Владица Миленковић - За сваки случај

„За сваки случај“ – нова књига афоризама Владице Миленковића

Са пар месе­ци зака­шње­ња од кад је наја­вље­на, у јану­а­ру 2014. годи­не у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обја­вље­на је тре­ћа књи­га афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“ која зао­кру­жу­је пуних 15 годи­на ауто­ро­вог бавље­на афоризмом

Владица Миленковић - За сваки случај

„За сва­ки слу­чај“ је књи­га која почи­ње увод­ном мисли: „Мрак не може про­гу­та­ти оног у коме има има­ло све­тло­сти“, а завр­ша­ва духо­ви­тим и визу­ел­но обо­га­ће­ним афо­ри­змом: „Напи­сао сам: ремек-дело. Толи­ко од мене“, и поде­ље­на је са 8 под­на­сло­ва: „Ми у вре­ме­ну, а вре­ме­на је све мање“, „Глад, рад и кри­за бед­них годи­на“, „За испи­ти­ва­ње“, „Народ води поли­ти­ку, власт је под­во­ди“, „Извла­че­ње поу­ке је добро за гла­ву“, „Дечи­ја посла“, „Спорт­ска дија­гно­за“ и „У себи и ван себе“… све то на укуп­но 96 стра­на са око 350 афоризама.

Рецен­зент књи­ге Села­дон Павло­вић, или­ти Срба Павло­вић, чита­ју­ћи руко­пис књи­ге запи­сао је следеће:

Иако тек у наја­ви, буду­ћа, тре­ћа књи­га пара­ћин­ског писца Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, под насло­вом: „За сва­ки слу­чај“, недво­сми­сле­но уве­ра­ва у сво­ју свр­сис­ход­ност. Мало је писа­ца који зна­ју тако да иза­зо­ву зна­ти­же­љу и побу­де осе­ћај лепог, као што, деце­ни­ју и више, садр­жи­ном сво­јих књи­га, тако успе­шно чини он, наш Влај­че, сво­јим, већ дуже годи­на, вер­ним читаоцима.

Као ства­ра­лац, Милен­ко­вић сва­ка­ко при­па­да мла­дој гене­ра­ци­ји. Међу­тим, по оно­ме што он са толи­ко успе­ха и уме­ћа пре­зен­ту­је јав­но­сти, са задо­вољ­ством се може закљу­чи­ти да је у завр­шној фази фор­ми­ра­ња сво­је књи­жев­но-умет­нич­ке личности.

И поред тога што је лепе­за њего­вог књи­жев­но-ства­ра­лач­ког рада и инте­ре­со­ва­ња дале­ко шира: про­за, пое­зи­ја и др., Вла­ди­ца је пре­вас­ход­но афо­ри­сти­чар. И то није све, небро­је­но пута је пока­зао свој изу­зе­тан сми­сао на орга­ни­за­ци­о­ном пољу: број­не хумо­ри­стич­ко-сати­рич­не при­ред­бе, пред­ста­вља­ње вели­ка­на наше књи­жев­но­сти, као и оних који ће тек бити, и про­мо­ви­са­ње њихо­вих дела, како у земљи, тако и шире. Тако­ђе је врстан орга­ни­за­тор изло­жби кари­ка­ту­ра, илу­стра­ци­ја и др., па све до врло зна­чај­них годи­шњих мани­фе­ста­ци­ја, као што су фести­ва­ли и „сати­ри­ко­ни“.

Уз то, први је човек Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ – вели­ки је енту­зи­ја­ста. Но, да се вра­ти­мо књизи…

Књи­га под насло­вом „За сва­ки слу­чај“, како је у наја­ви рече­но, биће као и прет­ход­не: пит­ка, чит­ка… што је и оче­ки­ва­но. А, да би се то и оби­сти­ни­ло, писац је, поред добре хумо­ри­стич­ко-сати­рич­не садр­жи­не, вели­ку пажњу посве­тио и дру­гим дета­љи­ма, као што су тех­нич­ки ефек­ти и естет­ски изглед књиге.

Поде­ле по погла­вљи­ма, која су добро осми­шље­на, има­ју за зада­так да раз­би­ју моно­лит­ност и ужи­ве чита­о­ца у садр­жи­ну књи­ге. Али да се не задр­жа­ва­мо на томе, ваља крат­ком ана­ли­зом, илу­стра­ци­је ради, обра­ди­ти пре­гршт афо­ри­за­ма, који су пред­мет целине.

