Архиве категорија: Важно

Алманах афористичара АФОТЕКА

Објављен Алманах афористичара „Афотека“

Алманах афористичара АФОТЕКА

У поне­де­љак, 21. аву­ста 2012. годи­не, из штам­па­ри­је су иза­шли и први при­мер­ци Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“. Прву књи­гу у Библи­о­те­ци „Арти­ја“ при­ре­ди­ли су Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, која на укуп­но 105 стра­на садр­жи тач­но 435 афо­ри­за­ма, по 15 афо­ри­за­ма од 29 ауто­ра, и илу­стро­ва­на је са 31-ом кари­ка­ту­ром укљу­чу­ју­ћи и кори­це. Увод­ну реч је напи­сао Вла­ди­ца Милен­ко­вић, док је рецен­зент књи­ге Вељ­ко Рај­ко­вић који је и кумо­вао нази­ву алманаха.

Извод из увод­ног тек­ста „Улаз у Афо­те­ку“ Вла­ди­це Миленковића:

… О вели­чи­ни овог Алма­на­ха гово­ри енту­зи­ја­зам и спрем­ност афо­ри­сти­ча­ра да нешто више учи­не за афо­ри­сти­чар­ску сце­ну, и уоп­ште хумор и сати­ру на овим про­сто­ри­ма, не чека­ју­ћи и не оче­ку­ју­ћи да неко дру­ги нешто учи­ни за њих. Ови­ме су сви афо­ри­сти­ча­ри из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, који су узе­ли уче­шће, пока­за­ли да се уз мало добре воље и мало нов­ца може доћи до јед­ног ова­квог изда­ња о чијем ће ква­ли­те­ту, како укуп­но, тако и поје­ди­нач­но, нај­бо­љи суд дати чита­лач­ка публика.

Афо­ри­сти­ча­ри су сво­јим избо­ром афо­ри­за­ма, који су широ­ко темат­ски обу­хва­ти­ли нашу ван­вре­мен­ску сва­код­нев­ни­цу, при­ре­ђи­ва­чи­ма омо­гу­ћи­ли да дођу до нај­у­жег избо­ра афо­ри­за­ма сва­ког афо­ри­сти­ча­ра пона­о­соб, а да то не буде само пуко обја­вљи­ва­ње. Неки су одлу­чи­ли да чита­о­це под­се­те на сво­је већ дав­но обја­вље­не афо­ри­зме у аутор­ским збир­ка­ма или груп­ним изда­њи­ма, док су дру­ги желе­ли да их поча­сте сво­јим сасвим новим умо­тво­ри­на­ма и досет­ка­ма. На ово изда­ње не тре­ба гле­да­ти као на изда­ње анто­ло­гиј­ског типа. Сва­ки афо­ри­сти­чар који се нашао у Алма­на­ху пред­ста­вља само себе и свој рад, а у цели­ни ова­ква изда­ња могу само допри­не­ти да сва­ко поста­не још бољи афо­ри­сти­чар или потвр­ди­ти њихов ква­ли­тет. Поврх све­га, у Алма­на­ху су увр­ште­ни и афо­ри­зми рано пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и кари­ка­ту­ри­сте Зора­на Мати­ћа Мазо­са из њего­ве дру­ге књи­ге афо­ри­за­ма „Fuck You!“ која се није поја­ви­ла у штам­па­ном издању. …

Извод из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа „Пра­сак духа и духо­ви­то­сти“:

… Посли­је без­број апо­те­ка, отво­ре­на је и прва АФОТЕКА, гдје може­те да нађе­те око 450 разли­чи­тих љеко­ва исте гру­пе. Љеко­ви су афо­ри­зми, а гру­па – хумор и сати­ра, са већом дозом сати­рич­но­сти. Повољ­ност је што се могу узи­ма­ти без реце­па­та и у доза­ма које сами одре­ди­те. Љеко­ви су таквог саста­ва да се могу кори­сти­ти више пута. Кон­тра­ин­ди­ка­ци­ја има: посли­је сва­ког узи­ма­ња, осје­ћа­ће­те се духов­но испу­ње­ни­јим, што ће, макар на крат­ко, бити бра­на и од нај­ма­њег стре­са. А зна­мо, коли­ки се зна­чај, посеб­но у нездра­вим дру­штви­ма, при­да­је стре­су као узроч­ни­ку боле­сти, одно­сно опа­сно­сти, како по физич­ко, тако и по мен­тал­но здра­вље. Ако жели­те пре­вен­тив­но дје­ло­ва­ти, ево рецеп­та: Читај­те алма­нах АФОТЕКУ!…

