Архиве ознака: Македонија

У Делчево на фестивал и по признање

Сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић биће уче­сник на Четвр­том Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра, сати­ре и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2016“ у Дел­че­ву, у Маке­до­ни­ји, где ће му бити уру­че­на „Брон­за­на пла­ке­та“ за афо­ри­зме као резул­тат про­шло­го­ди­шњег кон­кур­са овог фести­ва­ла на тему „Пази, човек!“

Пијанец 2016

Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра, сати­ре и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2016“, који се одр­жа­ва од 2012. годи­не, са изу­зет­ком про­шле, биће одр­жан у субо­ту 30. јула 2016. годи­не у Град­ском пар­ку и Спо­мен дому АСНОМ у Дел­че­ву са почет­ком у 18.30 док ће „Вече хумо­ра и сати­ре“ поче­ти у 20.30 часова.

Пијанец 2016

Уче­сни­ци Међу­на­род­ног фести­ва­ла хумо­ра, сати­ре и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2016“ по виђе­њу Кети Радевске

На ово­го­ди­шњем фести­ва­лу насту­пи­ће, по редо­сле­ду на кари­ка­ту­ри: Душан Ђор­ђе­вић, Горан Радо­са­вље­вић, Васил Толев­ски, Игор Бра­ца Дам­ња­но­вић ДИБ, Миле Ђор­ђи­јо­ски, Вито­мир Долин­ски, Јане Ата­на­сов и Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Награ­ђе­ни афоризми:

  • Ко с људи­ма иза­ђе на крај, тај више није човек.
  • Од дана­шњег чове­ка се оче­ки­ва­ло више. Барем да сачу­ва гла­ву на раменима.
  • Здра­вље чове­ка је на првом месту, што раку чини послед­њом рупом на свирали.
  • Није лако бити човек. За уте­ху, нека му је лака црна земља.
  • Дру­штво за зашти­ту чове­ка не тре­ба да осну­ју живо­ти­ње, већ људи.
  • Ући ћемо у све­тлу будућ­ност пре­ко везе. Нико­ла Тесла је наш човек!
  • Паме­тан је онај човек коме је угао гле­да­ња туп.
  • Пра­зне при­че доби­ју на тежи­ни кад их при­ча­ју наса­ма­ре­ни људи.
  • Не зло­па­ти­те се. Пока­жи­те да сте добар човек, добро се патите.
  • Убио је погре­шног чове­ка. Људ­ски је грешити.
  • Пра­зне људе може спа­си­ти само пун погодак.
  • Рад је ство­рио чове­ка, а Биро рада навику.

Ина­че, Милен­ко­вић је 2014. годи­не добит­ник „Бла­го­дар­ни­це“ Општи­не Дел­че­во за подр­шку мани­фе­ста­ци­ји „Пија­неч­ки­те дено­ви на сли­ва­та 2014“ у окви­ру кога је одр­жа­ван фести­вал хумо­ра и сати­ре, а као уче­сник и прет­ход­не две годи­не, од самог настан­ка фестивала.


Књижевно вече „Фаворит на артији“

У току овог месе­ца, тач­ни­је 15. јула, одр­жа­но је књи­жев­но вече „Фаво­рит на арти­ји“ у Малој сали Општин­ске библи­о­те­ке Вар­ва­рин, где је Милен­ко­вић пред­ста­вио свој књи­жев­ни рад, као и изда­вач­ку делат­ност Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“.

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Миле Ђорђијоски: „Три пута на дан“ и „Нико неће да буде страшило“ (афоризми)

У сарад­њи са Књи­жев­но-умет­нич­ком асо­ци­ја­ци­јом „Арти­ја“ у Маке­до­ни­ји су у сеп­тем­бру 2014. годи­не у изда­њу „Ори­о­на“ из Дел­че­ва обја­вље­не две књи­ге афо­ри­за­ма: „Три пута на дан“ („Три пати на ден“) и „Нико неће да буде стра­ши­ло“ („Никој не сака да биде пла­ши­ло“), ауто­ра Миле­та Ђор­ђи­јо­ског (Миле Ѓорѓи­јо­ски) из Делчева.

