ИДЕМ ДАЉЕ…
Ћутим ти оно што муцам другима
Лажним изговорима правдам одсуство срца
Бежим у туђе приче
Не одајем тајну песме
Гледам те у туђим очима
Не видим те
Тражим те у отишлим возовима
Крећем за тобом сваког јутра
све касније…
Пустим и облак у око
и ветар у груди
и тугу пустим да ме разбије
И идем даље
даље за тобом
На све стране твоја ширина ме води
у туђе песме о мени
Без такта и додира
Кроз шупљину уста опорог даха
Без белине трагова
твојих зуба око мог пупка
Сва паунова пера
не голицају моје бокове
као врх твог језика
На коме је остало
моје чуло укуса
прштећих сокова
Од наше дуге
Остала је испрана белина
Моје посртање
док играм салсу без партнера
Празни ходници у зеницама штребера
Идем даље
А краја нема…
—
Л…
Заробиш ми поглед сигурним мушким покретом
па ме звуцима срца оставиш нему
и док још дишем твојим ритмом
ти почињеш нову песму
и падаш по мени јачином слапова водопада
па се умириш тише од дубине океана
да ме опет као гејзир пробијеш
висином и дубином твог гласа.
Да нема плафона небо би пуцало
Језгро земље је усијано од плеса твојих кукова
Салсе падају пред тобом да ти се поклоне,
а ја док седим
клањам се духом енергији која те покреће.
Зујиш у мојим топлим длановима
Аплауз срца још траје…
Потпиши га погледом!
Урежи се песмом у мој јутарњи сан
и не престај
певај…
Песма траје колико човек може да сања
и када се пробуди.
—
МОГЛИ (БИ)СМО
Мислила сам да желиш да ме имаш у свом свету,
Али ти можда немаш свој свет?
Могли бисмо заједно да га направимо голим прсима,
Али ти можда немаш храбрости да ме ставиш у груди?
Могла бих да будем твој најлепши цвет и дрво живота,
Али твоја земља је тврда за моје корење.
Могао би да ме чуваш као тајну,
Али ти не знаш да ћутиш када је најлепше…
Могли бисмо у корак обоје,
Али ти одвећ заостајеш…
Још увек можемо…
Али ти спаваш.
Хајде, човече,
Пробуди се да сањамо заједно!
Сат је вратио своје казаљке.
Али не и време,
Голицаш ме,
А равнодушно пролазиш крај мене.