Алманах афористичара АФОТЕКА

Објављен Алманах афористичара „Афотека“

Алманах афористичара АФОТЕКА

У поне­де­љак, 21. аву­ста 2012. годи­не, из штам­па­ри­је су иза­шли и први при­мер­ци Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“. Прву књи­гу у Библи­о­те­ци „Арти­ја“ при­ре­ди­ли су Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, која на укуп­но 105 стра­на садр­жи тач­но 435 афо­ри­за­ма, по 15 афо­ри­за­ма од 29 ауто­ра, и илу­стро­ва­на је са 31-ом кари­ка­ту­ром укљу­чу­ју­ћи и кори­це. Увод­ну реч је напи­сао Вла­ди­ца Милен­ко­вић, док је рецен­зент књи­ге Вељ­ко Рај­ко­вић који је и кумо­вао нази­ву алманаха.

Извод из увод­ног тек­ста „Улаз у Афо­те­ку“ Вла­ди­це Миленковића:

… О вели­чи­ни овог Алма­на­ха гово­ри енту­зи­ја­зам и спрем­ност афо­ри­сти­ча­ра да нешто више учи­не за афо­ри­сти­чар­ску сце­ну, и уоп­ште хумор и сати­ру на овим про­сто­ри­ма, не чека­ју­ћи и не оче­ку­ју­ћи да неко дру­ги нешто учи­ни за њих. Ови­ме су сви афо­ри­сти­ча­ри из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, који су узе­ли уче­шће, пока­за­ли да се уз мало добре воље и мало нов­ца може доћи до јед­ног ова­квог изда­ња о чијем ће ква­ли­те­ту, како укуп­но, тако и поје­ди­нач­но, нај­бо­љи суд дати чита­лач­ка публика.

Афо­ри­сти­ча­ри су сво­јим избо­ром афо­ри­за­ма, који су широ­ко темат­ски обу­хва­ти­ли нашу ван­вре­мен­ску сва­код­нев­ни­цу, при­ре­ђи­ва­чи­ма омо­гу­ћи­ли да дођу до нај­у­жег избо­ра афо­ри­за­ма сва­ког афо­ри­сти­ча­ра пона­о­соб, а да то не буде само пуко обја­вљи­ва­ње. Неки су одлу­чи­ли да чита­о­це под­се­те на сво­је већ дав­но обја­вље­не афо­ри­зме у аутор­ским збир­ка­ма или груп­ним изда­њи­ма, док су дру­ги желе­ли да их поча­сте сво­јим сасвим новим умо­тво­ри­на­ма и досет­ка­ма. На ово изда­ње не тре­ба гле­да­ти као на изда­ње анто­ло­гиј­ског типа. Сва­ки афо­ри­сти­чар који се нашао у Алма­на­ху пред­ста­вља само себе и свој рад, а у цели­ни ова­ква изда­ња могу само допри­не­ти да сва­ко поста­не још бољи афо­ри­сти­чар или потвр­ди­ти њихов ква­ли­тет. Поврх све­га, у Алма­на­ху су увр­ште­ни и афо­ри­зми рано пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и кари­ка­ту­ри­сте Зора­на Мати­ћа Мазо­са из њего­ве дру­ге књи­ге афо­ри­за­ма „Fuck You!“ која се није поја­ви­ла у штам­па­ном издању. …

Извод из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа „Пра­сак духа и духо­ви­то­сти“:

… Посли­је без­број апо­те­ка, отво­ре­на је и прва АФОТЕКА, гдје може­те да нађе­те око 450 разли­чи­тих љеко­ва исте гру­пе. Љеко­ви су афо­ри­зми, а гру­па – хумор и сати­ра, са већом дозом сати­рич­но­сти. Повољ­ност је што се могу узи­ма­ти без реце­па­та и у доза­ма које сами одре­ди­те. Љеко­ви су таквог саста­ва да се могу кори­сти­ти више пута. Кон­тра­ин­ди­ка­ци­ја има: посли­је сва­ког узи­ма­ња, осје­ћа­ће­те се духов­но испу­ње­ни­јим, што ће, макар на крат­ко, бити бра­на и од нај­ма­њег стре­са. А зна­мо, коли­ки се зна­чај, посеб­но у нездра­вим дру­штви­ма, при­да­је стре­су као узроч­ни­ку боле­сти, одно­сно опа­сно­сти, како по физич­ко, тако и по мен­тал­но здра­вље. Ако жели­те пре­вен­тив­но дје­ло­ва­ти, ево рецеп­та: Читај­те алма­нах АФОТЕКУ!…

… Ско­ро сви иза­бра­ни афо­ри­зми испу­ња­ва­ју једа­на­ест кри­те­ри­ју­ма за добар, одно­сно успје­шан афо­ри­зам, што их је ске­ни­рао проф. др Ђуро Шушњић: ума­њи­ва­ње зна­ча­ја или зна­че­ња; вели­ко се огле­да у малом; пре­у­ве­ли­ча­ва­ње; крат­ко­ћа или саже­тост; дво­сми­сле­ност или више­сми­сле­ност; миса­о­ност или пара­докс; изне­на­ђе­ње или жао­ка; пре­кор или кри­тич­ност; мудрост или поу­ка; игра рије­чи­ма; нади­ла­же­ње локал­них усло­ва мје­ста и времена.