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Рецен­зен­ти књи­ге љубав­но-ерот­ских афо­ри­за­ма „Три пута на дан“ су: Васил Толев­ски, Саба­ху­дин Хаџи­а­лић и Ван­чо Пола­за­рев­ски. Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма дела су Нико­ле Дра­га­ша и Мира Геор­ги­ев­ског, а у књи­зи Бла­жа Докула.

*
Тешко је води­ти љубав са соп­стве­ном женом.
Али на муци се позна­ју јунаци.

Тешко е да се води љубов со сопругата.
Ама на мака се позна­ва­ат јунаците.

*
У кре­ве­ту нису бит­не године,
већ минути.

Во кре­ве­тот не си бир­ни годинитите.
Туку минутите.

*
Имам редо­ван секс.
Сва­ке прве субо­те у месецу.

Имам редо­вен секс.
Секо­ја прва сабо­та во месецот.

*
Моли се неза­до­вољ­ни народ још мало да се стрпи.
Вођа иде све по списку.

Се моли неза­до­вол­ни­от народ уште мал­ку да се стрпи.
Вода­чот тера се по список.

*
Свет је мали.
Ника­ко да побег­нем од супруге.

Све­тот е мал.
Ника­ко да побег­нам од жена ми.

*
Одлу­чи­ли су центиметри.
Вири­ле су ми ноге испод кре­ве­та комшинице.

Одлу­чи­ја сантиметрите.
Ми се гле­даа нозе­те од под кре­ве­тот на комшивката.

*
Нисам пре­ва­рио жену.
То себи никад нећу опростити.

Не ја изне­ве­рив жена ми.
Тоа нико­гаш нема да си го простам.

*
Спа­вам само са женом.
Са дру­гим жена­ма ока не склопим.

Спи­јам со жена ми.
Со дру­ги­те очи не затворам.

*
Ђаво има рого­ве, а живи у паклу.
Зна­чи, оже­њен је, а има и бабу.

Ѓаво­лот има рого­ви, а живее во пеколот.
Зна­чи, женет е, а има и баба.

*
Он је пажљив супруг.
Вара жену у нај­ве­ћој тајности.

Тој е вни­ма­те­лен сопруг.
Ја изне­ве­ру­ва жена му во нај­го­ле­ма тајност.

*
Не посто­ји шко­ла за секс.
А и да посто­ји нико је не би завршио.
Сви би желе­ли да понављају.

Не постои учи­ли­ште за секс.
А и да постои никој не би го завршил.
Сите би сака­ле да повторуваат.

*
Супру­га ми је расиста.
Полу­де­ла је кад ме је зате­кла у кре­ве­ту са црнком.

Жена ми е расист!
Полу­де кога ме зате­че во кре­ве­тот со црнка.

*
У брач­ном кре­ве­ту уста не затварају.
Ево­ци­ра­ју успомене.

Во брач­ни­от кре­вет уста не затвараат.
Ево­ци­ра­ат спомени.

*
Пре­ва­рио сам жену с тинејџерком.
Младост-лудост.

Ја изне­ве­рив жена ми со тинејџерка.
Мла­дост лудост.

*
Он је поро­ди­чан човек.
Вара шва­лер­ку само са супругом.

Tој е фами­ли­ја­рен човек.
Ја изне­ве­ру­ва љубов­ни­ца­та само со жена му.

*
Ком­ши­ни­ца ми је уни­шти­ла љубав на први поглед.
Спу­сти­ла је ролетне.

Ком­шив­ка­та ми ја уни­шти љубов­та на прв поглед.
Ги спу­шти ролетните.

*
Срећ­ни алко­хо­ли­чар види дупло.
Уме­сто сво­је, две дупло мла­ђе жене.

Сре­ќни­от алко­хо­ли­чар гле­да двојно.
Наме­сто сво­ја­та, две дупло помла­ди жени.

