Песме – Милена Дуловић

ИДЕМ ДАЉЕ…

Ћутим ти оно што муцам дру­ги­ма
Лажним изго­во­ри­ма прав­дам одсу­ство срца
Бежим у туђе при­че
Не ода­јем тај­ну песме
Гле­дам те у туђим очи­ма
Не видим те
Тра­жим те у оти­шлим возо­ви­ма
Кре­ћем за тобом сва­ког јутра
све касни­је…
Пустим и облак у око
и ветар у гру­ди
и тугу пустим да ме раз­би­је
И идем даље
даље за тобом
На све стра­не тво­ја шири­на ме води
у туђе песме о мени
Без так­та и доди­ра
Кроз шупљи­ну уста опо­рог даха
Без бели­не тра­го­ва
тво­јих зуба око мог пуп­ка
Сва пау­но­ва пера
не голи­ца­ју моје боко­ве
као врх твог јези­ка
На коме је оста­ло
моје чуло уку­са
прште­ћих соко­ва
Од наше дуге
Оста­ла је испра­на бели­на
Моје поср­та­ње
док играм сал­су без парт­не­ра
Пра­зни ход­ни­ци у зени­ца­ма штре­бе­ра
Идем даље
А кра­ја нема…

Л…

Заро­биш ми поглед сигур­ним мушким покре­том
па ме зву­ци­ма срца оста­виш нему
и док још дишем тво­јим рит­мом
ти почи­њеш нову песму
и падаш по мени јачи­ном сла­по­ва водо­па­да
па се уми­риш тише од дуби­не оке­а­на
да ме опет као геј­зир про­би­јеш
виси­ном и дуби­ном твог гла­са.
Да нема пла­фо­на небо би пуца­ло
Језгро земље је уси­ја­но од пле­са тво­јих куко­ва
Сал­се пада­ју пред тобом да ти се покло­не,
а ја док седим
кла­њам се духом енер­ги­ји која те покре­ће.
Зујиш у мојим топлим дла­но­ви­ма
Апла­уз срца још тра­је…
Пот­пи­ши га погле­дом!
Уре­жи се песмом у мој јутар­њи сан
и не пре­стај
певај…
Песма тра­је коли­ко човек може да сања
и када се про­бу­ди.

МОГЛИ (БИ)СМО

Мисли­ла сам да желиш да ме имаш у свом све­ту,
Али ти можда немаш свој свет?
Могли бисмо зајед­но да га напра­ви­мо голим прси­ма,
Али ти можда немаш хра­бро­сти да ме ста­виш у гру­ди?
Могла бих да будем твој нај­леп­ши цвет и дрво живо­та,
Али тво­ја земља је твр­да за моје коре­ње.
Могао би да ме чуваш као тај­ну,
Али ти не знаш да ћутиш када је нај­леп­ше…
Могли бисмо у корак обо­је,
Али ти одвећ зао­ста­јеш…
Још увек може­мо…
Али ти спа­ваш.
Хај­де, чове­че,
Про­бу­ди се да сања­мо зајед­но!
Сат је вра­тио сво­је казаљ­ке.
Али не и вре­ме,
Голи­цаш ме,
А рав­но­ду­шно про­ла­зиш крај мене.