Архиве категорија: Важно

Објављен Алманах афористичара „Афотека“

У понедељак, 21. авуста 2012. године, из штампарије су изашли и први примерци Алманаха афористичара „Афотека“ у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ и интернет сајта „Лига духовитих“. Прву књигу у Библиотеци „Артија“ приредили су Владица Миленковић, Горан Радосављевић и Миодраг Стошић, која на укупно 105 страна садржи тачно 435 афоризама, по 15 афоризама од 29 аутора, и илустрована је са 31-ом карикатуром укључујући и корице. Уводну реч је написао Владица Миленковић, док је рецензент књиге Вељко Рајковић који је и кумовао називу алманаха.

Извод из уводног текста „Улаз у Афотеку“ Владице Миленковића:

… О величини овог Алманаха говори ентузијазам и спремност афористичара да нешто више учине за афористичарску сцену, и уопште хумор и сатиру на овим просторима, не чекајући и не очекујући да неко други нешто учини за њих. Овиме су сви афористичари из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Хрватске, који су узели учешће, показали да се уз мало добре воље и мало новца може доћи до једног оваквог издања о чијем ће квалитету, како укупно, тако и појединачно, најбољи суд дати читалачка публика.

Афористичари су својим избором афоризама, који су широко тематски обухватили нашу ванвременску свакодневницу, приређивачима омогућили да дођу до најужег избора афоризама сваког афористичара понаособ, а да то не буде само пуко објављивање. Неки су одлучили да читаоце подсете на своје већ давно објављене афоризме у ауторским збиркама или групним издањима, док су други желели да их почасте својим сасвим новим умотворинама и досеткама. На ово издање не треба гледати као на издање антологијског типа. Сваки афористичар који се нашао у Алманаху представља само себе и свој рад, а у целини оваква издања могу само допринети да свако постане још бољи афористичар или потврдити њихов квалитет. Поврх свега, у Алманаху су уврштени и афоризми рано преминулог параћинског сатиричара и карикатуристе Зорана Матића Мазоса из његове друге књиге афоризама „Fuck You!“ која се није појавила у штампаном издању. …

Извод из рецензије Вељка Рајковића „Прасак духа и духовитости“:

… Послије безброј апотека, отворена је и прва АФОТЕКА, гдје можете да нађете око 450 различитих љекова исте групе. Љекови су афоризми, а група – хумор и сатира, са већом дозом сатиричности. Повољност је што се могу узимати без рецепата и у дозама које сами одредите. Љекови су таквог састава да се могу користити више пута. Контраиндикација има: послије сваког узимања, осјећаћете се духовно испуњенијим, што ће, макар на кратко, бити брана и од најмањег стреса. А знамо, колики се значај, посебно у нездравим друштвима, придаје стресу као узрочнику болести, односно опасности, како по физичко, тако и по ментално здравље. Ако желите превентивно дјеловати, ево рецепта: Читајте алманах АФОТЕКУ!…

… Скоро сви изабрани афоризми испуњавају једанаест критеријума за добар, односно успјешан афоризам, што их је скенирао проф. др Ђуро Шушњић: умањивање значаја или значења; велико се огледа у малом; преувеличавање; краткоћа или сажетост; двосмисленост или вишесмисленост; мисаоност или парадокс; изненађење или жаока; прекор или критичност; мудрост или поука; игра ријечима; надилажење локалних услова мјеста и времена.

Ево необоривих доказа:

НАТО нас није погодио.
Настављамо да живимо своје промашене животе.
Мирослав Средановић

Не просипајте семе!
Можда није семе раздора.
Војислав Трумпић

У подели рада нама је припало
да гајимо илузије.
Живојин Денчић

Будала је што и патриота –
сама се јавља!
Коста Павловић

Узалуд тражимо истину.
Изашла је на видело.
Милен Миливојевић

Иако ово нигде не води,
већ смо тамо.
Пеко Лаличић

Имамо излаз,
само су решетке уске.
Грујо Леро

Кад политичар има све – лопов је.
Кад нема ништа – будала је.
Милан Влајковић

Штрајк полицајаца није легалан.
Њих нема ко да бије.
Драган Матејић

Исусе, помози!
Жена ми опет прекрстила ноге.
Ђура Шефер Сремац

За оне који су сумњичави, ево доказа истог степена необоривости:

Година није била баш сушна.
А, баш тада земља је пукла.
Животије Д. Вучковић

Народ изабере оне који га после газе.
Неће наш народ да га било ко гази.
Мићо Лукић

За Србију би боље било
да је Лазар закаснио на Косово.
Миодраг Лазаревић

Много тога уради се под окриљем мрака.
Зато се дању ништа не види.
Душан Ђорђевић

Драстично ми је ослабио имунитет.
Нијесам више у власти!
Решад Султановић

Власт је главни производ избора,
а споредни мозга.
Милутин Млађеновић

Изгубио сам главу!
Молим поштеног налазача да ми врати капу.
Миле Гјоргјијоски

Када се голман испружио колико је дуг,
сви су жалили што је толико кратак.
Абдурахман Халиловић Ахил