Миле Ђорђијоски - Нико неће да буде страшило

Рецен­зент књи­ге „Нико неће да буде стра­ши­ло“ је Васил Толев­ски, а илу­стра­тор Саша Димитријевић.

*
Нема ко да чува земљу.
Нико неће да буде страшило.

Нема кој да ја чува земјата.
Никој не сака да биде плашило.

*
То што је вођа слеп, није његов,
већ наш хендикеп.

Тоа што вода­чот е слеп, не е негов,
туку наш хендикеп.

*
Дик­та­тор је упо­ран човек.
Опет је над­гла­сао народ.

Дик­та­то­рот е упо­рен човек.
Пак го над­гла­са народот.

*
Не пла­ши нас суд­њи дан.
Ми смо там­ни вилајет.

Не нè пла­ши суд­ни­от ден.
Ние сме темен вилает.

*
Кука­ви­це које мисле на сво­ју будућност
не под­ме­ћу јаја свакоме.

Кука­ви­ци­те што мислат на сво­ја­та иднина,
секо­му не му под­мет­ну­ва­ат јајца.

*
Некад смо живе­ли од данас до сутра.
Данас од кон­теј­не­ра до контејнера.

Неко­гаш живе­ев­ме од денес до утре,
Денес од кон­теј­нер до контејнер.

*
Народ је као ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

Наро­дот е како ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

*
Од сва­ког кри­ми­нал­ца не поста­је политичар.
За то су потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

Од секој кри­ми­на­лец не бива политичар.
За тоа се потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

*
Вођа ради у рукавицама.
Поно­вио је ман­дат, а није оста­вио ника­кве трагове.

Вода­чот рабо­ти во ракавици.
Го пов­то­ри ман­да­тот, а не оста­ви траги.

*
Кон­теј­не­ри су све пра­зни­ји и празнији.
Али то нас не забрињава.
Оно што нема и цар не једе.

Кон­теј­не­ри­те се се попра­зни и попразни.
Ама тоа не не загришува,
Она што го нема и царот не го јаде.

*
Бал­кан је пренасељен.
Толи­ко вели­ких наро­да на тако малом простору.

Бал­ка­нот е пренаселен.
Тол­ку голе­ми луѓе на така мал простор.

*
Није вре­ме за нове деобе.
И ста­ре добро функционишу.

Не е вре­ме за нови поделби.
И ста­ри­те добро функционираат.

*
Вра­ти­ли смо се из мртвих.
Нема разлике.

Се вра­тив­ме од мртвите.
Нема разлика.

*
Избо­ри су про­бу­ди­ли живо­ти­њу у нама.
Гла­са­ли смо као овце.

Избо­ри­те го раз­бу­ди­ја живот­но­то во нас.
Гла­сав­ме како овци.

*
Ми смо про­тив упо­тре­бе силе.
Зато увек ста­је­мо на стра­ну победника.

Ние сме про­тив упо­тре­ба на сила.
Затоа секо­гаш заста­ну­ва­ме на стра­на­та на победникот.

*
Има хле­ба без мотике.
Ста­ви­те чара­пу на главу.

Има леб без мотика.
Ста­ве­те чорап на главата.

*
Не сме­та им голуб мира.
Супа је супа.

Не им сме­та гула­бот на миро.
Супа е супа.

Небесна књига - насловна

Нове књиге и сарадња са македонским сатиричарима

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ у наред­них пар месе­ци обја­ви­ће чети­ри нове књи­ге, а у прет­ход­ном пери­о­ду оства­ре­на је сарад­ња са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма у виду суи­зда­ва­штва чети­ри књи­ге маке­дон­ске афористике

У наред­ном пери­о­ду Библи­о­те­ка „Арти­ја“ биће бога­ти­ја за чети­ри нова изда­ња. У пита­њу су књи­ге: „Небе­сна књи­га“, афо­ри­за­ми по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа; књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри чла­на КУА „Арти­ја“; књи­га афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа; и, књи­га награ­ђе­них и иза­бра­них радо­ва „Жики­шон 2011-2012-2013“ са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон.

