Сатиричар Владица Миленковић, заступник КУА „Артија“, гостоваће у Македонији у Делчеву на свечаној манифестацији поводом обележавања 100 година од добијања статуса града, у оквиру које ће у петак, 7. септембра 2012. године, бити одржано Прво интернационално вече хумора и сатире.
Поред наступа македонских афористичара и гостију из Бугарске, како би се представили македонској публици из Србије пут Македоније Миленковић ће кренути заједно са афористичарима Гораном Радосављевићем и Миодрагом Стошићем, који су уједно са Миленковићем и приређивачи Алманаха афористичара „Афотека“, а који ће овом приликом први пут бити званично представљен.
Град Делчево се налази на истоку Македоније, близу границе са Бугарском, и слави 100 година од добијања Градске управе тадашњег Царевог села. Поводом обележавања овог јубилеја поред поменуте вечери хумора и сатире биће одржана и друга културно-уметничка дешавања, спортске активности и друге свечаности у два дана, 7. и 8. септембра, колико ће трајати ова манифестација укључујући и прославу Дана независности Македоније.
Пре овог гостовања Миленковић се представио својим поетским радом на угледној манифестацији „Рајевском у част“ у дворишту Цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу код Алексинца, у суботу 25. августа 2012. године. Манифестација је одржана по четврти пут у организацији алексиначког Књижевног клуба „Велимир Рајић“, а у част пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, руском официру и српском добровољцу, који је погинуо у бици за Горњи Адровац у Српско-турском рату 1876. године.
Пуковник Рајевски је послужио славном руском писцу Лаву Толстоју као прототип за главног јунака, грофа Вронског, у његовом делу „Ана Карењина“. Толстојев роман „Ана Карењина“ је прича о официру који, после несрећне љубави одлази у Србију, да потражи нови смисао живота. На крају романа „Ана Карењина“, велики писац је свог јунака послао у Српско-турски рат, али се не говори даље шта се с њим догодило. (Извор: Википедија)
Песма Владице Миленковића прочитана на манифестацији „Рајевском у част“:
ОДБЕГЛА МИСАО
Одбегла мисао продужи даље,
кроз моју главу
прхну к’о птица,
не стигох да је ставим у уста,
побеже брзо
к’о кукавица.
Одбегла мисао језди висином,
вијуге моје
обилази вешто,
а хтедох да је изустим у ветар,
хтедох да кажем
паметно нешто.
Одбегла мисао стално се враћа
и само на трен
успем је стићи,
на врх језика дође па оде,
не жели да се
уобличи.
Одбегла мисао одбегло бежи
одбеглим бегом
с одбеглим збегом,
одбегла бежањем у избеглиштво,
бежећи одбегло
у бег за бегом.