Тре­ће­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ на тему „Сре­ћа у несрећи“:

СРЕЋА У НЕСРЕЋИ

Ех што нисам пла­ви кит
Ни од чега да сам сит
Само весла ја да сисам
Па да гла­дан више нисам.
Напу­нио ја бих стомак
Кани­сте­ром од бензина
Кон­зер­ва­ма сјај­ног лима.
У трбу­ху моме
Да се копља ломе!
Ал’ кад мислим мало дуже
Не цве­та­ју ни киту руже:
Насу­ка се кад је плима
Све мање их у мору има
Сма­тра­ју их неманима…
Макар био вазда сит –
Нећу да сам пла­ви кит.
Пре­ко све­га ја ћу прећи,
Бити човек –
То је сре­ћа у несрећи.
Водио сам живот пасји
И трпио магарећи,
Зато сада могу рећи:
Нећу живот неки трећи
Већ нај­бо­љи такорећи,
Бити човек – то је сре­ћа у несрећи!

Кла­ра Бра­ић Самар­џић (Бео­град)