Прво­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“ на сло­бод­ну тему:

ЗАБЛУДЕ

Рекли су ми док сам био мали
Поштуј сво­ју фами­ли­ју драгу.
Ја их пазих, него­вах и волех —
Они мене оте­ра­ше к врагу!

Рекли су ми док сам био клињо
Сине дра­ги, поко­ри се Богу.
Послу­шах их и читах уз чашу —
Од моли­тве спао сам са ногу!

Рекли су ми док сам био дете
Да нафа­ка ула­зи на уста.
Ја веро­вах и једох без мере —
Због при­ти­ска пор­ци­ја ми пуста!

Рекли су ми док сам био ситан
Немој никад пиша­ти низ ветар.
Ја сам сви­ма ишао низ длаку —
Од тада се не макох ни метар!

Рекли су ми док сам био зелен
Да ничи­ја не гори до зоре.
Све је исто као што је било —
Ја поср­ћем они леб­де горе!

Рекли су ми док сам сисô палац
Мани­том се укло­ни са пута.
Ја се скри­вах али он ме нађе —
Ољу­ти ме ко папри­ка љута!

Рекли су ми док пузих по блату
Дра­го дете, мани се белаја.
Ја бежао, али ђаво не да —
Нама­гар­чен оста­дох до јаја!

Мило­је Вељо­вић (Бео­град)