Небесна књига - насловна

„Небе­сна књи­га“ је књи­га афо­ри­за­ма 31-ог ауто­ра почев од Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја до Мио­дра­га Сто­ши­ћа по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа, ауто­ра засту­пље­ног у око 50-ак изда­ња афо­ри­сти­ке. Међу афо­ри­зми­ма „Небе­сне књи­ге“ нала­зе се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“. Сва­ко од ауто­ра је засту­пљен са по седам и више афо­ри­за­ма, а зани­мљи­во је да афо­ри­зми сва­ког ауто­ра има­ју свој наслов. Рецен­зент књи­ге је Огњен Шестић.

Књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Арти­ји­них чла­но­ва Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић биће прво изда­ње ове врсте у Библи­о­те­ци „Арти­ја“, прва књи­га пое­зи­је и прва књи­га која не при­па­да хумо­ру и сатири.

Ћути и пливај - најава

„Ћути и пли­вај“ је назив књи­ге афо­ри­за­ма Нину­са Несто­ро­ви­ћа, афо­ри­сти­ча­ра из Новог Сада на при­вре­ме­ном раду у Пара­ћи­ну. Ово ће бити пета аутор­ска књи­га афо­ри­за­ма добит­ни­ка мно­гих зна­чај­них награ­да хумо­ра и сати­ре у Срби­ји, Црној Гори и Маке­до­ни­ји. Рецен­зент књи­ге је Алек­сан­дар Баљак, а у књи­зи ће се наћи мишље­ња тро­ји­це сати­ри­ча­ра мла­ђе гене­ра­ци­је Боја­на Раје­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Дра­ми­ћа­ни­на и Мио­дра­га Стошића.

Десе­та Арти­ји­на књи­га биће књи­га „Жики­шон 2011-2012-2013“ у којој ће бити обја­вље­ни награ­ђе­ни и иза­бра­ни афо­ри­зми, при­че и песме са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ рас­пи­са­них за 2011, 2012 и 2013. годи­ну. Теме кон­кур­са су биле: „Живот пре и после смр­ти“, „Сре­ћа у несре­ћи“ и „Кул­ту­ра и уметност“.

Македонска сатира

У сарад­њи са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма КУА „Арти­ја“ је поста­ла суи­зда­вач изда­ња сати­ре у Маке­до­ни­ји. Поред изда­ва­ча „Ори­он“ из Дел­че­ва, Арти­ја је као изда­вач наве­де­на на чети­ри књи­ге у еди­ци­ја „Маке­дон­ска сати­ра“: „Стру­мич­ка афо­ри­зни­ца 1“ (Вече маке­дон­ског афо­ри­зма Стру­ми­ца 2014 – Јане Ата­на­сов, Ацо Ђор­ђи­ев, Миле Ђор­ђи­јо­ски, Лен­че Сто­и­ме­но­ва, Ђор­ђи П. Панов и Ристо Фил­чев­ски); „Коче­ње во трој­ка“ (Коче­ње утро­је), тро­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Дими­тра И. Вила­зор­ског, Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског; „Три пати на ден“ (Три пута на дан) – збир­ка ерот­ских афо­ри­за­ма Миле­та Ђор­ђиј­ског; и, „Ин сати­ра вери­тас“, дво­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског и кари­ка­ту­ри­сте Мира Георгиевског.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ је пред­ста­вљен у Маке­до­ни­ји у Дел­че­ву, у петак 20. сеп­тем­бра, на Фести­ва­лу афо­ри­зма и кари­ка­ту­ре „Пија­нец 2013“ који је одр­жан у окви­ру мани­фе­ста­ци­је „Пија­неч­ки­те дено­ви на сли­ва­та 2013“