Ево нео­бо­ри­вих доказа:

НАТО нас није погодио.
Наста­вља­мо да живи­мо сво­је про­ма­ше­не животе.
Миро­слав Средановић

Не про­си­пај­те семе!
Можда није семе раздора.
Воји­слав Трумпић

У поде­ли рада нама је припало
да гаји­мо илузије.
Живо­јин Денчић

Буда­ла је што и патриота –
сама се јавља!
Коста Павло­вић

Уза­луд тра­жи­мо истину.
Иза­шла је на видело.
Милен Мили­во­је­вић

Иако ово нигде не води,
већ смо тамо.
Пеко Лали­чић

Има­мо излаз,
само су решет­ке уске.
Гру­јо Леро

Кад поли­ти­чар има све – лопов је.
Кад нема ништа – буда­ла је.
Милан Влај­ко­вић

Штрајк поли­ца­ја­ца није легалан.
Њих нема ко да бије.
Дра­ган Матејић

Ису­се, помози!
Жена ми опет пре­кр­сти­ла ноге.
Ђура Шефер Сремац

За оне који су сум­њи­ча­ви, ево дока­за истог сте­пе­на необоривости:

Годи­на није била баш сушна.
А, баш тада земља је пукла.
Живо­ти­је Д. Вучковић

Народ иза­бе­ре оне који га после газе.
Неће наш народ да га било ко гази.
Мићо Лукић

За Срби­ју би боље било
да је Лазар зака­снио на Косово.
Мио­драг Лазаревић

Мно­го тога ура­ди се под окри­љем мрака.
Зато се дању ништа не види.
Душан Ђор­ђе­вић

Дра­стич­но ми је осла­био имунитет.
Није­сам више у власти!
Решад Сул­та­но­вић

Власт је глав­ни про­и­звод избора,
а спо­ред­ни мозга.
Милу­тин Млађеновић

Изгу­био сам главу!
Молим поште­ног нала­за­ча да ми вра­ти капу.
Миле Гјор­гји­јо­ски

Када се гол­ман испру­жио коли­ко је дуг,
сви су жали­ли што је толи­ко кратак.
Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил

Афо­ри­зам је траг који настаје
кад мисао зашкри­пи у кри­ви­ни вију­ге мозга.
Сло­бо­дан Ничић Манго

Рат­ни плен је подељен.
Јед­ни су пуни­ли џепо­ве, а дру­ги гаће.
Момир Ста­ни­са­вље­вић

За оне које је лак­ше уби­је­ди­ти него увје­ри­ти, ево дока­за од сред­ње мла­ђих и мла­ђих афо­те­ка­ра, који свје­до­че да писа­ње сјај­них афо­ри­за­ма није само при­ви­ле­ги­ја мало старијих:

Наро­де Срби­је, про­бу­ди се!
Исте­кло је рад­но време.
Зоран Матић Мазос

Све ради­мо за проценат.
У кри­зи смо сто посто.
Жељ­ко Марковић

Тре­ба им нова избор­на побједа.
Ника­ко да нас докусуре.
Пери­ца Јокић

Бри­нем о свом народу.
Морам и ја од нече­га да живим.
Милан Бутрић Танкеш

Аме­ри­кан­ци су нас бомбардовали.
Руси то раде обећањима.
Вој­кан Ристић

Није тач­но да паме­тан пише,
а буда­ла памти.
Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Нашој Вла­ди, капа доље!
Можда нам нешто и удијеле.
Дин­ко Османчевић

Свет­ска кри­за нам није ни до колена.
Окре­ну­ли смо се наглавачке.
Вла­ди­ца Миленковић

Ако пла­не­ту буде заде­сио смак света,
Срби и Хрва­ти ће се свађати
ко је први нестао.
Мио­драг Стошић

Пре­пу­шта­ју­ћи вас ужит­ку чита­ња ври­јед­них афо­ри­стич­ких оства­ре­ња, што су их при­ре­ђи­ва­чи ода­бра­ли у мани­ру истин­ских анто­ло­ги­ча­ра, а има­ју­ћи у виду да је сати­ра, ипак, заслу­же­но доби­ла мје­сто које је јој више него при­па­да, цити­ри­ћу мага афо­ри­сти­ке Љуби­шу Маној­ло­ви­ћа: Гдје нема сати­ре – или је мно­го врли­на или је мало сло­бо­де! Закљу­чи­те сами!

Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма су дело Нико­ле Дра­га­ша који је зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем уче­ство­вао са сво­јим кари­ка­ту­ра­ма у илу­стро­ва­њу алманаха.

Иако удру­же­ње КУА „Арти­ја“ углав­ном кори­сти ћири­ли­цу за сво­је обја­ве, књи­га која је штам­па­на у тира­жу од 500 при­ме­ра­ка је при­ре­ђе­на на лати­ни­ци како би што боље била пла­си­ра­на на ширем про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је ода­кле и дола­зе неки од ауто­ра који су уче­ство­ва­ли у овом издању.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске поште: artija.kua@gmail.com, или пре­ко било ког од обја­вље­них аутора.

До кра­ја годи­не у пла­ну су про­мо­ци­је у више гра­до­ва Србије.