Тре­ће­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“ на сло­бод­ну тему:

БАРИЈЕРЕ МЕГА КАРИЈЕРЕ

Девет сам месе­ци нестр­пљи­во чекан,
И већ ми је тада про­ри­ца­на Слава,
Јер мисли­ше моји да ћу бити Декан,
Или каква Мудра Мини­стар­ска Глава!

Посеб­но је Отац мене био жељан,
И то је за хва­лу што тиче се ћаће,
Али још пре тога штап је био дељан,
За сви­ле­не моје поце­па­не гаће!

Слич­не ми је жеље има­ла и Мајка,
И потај­но слич­ну гаји­ла је наду,
Да чека­ће мене од живо­та бајка,
Ако ли ми шан­су иде­ал­ну даду!

У див­но­ме скла­ду још див­ни­је боје,
Стал­но су ми расле опти­ми­зма дозе,
Ал’ про­ра­чун ипак суд­би­не је моје,
Рушио од реда Њихо­ве Прогнозе!

Виде­ло се јасно већ од првих дана,
Да ни зна­ка нема од Жеље­не Славе,
И ничег од Врлог Њихо­вог Декана,
А нити од Мудре Мини­стар­ске Главе!

Из првих се одмах утвр­ди­ло стопа,
Како ми се Реј­тинг уза­луд­но диже,
Јер одмах се зна­ло да Рођен Сам Тропа,
И да могу само Од Тога још ниже!

У општо­ме Моји нашли су се чуду,
И истог тре­нут­ка нешто их је тресло,
Када сам уз про­тест Одба­цио Дуду,
Почев­ши да сисам Од мале­на Весло!

Згле­да­ше се они уз мно­ге детаље,
Разла­гав­ши Моје Врли­не у низу,
И схва­ти­ше: – Како да будем за даље,
Кад хиља­ду посто нисам ни за близу!?

Чим сам им се чуд­ним кре­ве­љио смешком,
При­зор је већ био На Сазна­ње сведен,
Да успр­кос све­му Ја Рођен Сам Грешком,
И да сам у Кри­во Вре­ме произведен!

То да су ми шан­се више него мале,
Поби­ти се ипак није могло ничим,
А онда је брзо схва­тио Мој Ћале,
Да све више ликом на пошта­ра личим!

При­знао је Отац изгу­бље­ну борбу,
А Ја кад пора­стем са капом на челу,
Поштан­ску на леђа наба­ци­ћу торбу,
При­сти­глу да пошту раз­но­сим по селу!

Весе­лин Гај­да­ше­вић (Феке­тић)