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

„Афо­те­ка 2“ на Фести­ва­лу афо­ри­зма и кари­ка­ту­ре у Делчеву

Дру­гу „Афо­те­ку“ је у цели­ни пред­ста­вио при­ре­ђи­вач, заступ­ник изда­ва­ча КУА „Арти­ја“ и гост фести­ва­ла из Срби­је – Вла­ди­ца Милен­ко­вић из Пара­ћи­на, који је потом зајед­но са дома­ћи­ном фести­ва­ла и јед­ним од „афо­те­ка­ра“ Миле­том Гјор­гји­јо­ским про­чи­тао по један афо­ри­зам свих ауто­ра који су се нашли међу 38 афо­ри­сти­ча­ра Алманаха.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

„Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Дел­че­ву: Вла­ди­ца Милен­ко­вић (КУА „Арти­ја“)

Како је у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ било засту­пље­но 6 ауто­ра афо­ри­за­ма из Маке­до­ни­је, ово је била при­ли­ка да се пред­ста­ве дома­ћој публи­ци као део јед­не цели­не која је обу­хва­ти­ла про­стор бив­ше Југо­сла­ви­је, осим Сло­ве­ни­је, и део јед­не књи­жев­не обла­сти која сва­ка­ко не зна за гра­ни­це – сати­ре у коа­ли­ци­ји са хумо­ром. Тако су се од маке­дон­ских ауто­ра број­ној публи­ци у Дел­че­ву пред­ста­ви­ли поред Миле­та Гјор­гји­јо­ског и Васил Толев­ски из Ско­пља и Лен­че Сто­и­ме­но­ва из Кочана.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

„Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Дел­че­ву: Миле Гјор­гји­јо­ски и Васил Толевски

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

„Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Дел­че­ву: Лен­че Стоименова

Поред усме­ног пред­ста­вља­ња „Афо­те­ке 2“ публи­ка је могла на изло­жбе­ном паноу да види при­ка­зе 38 кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва који­ма је илу­стро­вао афо­ри­зме исто толи­ко ауто­ра, где је сва­ка кари­ка­ту­ра била пот­пи­са­на одре­ђе­ним афо­ри­змом. Убу­ду­ће ће све кари­ка­ту­ре, ово­га пута у коло­ру и на већем фор­ма­ту, бити изла­га­не уз сва­ку сле­де­ћу про­мо­ци­ју Алма­на­ха, где год то буде било могуће.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

„Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Дел­че­ву: Кари­ка­ту­ре Сло­бо­да­на Срдића

Зајед­нич­но за прву и дру­гу „Афо­те­ку“, поред 16 истих ауто­ра, је то што је прва про­мо­ци­ја одр­жа­на упра­во у Деле­че­ву, у Дому кул­ту­ре АСНОМ.

Поред Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „Афо­те­ку 2“ су при­ре­ди­ли, као и прву: Горан Радо­са­вље­вић, вла­сник и уред­ник интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, који је ујед­но важи за суи­зда­ва­ча, и Мио­драг Сто­шић орга­ни­за­тор деша­ва­ња под нази­вом „Шири­мо оптимизам!“.

[box]

НАГРАДЕ СА КОНКУРСА НА ТЕМУ „ПАЗИ, ШЉИВА“

Изло­же­не кари­ка­ту­ре из Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ биле су само део изло­жбе отво­ре­не пово­дом кон­кур­са на тему „Пази, шљи­ва“, где је Гран при награ­ду добио Бла­же Доку­лев­ски (Маке­до­ни­ја), награ­ду „Злат­но буре“ Ива­и­ло Цвет­ков (Бугар­ска), награ­ду „Сре­бр­но буре“ Саша Дими­три­је­вић (Срби­ја) и награ­ду „Брон­за­но буре“ Јов­че Савов (Бугар­ска). Док су на исту тему за афо­ри­зме награ­де „Злат­но“, „Сре­бр­но“ и „Брон­за­но буре“ доби­ли Алек­сан­дар Чотрић (Срби­ја), Вељ­ко Рај­ко­вић (Црна Гора) и Миро­слав Сре­да­но­вић (Срби­ја), а дипло­ме Екрем Мацић (Босна и Хер­це­го­ви­на) и Ристо Фил­чев­ски (Маке­до­ни­ја). Исте вече­ри посеб­не награ­де за трај­ну вред­ност уру­че­не су Јор­дан Поп Или­е­ву за допри­нос на пољу кари­ка­ту­ре и Васи­лу Толев­ском за афо­ри­зам, обо­ји­ца из Македоније.

