Владица Миленковић

Ства­ра­ла­штво Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа

Афо­ри­зми:
– Избор из књи­ге „Кри­тич­на маса“ (2005.)

При­че:
– ПРИЧА
– НАОПАКО
– ПРОКЛЕТСТВО ПРОШЛИХ ЖИВОТА


Владица МиленковићВише не пише хумо­ри­стич­ко-сати­рич­не фор­ме и пое­зи­ју, сада их одмах уку­ца­ва у рачу­нар. По послед­њим про­ра­чу­ни­ма пот­пи­сник је три цела књи­жев­на изда­ња, и то афо­ри­за­ма: „Кри­тич­на маса“, у дво­стра­ном изда­њу „Жиго­са­ње“ дале­ке 2005, „Доси­је ФенИКС“, у јед­но­стра­ном изда­њу 2010, и „За сва­ки слу­чај“ оно­мад 2014. годи­не, и 1/4 књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“. Један је од три при­ре­ђи­ва­ча два алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и један једи­ни при­ре­ђи­вач збор­ни­ка радо­ва са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ – „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“.

Осно­вао и уре­ђи­вао Елек­трон­ски часо­пис за сати­ру и хумор „Сати­рАрт“ (нека­да „Сатир“), а по доби­ја­њу само­от­ка­за пре­шао на осни­ва­ње и уре­ђи­ва­ње „Жики­шон Бло­га“. Један је од осни­ва­ча Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“, опет дале­ке 2005, као и Сати­рич­не ради­о­ни­це „Жики­шон“ за кари­ка­ту­ру и стрип, нешто бли­же 2006. годи­не.

Обја­вљи­вао и обја­вљу­је у више елек­трон­ских и штам­па­них меди­ја ма где они били. Са афо­ри­зми­ма, крат­ким при­ча­ма и пое­зи­јом нашао се у више анто­ло­ги­ја и збор­ни­ка чији попис овом при­ли­ком није доста­вљен. Афо­ри­зми су му дожи­ве­ли маке­дон­ску, немач­ку, енгле­ску и баскиј­ску вер­зи­ју… оста­ли га веро­ват­но не разу­ме­ју. За афо­ри­зме и пое­зи­ју награ­ђи­ван и похва­љи­ван и има дока­зе за то. Нај­ве­ће дока­зе има да је награ­ђен за нај­бо­љу сати­рич­ну при­чу „Сати­ра фесту 2013“ у Бео­гра­ду и за афо­ри­зме брон­за­ном пла­ке­том у сусед­ној Маке­до­ни­ји, тач­ни­је у Дел­че­ву 2015. годи­не. Уре­дио је неко­ли­ко десе­ти­на књи­га, а за пар њих напи­сао и рецен­зи­је. Бавио се фан­зин­ским изда­ва­штвом од фан­зи­на „Кул­тУ­РА!“ па све до „Жики­шо­на“.

Ини­ци­ја­тор је иде­је запо­че­те са сај­том њњњ.артија.нет и осни­вач Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ чији је заступ­ник, тј. воље­ни пред­сед­ник.

Родио се да би живео у Пара­ћи­ну. Све оста­ло од 1973. је пре­ћу­тао.