Афоризам је траг који настаје
кад мисао зашкрипи у кривини вијуге мозга.
Слободан Ничић Манго

Ратни плен је подељен.
Једни су пунили џепове, а други гаће.
Момир Станисављевић

За оне које је лакше убиједити него увјерити, ево доказа од средње млађих и млађих афотекара, који свједоче да писање сјајних афоризама није само привилегија мало старијих:

Народе Србије, пробуди се!
Истекло је радно време.
Зоран Матић Мазос

Све радимо за проценат.
У кризи смо сто посто.
Жељко Марковић

Треба им нова изборна побједа.
Никако да нас докусуре.
Перица Јокић

Бринем о свом народу.
Морам и ја од нечега да живим.
Милан Бутрић Танкеш

Американци су нас бомбардовали.
Руси то раде обећањима.
Војкан Ристић

Није тачно да паметан пише,
а будала памти.
Има и будала које пишу.
Горан Радосављевић

Нашој Влади, капа доље!
Можда нам нешто и удијеле.
Динко Османчевић

Светска криза нам није ни до колена.
Окренули смо се наглавачке.
Владица Миленковић

Ако планету буде задесио смак света,
Срби и Хрвати ће се свађати
ко је први нестао.
Миодраг Стошић

Препуштајући вас ужитку читања вриједних афористичких остварења, што су их приређивачи одабрали у маниру истинских антологичара, а имајући у виду да је сатира, ипак, заслужено добила мјесто које је јој више него припада, цитирићу мага афористике Љубишу Манојловића: Гдје нема сатире – или је много врлина или је мало слободе! Закључите сами!

Илустрације на корицама су дело Николе Драгаша који је заједно са Решадом Султановићем учествовао са својим карикатурама у илустровању алманаха.

Иако удружење КУА „Артија“ углавном користи ћирилицу за своје објаве, књига која је штампана у тиражу од 500 примерака је приређена на латиници како би што боље била пласирана на ширем простору бивше Југославије одакле и долазе неки од аутора који су учествовали у овом издању.

Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити путем електронске поште: artija.kua@gmail.com, или преко било ког од објављених аутора.

До краја године у плану су промоције у више градова Србије.

Прво „Aртикулисање“ оправдало очекивања

Први Фестивал уметности „Артикулисање“ Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ својим алтернативним уметничким програмом оправдао очекивања и задовољио укусе неколико генерација које су градиле и подржавале урбану културу града Параћина, као и гостију из других градова, који су то вече 31. маја текуће 2012. године одлучили да дођу у клуб кафеа „ex Fontana“ у Параћину

На Фестивалу уметности "Артикулисање"

Као и свако дешавање, посебно у земљи Србији, почело је са закашњењем па је тако уместо у 19 програм „Артикулисања“ почео у 20 часова, што је само допринело да од самог старта и увек незахвалног првог наступа и „пробијања леда“ на било ком фестивалском дешавању посећеност буде прилично задовољавајућа.

Част да отвори „Артикулисање“, како је и најављено у програму Фестивала, а што је овом приликом чинила чланица КУА „Артија“ Алексина Ђорђевић, припала је Књижевном клубу „Текстура“ Студентско-кулутног центра из Ниша чији су чланови, и то: Горан Живковић, Јован Вељковић, Емилија Николић, Ђорђе Стојановић и Милица Вучковић, представили своја књижевна оставрења уједно представљајући и зборник урбане поезије „Торту кроз прозор“. Повремена пратећа гитара, члана „Текстуре“ Јована Вељковића, и бубањ, којим је ритам поезији давао Милош Петровић из групе „Black Night“, су само појачавали емоцију изговорених песама. А да би све било још поетски разноврсније побринуо се нишки реп састав „Стиховна индустрија“ који је у два наврата својом римом и ритмом размрдао све бројнију публику.

Књижевни клуб "Текстура" - представљање књижевних остварења

Реп састав "Стиховна индустрија"

А та бројна публика је постала још бројнија са самим почетком stand up комедије Срђана Динчића, сатиричара, stand up комичара и једног од сценариста емисије „Вече са Иваном Ивановићем“. Оправдано поверење које је публика дала Динчићу оправдао је и вратио увек оригиналном и више него занимљивом причом кроз шале и досетке што је изазивало гласан и масован смех и аплауз добро попуњеног клуба кафеа „ex Fontana“. Иначе, овај наступ ће остати забележен као прва stand up комедија изведена у Параћину.