… Ско­ро сви иза­бра­ни афо­ри­зми испу­ња­ва­ју једа­на­ест кри­те­ри­ју­ма за добар, одно­сно успје­шан афо­ри­зам, што их је ске­ни­рао проф. др Ђуро Шушњић: ума­њи­ва­ње зна­ча­ја или зна­че­ња; вели­ко се огле­да у малом; пре­у­ве­ли­ча­ва­ње; крат­ко­ћа или саже­тост; дво­сми­сле­ност или више­сми­сле­ност; миса­о­ност или пара­докс; изне­на­ђе­ње или жао­ка; пре­кор или кри­тич­ност; мудрост или поу­ка; игра рије­чи­ма; нади­ла­же­ње локал­них усло­ва мје­ста и времена.

Ево нео­бо­ри­вих доказа:

НАТО нас није погодио.
Наста­вља­мо да живи­мо сво­је про­ма­ше­не животе.
Миро­слав Средановић

Не про­си­пај­те семе!
Можда није семе раздора.
Воји­слав Трумпић

У поде­ли рада нама је припало
да гаји­мо илузије.
Живо­јин Денчић

Буда­ла је што и патриота –
сама се јавља!
Коста Павло­вић

Уза­луд тра­жи­мо истину.
Иза­шла је на видело.
Милен Мили­во­је­вић

Иако ово нигде не води,
већ смо тамо.
Пеко Лали­чић

Има­мо излаз,
само су решет­ке уске.
Гру­јо Леро

Кад поли­ти­чар има све – лопов је.
Кад нема ништа – буда­ла је.
Милан Влај­ко­вић

Штрајк поли­ца­ја­ца није легалан.
Њих нема ко да бије.
Дра­ган Матејић

Ису­се, помози!
Жена ми опет пре­кр­сти­ла ноге.
Ђура Шефер Сремац

За оне који су сум­њи­ча­ви, ево дока­за истог сте­пе­на необоривости:

Годи­на није била баш сушна.
А, баш тада земља је пукла.
Живо­ти­је Д. Вучковић

Народ иза­бе­ре оне који га после газе.
Неће наш народ да га било ко гази.
Мићо Лукић

За Срби­ју би боље било
да је Лазар зака­снио на Косово.
Мио­драг Лазаревић

Мно­го тога ура­ди се под окри­љем мрака.
Зато се дању ништа не види.
Душан Ђор­ђе­вић

Дра­стич­но ми је осла­био имунитет.
Није­сам више у власти!
Решад Сул­та­но­вић

Власт је глав­ни про­и­звод избора,
а спо­ред­ни мозга.
Милу­тин Млађеновић

Изгу­био сам главу!
Молим поште­ног нала­за­ча да ми вра­ти капу.
Миле Гјор­гји­јо­ски

Када се гол­ман испру­жио коли­ко је дуг,
сви су жали­ли што је толи­ко кратак.
Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил

Афо­ри­зам је траг који настаје
кад мисао зашкри­пи у кри­ви­ни вију­ге мозга.
Сло­бо­дан Ничић Манго

Рат­ни плен је подељен.
Јед­ни су пуни­ли џепо­ве, а дру­ги гаће.
Момир Ста­ни­са­вље­вић

За оне које је лак­ше уби­је­ди­ти него увје­ри­ти, ево дока­за од сред­ње мла­ђих и мла­ђих афо­те­ка­ра, који свје­до­че да писа­ње сјај­них афо­ри­за­ма није само при­ви­ле­ги­ја мало старијих:

Наро­де Срби­је, про­бу­ди се!
Исте­кло је рад­но време.
Зоран Матић Мазос

Све ради­мо за проценат.
У кри­зи смо сто посто.
Жељ­ко Марковић

Тре­ба им нова избор­на побједа.
Ника­ко да нас докусуре.
Пери­ца Јокић

Бри­нем о свом народу.
Морам и ја од нече­га да живим.
Милан Бутрић Танкеш

Аме­ри­кан­ци су нас бомбардовали.
Руси то раде обећањима.
Вој­кан Ристић

Није тач­но да паме­тан пише,
а буда­ла памти.
Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Нашој Вла­ди, капа доље!
Можда нам нешто и удијеле.
Дин­ко Османчевић

