Епи­цен­тар сме­ха и апла­у­за које је иза­звао Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ и „афо­те­ка­ри“ забе­ле­жен је у вечер­њим сати­ма, у субо­ту 9. новем­бра 2013. годи­не, у Сме­де­рев­ској Палан­ци, тач­ни­је у све­ча­ној сали Пала­нач­ке гим­на­зи­је, а потре­си су тра­ја­ли око сат времена

Пре­ма опе­ра­тив­ним пода­ци­ма забе­ле­же­но је да се на лицу места нашла еки­па афо­ри­сти­ча­ра „афо­те­ка­ра“, а поред дома­ћег афо­ри­сти­чар­ског издан­ка Јеле­не Вучи­нић иза­зи­ва­чи овог епи­цен­тра били су Коста (Срба) Павло­вић, Пери­ца Јокић, Мићо Лукић, Мио­драг Сто­шић и Вла­ди­ца Миленковић.

Вла­ди­ца Милен­ко­вић, један од при­ре­ђи­ва­ча Алма­на­ха, био је заду­жен за (у)вођење реда како не би дошло до пани­ке у току тра­ја­ња потре­са. Срба Павло­вић и Мио­драг Сто­шић су кроз ана­ли­зе, струч­ни­је рече­но рецен­зи­је Косте Павло­ви­ћа и Гру­ја Лера наго­ве­сти­ли потре­се сме­ха и апла­у­за и при­ка­за­ли њихо­ву могу­ћу амлитуду.

Затим је после наво­ђе­ња свих „афо­те­ка­ра“ кре­ну­ло бла­го подрх­та­ва­ње које дости­за­ло нај­ви­шу тач­ку у току чита­ња афо­ри­за­ма од стра­не наве­де­них иза­зи­ва­ча епи­цен­тра сме­ха и апла­у­за – Србе, Миће, Пери­це, Вла­ди­це, Мио­дра­га и Јелене.

Након „Афо­те­ке 2“ украт­ко афо­ри­зми­ма је пред­ста­вље­на и прва „Афо­те­ка“, потом и неко­ли­ко госту­ју­ћих афо­ри­за­ма као дода­так потре­си­ма и за крај, у сми­рај потре­са, јед­на при­ча за мир­ни­ји сан из нове књи­ге „При­чам ти при­чу“ Пери­це Јоки­ћа, који је само за ову (не)прилику допу­то­вао из Црне Горе.

Све ово су забе­ле­жи­ле каме­ре локал­них меди­ја и биће упо­тре­бље­но у корист самог деша­ва­ња. У слу­ча­ју спо­ра надле­жа је при­сут­на публи­ка у Сме­де­рев­ској Паланци.

До сле­де­ћег епи­цен­тра у режи­ји „афо­те­ка­ра“ један запис из пост­про­мо­тив­ног тока:

ПОСТПРОМОТИВНИ (О)ТОК

Завр­ши се вео­ма успе­шна про­мо­ци­ја „Афо­те­ке 2“ у Сме­де­рев­ској Палан­ци и уз кон­струк­ти­ван пре­длог непо­зна­тог ауто­ра, за кога се сум­ња да је афо­ри­сти­чар, кре­ну­смо сви ком­плет­но да негде где је нај­бли­же сед­не­мо и попи­је­мо нешто. Када смо иза­шли из згра­де Пала­нач­ке гим­на­зи­је, у чијој је све­ча­ној сали била одр­жа­на про­мо­ци­ја, пре­ко пута сам уочио обје­кат који је био нај­бли­жи, а и што је нај­ва­жни­је све­тла су га ода­ва­ла да удар­нич­ки ради. Мој пре­длог да тамо нешто попи­је­мо није наи­шао на одо­бра­ва­ње. Чак је било и отпо­ра, а неки су се већ сме­ја­ли иако још ништа нису попили.

Овим слу­ча­јем је само потвр­ђе­но да лош имиџ наше поли­ци­је одби­ја људе. Нико им више не свра­ћа у ста­ни­цу на „чаши­цу раз­го­во­ра“, осим ако није чвр­стим аргу­мен­ти­ма убе­ђен у то.

Запи­сао: Вла­ди­ца Миленковић

О Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“, изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лиге духо­ви­тих“, ни мање ни више у вести Афо­те­ка по дру­ги пут међу афо­ри­сти­ча­ри­ма.

Фото: КУА „Арти­ја“ и Кан­це­ла­ри­ја за мла­де – Сме­де­рев­ска Паланка