Слободан Срдић

Изложба карикатура Слободана Срдића

Слободан СрдићКњи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ уз помоћ и подр­шку Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, орга­ни­зу­је ретро­спек­тив­ну изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа. Отва­ра­ње изло­жбе је зака­за­но за 17. април 2012. годи­не у 19 часо­ва у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Увод из ката­ло­га изложбе:

Захва­љу­ју­ћи Кул­тур­ном цен­тру „Пара­ћин“, Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ у име Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“ има при­ли­ку да пред­ста­ви изло­жбу кари­ка­ту­ра нашег позна­тог кари­ка­ту­ри­сте из Сме­де­ре­ва Сло­бо­да­на Срди­ћа, сарад­ни­ка Жики­шон Бло­га и дуго­го­ди­шњег сарад­ни­ка елек­трон­ског часо­пи­са „Жики­шон“, који је уре­ђи­вао рано пре­ми­ну­ли пара­ћин­ски кари­ка­ту­ри­ста и сати­ри­чар Зоран Матић Мазос.

Баве­ћи се кари­ка­ту­ром више од пола века Срдић ука­зу­је на тур­бу­лент­на деша­ва­ња у дру­штву, кроз свој пре­по­зна­тљив кари­ка­ту­рал­ни кри­тич­ки израз, чине­ћи их безбол­ни­јим за малог чове­ка који је јунак-тра­ги­чар свих тих деша­ва­ња, а ујед­но и кари­ка­ту­ра. Да све то ради вео­ма успе­шно пока­зу­ју број­не награ­де, илу­стро­ва­не књи­ге и сарад­ња са мно­гим нови­на­ма и часо­пи­си­ма где су њего­ве кари­ка­ту­ре нашле сво­је заслу­же­но место.

Сати­рич­на позор­ни­ца „Жики­шон“ на рас­пи­са­ном кон­кур­су за сати­ру и хумор „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2011“, на тему „Живот – пре и после смр­ти“, има­ла је ту част да Срди­ће­ва кари­ка­ту­ра „Спо­мен тра­ка“ буде инспи­ра­ци­ја афо­ри­сти­ча­ри­ма за награ­ду посве­ће­ну Мазо­су. Кари­ка­ту­ру је нај­бо­ље опи­сао Екрем Мацић из Коњи­ца (БиХ): „Живот је покрет­на тра­ка. Ми смо на њој. Тап­ка­мо у мје­сту.“, коме је при­па­ла изло­жбе­но опре­мље­на наве­де­на карикатура.

Сло­бо­дан Срдић је ту пред нама, док смо сви ми у њего­вим карикатурама!

Вла­ди­ца Миленковић,
КУА „Арти­ја“ и СП „Жики­шон“

Позивница за изложбу карикатура Слободана Срдића

СЛОБОДАН СРДИЋ рођен је 1941. у Виро­ви­ти­ци. Основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју поха­ђао је у Сме­де­ре­ву, а Тех­но­ло­шки факул­тет завр­шио је у Бео­гра­ду. Про­фе­си­о­нал­но цео рад­ни век радио је као тех­но­лог у мно­гим пива­ра­ма и шеће­ра­на­ма. Живи у Смедереву.

Кари­ка­ту­ром се бави прак­тич­но од детињ­ства, тако да од прве кари­ка­ту­ре, у кон­ти­ну­и­те­ту од пре­ко 50 годи­на, обја­вио је више од 16.000 кари­ка­ту­ра. Кари­ка­ту­ре су му обја­вљи­ва­не у мно­гим нови­на­ма, часо­пи­си­ма и мага­зи­ни­ма, тако­ђе на ТВ, ради­ју (?!), а данас и у елек­трон­ским меди­ји­ма. Илу­стро­вао је више десе­ти­на књи­га, имао је десе­так само­стал­них и број­не колек­тив­не изло­жбе. Од мно­го­број­них награ­да и при­зна­ња издва­ја­ју се ПЈЕР за 2005, 2006, награ­да Јежа – Бра­ћа Орма­ји, Кла­со­во мај­стор­ско перо… Добит­ник је Све­то­сав­ске пове­ље у Сме­де­ре­ву за 2008. Пово­дом јуби­ле­ја – 50 годи­на бавље­ња кари­ка­ту­ром 2008. при­ре­дио је вели­ку ретро­спек­тив­ну изло­жбу и обја­вио је једин­стве­ну моно­гра­фи­ју кари­ка­ту­ра. Фести­ва­ле је открио рела­тив­но касно (а и они њега) и данас је при­су­тан на број­ним дома­ћим и ино-фести­ва­ли­ма кари­ка­ту­ре као уче­сник или члан жириja.