жикишон

Жики­шон 2014 – При­зна­ња и пове­ље Жикишон

На почет­ку фести­ва­ла пред­ста­вље­на је нова књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ са награ­ђе­ним и запа­же­ним радо­ви­ма са прет­ход­на три кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ у којој се нала­зи и недо­вр­ше­ни есеј о Жики­шо­ну „Тра­гом забо­ра­вље­них сећа­ња“ који је за живо­та напи­сао Зоран Матић Мазос (1960-2010). Потом је извр­шен кра­так осврт на још шест ово­го­ди­шњих изда­ња КУА „Арти­ја“, а јед­ну од њих, књи­гу афо­ри­за­ма „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ пред­ста­ви­ла је лич­но аутор­ка ове књи­ге Пави­ца Вељо­вић из Сур­чи­на која је сво­јом спон­та­но­шћу и пре­зен­то­ва­њем афо­ри­за­ма оду­ше­ви­ла публику.


Након пред­ста­вља­ња књи­га зва­нич­но су про­гла­ше­ни резул­та­ти кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2014“ на тему „Про­јек­ци­ја – Пред­ста­ва – Про­грам“ и доде­ље­на при­зна­ња, пове­ље и уру­че­ни при­год­ни покло­ни у виду ком­пле­та књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, као и про­чи­та­ни награ­ђе­ни радо­ви. Награ­ђе­не радо­ве су има­ли при­ли­ку да лич­но пред­ста­ве ауто­ри који су дошли у Пара­ћин овим пово­дом: Жив­ко Ђуза из Подра­шни­це код Мрко­њић Гра­да (РС, БиХ) – добит­ник при­зна­ња за нај­бо­љу сери­ју афо­ри­за­ма, Душан Мијај­ло­вић Адски из Ниша – добит­ник при­зна­ња за нај­бо­љу сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу и Зоран Јова­но­вић из Лесков­ца – добит­ник спе­ци­јал­не награ­де „Зоран Матић Мазос“ за афо­ри­зам на тему зада­те кари­ка­ту­ре, док је награ­ђе­не афо­ри­зме Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа из Чач­ка и награ­ђе­ну песму Пре­дра­га Н. Рашу­ле из Брч­ког про­чи­тао сати­ри­чар Вла­ди­ца Миленковић.


Пре отва­ра­ња изло­жбе кари­ка­ту­ра „Иза­ђи на црту“ Гора­на Ћели­ча­ни­на из Вар­ва­ри­на, које је озна­чи­ло крај „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2014“, у делу фести­ва­ла наме­ње­ном пред­ста­вља­њу ауто­ра, сво­ја сати­рич­но-хумо­ри­стич­ка дела про­чи­та­ли су чла­но­ви „Чара­пан­ског афо­ри­сти­чар­ског клу­ба“ из Кру­шев­ца: Ивко Михај­ло­вић, Дра­ган Мате­јић, Дра­ги­ша Павло­вић Расин­ски, Михај­ло Ћир­ко­вић, Саша Миле­тић и Бра­ти­слав Коста­ди­нов, који су пока­за­ли да град који има широм све­та при­зна­ти Фести­вал хумо­ра и сати­ре „Злат­на каци­га“ не може да има лоше хумо­ри­сте и сатиричаре.


Изло­жбу „Иза­ђи на црту“ која пред­ста­вља Гора­на Ћели­ча­ни­на као одлич­ног пор­тре­ти­сту кроз карик­ту­ру, који је иза­звао неко­ли­ци­ну коле­га кари­ка­ту­ри­ста и сли­ка­ра да му узвра­те истом мером, посе­ти­о­ци Гале­ри­је Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин моћи ће да погле­да­ју до четврт­ка 27. новем­бра, a међу њима и кари­ка­ту­ру Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жикишона.

