Дру­го­на­гра­ђе­на сери­ја афо­ри­за­ма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2011“ на тему „Живот пре и после смрти“:

1. Поли­ци­ја ће нам дати доси­јеа на увид чим нам упи­ше дан и час смрти.
2. Разлаз гене­ра­ци­ја – мла­ди одла­зе из земље, ста­ри оста­ју у земљи.
3. Једи­на ми је нада транс­план­та­ци­ја срца. Чекам доно­ра коме је у срцу Косово.
4. Он није бирао вре­ме кад ће се огла­си­ти. Рик­нуо је усред мину­та ћутања.
5. Зате­гли су му све боре на вра­ту. Јутрос су га обесили.
6. Није могао себи да опро­сти што се није убио, па је поди­гао руку на себе.
7. Ми не бежи­мо са места зло­чи­на. Из ове се коже не може.
8. Поли­ци­ја је пуца­ла у ваздух. Зна да смо небе­ски народ.
9. Демо­кра­ти­ја про­ди­ре све дубље. И мртви сада могу да гласају.
10. За вре­ме рата диза­ли смо куће у ваздух. Па и небе­ски народ мора негде да станује.
11. Сахра­ни­ли смо га са свим поча­сти­ма. Поча­сти­ли смо се на сахрани.
12. Оти­шао је пре­ра­но. Био је смрт­но заљу­бљен у живот.
13. Води се мртва трка. Ко ће нам пре изу­мре­ти – држа­ва или народ?
14. На мла­ди­ма свет оста­је. Само ако умру млади.
15. Био је добар као хлеб. Жив се појео.

Зво­ни­мир Костић Палан­ски (Ниш)