[/box]

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Прво представљање „Афотеке“ одржано у Делчеву

На Првој интер­на­ци­о­нал­ној вече­ри хумо­ра и сати­ре у маке­дон­ском гра­ду Дел­че­ву, која је одр­жа­на у окви­ру про­сла­ве 100 годи­на од посто­ја­ња гра­да 7. сеп­тем­бра 2012. годи­не, пред­ста­вљен је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, прво изда­ње Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ уз уче­шће веб сај­та „Лига духовитих“.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Наступ Вла­ди­це Миленковића

У пред­ста­вља­њу Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ уче­ство­ва­ли су при­ре­ђи­ва­чи Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, Горан Радо­са­вље­вић, вла­сник и уред­ник веб сај­та „Лига духо­ви­тих“, и Мио­драг Сто­шић, док је од оста­лих ауто­ра засту­пље­них у алма­на­ху био при­су­тан Миле Гјор­гји­јо­ски, који је ујед­но био и дома­ћин ове вечери.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Васил Толев­ски, Миле Гјор­гји­јо­ски и Мио­драг Сто­шић, у првом пла­ну Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афоризма

У окви­ру вече­ри је пред­ста­вље­на и „Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афо­ри­зма“ на маке­дон­ском јези­ку, у изда­њу „Макформ“-а из Ско­пља, а о којој је горо­вио при­ре­ђи­вач Васил Толев­ски.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Милен­ко­вић, Толев­ски, Гјор­гји­јо­ски, Сто­шић, Крлев­ски, Фил­чев­ски и Радо­са­вље­вић пред публиком

Поред пред­ста­вља­ња ова два изда­ња, наве­де­ни ауто­ри су се пред­ста­ви­ли и поје­ди­нач­но укљу­чу­ју­ћи и још дво­ји­цу маке­дон­ских афо­ри­сти­ча­ра Ата­на­са Крлев­ског и Риста Фил­чев­ског.

Ина­че, ово је било прво зва­нич­но пред­ста­вља­ње Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и овом при­ли­ком се Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ про­да­јом књи­га свог првог изда­ња укљу­чи­ла у хума­ни­тар­ну акци­ју општи­не Делчево.

Прво интер­на­ци­о­нал­но вече хумо­ра и сати­ре је про­пра­ти­ла локал­на теле­ви­зи­ја, а како је наја­вље­но у пла­ну је штам­па­ње збир­ке афо­ри­за­ма на маке­дон­ском јези­ку уче­сни­ка овог дешавања.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Уру­чи­ва­ње покло­на КУА „Арти­ја“

Овом при­ли­ком је заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић уру­чио покло­не који су се састо­ја­ли од књи­га пара­ћин­ских писа­ца и, уз уче­шће Тури­стич­ке орга­ни­за­ци­је Пара­ћи­на, про­спе­ка­та који пре­зен­ту­ју тури­стич­ке потен­ци­ја­ле општи­не Параћин.

Грб Делчева

После Горњег Адровца, гостовање у Македонији

Грб ДелчеваСати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, госто­ва­ће у Маке­до­ни­ји у Дел­че­ву на све­ча­ној мани­фе­ста­ци­ји пово­дом обе­ле­жа­ва­ња 100 годи­на од доби­ја­ња ста­ту­са гра­да, у окви­ру које ће у петак, 7. сеп­тем­бра 2012. годи­не, бити одр­жа­но Прво интер­на­ци­о­нал­но вече хумо­ра и сатире.