Свет­ска кри­за нам није ни до колена.
Окре­ну­ли смо се наглавачке.
Вла­ди­ца Миленковић

Ако пла­не­ту буде заде­сио смак света,
Срби и Хрва­ти ће се свађати
ко је први нестао.
Мио­драг Стошић

Пре­пу­шта­ју­ћи вас ужит­ку чита­ња ври­јед­них афо­ри­стич­ких оства­ре­ња, што су их при­ре­ђи­ва­чи ода­бра­ли у мани­ру истин­ских анто­ло­ги­ча­ра, а има­ју­ћи у виду да је сати­ра, ипак, заслу­же­но доби­ла мје­сто које је јој више него при­па­да, цити­ри­ћу мага афо­ри­сти­ке Љуби­шу Маној­ло­ви­ћа: Гдје нема сати­ре – или је мно­го врли­на или је мало сло­бо­де! Закљу­чи­те сами!

Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма су дело Нико­ле Дра­га­ша који је зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем уче­ство­вао са сво­јим кари­ка­ту­ра­ма у илу­стро­ва­њу алманаха.

Иако удру­же­ње КУА „Арти­ја“ углав­ном кори­сти ћири­ли­цу за сво­је обја­ве, књи­га која је штам­па­на у тира­жу од 500 при­ме­ра­ка је при­ре­ђе­на на лати­ни­ци како би што боље била пла­си­ра­на на ширем про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је ода­кле и дола­зе неки од ауто­ра који су уче­ство­ва­ли у овом издању.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске поште: artija.kua@gmail.com, или пре­ко било ког од обја­вље­них аутора.

До кра­ја годи­не у пла­ну су про­мо­ци­је у више гра­до­ва Србије.

Фестивал уметности "Артикулисање"

Прво „Aртикулисање“ оправдало очекивања

Први Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ сво­јим алтер­на­тив­ним умет­нич­ким про­гра­мом оправ­дао оче­ки­ва­ња и задо­во­љио уку­се неко­ли­ко гене­ра­ци­ја које су гра­ди­ле и подр­жа­ва­ле урба­ну кул­ту­ру гра­да Пара­ћи­на, као и гости­ју из дру­гих гра­до­ва, који су то вече 31. маја теку­ће 2012. годи­не одлу­чи­ли да дођу у клуб кафеа „ex Fontana“ у Параћину

Фестивал уметности "Артикулисање"

На Фести­ва­лу умет­но­сти "Арти­ку­ли­са­ње"

Као и сва­ко деша­ва­ње, посеб­но у земљи Срби­ји, поче­ло је са зака­шње­њем па је тако уме­сто у 19 про­грам „Арти­ку­ли­са­ња“ почео у 20 часо­ва, што је само допри­не­ло да од самог стар­та и увек неза­хвал­ног првог насту­па и „про­би­ја­ња леда“ на било ком фести­вал­ском деша­ва­њу посе­ће­ност буде при­лич­но задовољавајућа.

Част да отво­ри „Арти­ку­ли­са­ње“, како је и наја­вље­но у про­гра­му Фести­ва­ла, а што је овом при­ли­ком чини­ла чла­ни­ца КУА „Арти­ја“ Алек­си­на Ђор­ђе­вић, при­па­ла је Књи­жев­ном клу­бу „Тек­сту­ра“ Сту­дент­ско-кулут­ног цен­тра из Ниша чији су чла­но­ви, и то: Горан Жив­ко­вић, Јован Вељ­ко­вић, Еми­ли­ја Нико­лић, Ђор­ђе Сто­ја­но­вић и Мили­ца Вуч­ко­вић, пред­ста­ви­ли сво­ја књи­жев­на оста­вре­ња ујед­но пред­ста­вља­ју­ћи и збор­ник урба­не пое­зи­је „Тор­ту кроз про­зор“. Повре­ме­на пра­те­ћа гита­ра, чла­на „Тек­сту­ре“ Јова­на Вељ­ко­ви­ћа, и бубањ, којим је ритам пое­зи­ји давао Милош Петро­вић из гру­пе „Black Night“, су само поја­ча­ва­ли емо­ци­ју изго­во­ре­них песа­ма. А да би све било још поет­ски раз­но­вр­сни­је побри­нуо се нишки реп састав „Сти­хов­на инду­стри­ја“ који је у два навра­та сво­јом римом и рит­мом раз­мр­дао све број­ни­ју публику.