Жикишон 2014 - Каталог изложбе „Изађи на црту“ и признање Жикишон

Жики­шон 2014 – Ката­лог изло­жбе „Иза­ђи на црту“ и при­зна­ње Жикишон


Жикишон 2014 - Детаљ са изложбе, портрет-карикатура прва у доњем реду Живојин Павловић Жикишон

Жики­шон 2014 – Детаљ са изло­жбе, пор­трет-кари­ка­ту­ра прва у доњем реду Живо­јин Павло­вић Жикишон

Жикишон 2014 - Ђорђе Петковић, књижевник из ПараћинаОд пара­ћин­ских ауто­ра у про­гра­му је уче­ство­вао књи­жев­ник Ђор­ђе Пет­ко­вић који је у духу Жики­шо­на про­чи­тао неко­ли­ко аутор­ских епиграма.

Про­грам је уре­дио на лицу места и водио Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и заступ­ник удру­же­ња КУА „Арти­ја“.

„Сати­рич­ну позор­ни­цу Жики­шон 2014“ про­пра­ти­ли су нови­на­ри и ТВ еки­пе локал­них пара­ћин­ских медија.

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

У Београду промовисана књига „За сваки случај“

У орга­ни­за­ци­ји Удр­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду, у уто­рак 29. апри­ла 2014. годи­не, одр­жа­на је про­мо­ци­ја књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Миленковића

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Вла­ди­ца Милен­ко­вић чита афоризме

Бео­град­ску про­мо­ци­ју књи­ге „За сва­ки слу­чај“ наја­ви­ла је Еми­ли­ја Сте­фа­но­вић, секре­тар Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду, а затим дала реч ауто­ру књи­ге Вла­ди­ци Милен­ко­ви­ћу, поред кога су уче­ство­ва­ли и сати­ри­чар Срба Павло­вић, ина­че рецен­зент књи­ге пот­пи­сан као Села­дон Павло­вић, и музи­чар Ђор­ђе Коцић који је отпе­вао и одсви­рао на гита­ри неко­ли­ко рок песама.

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Рецен­зент Срба Павло­вић пред­ста­вља књи­гу „За сва­ки случај“

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Ђор­ђе Коцић изво­ди јед­ну од песама

Милен­ко­вић је пред публи­ком, која је до послед­њег испу­ни­ла 40-ак места са коли­ко рас­по­ла­же овај про­стор на 8. спра­ту згра­де у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12, про­чи­тао по неко­ли­ко афо­ри­за­ма из сва­ког од 8 сег­мен­та књи­ге и на осно­ву избо­ра афо­ри­за­ма и реак­ци­ја публи­ке је било јасно да је сва­ки од сег­ме­на­та довољ­но ква­ли­те­тан и темат­ски зани­мљив. А међу публи­ком су били и сати­ри­ча­ри: Саво Мар­ти­но­вић, Мили­во­је Јозић, Алек­сан­дар Чотрић, Миро­слав Сре­да­но­вић, Мићо Лукић, Горан Радо­са­вље­вић, Мио­драг Сто­шић, Дејан Дими­три­је­вић Мита, као и Вељ­ко Рај­ко­вић из Под­го­ри­це, на изне­на­ђе­ње свих коле­га, који је се игром слу­ча­ја нашао тог дана у Београду.

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Вла­ди­ца Милен­ко­вић пот­пи­су­је књи­ге заин­те­ре­со­ва­ној публици

За ову при­ли­ку је штам­пан и тро­дел­ни фла­јер у боји који је украт­ко пред­ста­вио књи­гу и ауто­ра књи­ге, а при­сут­ни­ма је поде­љен и нови април­ски број гла­си­ла „Пара­ћи­нац“, 22. по реду.

Флaјер "За сваки случај"

Флaјер "За сваки случај"

Пре Бео­гра­да про­мо­ци­ја је одр­жа­на у Пара­ћи­ну, а за сада је пред­ви­ђе­на и у Сме­де­ре­ву у Народ­ној библи­о­те­ци 12. јуна.