Поред насту­па маке­дон­ских афо­ри­сти­ча­ра и гости­ју из Бугар­ске, како би се пред­ста­ви­ли маке­дон­ској публи­ци из Срби­је пут Маке­до­ни­је Милен­ко­вић ће кре­ну­ти зајед­но са афо­ри­сти­ча­ри­ма Гора­ном Радо­са­вље­ви­ћем и Мио­дра­гом Сто­ши­ћем, који су ујед­но са Милен­ко­ви­ћем и при­ре­ђи­ва­чи Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, а који ће овом при­ли­ком први пут бити зва­нич­но представљен.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

(ПОГЛЕДАЈТЕ КАТАЛОГ – PDF, 601 kB)

Град Дел­че­во се нала­зи на исто­ку Маке­до­ни­је, бли­зу гра­ни­це са Бугар­ском, и сла­ви 100 годи­на од доби­ја­ња Град­ске упра­ве тада­шњег Царе­вог села. Пово­дом обе­ле­жа­ва­ња овог јуби­ле­ја поред поме­ну­те вече­ри хумо­ра и сати­ре биће одр­жа­на и дру­га кул­тур­но-умет­нич­ка деша­ва­ња, спорт­ске актив­но­сти и дру­ге све­ча­но­сти у два дана, 7. и 8. сеп­тем­бра, коли­ко ће тра­ја­ти ова мани­фе­ста­ци­ја укљу­чу­ју­ћи и про­сла­ву Дана неза­ви­сно­сти Македоније.

Позив за Делчево

Позив за Делчево

Пре овог госто­ва­ња Милен­ко­вић се пред­ста­вио сво­јим поет­ским радом на углед­ној мани­фе­ста­ци­ји „Рајев­ском у част“ у дво­ри­шту Цркве Све­те Тро­ји­це у Гор­њем Адров­цу код Алек­син­ца, у субо­ту 25. авгу­ста 2012. годи­не. Мани­фе­ста­ци­ја је одр­жа­на по четвр­ти пут у орга­ни­за­ци­ји алек­си­нач­ког Књи­жев­ног клу­ба „Вели­мир Рајић“, а у част пуков­ни­ку Нико­ла­ју Нико­ла­је­ви­чу Рајев­ском, руском офи­ци­ру и срп­ском добро­вољ­цу, који је поги­нуо у бици за Гор­њи Адро­вац у Срп­ско-тур­ском рату 1876. године.

Пуков­ник Рајев­ски је послу­жио слав­ном руском писцу Лаву Тол­сто­ју као про­то­тип за глав­ног јуна­ка, гро­фа Врон­ског, у њего­вом делу „Ана Каре­њи­на“. Тол­сто­јев роман „Ана Каре­њи­на“ је при­ча о офи­ци­ру који, после несрећ­не љуба­ви одла­зи у Срби­ју, да потра­жи нови сми­сао живо­та. На кра­ју рома­на „Ана Каре­њи­на“, вели­ки писац је свог јуна­ка послао у Срп­ско-тур­ски рат, али се не гово­ри даље шта се с њим дого­ди­ло. (Извор: Википедија)

Владица Миленковић - Рајевском у част

Песма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа про­чи­та­на на мани­фе­ста­ци­ји „Рајев­ском у част“:

ОДБЕГЛА МИСАО

Одбе­гла мисао про­ду­жи даље,
кроз моју главу
прх­ну к’о птица,
не сти­гох да је ста­вим у уста,
побе­же брзо
к’о кукавица.

Одбе­гла мисао језди висином,
вију­ге моје
оби­ла­зи вешто,
а хте­дох да је изу­стим у ветар,
хте­дох да кажем
памет­но нешто.

Одбе­гла мисао стал­но се враћа
и само на трен
успем је стићи,
на врх јези­ка дође па оде,
не жели да се
уобличи.

Одбе­гла мисао одбе­гло бежи
одбе­глим бегом
с одбе­глим збегом,
одбе­гла бежа­њем у избеглиштво,
беже­ћи одбегло
у бег за бегом.