Након Београда, Велике Плане и Смедерева „Писма из Србије“ стигла су и у Параћин у четвртак 27. марта 2014. године; књигу је у Галерији Културног центра представио аутор Бојан Љубеновић уз помоћ уреднице књижевног програма Хаџи Гордане Војиновић, сатиричара и заступника КУА „Артија“ Владице Миленковића, а све то уз музичку подршку Ђорђа Коцића
„Писма из Србије“ пред публиком у Галерији Културног центра Параћин
Хаџи Гордана Војиновић и Бојан Љубеновић представљају „Писма из Србије“
„Писма из Србије“, која представљају збирку колумни Бојана Љубеновића објављених на странама хумора у дневном листу „Вечерње новости“, у којима имагинарни странац дошавши у Србију пише својима описујући на сатиричан начин народ и земљу у којој се налази, донела су љубитељима писане речи у Параћину осмехе и неретко гласан смех. Док је Љубеновић говорећи о књизи показао исту ону духовитост која краси „писма“ и потврдио да је све оно што се нашло у њима само производ његове природе уз способност да све то обликује кроз писану реч.
Бојан Љубеновић чита једно од „писама“
Владица Миленковић је том приликом о књизи прочитао своје импресије:
„Писма из Србије“ су лако читљива, али тешко препричљива. Сваки покушај да се препричавањем дочара неко од „писама“, ономе ко их није прочитао или бар чуо у оригиналу, не би имало ту димензију духовитости која краси хируршки прецизне Љубеновићеве реченице које често заличе и на афоризам, такође њему блиском сатиричном изразу. И чини ми се да је немогуће написати икако другачије било које од ових писама, а да звучи овако упечатљиво.
Љубеновићев странац је скроз скенер својих запажања о Србији као земљи, Србима као народу, навикама и обичајима донео књижевној сцени дело које може послужити и као историјска књига данашњим и будућим генерацијама у форми дневника свих наших апсурда уз дозу здравог хумора, и из угла странца и из угла аутора „на наш рачун“, што је одувек било својствено нашем народу.
Посебно издвојити неко од ових „писама“ јако је тешко, зато читалац у том случају зна шта му је чинити.
Бојан Љубеновић и Владица Миленковић, који чита своје импресије о „Писмима из Србије“
Укратко било је речи и о сада већ чувеном 54. писму под називом „Има једна земља“ чији је текст завршио у Виталовом наградом награђеном роману „Сто дана кише“ Милоша Латиновића, као и на полеђини корица.
Ђорђе Коцић, музиком између два „писма“
На крају је остао закључак свих присутних да аутори као Бојан Љубеновић и књиге као „Писма из Србије“ заслужују више публике него обично, што нажалост уљуљкана параћинска публика то није препознала.
Промоцију је и овога пута пратила телевизијска екипа Општинске телевизије.