У гале­риј­ском про­сто­ру позо­ри­шта „Теа­тар 78“ у Бео­гра­ду, у неде­љу 17. фебру­а­ра 2013. годи­не, одр­жа­на је про­мо­ци­ја две књи­ге афо­ри­за­ма Библи­о­те­ке „Арти­ја“, прве „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка’“ и дру­ге „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ ауто­ра Мића Лукића.

Миро­слав Сре­да­но­вић, Мићо Лукић, Срба Павло­вић, Мио­драг Сто­шић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Горан Радосављевић

„Афо­те­ка­ри“ Срба Павло­вић, Мићо Лукић, Миро­слав Сре­да­но­вић, Горан Радо­са­вље­вић, Мио­драг Сто­шић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић зајед­нич­ким сна­га­ма су пред­ста­ви­ли Алма­нах, након чега је усле­ди­ла про­мо­ци­ја књи­ге Мића Луки­ћа „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“. Рецен­зент књи­ге Срба Павло­вић је поред увод­не речи о ауто­ру и књи­зи про­чи­тао рецен­зи­ју, а у пред­ста­вља­њу афо­ри­за­ма помо­гли су му сви при­сут­ни афо­ри­сти­ча­ри слу­чај­ним ода­би­ром. Уред­ник изда­ња и заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић је пред­ста­вио књи­гу сво­јим избо­ром афоризама:

• Ста­ри добри радио бес­пре­кор­но функ­ци­о­ни­ше. Сад крче црева.
• Народ је и пре­ви­ше забри­нут. Бри­га га за све.
• Сум­њи­ва лица се скри­ва­ју у бирач­ким списковима.
• Рад­ни­ци који су стра­хо­ва­ли од губит­ка рад­ног места, сада стра­ху­ју од доби­ја­ња посла.
• Ђаво је однео шалу. Ето зашто се сме­је­мо као будале…
• Згод­не жене вла­да­ју бори­лач­ким вешти­на­ма – оба­ра­ју с ногу.
• Кад год се осло­ним на себе, осло­нац се измакне.
• Народ живи лоше јер му је тако суђе­но због оних који­ма није ника­ко суђено.
• Пут нам је ису­ви­ше дуг – јер се врти­мо у круг.
• Лако бисмо до посла али поја­ви­ле су се смет­ње на везама.
• Купо­ви­на дипло­ма је доказ да се сва­ка шко­ла плаћа.
• Не мора­те ви нас окре­та­ти, нави­кли смо ми и ова­ко и онако.
• Пиша­мо уз ветар… а то нам се враћа…
• Бада­ва што вре­ме ради за нас кад не може да постигне.
• Не изла­зи­те на бри­сан про­стор. Ту пуца видик.
• Они горе толи­ко су висо­ко да им народ није ни на видику.
• Уче­ћи се на туђим гре­шка­ма, сво­је запостављамо.
• Про­си­па­њем паме­ти обе­ле­жа­ва­мо пут у неповратно.
• Смо­та­ни­ма је тешко раз­дво­ји­ти дупе од главе.
• Чита­њем афо­ри­за­ма дола­зи­мо до пра­вог ста­ња ствари.

Мићо Лукић, чита­ње радо­ва из рукописа

Да не би све оста­ло на оном што је могло да се про­чи­та из књи­га побри­нуо се Мићо Лукић који је на кра­ју из руко­пи­са про­чи­тао неко­ли­ко сво­јих афо­ри­за­ма и епиграма.

Ово је било дру­го пред­ста­вља­ње „Афо­те­ке“ у Бео­гра­ду и укуп­но шесто, док је књи­га „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ пред­ста­вље­на први пут.

Публи­ка свих гене­ра­ци­ја, која је била при­сут­на у завид­ном бро­ју на овој про­мо­ци­ји два изда­ња Библи­о­те­ке „Арти­ја“, често је реа­го­ва­ла на афо­ри­зме здру­же­но сме­хом и(ли) аплаузима.