„Напра­ви­ли смо дистан­цу од наших веков­них непри­ја­те­ља. Они корак напред, ми корак назад“. Коле­га Милен­ко­вић је у овом слу­ча­ју могао да буде и жешћи. Не иде­мо ми уна­зад кора­ком клај-клај… У пита­њу је фор­си­ра­ни марш…

„За отаџ­би­ну срце бије изну­тра, а поли­ци­ја спо­ља“… Љубав пре­ма отаџ­би­ни, очи­глед­но, сва­ко види на свој начин, срце дожи­вља­ва на један, а поли­ци­ја на дру­ги… На чове­ку је само да седи и пла­че… Али како све­му јед­ном дође крај, то и стр­пље­њу и трпље­њу, наш врли сати­ри­чар у нена­ла­же­њу повољ­ни­јег реше­ња, пун оча­ја и беса изго­ва­ра сле­де­ће: „Пре­ко обе­ћа­них брда и доли­на не може тако лако да се пре­ђе. Једи­но пре­о­ста­је – марш!“…

„Све нам је горе, а ми упор­но иде­мо ка дну“. Тоне­мо као Тита­ник, све дубље и дубље, док су виси­не о који­ма наш сати­ри­чар мета­фо­рич­но гово­ри резер­ви­са­не за више сло­је­ве. Они су тај небе­ски народ.

„Наши игра­чи зна­ју како се побе­ђу­је. Про­тив­ни­ци им то пока­зу­ју из утак­ми­це у утак­ми­цу”… Тако је то, а и како би дру­га­чи­је било, када су нам игра­чи непо­бе­ди­ви, а руко­во­ди­о­ци несме­њи­ви. Кад је међу нави­ја­чи­ма Тре­ћи свет­ски, а терен Косо­во равно.

И као што обич­но бива, један љубав­ни, али не и једи­ни: „Не могу сви да нас воле. Неки би хте­ли и нешто више од тога“… Пустим жеља­ма нигде кра­ја… Пру­жиш неко­ме прст, а он би целу руку. Узгред и један „опти­ми­стич­ки“: „Са про­ле­ћем живот ће нам се про­ме­ни­ти из коре­на. Има­ће­мо шта да пасемо“.

Афо­ри­зми који су се нашли на поле­ђи­ни кори­це књиге:

Напо­кон нас је огре­ја­ло сунце.
Оста­ли смо без кро­ва над главом.

Бог нас још није погледао.
Ми смо неви­ђе­ни верници.

Посао ми је такав
да не могу мир­но да спавам –
на рад­ном месту.

Пре­ко обе­ћа­них брда и долина
не може тако лако да се пређе.
Једи­но пре­о­ста­је – марш!

Наши игра­чи зна­ју како се побеђује.
Про­тив­ни­ци им то показују
из утак­ми­це у утакмицу.

Напи­сао сам само јед­ну биографију.
Више нисам имао инспирације.

Коме је дошло из дупе­та у главу
пре­по­руч­љи­во је да не отва­ра уста.

Пре обја­вљи­ва­ња књи­ге неки од афо­ри­за­ма нашли су се у неко­ли­ко дру­гих књи­жев­них изда­ња (лек­си­ко­на, алма­на­ха, збор­ни­ка): Изва­ја­не мисли 4, Афо­те­ка, Дри­блинг духа, Вечи­ти рам, Афо­те­ка 2 и Пери­вој оме­ђе­них шим­ши­ра, као и у днев­ном листу „Вечер­ње ново­сти“ на стра­ни­ци Хумор, уред­ни­ка Боја­на Љубе­но­ви­ћа, и Првом елек­трон­ском часо­пи­су за сати­ру „Етна“, уред­ни­це Весне Ден­чић, а ових дана и у днев­ном листу „Поли­ти­ка“ у рубри­ци Сати­ри­кон, уред­ни­ка Дра­гу­ти­на Мини­ћа Карла.

Књи­га „За сва­ки слу­чај“ је финан­си­ра­на сред­стви­ма наме­ње­ним за про­јек­те у кул­ту­ри Општи­не Пара­ћин, а ина­че четвр­та књи­га и ујед­но прва штам­па­на на ћири­ли­ци Библи­о­те­ке Артија.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти пре­ко елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.