Промоција "Писма из Србије"

„Писма из Србије“ стигла и у Параћин

Након Бео­гра­да, Вели­ке Пла­не и Сме­де­ре­ва „Писма из Срби­је“ сти­гла су и у Пара­ћин у четвр­так 27. мар­та 2014. годи­не; књи­гу је у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра пред­ста­вио аутор Бојан Љубе­но­вић уз помоћ уред­ни­це књи­жев­ног про­гра­ма Хаџи Гор­да­не Воји­но­вић, сати­ри­ча­ра и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, а све то уз музич­ку подр­шку Ђорђа Коцића

Промоција "Писма из Србије"

„Писма из Срби­је“ пред публи­ком у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин

Промоција "Писма из Србије"

Хаџи Гор­да­на Воји­но­вић и Бојан Љубе­но­вић пред­ста­вља­ју „Писма из Србије“

„Писма из Срби­је“, која пред­ста­вља­ју збир­ку колум­ни Боја­на Љубе­но­ви­ћа обја­вље­них на стра­на­ма хумо­ра у днев­ном листу „Вечер­ње ново­сти“, у који­ма има­ги­нар­ни стра­нац дошав­ши у Срби­ју пише сво­ји­ма опи­су­ју­ћи на сати­ри­чан начин народ и земљу у којој се нала­зи, доне­ла су љуби­те­љи­ма писа­не речи у Пара­ћи­ну осме­хе и нерет­ко гла­сан смех. Док је Љубе­но­вић гово­ре­ћи о књи­зи пока­зао исту ону духо­ви­тост која кра­си „писма“ и потвр­дио да је све оно што се нашло у њима само про­и­звод њего­ве при­ро­де уз спо­соб­ност да све то обли­ку­је кроз писа­ну реч.

Промоција "Писма из Србије"

Бојан Љубе­но­вић чита јед­но од „писа­ма“

Вла­ди­ца Милен­ко­вић је том при­ли­ком о књи­зи про­чи­тао сво­је импресије:

„Писма из Срби­је“ су лако читљи­ва, али тешко пре­прич­љи­ва. Сва­ки поку­шај да се пре­при­ча­ва­њем доча­ра неко од „писа­ма“, оно­ме ко их није про­чи­тао или бар чуо у ори­ги­на­лу, не би има­ло ту димен­зи­ју духо­ви­то­сти која кра­си хирур­шки пре­ци­зне Љубе­но­ви­ће­ве рече­ни­це које често зали­че и на афо­ри­зам, тако­ђе њему бли­ском сати­рич­ном изра­зу. И чини ми се да је немо­гу­ће напи­са­ти ика­ко дру­га­чи­је било које од ових писа­ма, а да зву­чи ова­ко упечатљиво.

Љубе­но­ви­ћев стра­нац је скроз ске­нер сво­јих запа­жа­ња о Срби­ји као земљи, Срби­ма као наро­ду, нави­ка­ма и оби­ча­ји­ма донео књи­жев­ној сце­ни дело које може послу­жи­ти и као исто­риј­ска књи­га дана­шњим и буду­ћим гене­ра­ци­ја­ма у фор­ми днев­ни­ка свих наших апсур­да уз дозу здра­вог хумо­ра, и из угла стран­ца и из угла ауто­ра „на наш рачун“, што је оду­век било свој­стве­но нашем народу.

Посеб­но издво­ји­ти неко од ових „писа­ма“ јако је тешко, зато чита­лац у том слу­ча­ју зна шта му је чинити.

Промоција "Писма из Србије"

Бојан Љубе­но­вић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић, који чита сво­је импре­си­је о „Писми­ма из Србије“

Украт­ко било је речи и о сада већ чуве­ном 54. писму под нази­вом „Има јед­на земља“ чији је текст завр­шио у Вита­ло­вом награ­дом награ­ђе­ном рома­ну „Сто дана кише“ Мило­ша Лати­но­ви­ћа, као и на поле­ђи­ни корица.

Промоција "Писма из Србије"

Ђор­ђе Коцић, музи­ком изме­ђу два „писма“

На кра­ју је остао закљу­чак свих при­сут­них да ауто­ри као Бојан Љубе­но­вић и књи­ге као „Писма из Срби­је“ заслу­жу­ју више публи­ке него обич­но, што нажа­лост уљуљ­ка­на пара­ћин­ска публи­ка то није препознала.