Срђан Динчић - stand up комедија

Пројекција филма "Било једном у Параћину"

Након Динчићевог смехотресног наступа све се стишало како би на великом платну био приказан филм редитеља Бранка Радаковића „Било једном у Параћину“ о параћинској рок сцени, који је био приказан у Београду на овогодишњем Међународном фестивалу документарног филма „Белдокс“. Уз праћење филма и повременог коментарисања оног што се одвијало на великом платну уз присуство млађих и старијих генерација музичара, а међу којима је било и оних који су протагонисти истог, дошло се и до наступа рок групе „Black Night“ у саставу: Ђорђе Коцић (вокал и гитара), Петар Јовановић (бас гитара) и Милош Петровић (бубањ), и представљања њихове четири ауторске песме. Њихов убедљив наступ је прекинут само на тренутак како би Алексина Ђорђевић одјавила Фестивал и најавила after party журку која је почела онако како се и завршило „Артикулисање“.

Рок група "Black Night"

После after party „Black Night“ наступа састављеног од обрада рок стандарда, дошло се и до изненађења вечери када је на сцену ступио легенда параћинске рок музике Зоран Симић Фани са млађом екипом музичара где су између осталих песама одсвиране и добро познате песме групе „Фани бенд“ које су наишле на опште одушевљање свих љубитеља рок музике и ове групе. Да напоменемо и да је велики део филма „Било једном у Параћину“ управо посвећен овом бенду. А онда је на самом крају част да се попну на бину припала панк групи „Жбунт“, још једној групи млађе генерације која свој пут на рок сцени крчи ауторским песмама и која се захваљујући томе и нашла у поменутом филму Бранка Радаковића.

Све се завршило са истеком другог сата после поноћи, а Књижевно-уметничкој асоцијацији „Артија“ остаје питање и задатак како следеће године надмашити овогодишње „Артикулисање“.

Фестивал уметности „Артикулисање“ пропратиле су екипе локалне параћинске радио-телевизије „Канал М“, а тим поводом су са гостима учесницима Фестивала снимљени и прилози за потребе телевизије.

Отворена изложба карикатура Слободана Срдића

Дијалог Срдић-Срдић (фото: Миливоје Илић)

У Галерији Културног центра Параћин, у уторак 17. априла 2012. године у 19 часова и академских 15 минута, отворена је ретроспективна изложба карикатура Слободана Срдића из Смедерева, једног од најпродуктивнијих српских карикатуриста који својом карикатуром осликава стварност на себи својствен начин већ пуне 54 године.

Пред скоро 30 љубитеља карикатуре, које није омела неодлучна киша, припреме за праћење полуфинале утакмице Лиге шампиона у фудбалу Бајерн-Реал Мадрид, „Дневници“ националних телевизија и(ли), посебно, страначке активности у оквиру изборних кампања, изложбу је отворио Владица Миленковић, заступник Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“, који је у уводној речи нагласио да је изложба само наставак сарадње са Слободаном Срдићем чија је карикатура „Спомен трака“ била тема афористичарима на прошлогодишњем расписаном конкурсу Сатиричне позорнице „Жикишон“ чиме је сама манифестација још више добила на значају. На крају је најавом: „Слободан Срдић је ту пред вама, док смо сви ми у његовим карикатурама!“, реч добио аутор изложбе.

Владица Миленковић и Слободан Срдић

Срдић је у својој речи поменуо свој животни пут који му се укрштао с Параћином више година радећи у „комшијској“ Јагодини и себе представио као карикатуристу који је релативно касно „открио“ конкурсе и фестивале, али упркос томе стигао да добије и неколико престижних награда. Том приликом представио је и своју богато илустровану монографију објављену поводом 50 година бављења карикатуром.

О утисцима са изложбе најбоље говоре ведре и оне мање ведре карикатуре које су навукле осмехе на лица посетилаца уз неретко гласан смех, док се угодно ћаскање са Срдићем подразумевало.

Оправдан изостанак телевизијских екипа окупираних предизборним активностима није покварио слику ове по много чему посебне изложбе. Напослетку и плакати за најаву изложбе су дали свој скроман допринос „тапацирању“ параћинских огласних „печурки“.

Ретроспективна изложба карикатура Слободана Срдића биће отворена до 23. априла. Сасвим довољно времена за спознају карикатура у себи и око себе.

Иначе, ово је игром случаја прва активност коју је реализовала Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“, а у сарадњи са Културним центром Параћин.

Изглед каталога изложбе Слободана Срдића (прва страна)

Изглед каталога изложбе Слободана Срдића (друга страна)

Основано удружење Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“

Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“ je основана 29. фебруара 2012. године у Параћину, као невладино и непрофитно удружење које се бави остваривањем циљева у области књижевности, уметности и културе и делује на територији Републике Србије.

Удружење је настало по првобитној идеји параћинског сатиричара и песника Владице Миленковића коју је отпочео са реализацијом 2006. године покретањем веб сајта Артија.нет – електронски запис писане и визуелне уметности. Поред иницијатора идеје оснивачи удружења су штампар Србољуб Живковић и музички уметник Владан Јовановић, обојица из Параћина. За председника Удружења изабран је Владица Миленковић.

Више о удружењу и циљевима на страници О КУА Артија.

Књижевно-уметничка асоцијација АРТИЈА