Поводом обележавања 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона одштампана је брошура са портретима пет учесника ревијалног дела Фестивала сатире и хумора „Сатирична позорница Жикишон 2015“. Аутор портрета је Андрија Дреноваковић из Параћина.
У брошури „Портрети у част Жикишону“ налазе се портрети сатиричара: Драгутина Минића Карла, Александра Чотрића, Бојана Љубеновића и Радета Ђерговића и песника Недељка Попадића, као и њихове кратке биографије.
Андрија Дреноваковић, аутор ових портрета, је дипломирани графички дизајнер, рођен 1983. године у Параћину.
Да би се написао квалитетан и реалан чланак о неком дешавању потребно је да се слегну утисци и чују коментари и критике у наредна бар 3 дана, јер свако чудо траје управо толико, посебно када се ради о нечему тако комплексном, јединственом и алтернативном као што је Фестивал уметности „Артикулисање“ и још посебније ако те утиске треба да пренесе сам организатор.
Кажем, комплексном, јединственом и алтернативном јер на једном месту у једној вечери и у само непуна 4 сата окупити и представити књижевне радове, стендап комедију, рок музику и у акустичној и електричној варијанти, као и ликовну уметност, и то све под ауторском етикетом баш делује као сизифовски посао. Данас је свакако у Србији најтеже наћи публику која ће све то испратити, независно од креативности стваралаца, чак и појединачно по ауторима или по врсти уметности путем промоција или тематских вечери, а камоли све то овако фестивалски обједињено.
Параћин је још једном положио испит након прошлогодишњег Артикулисања, посећеност је била на завидном нивоу када се погледају дешавања сличног типа и у много већим срединама, а у публици су се нашли и људи који ретко уприличују себи изласке управо због понуде која се свела само на „грандиозно“ или на рециклажу познатог а блиског, посебно када се ради о музичкој интерпретацији. Али то је и разумљиво јер мало људи истражује у уметности која их интересује као конзумента, па и као аутора, и још мање њих тежи ка нечем потпуно неистраженом или поприлично новом, а да не говоримо о томе када се треба усудити и посетити такво дешавање. Али опет све то неразумљиво у данашње време у коме бунтовници и са разлогом и без разлога имају слободу да кроје свој став и мишљење која је дошла са широм приступачношћу интернету где се не може позивати на телевизијско ружичасто и којекакво затупљивање. У сваком случају, свест за подршком нечег новог ауторског није довољно присутна и на томе треба радити из дана у дан. Прави тренутак да измислимо нову пословицу: подржи данас да сутра не буде досадно.
Него, баталимо филозофију и утопију, вратимо се на сам фестивал онакав какав је био. Почетак је наравно каснио, јер шта у Србији крене на време или не слути на добро или се није ни десило када се ради о публици која се свим силама труди да одржи академски ниво од 15 минута закашњења па све то пута 2 па на више. А почело је након 50-ак минута од предвиђеног времена почетка књижевним стваралаштвом чланова Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“: Алексина Ђорђевић провокативна као и увек са причом која се одвија на њеном терену (за неупућене, на терену сексуалности), Милена Дуловић одмерена у свом дводелном прозном експерименту о односима између двоје одљубљених, Марко Антић инспирисан маестрално прочитао малу серију својих брутално истинитих песама, а ја као потписник ових редова недовољно безобразан да оценим моје две стилски различите песме које су биле неочекивана замена очекиваним афоризмима, мада сам чуо да се шушка по граду да су добре. Добре!? Одлично!
Други део фестивала обележили су стендапери Миодраг Стошић и Мирослав Ђорђевић, познатији у том свету као Лорд од Беде, видно различити у својим наступима, а довољно исти да подједнако насмеју публику. Пошто је комично препричавати стендап комедију не бих да им правим конкуренцију па ћу само напоменути да о томе најбоље говори смех (не)заголицане публике. Иначе, ко је пропустио ове њихове мајске наступе у Параћину, прилика за поправни у јуну је у петак 7. јуна у Скопљу.
Стендапери: Миодраг Стошић и Мирослав Ђорђевић (Лорд од Беде)
Након свега стигосмо и до толико очекиваног музичког дела фестивала који је отворио Зонтаг, тј. Владимир Недељковић са својим верним оружјима за рокенрол – акустичном гитаром и гласом, или „зонтаговски“ описано „буди рокенрол на сто начина, буди рокенрол с мало зачина, буди рокенрол на сто начина, рокенрол је последње уточиште од сељачина“. Што је Зонтаг више призивао тај стари добри рокенрол звук то је млађа публика све више нестрпљиво ишчекивала четворочланог Плишаног Малишана из Горњег Милановца у свој својој Sonic Youth-Dinosaur Jr-Nirvana-Stone Roses-Yo La Tengo препознатљивости. За то време Зонтаг је показивао како један искрени већ безмало 30 година активни стваралац рок музике може и сам самцијат да пренесе пажљивим и стрпљивим слушаоцима своје стваралаштво о чему најбоље говори у песми „Ходам“ поруком: „… лако је певати туђу песму, за своју имај М-У-Д-А…“, коју нажалост те вечери нисмо имали прилике да чујемо. И након 40-ак минута на бину су се попели и чланови бенда Плишани Малишан, где су енергичним и добро усвираним наступом раздрмали прве редове публике која је очекивала управо оно што је и добила – ритам који покреће. А затим је на сцену ступило параћинско „додатно убрзање“ панк бенд Жбунт отпрашивши свој сет ауторских песама на крају зачинивши неким панк стандарднима. И тиме је завршен званични део фестивала што није спречило организовану младу параћинску музичку екипу да у комбинованим саставима настави још пар сати рокенрола.
