„Небесна књига“ на Артији

Како је и наја­вље­но, збор­ник афо­ри­за­ма по избо­ру афо­ри­сти­ча­ра Србе Села­до­на Павло­ви­ћа под нази­вом „Небе­сна књи­га“ иза­шао је из штам­пе у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

Небесна књига

Јован Јова­но­вић Змај, Сте­ван Сре­мац, Божи­дар Кне­же­вић, Бра­ни­слав Нушић, Јован Дучић, Нико­лај Вели­ми­ро­вић, Душан Радо­вић, Вла­ди­мир Була­то­вић Виб, Мили­во­је Јозић, Митар Митро­вић, Бра­на Црн­че­вић, Васка Јукић Мар­ја­но­вић, Мило­ван Илић Мини­макс, Мати­ја Бећ­ко­вић, Раде Јова­но­вић, Дејан Лопи­чић, Павле Кова­че­вић, Или­ја Мар­ко­вић, Рас­т­ко Закић, Вито­мир Тео­фи­ло­вић, Мило­ван Вите­зо­вић, Мићо Лукић, Алек­сан­дар Баљак, Ивко Михај­ло­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Горан Радо­са­вље­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Алек­сан­дар Нова­ко­вић, Томи­слав Мар­ко­вић, Милан Павло­вић и Мио­драг Сто­шић су 31 аутор који се нашао у „Небе­сној књи­зи“, о којој је рецен­зент Огњен Шестић напи­сао под насло­вом „Чека­ју­ћи Феба“:

Срби­ја је мала земља, а изгле­да­ла би још и мања да није на брдо­ви­том Бал­ка­ну. На њеним про­сто­ри­ма секу се сви путе­ви, сви ветро­ви и сви веко­ви…

Кад се у јед­ној тако малој земљи роди само један вели­ки човек, она је још већа… А роди­ло их је се… Срби­ји, дакле, не мањ­ка пре­зен­та­тив­ног кадра ни у чему. Само у књи­жев­но­сти, кон­крет­ни­је афо­ри­зму, Павло­вић их је реги­стро­вао три­де­се­так… И то би, углав­ном, био одго­вор на пита­ње, због чега та мала земља сло­ви на Бал­ка­ну…

Павло­вић, по сво­ме кази­ва­њу, није имао наме­ру да сачи­ња­ва анто­ло­ги­ју, али ће се она, упр­кос све­му, наћи у рука­ма сво­јих чита­ла­ца…

При­др­жа­ва­ју­ћи се сво­је рецеп­ту­ре, при­ре­ђи­вач их је нај­пре ода­брао, а потом свр­стао по годи­шти­ма, почев од нај­ста­ри­јег, Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја (1833-1904), па све до нај­мла­ђег, Мио­дра­га Сто­ши­ћа (1982.)…

Иду­ћи од ауто­ра до ауто­ра (од име­на до име­на), није тешко уочи­ти да се ради о нама добро позна­тим ства­ра-оци­ма, чија су име­на већ поо­дав­но уре­за­на у исто­ри­ју срп­ског афо­ри­зма.
Међу­тим, Павло­вић их је доста сим­бо­лич­но засту­пио, руко­во­ђен чиње­ни­цом да су њихо­ви афо­ри­зми и по више пута виђе­ни у прет­ход­ним анто­ло­ги­ја­ма и њихо­вим више пута поно­вље­ним изда­њи­ма. Осим њих, ту је и не мали број потен­ци­јал­них вели­ка­на из редо­ва мла­дих ства­ра­ла­ца…

Суде­ћи по кри­те­ри­ју­му у избо­ру афо­ри­за­ма, лако је запа­зи­ти да је при­ре­ђи­вач био знат­но накло­ње­ни­ји кла­сич­ном афо­ри­зму, чак и онда када днев­но-акту­ел­ни и анга­жо­ва­ни афо­ри­зам сво­јом садр­жи­ном, жести­ном и сати­рич­но­шћу озбиљ­но потре­са фоте­ље дубо­ко угње­жде­них вла­сто­др­жа­ца…

Послед­њих деце­ни­ју-две афо­ри­зам је код нас дожи­вео поср­ну­ће, баш као и чита­ва земља, а наро­чи­то у пери­о­ду ратом захва­ће­них годи­на. Уме­сто у наро­ду „кука и моти­ка“, у афо­ри­сти­ци инвек­ти­ва и гру­би­јан­ство…

И с дру­ге стра­не; комен­та­ри, кон­ста­та­ци­је, резо­ни – про­за­ич­ност. Нигде мета­фо­ре и дру­гих књи­жев­них укра­са… А све у циљу, и под паро­лом, „про­ме­не вла­сти“ (чиста пар­ти­зан­шти­на), али и ста­ја­њу на пут дру­гим број­ним нега­тив­ним поја­ва­ма које су хара­ле земљом. Тих поја­ва је, нема сум­ње, било и у дру­гим земља­ма, па опет, нису нашко­ди­ле афо­ри­зму. Тако поред број­них мафи­ја свр­ста­них по раз­ним обла­сти­ма, код нас као да је посто­ја­ла јед­на и на пољу афо­ри­зма и сати­ре…

На сре­ћу, данас већ није све тако црно. „Иза обла­ка, дола­зи Феб“. То је оно што при­ре­ђи­вач жели да под-вуче, вера у мла­де, чији су доме­ти непре­дви­ди­ви јер је њихо­во ства­ра­ла­штво још у успо­ну, те да је њихо­ве резул­та­те ису­ви­ше рано суми­ра­ти… Нај­за­сту­пље­ни­ји су, сва­ка­ко, ауто­ри сред­ње гене­ра­ци­је. (…)

Узгред поме­ни­мо да је при­ре­ђи­вач ове нада­све лепе књи­ге, позна­ти афо­ри­сти­чар, Срба Павло­вић, овде под псе­у­до­ни­мом „Села­дон“, коме је, поред једа­на­ест аутор­ских насло­ва, Небе­сна књи­га, сед­ма у низу, након: Чети­ри јаха­ча афо­ка­лип­се и коњу­шар, Рат зве­зда или Вели­ке зађе­ви­це малих писа­ца, Пос­тлу­дус, Фацио-сати­ри­кум, Књи­га угур­су­за и прет­ход­не – Козо­ли­ци у срп­ској књи­жев­но­сти.

