На интернет сајту blacksheep.rs објављен је интервју са параћинским песником и прозаистом Марком Антићем, чланом КУА „Артија“. Ово је Марков први интервју:
Марко Антић, песник и прозаиста, своје стваралаштво користи као ослонац за прескакање „зидова”. Радови су му заступљени у зборницима („Први пут, „Јунаци урбане беде”, „Загрцнути у транзицији”, „Bundolo offline 2”, „Bundolo offline 3”, „Поезирање”, „Поезирање: ОДговори”), фанзинима („Зелени коњ”, „Helly Cherry”, „Побуна уметности”), антологијама блог-прича, часописима…
Учествовао је на бројним поетским фестивалима и такмичењима, а песме су му емитоване у програму загребачког Радија СЦ.
Једноставност у изразу, слике свакодневнице и ненаметљива, искрена емоција чине препознатљивим овог талентованог писца.
* Пишеш највише поезију, али се бавиш и кратком причом. Да ли је поезија твоја права љубав коју „вараш” са прозом или су ти обе подједнако битне?
** Добро питање. Обе су ми подједнако битне, али ми поезија више иде од руке. И некако је мање захтевна, барем мени. Прича захтева време, простор, рад. Често имам проблем са тим координатама простор-време (ово је и изговор за лењост)…
* Твоје песме су писане слободним стихом, стихови су неједнаке дужине и углавном без риме. То су, такође, стилска обележја већине данашњих младих писаца. Зашто си одлучио да и твој израз буде такав?
** Спонтано се догодило. Желео сам нешто што није дно, али није ни конзервативно, академско изражавање. Поезију разумљиву и доступну сваком човеку. Једноставност.
* По твом мишљењу, шта је песма и шта све она треба да садржи?
** Ух, ово није лако питање. Песма је за мене филтер живота, цеђ, аутотерапија. Процедиш живот да би га лакше поднео/ла, а песма остаје као срж. Важно је приповедање емоције, колико си песму заиста проживео. Не волим превише тешких и „ружних” речи у песми. Понека по(р)ука није на одмет, ако се избегну замке демагогије.
* У твојим радовима се често налазе коментари о нашој свакодневници. Да ли су то помирљиве констатације о социјалним околностима или је у питању критика?
** Критика која прелази у резигнирану констатацију. То ваљда иде са годинама…
* Да ли „зид” који спомињеш има везе са албумом „The wall” групе Пинк Флојд?
** Сјајна група и генијалан албум. И филм је добар. Антихерој Пинк свој замишљени зид гради од лоших искустава, да би се заштитио од људи. На крају га руши и отвара се према свету. Али то је само једна од асоцијација. Наиме, у мом крају постоји место које смо као клинци звали „Змијарник”. Егзотично, опасније место за игру и истраживање опасано зградама, препуно високог растиња и шибља, права мала џунгла на асфалту. Провучеш се кроз ограду од бодљикаве жице и уђеш, потом се пробијаш кроз „шуму”, да би на крају дошао до правог зида који ваља прескочити, као финалну препреку. Са друге стране зида су људи, цивилизација, повратак у „безбедно”. Није било лако прескочити зид, вежбали смо. Били смо веома срећни када бисмо окончали „мисију” без потешкоћа. А у животу има доста потешкоћа. То место из детињства има своју симболику. „Наш” зид је сачињен и од наших мањкавости. Мањак културе, образовања и материјалних средстава је очигледан. Неформално образовање је често битније од формалног, али ти је потребно и ово друго, да би нашао бољи посао.
Пошто нам је неопходан и психички пробој, зид може да асоцира и на Хакслија – „Врата перцепције”. „The Doors of Perception”. Прескочити зид, проћи кроз врата спознаје. Само ипак без мескалина, молићу…
* У твојим радовима је чест и мотив ђавола. Шта је или ко је ђаво?
** Ђаво је јаз међу људима. Недостатак толеранције, љубави, поштовања. Нехуманост и себичност. Ужас који сами стварамо. Или превртљива, лажљива особа која не поступа исправно.
* Поред Буковског, који још писци су имали утицаја на тебе?
** Карвер, Хенри Милер, Ерика Џонг, Клајв Баркер… А доста су утицали и стрипови.
* Шта можемо очекивати од тебе у ближој будућности?
** Нове песме, приче и коауторска издања. Можда и прву самосталну збирку.
* Зашто си ти црна овца?
** Избегавам испразне изласке до јутра и опијања без повода и мере. Радије остајем код куће и читам, пишем или гледам филмове и серије. И волим кораке ван себе.
Ђурђица Зец
Извор: blacksheep.rs
Фотографије: Александар Ђевић, Владица Миленковић