Про­мо­ци­ју је и ово­га пута пра­ти­ла теле­ви­зиј­ска еки­па Општин­ске телевизије.

Светски дан поезије 2014

Светски дан поезије обележен у библиотеци

У библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обе­ле­жи­ли су Свет­ски дан пое­зи­је одр­жав­ши поет­ски час средњошколцима

Светски дан поезије 2014

На позив дирек­тор­ке библи­о­те­ке Лепо­са­ве Иван­ко­вић, уче­ни­ци­ма пара­ћин­ске Гим­на­зи­је сво­ју пое­зи­ју су чита­ли Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић, а при­кљу­чи­ли су се и чла­но­ви Књи­жев­ног клу­ба „Мир­ко Бање­вић“ из Пара­ћи­на Олга Ман­чић Ружић и Гор­да­на Миљ­ко­вић.

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Олга Ман­чић Ружић и Мар­ко Антић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Алек­си­на Ђорђевић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Олга Ман­чић Ружић, Мар­ко Антић, Гор­да­на Миљ­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Мар­ко Антић, Гор­да­на Миљ­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић

Уче­ни­ци који нису баш били вољ­ни за диску­си­ју са пажњом су слу­ша­ли стил­ски разли­чи­ту пое­зи­ју при­сут­них ауто­ра и поздра­вља­ли је аплаузима.

Светски дан поезије 2014

Светски дан поезије 2014

Орга­ни­за­ци­ја ује­ди­ње­них наци­ја за про­све­ту, нау­ку и кул­ту­ру – УНЕСКО, 1999. годи­не про­гла­си­ла је 21. март за Свет­ски дан пое­зи­је, који се од тада обе­ле­жа­ва широм све­та, а при­хва­ћен је и у Србији.

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Параћинска турнеја Миодрага Стошића

У уто­рак 11. мар­та 2014. годи­не Гале­ри­ја Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин било је место пред­ста­вља­ња књи­ге „Мач­ка без јед­не ципе­ле“, збир­ке при­ча Мио­дра­га Сто­ши­ћа, а само пар сати касни­је на неко­ли­ко сто­ти­на мета­ра ода­тле у Рок клу­бу „Масон“ исти аутор је одр­жао вече stand up комедије

Про­мо­ци­ја књи­ге „Мач­ка без јед­не ципе­ле“ поче­ла је тро­ми­нут­ним духо­ви­тим фил­мом „Како је наста­ла књи­га Мач­ка без јед­не ципе­ле“ у коме глав­ну уло­гу игра упра­во Сто­шић, а за њим је усле­дио и видео мате­ри­јал од око 8 мину­та у коме су о књи­зи на озби­љан и(ли) дихо­вит начин гово­ри­ли они који нису могли бити при­сут­ни те вече­ри у Пара­ћи­ну: Сте­ван Крстец (Бео­књи­га), Милан Боја­нић (Тап 011), Мали Мар­ко, Иван Ива­но­вић и Прља­ви инспек­тор Бла­жа.

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Хаџи Гор­да­на Воји­но­вић и Мио­драг Сто­шић пред­ста­вља­ју „Мач­ку без јед­не ципеле“

Потом је уред­ни­ца књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин Хаџи Гора­да­на Воји­но­вић гово­ре­ћи о књи­зи уз део рецен­зи­је Вање Були­ћа наја­ви­ла ауто­ра књи­ге, а наста­вље­но је све чита­њем при­че „Или – или“ у чему је уче­ство­вао Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и заступ­ник КУА „Арти­ја“, у чијој орга­ни­за­ци­ји се и дого­ди­ла ова про­мо­ци­ја. Поред при­че о свом ства­ра­ла­штву и још поне­че­му Сто­шић је про­чи­тао при­чу „Шна­лиш се?“, још јед­ну од 20 при­ча коли­ко их се нашло у књи­зи. А целу при­чу пред­ста­вља­ња „Мач­ке без јед­не ципе­ле“ зао­кру­жио је аутор­ским инстру­мен­та­ли­ма Алек­сан­дар Цупа­ра, гита­ри­ста и композитор.

