Нова књига афоризама у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ дело је Далиборке Шишмановић Кепчија, која живи и ради у Швајцарској, у Цириху. Књига носи назив „Представа о животу“ и представља њено прво књижевно остварење, а четрнаесту књигу Библиотеке Артија.
Уредник и рецензент књиге је Владица Миленковић, сатиричар из Параћина и заступник КУА „Артија“. У рецензији под насловом „Живописно представљање Представе о животу“ записао је:
Када неко долази из земље пословично хладних Швајцараца за њега се гледајући из балканског угла тешко дâ помислити да се може бавити писањем сатиричних афоризама, а посебно не оних са социјалном тематиком. Када још при том то буде и женски аутор, то већ само по себи завређује пажњу. Сигурно да је усмерењу ка писању афоризама највише допринела глобална мрежа информација, позната као интернет, али да су сатирична и духовита црта које су кроз афоризме заступљене у овој књизи оно што неко носи у себи. А одакле би него са Балкана, из земље Србије?!
Далиборка Шишмановић Кепчија, као и многи други њени сународници, је отишла за бољим животом, али ево вратила се путем афоризама сабраних у књигу симболичног назива „Представа о животу“. Од првог Далиборкиног појављивања са афоризмима у Алманаху афористичара „Афотека 2“ из 2013. године, ова књига представља видан напредак у њеном писању и схватању ове (не)признате књижевне форме, што даје наду да се њен напредак овде не завршава. На самом почетку тим поводом она саопштава: „Због дужине језика изражавам се искључиво у краткој форми“, упозоравајући на оно што следи, а то је двеста и који афоризам гратис, што је сасвим довољно за почетак приче.
Гледајући са дистанце на нашу ситуацију, негде са Алпа, ауторка примећује: „Народ еуфорично ишчекује државни препород. Негодују само они код којих лоботомија није успела.“ и носталгично закључује: „Лако је волети отаџбину. Тешко је живети у њој.“ Док за Србију у будућности, у којој би живела као у Швајцарској, она има визију: „Будућност је у сарадњи са земљама богатим нафтом. Они имају нафту, а ми платформу.“
Није само Србија земља апсурда, напротив, апсурд је светски бренд који се можда најбоље примио у Србији, што изузетно погодује приносима афоризама. О било којој влади у свету да се ради мање-више важи исти апсурд: „Влада нема потребе да обећава промене. Довољно је да промени обећања.“
Да је социјална тематика нешто неизбежно у сатиричном афоризму показују и странице ове књиге. Земља у којој су лоповлук и корупција видљиви на сваком кораку заслужује афоризам изречен на крајње културан начин: „Ко каже да смо запоставили уметност? Поседујемо највећу галерију лопова.“ Или када се ради о правима „малог“ човека у гротлу лажи, превара и суровог капитализма то звучи овако: „Лакше је заменити радника него машину. Машина мора да се плати.“
Како књига одмиче ауторка нас из сатиричног афоризма води на њен терен филозофема и максима у којима несебично дели дефиниције онога што се одвија око нас и у нама, па тако наилазимо и на поучно-метафоричан афоризам проткан хумором, а за који се може претпоставити да је писан под утицајем добро познате швајцарске чоколаде: „Јак је онај ко може да поломи чоколаду, а поједе само једну коцкицу.“ Међу филозофемама и максимама има оних који представљају праву лекцију у малом, а такви су поред осталих и следећи: „Само јак ум може да носи главу пуну добрих идеја.“ и „Ко пуни главу уместо џепова нема страх од џепароша.“ Овом приликом није заобиђен ни црни хумор: „Брза смрт је безобзирна. Не даје вам времена да се опростите од живота“, а ту је и неколико животних дефиниција од којих ће свако од читалаца моћи да изабере своју. Она која је на мене оставила посебан утисак је: „Нећу да живим у сновима. Желим да живим живот који сањам.“
Знамо да афоризам није виц, али често може буде основа за њега ако у себи има довољно врцавости духа. „Прилагодите вожњу стању на путевима. Паркирајте аутомобил у гаражу.“ је један од таквих афоризама, тако да ако у скорије време прочитате виц на ову тему знајте одакле потиче. То исто важи и за још неколико афоризама које ћете лако препознати у књизи.