Уметничку слику фестивала употпунио је карикатуриста и илустратор Горан Ћеличанин који је кроз карикатуре и покоји портрет присутних гостију дао велики и сликовит допринос, укључујући и његову изложену мини-галерију карикатура познатих књижевника и других уметника. Изабрани срећници који су нацртани те вечери однели су своју слику и прилику са собом. Нама који нисмо стигли да будемо нацртани остало је да памтимо Фестивал уметности „Артикулисање 2013“ по нечему другом, а верујем да је имало по чему.
Цртежи и мини-галерија Горана Ћеличанина
Наравно, било је критика на ово или оно, на рачун овог или оног, али се углавном све сводило на личне укусе о којима, као што сви знамо, не треба расправљати.
На крају, поред захвалности свима који су подржали фестивал, како онима који су то урадили својим присуством тако и онима који су пружили технички подршку, захвалност иде и Општини Параћин и клубу „ex Fontana“ без којих би све било много теже или га не би ни било. Захвалност заслужују и локални медији, посебно РТВ Канал М чији специјални прилог са фестивала очекујемо ових дана.
Фестивал уметности „Артикулисање 2014“? То је у Србији далека и неизвесна будућност.
У име свих нас из КУА „Артија“,
Владица Миленковић, заступник
Фестивал уметности „Артикулисање 2013“ у организацији Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ биће одржан у клубу „ex Fontana“ у Параћину, у петак 31. маја 2013. године са почетком од 21 час. Ово ће бити други по реду фестивал „Артикулисање“, који у само једној вечери окупља ауторе и групе из више области уметности и по свом садржају представља алтернативу уобичајеним културним дешавањима у Параћину, а и шире. Ове године фестивал је помогла Општина Параћина на основу пројекта пријављеног на конкурс за пројекте из културе.
На Фестивалу уметности „Артикулисање 2013“ публика ће имати прилике да чује нове-старе радове књижевног стваралаштва чланова КУА „Артија“, да се насмеје stand up комедијама Миодрага Стошића и Лорда од Беде, да чује „живе“ наступе „Зонтага“ и „Плишаног Малишана“ и њихова ауторска музичка остварења, као и да се упозна са радовима карикатуристе и илустратора Горана Ћеличанина и на лицу места са његовим цртачким умећем.
Након получасовног уводног првог дела фестивала, у коме ће се чланови КУА „Артија“ читати своје књижевне радове, у наредних 40-ак минута наступиће stand up комичари Миодраг Стошић и Лорд од Беде, који су већ у пар наврата били гости параћинских културних дешавања, на наступу stand up кабареа „Грбаве Танге“ и Сатиричној позорници „Жикишон 2012“.
[box]Ко је Миодраг Стошић? Миодраг Стошић је хумориста, stand up комичар и заслужено награђивани сатиричар. Добитник „Вибове награде“ (2008) и награде „Пера Стојановић Туман“ за ТВ драму (2011). Коаутор књиге прича „Танго на тротоару“ (2009) и књиге афоризама „Маратон на кратке стазе“ (2012) и један од приређивача „Алманаха афористичара – Афотека“. Оснивач stand up кабареа „Грбаве Танге“ и организације „Мултимедијално уметничко вече – МУВЕ“. Члан сценаристичког тима „Вече са Иваном Ивановићем“ на ТВ Прва. Припадник „малих људи“ из радија и духовни отац „Малог Марка“ на Радију С. Рођен у Владичином Хану, живи и ради у Београду.[/box]
[box]Ко је Лорд од Беде? Лорд од Беде је Мирослав Ђорђевић из Бачког Маглића, а Мирослав Ђорђевић је stand up комичар са неколико десетина наступа у Србији и Републици Српској. Један од пионира stand up комедије у Србији још од 2006. године. Сарађивао са неколико телевизија „Пинк“, „Прва“, „ТВ Војводина“ и „Хепи“. Добитник награде „најбољи утисак публике“ на манифестацији „Златни рис“ у Бања Луци (2013).[/box]
Трећи део фестивала резервисан за музику обележиће наступи два рок извођача, „Зонтага“, под чијим именом ће самостално наступити Владимир Недељковић изводећи песме уз акустичну гитару, и бенда „Плишани Малишан“, који на основу својих музичких остварења свакако заслужују већу пажњу на српској, па и регионалној, рок сцени од оне које имају и у својим локалним срединама – Новом Саду и Горњем Милановцу, и околини.