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Хаџи Гор­да­на Воји­но­вић, Мио­драг Сто­шић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Алек­сан­дар Цупа­ра пред публиком

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Мио­драг Сто­шић чита при­чу „Шна­лиш се?“

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Алек­сан­дар Цупа­ра у музич­ком предаху

Уз пар пита­ња публи­ке завр­ше­на је про­мо­ци­ја књи­ге, а затим се добро распо­ло­же­ње пре­се­ли­ло неко­ли­ко сто­ти­на мета­ра даље у Рок клуб „Масон“, међу нешто мла­ђу публи­ку која је са оду­ше­вље­њем при­хва­ти­ла оно што је ово­га пута stand up коми­чар Мио­драг Сто­шић имао да каже.

Stand up комедија Миодрага Стошића

Stand up комедија Миодрага Стошића

Stand up комедија Миодрага Стошића

Уз гла­сан смех и још гла­сни­је апла­у­зе у два полу­сат­на бло­ка, а у међу­вре­ме­ну уз музич­ку подр­шку стал­не музич­ке постав­ке овог клу­ба у саста­ву Ђор­ђе Коцић и Иван Гај­то­вић, завр­ше­на је пара­ћин­ска туре­не­ја Мио­дра­га Сто­ши­ћа тог 11. мар­та 2014. године.

Stand up комедија Миодрага Стошића

Ова два деша­ва­ња су про­и­звод настав­ка сарад­ње Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ са Кул­тур­ним цен­тром Пара­ћин и Рок клу­бом „Масон“.

Миодраг Стошић - Мачка без једне ципеле

У марту промоције књига Миодрага Стошића и Бојана Љубеновића

На пре­длог Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а у сарад­њи са Кул­тур­ним цен­тром Пара­ћин, у мар­ту 2014. годи­не биће орга­ни­зо­ва­не две про­мо­ци­је књи­га, прва у уто­рак 11. мар­та када ће бити пред­ста­вље­на збир­ка при­ча „Мач­ка без јед­на ципе­ле“ Мио­дра­га Сто­ши­ћа, а затим у четвр­так 27. мар­та и збир­ка колум­ни „Писма из Срби­је“ Боја­на Љубеновића

Миодраг Стошић - Мачка без једне ципеле

„Мач­ка без јед­не ципе­ле“ је збир­ка 20 при­ча које се могу жан­ров­ски одре­ди­ти као урба­не при­по­вет­ке из сва­код­не­ви­це свих нас. Аутор се у сво­јим при­ча­ма бави тема­ма љуба­ви, сит­ни­ча­ре­ња као дру­ге наци­о­нал­не боле­сти, лепо­те као стен­да­лов­ског обе­ћа­ња сре­ће, бола и при­хва­та­ња себе, као нај­ве­ћег обли­ка победе.

Глав­ни рецен­зент књи­ге Вања Булић, позна­ти писац и нови­нар, изме­ђу оста­лог запи­сао је следеће:

Кад сам почео да читам збир­ку при­ча Мио­дра­га Сто­ши­ћа „Мач­ка без јед­не ципе­ле“, саче­ка­ло ме при­јат­но изне­на­ђе­ње. Оче­ки­вао сам хумо­ри­стич­ке при­че свој­стве­не јед­ном врсном афо­ри­сти­ча­ру и писцу крат­ких хумо­ри­стич­ко-сати­рич­них фор­ми, а награ­ђен сам са два­де­сет при­ча у који­ма, поред мно­го слат­ких дода­та­ка, нај­ви­ше има љуба­ви са при­ме­са­ма мело­дра­ме не тако свој­стве­не мушком перу. И када се у тај миље уме­ша прво­ра­зре­дан хумор, доби­ју се пит­ке при­че истка­не у мани­ру врхун­ских при­по­ве­да­ча. Сво­је лите­рар­но опре­де­ље­ње, Сто­шић је фор­му­ли­сао у јед­ној од при­ча: „Опро­сти нам Досто­јев­ски, али савр­ше­на лепо­та опте­ре­ћу­је. Наш свет ће спа­си­ти љубав“. …