Афоризам који почиње опијајуће поетски: „Не волим јесен, ни лишће које опада“, а завршава се отрежњујуће иронично: „Кроз огољене крошње дрвећа поново видим комшије“, представља један у низу оних који могу да се упишу на посебним страницама књиге утисака о афоризму. Није антологијски, то су неки други афоризми, већ је управо баш посебан.
И да не би протекло све без љубави, како одане тако и варљиве, у књизи се нашло и неколико афоризама на тему мушко-женских односа који су у последње време стекли нешто већу популарност услед засићености политичким темама. „Ако желите особу са битном улогом у вашем животу, ту нема места за глуму.“ или, афоризам на основу искустава из породичног живота, „Да немамо децу била бих мужу још боља мајка.“ су афоризми који обогаћују понуду чему ће се читаоци од срца насмејати.
Да резимирамо, Далиборка се свима нама поклонила у својој „Представи о животу“, а ви који сте дошли до краја ове рецензије можете почети са читањем. За то вам није потребан длан, већ ум.
Завршну реч о књизи и у књизи, која садржи тачно 224 пажљиво одабрана афоризма, дале су колеге по перу Павица Вељовић и Горан Радосављевић:
* * *
Станислав Јежи Лец је својевремено записао „До дубине мисли треба се попети“. Управо је тај умни успон постигла Далиборка Шишмановић Кепчија. Пењући се стрпљиво дотакла је разноврсност која нас окружује и сву тежину својих мисли прелила у афоризме вредне пажње. Први кораци направљени у „Лиги духовитих“ узвисили су је до ове драгоцене књиге. Афоризам можда јесте спорт резервисан углавном за мушкарце, али ја поносно истичем да је Далиборка срце оставила дриблајући духом „на малом простору“, како је дефинисао у афоризму Александар Баљак, и тиме доказала да жена и те како може да се искаже кроз мало приче. Уронити у дубину Далиборкиних мисли обећава израњање богатијег ума. Хвала јој што нас је спасила дављења у мору глупости. И све је то учинила, поносно истичем, жена.
Павица Вељовић
афористичарка* * *
Била је ово Далиборкина „Представа о животу“. Уколико сте уживали док сте читали ову књигу, знајте да нисте били на проби и да сте стекли још неку представу о животу. Надам се да вам се свидела и да сте приметили да Далиборка својим сатиричним пером, на шармантан начин, неумољиво боде глупости овог света и све оно што нас је снашло. Она се са свим недаћама не бори мушки, већ на само свој, љупки, допадљив, женски начин. Свима доказује да се разне негативне појаве могу сагледати са више страна, да се могу фино, ненаметљиво исказати и да се на крају постиже исти ефекат код оних којима се те појаве саопштавају. Јачина њеног афоризма је баш у томе. Филигрански одмерен, сваки афоризам у овој књизи је једна представа одиграна на позорници живота. Изаберите неки који вам се највише свиђа, или онај који ће вам можда бити један од водиља у вашем животу и кажите јасно и гласно: Ово је моја представа о животу!
Знам да ће Далиборка исписати још пуно оваквих представа и да ће она, као аутор, засигурно бити у самом врху српске афористике.
Горан Радосављевић
сатиричар
Илустрација на корицама „Представе о животу“ је слика „Театар маски“ америчког уметника Мајка Сегала, уз чију дозволу се ово дело нашло на корицама књиге.
Белешка о аутору
Далиборка Шишмановић Кепчија, из Београда, рођена је 1974. године.
Писањем афоризама се бави последњих шест година. Прве афоризме објавила на интернет сајту „Лига духовитих“, затим у електронским новинама „еСпона“ и емисији Радио Београда 202 „Облак у бермудама“.
Заступљена у Алманасима афористичара: „Афотека 2“ (2013) и „Осињак“ (2015) и у зборнику еротског афоризма „На врвот од вулканот“ [На врху вулкана] (2015) на македонском језику.
Књига афоризама „Представа о животу“ је њена прва ауторска књига.
Живи са породицом у Цириху.
Прво представљање књиге, додуше без присуства ауторке, биће одржано на 60. Међународном сајму књига у Београду, на штанду Издавачке куће „Нова поетика“, у среду 28. октобра 2015. године у 19 часова са још шест наслова Библиотеке Артија.
Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити путем електронске адресе: artija.kua@gmail.com.