BlackSheep интервју – Марко Антић: Волим кораке ван себе

На интер­нет сај­ту blacksheep.rs обја­вљен је интер­вју са пара­ћин­ским песни­ком и про­за­и­стом Мар­ком Анти­ћем, чла­ном КУА „Арти­ја“. Ово је Мар­ков први интер­вју:

Марко Антић на фестивалу "Kragujevac open poetry"

Мар­ко Антић, песник и про­за­и­ста, сво­је ства­ра­ла­штво кори­сти као осло­нац за пре­ска­ка­ње „зидо­ва”. Радо­ви су му засту­пље­ни у збор­ни­ци­ма („Први пут, „Јуна­ци урба­не беде”, „Загрц­ну­ти у тран­зи­ци­ји”, „Bundolo offline 2”, „Bundolo offline 3”, „Пое­зи­ра­ње”, „Пое­зи­ра­ње: ОДго­во­ри”), фан­зи­ни­ма („Зеле­ни коњ”, „Helly Cherry”, „Побу­на умет­но­сти”), анто­ло­ги­ја­ма блог-при­ча, часо­пи­си­ма…

Уче­ство­вао је на број­ним поет­ским фести­ва­ли­ма и так­ми­че­њи­ма, а песме су му еми­то­ва­не у про­гра­му загре­бач­ког Ради­ја СЦ.

Јед­но­став­ност у изра­зу, сли­ке сва­код­нев­ни­це и нена­ме­тљи­ва, искре­на емо­ци­ја чине пре­по­зна­тљи­вим овог тален­то­ва­ног писца.

* Пишеш нај­ви­ше пое­зи­ју, али се бавиш и крат­ком при­чом. Да ли је пое­зи­ја тво­ја пра­ва љубав коју „вараш” са про­зом или су ти обе под­јед­на­ко бит­не?

** Добро пита­ње. Обе су ми под­јед­на­ко бит­не, али ми пое­зи­ја више иде од руке. И нека­ко је мање захтев­на, барем мени. При­ча захте­ва вре­ме, про­стор, рад. Често имам про­блем са тим коор­ди­на­та­ма про­стор-вре­ме (ово је и изго­вор за лењост)…

* Тво­је песме су писа­не сло­бод­ним сти­хом, сти­хо­ви су нејед­на­ке дужи­не и углав­ном без риме. То су, тако­ђе, стил­ска обе­леж­ја већи­не дана­шњих мла­дих писа­ца. Зашто си одлу­чио да и твој израз буде такав?

** Спон­та­но се дого­ди­ло. Желео сам нешто што није дно, али није ни кон­зер­ва­тив­но, ака­дем­ско изра­жа­ва­ње. Пое­зи­ју разу­мљи­ву и доступ­ну сва­ком чове­ку. Јед­но­став­ност.

* По твом мишље­њу, шта је песма и шта све она тре­ба да садр­жи?

** Ух, ово није лако пита­ње. Песма је за мене фил­тер живо­та, цеђ, ауто­те­ра­пи­ја. Про­це­диш живот да би га лак­ше поднео/ла, а песма оста­је као срж. Важно је при­по­ве­да­ње емо­ци­је, коли­ко си песму заи­ста про­жи­вео. Не волим пре­ви­ше тешких и „ружних” речи у песми. Поне­ка по(р)ука није на одмет, ако се избег­ну зам­ке дема­го­ги­је.

* У тво­јим радо­ви­ма се често нала­зе комен­та­ри о нашој сва­код­нев­ни­ци. Да ли су то помир­љи­ве кон­ста­та­ци­је о соци­јал­ним окол­но­сти­ма или је у пита­њу кри­ти­ка?

** Кри­ти­ка која пре­ла­зи у резиг­ни­ра­ну кон­ста­та­ци­ју. То ваљ­да иде са годи­на­ма…

* Да ли „зид” који спо­ми­њеш има везе са албу­мом „The wall” гру­пе Пинк Флојд?

** Сјај­на гру­па и гени­ја­лан албум. И филм је добар. Анти­хе­рој Пинк свој зами­шље­ни зид гра­ди од лоших иску­ста­ва, да би се зашти­тио од људи. На кра­ју га руши и отва­ра се пре­ма све­ту. Али то је само јед­на од асо­ци­ја­ци­ја. Наи­ме, у мом кра­ју посто­ји место које смо као клин­ци зва­ли „Зми­јар­ник”. Егзо­тич­но, опа­сни­је место за игру и истра­жи­ва­ње опа­са­но згра­да­ма, пре­пу­но висо­ког расти­ња и шибља, пра­ва мала џун­гла на асфал­ту. Про­ву­чеш се кроз огра­ду од бодљи­ка­ве жице и уђеш, потом се про­би­јаш кроз „шуму”, да би на кра­ју дошао до пра­вог зида који ваља пре­ско­чи­ти, као финал­ну пре­пре­ку. Са дру­ге стра­не зида су људи, циви­ли­за­ци­ја, повра­так у „безбед­но”. Није било лако пре­ско­чи­ти зид, вежба­ли смо. Били смо вео­ма срећ­ни када бисмо окон­ча­ли „миси­ју” без поте­шко­ћа. А у живо­ту има доста поте­шко­ћа. То место из детињ­ства има сво­ју сим­бо­ли­ку. „Наш” зид је сачи­њен и од наших мањ­ка­во­сти. Мањак кул­ту­ре, обра­зо­ва­ња и мате­ри­јал­них сред­ста­ва је очи­гле­дан. Нефор­мал­но обра­зо­ва­ње је често бит­ни­је од фор­мал­ног, али ти је потреб­но и ово дру­го, да би нашао бољи посао.

Пошто нам је неоп­хо­дан и пси­хич­ки про­бој, зид може да асо­ци­ра и на Хак­сли­ја – „Вра­та пер­цеп­ци­је”. „The Doors of Perception”. Пре­ско­чи­ти зид, про­ћи кроз вра­та спо­зна­је. Само ипак без меска­ли­на, моли­ћу…

* У тво­јим радо­ви­ма је чест и мотив ђаво­ла. Шта је или ко је ђаво?

** Ђаво је јаз међу људи­ма. Недо­ста­так толе­ран­ци­је, љуба­ви, пошто­ва­ња. Неху­ма­ност и себич­ност. Ужас који сами ства­ра­мо. Или пре­вр­тљи­ва, лажљи­ва осо­ба која не посту­па исправ­но.

Марко Антић на фестивалу "Артикулисање 2013""

* Поред Буков­ског, који још писци су има­ли ути­ца­ја на тебе?

** Кар­вер, Хен­ри Милер, Ери­ка Џонг, Клајв Бар­кер… А доста су ути­ца­ли и стри­по­ви.

* Шта може­мо оче­ки­ва­ти од тебе у бли­жој будућ­но­сти?

** Нове песме, при­че и коа­у­тор­ска изда­ња. Можда и прву само­стал­ну збир­ку.

* Зашто си ти црна овца?

** Избе­га­вам испра­зне изла­ске до јутра и опи­ја­ња без пово­да и мере. Ради­је оста­јем код куће и читам, пишем или гле­дам фил­мо­ве и сери­је. И волим кора­ке ван себе.

Ђур­ђи­ца Зец

Извор: blacksheep.rs

Фото­гра­фи­је: Алек­сан­дар Ђевић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић

,

О... КУА Артија

Књижевно-уметничка асоцијација "Артија" је невладино и непрофитно удружење са седиштем у Параћину, које се бави остваривањем циљева у области књижевности, уметности и културе и делује на територији Републике Србије. Основано је 29. фебруара 2012. године.