У Гале­ри­ји „У про­ла­зу“ Библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну, у субо­ту 16. маја у окви­ру мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“, отво­ре­на је „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад – а сад?“. Све­му је прет­хо­дио неста­нак чети­ри изло­жбе­не репродукције…

Дуго оче­ки­ва­на изло­жба посве­ће­на Жики­шо­ну није поче­ла она­ко како се оче­ки­ва­ло, јер су у току дана са изло­жбе­них паноа неста­ле чети­ри одштам­па­не репро­дук­ци­је стра­ни­ца хумо­ри­стич­ко-сати­рич­них листо­ва који­ма је Живо­јин Павло­вић Жики­шон пред­ста­вљен по први пут њего­вим Пара­ћин­ци­ма у свој­ству уред­ни­ка и ауто­ра. На сре­ћу, изло­жба је садр­жа­ла 32 репро­дук­ци­је, тако да посе­ти­о­ци изло­жбе нису били заки­ну­ти за пот­пу­ни­ји ути­сак о Жики­шо­но­вом раду и делу.

На месту неста­лих репро­дук­ци­ја поста­вље­не су ума­ње­не црно-беле вер­зи­је стра­ни­ца и на пре­длог Мили­во­ја Или­ћа Милен­це­та, позна­тог пара­ћин­ског фото­гра­фа, оста­вље­на духо­ви­та порука:

Дра­ги „колек­ци­о­на­ри“, ви који воли­те и цени­те исти­ну и прав­ду у обли­ку сати­ре: „Не кра­ди­те ми експо­на­те! Ако васкр­снем, биће сва­шта и које­шта!“ – Жикишон

Али, вра­ти­мо се леп­шој стра­ни изложбе…

На отва­ра­њу изло­жбе гово­ри­ли су дирек­тор­ка библи­о­те­ке Лепо­са­ва Иван­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић и књи­жев­ник Ђор­ђе Пет­ко­вић.

После увод­не речи и апе­ла Лепо­са­ве Иван­ко­вић да ова­кве ства­ри као што је кра­ђа нече­га што пре­ста­вља и што се ради за опште кул­тур­но добро не би тре­ба­ло више да се деша­ва и да је Жики­шон за живо­та већ јед­ном покра­ден и оште­ћен, наја­ви­ла је кре­а­то­ра и дизај­не­ра изло­жбе Вла­ди­цу Милен­ко­ви­ћа који је публи­ку детаљ­ни­је упо­знао са изло­же­ним репро­дук­ци­ја­ма и са тим како је дошло до при­ку­пља­ња мате­ри­ја­ла који спа­да у кул­тур­ну башти­ну гра­да на Црни­ци – Параћина.

Да под­се­ти­мо, изло­жба се састо­ји од репро­дук­ци­ја стра­ни­ца листо­ва „Хумор“ и „Шиба­ло“ и „хумо­ро­вог“ под­лист­ка „Битан­га“, обја­вљи­ва­них од 1921. до 1923. годи­не, а мате­ри­јал који је чини при­ку­пио је за живо­та пара­ћин­ски кари­ка­ту­ри­ста и сати­ри­чар Зоран Матић Мазос (1960-2010) од Жики­шо­но­вих наслед­ни­ка. Овом при­ли­ком изло­жба је упот­пу­ње­на при­ка­зи­ва­њем свих архи­ви­ра­них стра­ни­ца, укуп­но њих 176, на вели­ком мони­то­ру, док су у изло­жбе­ним витри­на­ма могле да се погле­да­ју лич­на и дру­га доку­мен­та из живо­та и рада Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на, као и јед­на од књи­га штам­па­них у њего­вој штампарији.

Завр­шну реч имао је књи­жев­ник Ђор­ђе Пет­ко­вић који изнео зани­мљив пода­так да је 1915. годи­не, дакле тач­но пре 100 годи­на, бео­град­ски шаљи­ви лист „Брка“ обја­вио један Жики­шо­нов епи­грам који је завр­шио у анто­ло­гиј­ском избо­ру епи­гра­ма, епи­та­фа и епи­гра­фа Мла­де­на Ст. Ђури­чи­ћа, а касни­је и у тек­сту под насло­вом „Срп­ски књи­жев­ни­ци у епи­гра­ми­ма и епи­та­фи­ма XX века“ у часо­пи­су за књи­жев­ност, кул­ту­ру и дру­штве­на пита­ња „Бра­ни­че­во“ из мар­та 1958. године.

Жики­шо­нов епи­грам је био посве­ћен неком онда­шњем писцу сонет­них вене­ца и гласи:

Чита­о­че. Чик погоди,
Ко је тај поета,
Који пле­те и на води
Вен­це од сонета?

Изло­жбу су орга­ни­зо­ва­ли Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ и Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“, а део је про­јек­та „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ који је подр­жа­ла Општи­на Пара­ћин пре­ко рас­пи­са­ног кон­кур­са за про­јек­те у култури.

Изло­жба ће бити поста­вље­на до даљ­њег, или до неста­ја­ња још неког експоната.

(Фото­гра­фи­је: Ђор­ђе Васић, Лепо­са­ва Иван­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић)