Стваралаштво

Ствараоци

Вла­ди­ца Миленковић

Владица МиленковићВише не пише хумо­ри­стич­ко-сати­рич­не фор­ме и пое­зи­ју, сада их одмах уку­ца­ва у рачу­нар. По послед­њим про­ра­чу­ни­ма пот­пи­сник је два књи­жев­на изда­ња и то афо­ри­за­ма: „Кри­тич­на маса“, у дво­стра­ном изда­њу „Жиго­са­ње“ дале­ке 2005. годи­не, и „Доси­је ФенИКС“, у јед­но­стра­ном изда­њу оно­мад 2010. године.

Осно­вао и уре­ђи­вао Елек­трон­ски часо­пис за сати­ру и хумор „Сати­рАрт“ (нека­да „Сатир“), а по доби­ја­њу отка­за пре­шао на осни­ва­ње и уре­ђи­ва­ње „Жики­шон Бло­га“. Један је од осни­ва­ча Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“, опет дале­ке 2005. годи­не, као и Сати­рич­не ради­о­ни­це „Жики­шон“ за кари­ка­ту­ру и стрип, нешто бли­же 2006. године.

Обја­вљи­вао и обја­вљу­је у више елек­трон­ских и штам­па­них меди­ја ма где они били. Са афо­ри­зми­ма, крат­ким при­ча­ма и пое­зи­јом нашао се у више анто­ло­ги­ја и збор­ни­ка чији попис овом при­ли­ком није при­ја­вљен. Афо­ри­зми су му дожи­ве­ли маке­дон­ску вер­зи­ју, оста­ли га веро­ват­но не разу­ме­ју. За афо­ри­зме и пое­зи­ју награ­ђи­ван и похва­љи­ван и има дока­зе за то. Био рецен­зент јед­не књи­ге афо­ри­за­ма и није му било тешко. Бавио се фан­зин­ским изда­ва­штвом од фан­зи­на „Кул­тУ­РА!“ па све до „Жики­шо­на“.

Ини­ци­ја­тор је иде­је запо­че­те са сај­том њњњ.артија.нет и осни­вач Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ чији је заступ­ник, тј. воље­ни председник.

Родио се да би живео у Пара­ћи­ну. Све оста­ло од 1973. је прећутао.

Ства­ра­ла­штво

Вла­дан Јовановић

Рођен 28.06.1978. у Параћину.

Од сво­је шесте годи­не почи­ње се инте­ре­со­ва­ти за музи­ку, те сви­ра хар­мо­ни­ку, прво као само­ук, а онда уз помоћ про­фе­со­ра Мике Маљи­ћа. Сви­ра по клу­бо­ви­ма од сво­је пет­на­е­сте, али про­ме­нив­ши инстру­мент у клавијатуре.

2007. осни­ва фир­му Вент­Пар са седи­штем у Пара­ћи­ну. Због при­ро­де посла, напу­шта сви­ра­ње по клу­бо­ви­ма и посве­ћу­је се углав­ном фир­ми и ком­по­но­ва­њу музи­ке у свом при­ват­ном кућ­ном студију.

Зна­чај­ни­ја исти­ца­ња у музи­ци су два сту­диј­ска албу­ма у гру­пи „Аргус“, обра­да хим­не гра­да Пара­ћи­на, музи­ка за дечи­ји хорић „Дар“ са песмом „Није лако“ која је побе­ди­ла на фести­ва­лу „Цвр­чак“ у Сме­де­ре­ву, сту­диј­ски рад са децом ОШ „Сте­ван Јако­вље­вић“ из Пара­ћи­на за пред­ста­ву „Хип-хоп шај­ка­ча“, разне музич­ке шпи­це за радио и друго…

Миља­на Милутиновић

Миљана МилутиновићРође­на је 10.09.1985. у Параћину.

Пара­лел­но са игра­њем кошар­ке пои­гра­ва­ла се с речи­ма, писа­ла је пое­зи­ју и запи­си­ва­ла сво­је мисли. Али је тек при­сту­па­њем удру­же­њу одлу­чи­ла да то поде­ли и са дру­ги­ма осим са људи­ма из бли­ског окружења.

Ства­ра­ла­штво

Миле­на Дуловић

Милена ДуловићПо опре­де­ље­њу Ливингстон.

Са коре­ном који расте увис не осе­ћа при­пад­ност ниче­му до сло­бо­ди, и њено само­ства­ра­ње је усме­ре­но у том прав­цу, осло­ба­ђа­ње и осло­бо­ђе­ње кроз речи, до самог осло­бо­ђе­ња од речи, да јед­но­га дана „речи више нема­ју њу“.

Нигде обја­вљи­ва­на, ако се изу­зме збир­ка љубав­них песа­ма „Мене“ (2009.), ства­ра у тиши­ни сво­јих мисли.

Ства­ра­ла­штво

Алек­си­на Ђорђевић

Алексина Ђорђевић - Голе женеНови­нар­ка, води­тељ­ка, спи­са­те­љи­ца, мај­ка, при­ја­те­љи­ца, ма мно­го cool мато­ра рибетина.

Осла­ња се на сво­је живот­но иску­ство, зна­ње прет­по­ста­вља вери у сва­ком погле­ду, пише као што дише. Свакодневно.