… У сва­кој од при­ча, Сто­шић оста­вља по један траг свог буду­ћег лите­рар­ног дело­ва­ња. Он је песник који се изра­жа­ва у про­зи и то поку­ша­ва, не знам из којих разло­га, да сакри­је. При­ча „Лили“ може се чита­ти и као песма са мало црно­ху­мор­ног пато­са. При­ча „Рез“ кри­је доброг позна­ва­о­ца сце­на­ри­стич­ког рада. При­ча је и поде­ље­на у неко­ли­ко сли­ка, на начин како се пише модер­на сит­ком сери­ја, а при­том су задр­жа­не све карак­те­ри­сти­ке при­че. У Сто­ши­ће­вим при­ча­ма нај­ви­ше је пре­дло­жа­ка за роман и била би пра­ва ште­та ако те при­че јед­ног дана не пре­ра­сту у роман. При­ча „Баја мали книн­џа про­тив хеви метал зом­би­ја“ је, не знам да ли све­сно или несве­сно, пра­ви је омаж култ­ном фил­му „Како је про­пао рокенрол“. …

Поред Вање Були­ћа рецен­зент књи­ге је Арсе­ни­је Божо­вић, као и Јеле­на Про­тић Петро­ни­је­вић, а пово­дом пред­ста­вља­ња књи­ге у Крушевцу.

Про­мо­ци­ју књи­ге, обја­вље­ну у изда­њу Бео­књи­ге, пра­ти тро­ми­нут­ни чапли­нов­ски филм „Како је наста­ла књи­га Мач­ка без јед­не ципе­ле“, у коме „спо­ред­ну уло­гу“ има и књи­га „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“, изда­ње КУА „Арти­ја“.

Након про­мо­ци­ја у 9 гра­до­ва Срби­је, „Мач­ка без јед­не ципе­ле“ биће пред­ста­вље­на у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, у уто­рак 11. мар­та у 19 часова.

Мио­драг Сто­шић (Вла­ди­чин Хан, 1982) – Од 2001. годи­не бави се писа­њем, про­дук­ци­јом и нови­нар­ством. Обја­вљи­вао у нови­на­ма „Поли­ти­ка“, „Оши­ша­ни јеж“, „е-Нови­не“, „Глас оси­гу­ра­ни­ка“, „Етна“. Добит­ник „Вибо­ве награ­де“ за 2008. годи­ну и награ­де „Пера Сто­ја­но­вић Туман“ за ТВ дра­му за 2011. годи­ну. Уре­ђу­је рубри­ку о књи­жев­но­сти у часо­пи­су „Creative Art Magazine“. Уред­ник и води­тељ радио еми­си­је „Испод Ада­мо­вог листа“ на „Бео­град­ском Интер­нет Ради­ју“. Сарад­ник радио еми­си­је „Облак у бер­му­да­ма“ на Радио Бео­гра­ду 202. Осни­вач орга­ни­за­ци­је „Мул­ти­ме­ди­јал­но умет­нич­ко вече – МУВЕ“, која се бави про­мо­ви­са­њем кул­ту­ре путем орга­ни­зо­ва­ња позо­ри­шно-књи­жев­них пер­фор­ман­са, као и станд упка­ба­реа „Грба­ве Тан­ге“. Део је сце­на­ри­стич­ког тима ТВ еми­си­је „Вече са Ива­ном Ива­но­ви­ћем“ на ТВ Прва. Сце­на­ри­ста еми­си­је „Мали Мар­ко“ на Радио С. Пред­ста­вљен у неко­ли­ко анто­ло­ги­ја афо­ри­за­ма под нази­вом „Афо­ри­зми и афо­ри­сти­ча­ри“. Обја­вио збир­ку при­ча „Мач­ка без јед­не ципе­ле“ (2013). Коа­у­тор збир­ке при­ча „Тан­го на тро­то­а­ру“ (2009) и збир­ке афо­ри­за­ма „Мара­тон на крат­ке ста­зе“ (2012). Један од при­ре­ђи­ва­ча Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ (2012) и „Афо­те­ка 2“ (2013). Живи и ради у Београду.

