Са пар месеци закашњења од кад је најављена, у јануару 2014. године у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ објављена је трећа књига афоризама Владице Миленковића „За сваки случај“ која заокружује пуних 15 година ауторовог бављена афоризмом
„За сваки случај“ је књига која почиње уводном мисли: „Мрак не може прогутати оног у коме има имало светлости“, а завршава духовитим и визуелно обогаћеним афоризмом: „Написао сам: ремек-дело. Толико од мене“, и подељена је са 8 поднаслова: „Ми у времену, а времена је све мање“, „Глад, рад и криза бедних година“, „За испитивање“, „Народ води политику, власт је подводи“, „Извлачење поуке је добро за главу“, „Дечија посла“, „Спортска дијагноза“ и „У себи и ван себе“… све то на укупно 96 страна са око 350 афоризама.
Рецензент књиге Селадон Павловић, илити Срба Павловић, читајући рукопис књиге записао је следеће:
Иако тек у најави, будућа, трећа књига параћинског писца Владице Миленковића, под насловом: „За сваки случај“, недвосмислено уверава у своју сврсисходност. Мало је писаца који знају тако да изазову знатижељу и побуде осећај лепог, као што, деценију и више, садржином својих књига, тако успешно чини он, наш Влајче, својим, већ дуже година, верним читаоцима.
Као стваралац, Миленковић свакако припада младој генерацији. Међутим, по ономе што он са толико успеха и умећа презентује јавности, са задовољством се може закључити да је у завршној фази формирања своје књижевно-уметничке личности.
И поред тога што је лепеза његовог књижевно-стваралачког рада и интересовања далеко шира: проза, поезија и др., Владица је превасходно афористичар. И то није све, небројено пута је показао свој изузетан смисао на организационом пољу: бројне хумористичко-сатиричне приредбе, представљање великана наше књижевности, као и оних који ће тек бити, и промовисање њихових дела, како у земљи, тако и шире. Такође је врстан организатор изложби карикатура, илустрација и др., па све до врло значајних годишњих манифестација, као што су фестивали и „сатирикони“.
Уз то, први је човек Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ – велики је ентузијаста. Но, да се вратимо књизи…
Књига под насловом „За сваки случај“, како је у најави речено, биће као и претходне: питка, читка… што је и очекивано. А, да би се то и обистинило, писац је, поред добре хумористичко-сатиричне садржине, велику пажњу посветио и другим детаљима, као што су технички ефекти и естетски изглед књиге.
Поделе по поглављима, која су добро осмишљена, имају за задатак да разбију монолитност и уживе читаоца у садржину књиге. Али да се не задржавамо на томе, ваља кратком анализом, илустрације ради, обрадити прегршт афоризама, који су предмет целине.
„Направили смо дистанцу од наших вековних непријатеља. Они корак напред, ми корак назад“. Колега Миленковић је у овом случају могао да буде и жешћи. Не идемо ми уназад кораком клај-клај… У питању је форсирани марш…
„За отаџбину срце бије изнутра, а полиција споља“… Љубав према отаџбини, очигледно, свако види на свој начин, срце доживљава на један, а полиција на други… На човеку је само да седи и плаче… Али како свему једном дође крај, то и стрпљењу и трпљењу, наш врли сатиричар у неналажењу повољнијег решења, пун очаја и беса изговара следеће: „Преко обећаних брда и долина не може тако лако да се пређе. Једино преостаје – марш!“…
„Све нам је горе, а ми упорно идемо ка дну“. Тонемо као Титаник, све дубље и дубље, док су висине о којима наш сатиричар метафорично говори резервисане за више слојеве. Они су тај небески народ.
„Наши играчи знају како се побеђује. Противници им то показују из утакмице у утакмицу”… Тако је то, а и како би другачије било, када су нам играчи непобедиви, а руководиоци несмењиви. Кад је међу навијачима Трећи светски, а терен Косово равно.
И као што обично бива, један љубавни, али не и једини: „Не могу сви да нас воле. Неки би хтели и нешто више од тога“… Пустим жељама нигде краја… Пружиш некоме прст, а он би целу руку. Узгред и један „оптимистички“: „Са пролећем живот ће нам се променити из корена. Имаћемо шта да пасемо“.
Афоризми који су се нашли на полеђини корице књиге:
Напокон нас је огрејало сунце.
Остали смо без крова над главом.
Бог нас још није погледао.
Ми смо невиђени верници.
Посао ми је такав
да не могу мирно да спавам –
на радном месту.
Преко обећаних брда и долина
не може тако лако да се пређе.
Једино преостаје – марш!
Наши играчи знају како се побеђује.
Противници им то показују
из утакмице у утакмицу.
Написао сам само једну биографију.
Више нисам имао инспирације.
Коме је дошло из дупета у главу
препоручљиво је да не отвара уста.
Пре објављивања књиге неки од афоризама нашли су се у неколико других књижевних издања (лексикона, алманаха, зборника): Извајане мисли 4, Афотека, Дриблинг духа, Вечити рам, Афотека 2 и Перивој омеђених шимшира, као и у дневном листу „Вечерње новости“ на страници Хумор, уредника Бојана Љубеновића, и Првом електронском часопису за сатиру „Етна“, уреднице Весне Денчић, а ових дана и у дневном листу „Политика“ у рубрици Сатирикон, уредника Драгутина Минића Карла.
Књига „За сваки случај“ је финансирана средствима намењеним за пројекте у култури Општине Параћин, а иначе четврта књига и уједно прва штампана на ћирилици Библиотеке Артија.
Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити преко електронске адресе: artija.kua@gmail.com.