Тре­ће­на­гра­ђе­на сери­ја афо­ри­за­ма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ на тему „Сре­ћа у несрећи“:

1. Несре­ћа је што смо поди­је­ље­ни, али је сре­ћа што нас дије­ле амебе.
2. Сре­ћа па смо мала земља. Лак­ше ста­не­мо у масов­не гробнице.
3. Сре­ћа па имам пен­зи­ју, али шта ако ме пси­хи­ја­тар излијечи?
4. Несрет­ни смо што нема­мо море, али је сре­ћа да има­мо чам­це за спасавање.
5. Сре­ћом, народ је нави­као да тешко живи. Несре­ћа је што му тре­ба удовољити.
6. Сре­ћа па смр­ти нема кра­ја, ина­че бисмо уза­луд умирали.
7. Зрач­ни јастук се, сре­ћом, на ври­је­ме акти­ви­рао па су ме сахра­ни­ли у комаду.
8. Да спа­си­о­ци нису дошли на ври­је­ме од несре­ће не би ништа ни било.
9. Данас те сахра­не, сутра те нема. Сре­ћом, брзо се живи.
10. Мој пас је сре­тан што сам му ја нај­бо­љи при­ја­тељ, а несре­тан што сва­ку њего­ву кон­зер­ву подијелимо.
11. Сре­ћа моја па сам поти­снуо кон­ку­рен­ци­ју. Сад само нас дво­ји­ца иде­мо код психијатра.
12. Сре­ћа па ми импо­тен­ци­ја не сме­та. Несре­ћа је што ми жени пра­ви проблем.
13. Два и два ће бити чети­ри ако се тре­ћи не умијеша.
14. Сре­ћом па се поли­ти­ча­ри­ма ништа не може сакри­ти. Након толи­ко годи­на се сазна­ло да народ тешко живи.
15. Дони­рао сам орга­не. На сре­ћу обра­за нисам дао.

Екрем Мацић (Коњиц, БиХ)