Бојан Љубеновић - Писма из Србије

„Писма из Срби­је“ је збир­ка колум­ни обја­вље­них у пери­о­ду од 2011. до 2013. годи­не на стра­на­ма хумо­ра у днев­ном листу „Вечер­ње ново­сти“. Књи­га садр­жи 101 „писмо“ које Љубе­но­ви­ћев има­ги­нар­ни стра­нац на изра­зи­то сати­ри­чан начин пише сво­ји­ма негде у ино­стран­ству духо­ви­то опи­су­ју­ћи дана­шњу Срби­ју, њене оби­ча­је и житеље.

Рецен­зент књи­ге, коју је обја­вио Европ­ски покрет при­ја­тељ­ства, Дејан Мило­је­вић је ова­ко почео и завр­шио сво­је ути­ске о књизи:

„При­ми­ти писмо је попут нена­ја­вље­не посе­те, а поштар му дође нешто као агент непри­јат­ног изне­на­ђе­ња.“ Ове Ниче­о­ве речи напи­са­не још кра­јем 19. века (умро је 1900. годи­не, као и Оскар Вајлд, уоста­лом) на нај­бо­љи начин наго­ве­шта­ва­ју могу­ће и изве­сно изне­на­ђе­ње које ће дожи­ве­ти кре­а­то­ри наше неве­се­ле (читај: тра­гич­не) ствар­но­сти када виде како изгле­да Срби­ја данас виђе­на неви­ним очи­ма Боја­на Љубе­но­ви­ћа, ауто­ра књи­ге Писма из Срби­је, који је био довољ­но оштро­у­ман и лите­рар­но луци­дан да схва­ти како епи­сто­лар­на фор­ма пру­жа ско­ро нео­гра­ни­че­не могућ­но­сти и за гор­ку, раза­ра­ју­ћу сати­ру као и за крај­ње инти­ми­стич­ку, боље рећи уте­ши­тељ­ску, а сва­ка­ко изле­чи­тељ­ску пору­ку: човек и њего­ва егзи­стен­ци­ја јесу и мора­ју бити пре­вас­ход­на бри­га сва­ког дру­штва ма коли­ко се сва­ка држа­ва, а наша посеб­но, тру­ди­ла да силом наме­ће морал­не нор­ме уве­зе­не из ко зна каквог изво­ра и тео­риј­ско – фило­зоф­ских шко­ла, раз­них иза­ма, тих духов­них шпан­ских чиза­ма и Про­кру­сто­вих посте­ља у које не може­мо сви ста­ти а да неко­га не скра­те за ноге а поје­ди­не, бога­ми, и за главу. …

… Љубе­но­вић, као већ дока­за­ни сати­ри­чар, башти­ник леген­дар­ног Јова­на Хаџи-Кости­ћа, чију чуве­ну рубри­ку ТРН више него успе­шно испи­су­је на стра­ни­ца­ма Вечер­њих Ново­сти, оти­шао је корак даље од сво­јих одлич­них и заслу­же­но награ­ђе­них збир­ки афо­ри­за­ма и сати­рич­них при­ча и у сво­јим писми­ма при­бли­жио сати­рич­ну жао­ку и морал­ну пору­ку, поми­рио иро­ни­ју и забри­ну­тост, хумор и сету, љубав и бес, патри­о­ти­зам и бунт, лите­ра­ту­ру и поу­ку. И, ако Дома­но­ви­ће­ве Дан­га и Стра­ди­ја у осно­ви пред­ста­вља­ју нега­тив­не уто­пи­је, дакле изми­шљо­ти­не (уоста­лом, глав­ни јунак прве сва та срп­ска чуде­са сања), Љубе­но­ви­ће­ва писма јесу бол­но исти­ни­та, може се рећи репор­та­жна па чак и фал­то­граф­ска а напи­са­на врхун­ским сти­лом и суп­тил­но­шћу који ода­ју писца од расе и дара, уз чије писа­ни­је не може­мо а да не буде­мо опти­ми­сти (али не у сио­ра­нов­ском сми­слу да је опти­ми­зам трик уми­ру­ћих) или барем не дефе­ти­сти поми­ре­ни са суд­би­ном. Срби­ја се не мири са морал­ним суно­вра­том и духов­ним сло­мом, она без­ду­шној импе­ри­ји зла узвра­ћа уда­рац књи­га­ма као што су Писма из Срби­је. Хва­ла му што нам је про­бу­дио наду да неће­мо поста­ти стран­ци у соп­стве­ној држа­ви као ни у вла­сти­тим живо­ти­ма. А ако је у пра­ву Шато­бри­јан (опет он!) да писци сли­ка­ју само сво­је срце, онда је срце Боја­на Љубе­но­ви­ћа вели­ко барем као Срби­ја а ја бих рекао – и веће.