Обја­ви­ла књи­гу колум­ни и при­ча „Голе жене“, пише за елек­трон­ске пор­та­ле Wannabe мага­зин (бло­го­ви „Стрип­тиз за писме­не“ и „Цигла у гла­ви“) и поне­кад за E-novine.

Про­во­ка­ци­ју сма­тра супе­ри­ор­ним обли­ком комуникације.

Ства­ра­ла­штво

Мар­ко Антић

Марко АнтићРођен 11.10.1980. у Пара­ћи­ну. По обра­зо­ва­њу је прав­ник. Про­ме­нио је мно­ге­по­сло­ве: мага­ци­о­нер, ноћ­ни чувар, физич­ки рад­ник, ста­ти­ста, чинов­ник… Воли стрип, фото­гра­фи­ју, филм, књи­жев­ност, музи­ку, при­ро­ду, археологију.

Обја­вљи­вао је у фан­зи­ни­ма: Зеле­ни коњ / HellyCherry / Побу­на умет­но­сти / Дишпет / Арсе­ник; часо­пи­си­ма: Злат­на гре­да / The Split Mind; недељ­ни­ку: Стил; збор­ни­ци­ма: Први пут / Јуна­ци урба­не беде / Загрц­ну­ти у тран­зи­ци­ји / Bundolo offline 2 / Bundolo offline 3 / Пое­зи­ра­ње / Пое­зи­ра­ње: ОДго­во­ри / Збор­ни­ку савре­ме­не љубав­не пое­зи­је / Збор­ни­ку пое­зи­је соци­јал­не тема­ти­ке – До зуба у вре­ме­ну / Реги­о­нал­ном збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе – Црна овца / збор­ни­ку webzin-a HellyCherry; елек­трон­ском збор­ни­ку: Поу­чак о низо­ви­ма: читан­ка; анто­ло­ги­ја­ма блог-при­ча: Kišobran the best of 2007 / Kišobran the best of 2010; у елек­трон­ским часо­пи­си­ма: Бал­кан­ски књи­жев­ни гла­сник / Blacksheep / Кре­а­тив­ни мага­зин; на сај­то­ви­ма: Bundolo.org / Prozaonline.com / Poezin.net / Tragovi.com / Litkon.org / Kisobranblog.org…

Песме су му еми­то­ва­не у про­гра­му загре­бач­ког Ради­ја СЦ.

Уче­ство­вао је на так­ми­че­њи­ма у слем пое­зи­ји, у окви­ру Тре­ћег и Петог међу­на­род­ног ново­сад­ског књи­жев­ног фести­ва­ла; на Open Poetry фести­ва­лу у Кра­гу­јев­цу; на Пое­зин вече­ри у клу­бу Иле­га­ла Пла­то у Бео­гра­ду; на фести­ва­лу Арти­ку­ли­са­ње у клу­бу Ex Fontana, Пара­ћин; на СПАК вече­ри у Вели­ком Теа­тру, Јагодина.

Тре­нут­но је сарад­ник редак­ци­је мага­зи­на Blacksheep.

Ства­ра­ла­штво

Мари­ја Миладиновић

Марија МиладиновићРође­на 25.01.1990. годи­не у Ћупри­ји. Дипло­ми­ра­ла је на Факул­те­ту Педа­го­шких Нау­ка у Јаго­ди­ни, где завр­ша­ва и мастер сту­ди­је. Мари­ја се бави глу­мом, игра у позо­ри­шту, пише и крат­ке при­че, воли ста­ре фил­мо­ве и сви­ра гита­ру. Пише пое­зи­ју о ства­ри­ма са који­ма се сва­код­нев­но сусре­ће­мо, о дано­ноћ­ном пра­зном ходу и дожи­вот­ном чека­њу на ауто­бус, са дозом исто­вре­ме­не узне­ми­ре­но­сти и рав­но­ду­шно­сти, јер је ипак све само зарез. Песме наста­ју као про­дукт ста­ре куца­ће маши­не и врло поме­ша­ног ста­ња после испи­ја­ња вели­ких коли­чи­на кафа. Бољи је реци­та­тор него песник, бољи је глу­мац него реци­та­тор, бољи је песник него глу­мац. Шек­спи­ро­ман је, воли Чехо­ва а са Маја­ков­ским је „на ти“. Тре­нут­но раз­ми­шља о визи­ји све­та где би сви људи гово­ри­ли у стиху.

Члан је Књи­жев­ног клу­ба „Душан Матић“ и добит­ни­ца „Мати­ће­вог шала“ 2012. годи­не за збир­ку песа­ма „Соба модрих боја“.

Ства­ра­ла­штво

Маја Масла­ре­вић

Маја МасларевићРође­на 09.05.1990. годи­не у Пара­ћи­ну. Од мале­на пока­зу­је тале­нат и инте­ре­со­ва­ње за умет­ност. Један од начи­на изра­жа­ва­ња себе је писа­ње. Сма­тра да је умет­ност про­зор у уни­вер­зум и сушти­на свих нас. Један је од ауто­ра у књи­зи „Све­тлост над Црни­цом“, писа­ла за мага­зин „Стил“, елек­трон­ски часо­пис „Blacksheep.rs“,..

Ства­ра­ла­штво