Из штампе је изашла друга књига у издању КУА „Артија“ под називом „Кратке мислих дугих размишљања“ афористичара Мића Лукића из Београда.
Књига афоризама „Кратке мисли дугих размишљања“, која садржи нешто више 350 афоризама, може се сматрати и наставком књиге „Алманаха афористичара ‘Афотека'“ која је прва објављена у библиотеци „Артија“, а у којој је своје место нашао и Мићо Лукић поред још 28 аутора. Иначе, ово је после више од 20 година писања афоризама и објављивања у штампаним и електронским медијима прва књига овог аутора.
Своје импресије о овој књизи изнео је преко рецензије „Инспиративне рефлексије“ још један „афотекар“ Коста Павловић:
Читајући још прве странице рукописне збирке афоризама Миће Лукића Кратке мисли дугих размишљања, појавиле су ми се инспиративне рефлексије да напишем који редак, уверен да се ради о изузетној књизи.
Сатиричар, у ближој одредници афористичар, Мићо Лукић, књижевник је широког распона мотивација и хумористичко-сатиричног начина изражавања. Тајна његовог умећа је, што само на сам себи начин знан, у тако краткој форми, тек у прегршт речи, успева да знатижељном читаоцу саопшти тако много…
Да разгали душу читаоцу и изазове осећај лепог… Многи његови афоризми су по својој садржајности читави томови књига. Стога траже повише умностудијског времена за своје дубље анализе. Својом метафоричношћу, преносним значењем и бројним књижевним украсима коришћеним у сатири, сатиричар Мићо зна некад прилично да уплете читаоца у своје профилозофске нити.
Његова мисаоноафористична размишљања често су исказана у овлаш форми, али са обртом који делује попут праска. Таква прикривена иронија има привлачнију арому од оне директно упућене. За начин на који наш уметник испољава често и врло јетка осећања, инвектива је посве стран појам. Његов афоризам је неретко творен по асоцијацијском кључу.
Иако је ово пишчева прва књига, да се уочити да је исти достигао сам зенит у начину стварања ове нимало лаке форме.
Сматра се да су средње године најидеалније за презентовање јавности свога годинама накупљеног знања и умења. За Мићу Лукића се, судећи по првим утисцима, са сигурношћу може рећи да је један од таквих. Такође није тешко уочити да је Мићо ово задовољство могао приредити читаоцима кудикамо раније… Дакле, поготово гледано кроз квалитет, Мићо је „своју причу“ могао да нам исприча и много раније. Познато је да су неки то учинили у самој младости, али то су већ неке друге теме и преокупације, које прате младе… Ишчитавањем књиге да се приметити да је аутор напросто од некуда ископао доста нетакнутих тема које подуже времена море савременог човека… Рекло би се, чак да је за многе наше невоље разоткрио кључ, или барем начин да нам их у некој мери олакша… Што се тиче детаљније анализе књиге очигледно да је сам приступ доста уопштено учињен, поготово анализа афоризама. У овом случају тај посао је препуштен суду читалаца од којих се очекује да буду строги, баш као што је наш сатиричар Мићо резак и рабијатан према негативним појавама које неумилно прате наше друштво.
Коста Павловић
Избор афоризама рецензента Косте Павловића:
Ако је у раду спас, онда овом народу
нема спаса без батине.Кад наиђе на несрећника, свака жена
се срећно уда.Крупни милиционери туку ситне лопове!
Због несташице лекова,
грађанима се препоручује
разбољевање само у случају нужде.Нисмо без слободе говора, али није
згодно да се изражавамо.Тражи се поштени налазач да врати
изгубљени народ.У здравом телу – здраво теле.
Састав владе је пукао на саставу!
Влада мора неизоставно направити
свој социјални – проблем.Чудо, од чега овај народ живи,
ваљало би прогласити светским чудом.
Књигу је технички уредио и припремио за штампу „Артијин креативни тим“ (А.К.Т.).
Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити путем електронске адресе: artija.kua@gmail.com.