После Бео­гра­да и Вели­ке Пла­не, про­мо­ци­ја Љубе­но­ви­ће­вих „Писа­ма из Срби­је“ биће одр­жа­на у четвр­так 27. мар­та у 19 часо­ва у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Бојан Љубе­но­вић (Бео­град, 1972) – Књи­ге: „Писма из Бео­гра­да“, афо­ри­зми (1998); „Поце­па­ни сун­цо­бран“, афо­ри­зми о деци (2002); „Бео­град, live, афо­ри­зми о Бео­гра­ду (2006); „Три­пут сечем и опет крат­ко“, сати­рич­не при­че (2009); „Сме­ја­ли­це“, афо­ри­зми за децу и дети­ња­сте (2012); „Љубав за поне­ти“, афо­ри­зми о љуба­ви (2013); и, „Писма из Срби­је“ (2014). Засту­пљен је у збир­ци крат­ких анти­рат­них при­ча „Леген­да за упу­ће­не“ (1992). Коа­у­тор књи­ге „Мета­фо­ре др Зора­на Ђин­ђи­ћа“ (2004).

Награ­де: „Мла­ди јеж 2000“, за нај­бо­љег мла­дог сати­ри­ча­ра Југо­сла­ви­је; „Злат­на чиви­ја 2007“, за нај­бо­љу крат­ку при­чу на „Шабач­кој чиви­ја­ди”; „Вла­ди­мир Була­то­вић ВИБ 2007“, награ­да листа „Поли­ти­ка” за допри­нос срп­ској сати­ри; „Злат­на чиви­ја 2008“, за нај­бо­љу крат­ку при­чу на „Шабач­кој чиви­ја­ди”; „Јован Хаџи Костић 2009“, награ­да листа „Вечер­ње ново­сти“ за новин­ску сати­ру; „Брон­за­на чиви­ја 2010“, тре­ћа награ­да за афо­ри­зме на „Шабач­кој чиви­ја­ди“; „Радо­је Дома­но­вић 2010“, награ­да Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Срби­је за књи­гу „Три­пут сечем и опет крат­ко“.; „Вуко Беза­ре­вић 2013“, награ­да за нај­бо­љу сати­рич­ну при­чу на Фести­ва­лу у Пље­вљи­ма (Црна Гора); и, „Лет­њи ерски каба­ре Чаје­ти­на 2013“, прва награ­да за деч­је афоризме.

Пре­во­ђен на ита­ли­јан­ски, сло­ве­нач­ки, бугар­ски… Засту­пљен у број­ним анто­ло­ги­ја­ма сати­ре. Сарад­ник интер­нет пор­та­ла ЕТНА и ЊУЗ.НЕТ. Више од јед­не деце­ни­је као нови­нар радио у Слу­жби за инфор­ми­са­ње Скуп­шти­не гра­да Бео­гра­да, био глав­ни и одго­вор­ни уред­ник „Гро­чан­ских нови­на“, писао колум­не у „Бор­би“ (2002-2004), сара­ђи­вао у мно­гим листо­ви­ма… Као уред­ник рубри­ке ТРН и стра­не хумо­ра ради у „Вечер­њим ново­сти­ма“. Члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Србије.

Више о Боја­ну Љубе­но­ви­ћу на сај­ту bojanljubenovic.com.