Сва­ки аутор је у „Небе­сној књи­зи“, која се може сма­тра­ти и малом анто­ло­ги­јом, засту­пљен са по нај­ма­ње 7 афо­ри­за­ма, а међу њима нала­зе се и афо­ри­зми чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа.

Небесна књига

Мали избор афо­ри­за­ма:

Из вели­ке љуба­ви не може се роди­ти мала мржња.
Јован Јова­но­вић Змај

Риба и гост тре­ћи дан смр­де.
Сте­ван Сре­мац

Човек је ствар којој би се по неки пут и Бог обра­до­вао, а од које се често и ђаво сти­ди.
Божи­дар Кне­же­вић

У сва­ком слу­ча­ју, боље је гле­да­ти живот у позо­ри­шном кома­ду, него позо­ри­шни комад у живо­ту.
Бра­ни­слав Нушић

Оно што у људи­ма посто­ји звер­ско не може се укро­ти­ти ника­квим сред­стви­ма, коли­ко лепом реч­ју.
Јован Дучић

Какву љубав пре­ма при­ја­те­љи­ма један човек нуди, такве ће и при­ја­те­ље има­ти.
Нико­лај Вели­ми­ро­вић

Ако реши­те све про­бле­ме сво­је деце, она неће има­ти дру­гих про­бле­ма, сем вас.
Душан Радо­вић

Лако је бити лав, кад напра­виш пусти­њу око себе.
Вла­ди­мир Була­то­вић

Сти­гли смо до црте. Вре­ме је да се сабе­ре­мо.
Мили­во­је Јозић

Ко мудро ћути – дале­ко се чује!
Митар Митро­вић

Како да веру­јем чове­ку кад прет­ке држи у каве­зу, а потом­ке у неи­зве­сно­сти.
Бра­ни­слав Црн­че­вић

Зашто они који су се про­гу­ра­ли напред, тра­же да их сма­тра­мо напред­ни­ма.
Васка Јукић Мар­ја­но­вић

Кад се народ диже, или се сви­ра хим­на, или му је дошло до грла.
Мило­ван Илић Мини­макс

Глу­пост је ста­ри­ја од паме­ти. Да први човек није био глуп, дру­ги се не би поја­вио.
Мати­ја Бећ­ко­вић

Не зна­мо зашто гине­мо. У томе је тај­на наше хра­бро­сти.
Раде Јова­но­вић

Каме­ле­о­ни су поу­здан знак пре­о­бра­жа­ја.
Дејан Лопи­чић

Напра­ви­те спи­сак иде­ја до којих сме­мо да дође­мо.
Павле Кова­че­вић

Сви су били на мојој стра­ни. Зато се чамац и пре­вр­нуо.
Или­ја Мар­ко­вић

Наро­ду су завр­ну­те сла­ви­не да му не би дошло до грла.
Рас­т­ко Закић

Код нас је нај­бо­ље на све­ту. Нигде нема толи­ко наших људи као код нас.
Вито­мир Тео­фи­ло­вић

По путу који је поли­вен крвљу тешко је кон­тро­ли­са­ти точак исто­ри­је.
Мило­ван Вите­зо­вић

Минут шут­ње мало је за чове­ка.
Мићо Лукић

Гла­ве про­сто лете коли­ко је мисао сло­бод­на.
Алек­сан­дар Баљак

Све смо поста­ви­ли на здра­ве ноге. Чак и боле­сне амби­ци­је.
Ивко Миха­и­ло­вић

Писци­ма гра­фи­та обез­бе­ђе­ни су усло­ви. Сме­ште­ни су изме­ђу зидо­ва.
Алек­сан­дар Чотрић

Није тач­но да паме­тан пише, а буда­ла пам­ти. Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Мла­ди све више одла­зе из земље. Ста­ри иду у супрот­ном прав­цу.
Вла­ди­ца Милен­ко­вић

Дору­чак је нај­ва­жни­ји оброк. То нам је и ручак и вече­ра.
Алек­сан­дар Нова­ко­вић

Учи­нио сам све што је у мојој моћи – помо­лио сам се Богу.
Томи­слав Мар­ко­вић

Ништа нама није пало с Неба. То ми живи­мо у обла­ци­ма.
Милан Павло­вић

Наша демо­кра­ти­ја је чудо… Сва­ко чудо за три дана.
Мио­драг Сто­шић

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

, , , , ,

О... КУА Артија

Књижевно-уметничка асоцијација "Артија" је невладино и непрофитно удружење са седиштем у Параћину, које се бави остваривањем циљева у области књижевности, уметности и културе и делује на територији Републике Србије. Основано је 29. фебруара 2012. године.

Повратне везе

  1. Књига: „Небесна књига“ – Селадон Павловић | ЖИКИШОН • ŽIKIŠON - 24/09/2014

    […] Извор: КУА „Арти­ја“ […]

  2. Нова књига афоризама Србе Павловића | Књижевно-уметничка асоцијација АРТИЈА - 02/04/2015

    […] као Села­дон Павло­вић, при­ре­див­ши збор­ник афо­ри­за­ма „Небе­сна књи­га“ са афо­ри­зми­ма 31-ог […]