Дру­го­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2013“ на тему „Кул­ту­ра и уметност“:

К’О РАСПЕЛО

Да осми­сли земаљ­ске наше минуте,
Бље­шта­вим коло­ри­том бла­го­сло­ви нам стан,
Несе­бич­но да нам ука­же на путе,
Ока­чи­смо о зид пла­зма ТВ екран.

Зра­че­ње нама то бли­ско је и драго,
Ују­тро, у подне, уве­чер, у сан,
Не би га ни Бог сам боље изваг’о,
Про­грам који еми­ту­је у човјеч­ји дан.

Мило­сти­ви он је што виси са зида,
Господ наше сре­ће и духа избављач,
И при­ћи му тре­ба без ика­квог стида,
Пода­рит му себе и даљин­ски управљач.

А вје­ра ће расти наша к’о олуја,
Рев­но док га напа­ја моно­фа­зна струја!

Милан Стан­чић (Сара­је­во, БиХ)