[box]Ко је Зонтаг? Зонтаг је бенд Владимира Недељковића основан 1995. године, а под чијим именом Недељковић углавном наступа самостално свирајући акустичну гитару и певајући. Владимир Недељковић је рок музичар, стрип цртач, аутор неколико изложби стрипа и концерата у земљи и иностранству (Холандија, Аустрија, Грчка, Македонија). Са бендом „Контрабанда“ из Панчева снимио албум „Лаку ноћ, децо“ (1995), а као „Зонтаг“ објавио музичка издања „Кухиња“ (CD и стрип, 2001), „Психо-делија“ (2004), „Energy and Light“ (2008), „Зонтаг Фебруар 2012.“ и „Зонтаг 21.12.2012.“. Аутор је библиографских и стрип издања: Историја урбане културе Панчева „Хеликоптер на глави“ (2005), стрип „Тесла, Панчево и друге приче“ (2006), Историја урбане културе Новог Сада „Девојчице и дечаци са Дунава“ (2007, допуњено издање 2010) и „Energy and Light“ – Тесла у стрипу (2008). Аутор документарног филма о бендовима из 60-их са територије Јужног Баната „Хеликоптер на глави“ (2005). Имао главну глумачку улогу и радио музику за филм „Фелна“, награђеног на фестивалу краткометражног филма у Новом Саду (2007), аутора Зорана Маринковића. Добитник Међународне награде за мултикреативност „Бранко Андрић Андрела“ (2007). Рођен у Панчеву, живи у Новом Саду.[/box]
[box]Ко је Плишани Малишан? Плишани Малишан је indie rock бенд са noise и garage punk елементима под великим утицајем бендова Sonic Youth, Dinosaur Jr, Nirvana, Stone Roses, Yo La Tengo, и др., основан 2005. године. Бенд је одржао и учествовао на више десетина концерата широм Србије. Победници су „Јелен Демофеста“ у Бања Луци (2011). Власници неколико десетина сати демо снимака од којих се ускоро очекује њихов први албум. Чланови бенда су: Мирко Шћепановић (бубањ), Иван Ковачевић (гитара), Ђорђе Новаковић (гитара, вокал) и Бобан Кецовић (бас гитара, вокал).[/box]
Подршка „Зонтагу“ и „Плишаном малишану“ биће параћински панк бенд „Жбунт“, који ће уједно затворити фестивал предвиђен да траје око 3 и по сата, након чега ће група параћинских музичара у комбинованом саставу свирати after party за сређивање утиска са тек завршеног „Артикулисања 2013“.
За време трајања фестивала карикатуриста и илустратор Горан Ћеличанин показаће своје цртачко умеће цртајући карикатуре и портрете гостију, а свако ко буде присуствовао фестивалу и има цртачког талента позван је да се поред Ћеличанина опроба у томе. У току вечери биће изложена и мини-галерија радова Горана Ћеличанина коју чине портрети познатих личности из света књижевности и уметности, избор из његовог богатог опуса дугог 35 година.
[box]Ко је Горан Ћеличанин? Горан Ћеличанин је карикатуриста, илустратор и стрип цртач из Варварина, рођен у Крушевцу, са повременим боравком и радом у Београду. Члан УЛУПУДС-а од 1994., а од марта 2007. године са статусом „истакнути уметник“, и члан Удружења новинара Србије (УНС) од 1998. године. Добитник више од 80 награда и признања у земљи и иностранству, међу којима су: плакета УЛУПУДС-а – годишње награде за 2000., 2003. и 2004. годину; годишња награда УНС-а за карикатуру „Лаза Костић“ (2003); награда „Пјер“ – трећа 1991., прва 2004. и друга 2008. године; награда „Класово мајсторско перо“; звање „Мајстор карикатуре“ (Пловдив, Бугарска, 2005), и многа друга. Радови му се налазе у колекцијама музеја хумора и сатире и приватним колекцијама широм света. Учесник многих ликовних колонија и сарадник домаћих и страних часописа. Објавио три књиге карикатура: „Басне без речи“ (1994), „Мапа карикатура“ (1997) и „Мапа ратних цртежа“ (2000).[/box]
Поред Општине Параћин у помоћ фестивалу као и прошле године притекао је и клуб „ex Fontana“, у чијем ће се простору бити одржан и овогодишњи фестивал, док ће као и до сада све активности КУА „Артија“ и овај фестивал медијски пропратити РТВ „Канал М“ из Параћина.