Фестивал уметности "Артикулисање"

Књи­жев­ни клуб "Тек­сту­ра" - пред­ста­вља­ње књи­жев­них остварења

Фестивал уметности "Артикулисање"

Реп састав "Сти­хов­на индустрија"

А та број­на публи­ка је поста­ла још број­ни­ја са самим почет­ком stand up коме­ди­је Срђа­на Дин­чи­ћа, сати­ри­ча­ра, stand up коми­ча­ра и јед­ног од сце­на­ри­ста еми­си­је „Вече са Ива­ном Ива­но­ви­ћем“. Оправ­да­но пове­ре­ње које је публи­ка дала Дин­чи­ћу оправ­дао је и вра­тио увек ори­ги­нал­ном и више него зани­мљи­вом при­чом кроз шале и досет­ке што је иза­зи­ва­ло гла­сан и масо­ван смех и апла­уз добро попу­ње­ног клу­ба кафеа „ex Fontana“. Ина­че, овај наступ ће оста­ти забе­ле­жен као прва stand up коме­ди­ја изве­де­на у Параћину.

Фестивал уметности "Артикулисање"

Срђан Дин­чић - stand up комедија

Фестивал уметности "Артикулисање"

Про­јек­ци­ја фил­ма "Било јед­ном у Параћину"

Након Дин­чи­ће­вог сме­хо­тре­сног насту­па све се сти­ша­ло како би на вели­ком плат­ну био при­ка­зан филм реди­те­ља Бран­ка Рада­ко­ви­ћа „Било јед­ном у Пара­ћи­ну“ о пара­ћин­ској рок сце­ни, који је био при­ка­зан у Бео­гра­ду на ово­го­ди­шњем Међу­на­род­ном фести­ва­лу доку­мен­тар­ног фил­ма „Бел­докс“. Уз пра­ће­ње фил­ма и повре­ме­ног комен­та­ри­са­ња оног што се одви­ја­ло на вели­ком плат­ну уз при­су­ство мла­ђих и ста­ри­јих гене­ра­ци­ја музи­ча­ра, а међу који­ма је било и оних који су про­та­го­ни­сти истог, дошло се и до насту­па рок гру­пе „Black Night“ у саста­ву: Ђор­ђе Коцић (вокал и гита­ра), Петар Јова­но­вић (бас гита­ра) и Милош Петро­вић (бубањ), и пред­ста­вља­ња њихо­ве чети­ри аутор­ске песме. Њихов убе­дљив наступ је пре­ки­нут само на тре­ну­так како би Алек­си­на Ђор­ђе­вић одја­ви­ла Фести­вал и наја­ви­ла after party жур­ку која је поче­ла она­ко како се и завр­ши­ло „Арти­ку­ли­са­ње“.

Фестивал уметности "Артикулисање"

Рок гру­па "Black Night"

После after party „Black Night“ насту­па саста­вље­ног од обра­да рок стан­дар­да, дошло се и до изне­на­ђе­ња вече­ри када је на сце­ну сту­пио леген­да пара­ћин­ске рок музи­ке Зоран Симић Фани са мла­ђом еки­пом музи­ча­ра где су изме­ђу оста­лих песа­ма одсви­ра­не и добро позна­те песме гру­пе „Фани бенд“ које су наи­шле на опште оду­ше­вља­ње свих љуби­те­ља рок музи­ке и ове гру­пе. Да напо­ме­не­мо и да је вели­ки део фил­ма „Било јед­ном у Пара­ћи­ну“ упра­во посве­ћен овом бен­ду. А онда је на самом кра­ју част да се поп­ну на бину при­па­ла панк гру­пи „Жбунт“, још јед­ној гру­пи мла­ђе гене­ра­ци­је која свој пут на рок сце­ни крчи аутор­ским песма­ма и која се захва­љу­ју­ћи томе и нашла у поме­ну­том фил­му Бран­ка Радаковића.

Све се завр­ши­ло са исте­ком дру­гог сата после поно­ћи, а Књи­жев­но-умет­нич­кој асо­ци­ја­ци­ји „Арти­ја“ оста­је пита­ње и зада­так како сле­де­ће годи­не над­ма­ши­ти ово­го­ди­шње „Арти­ку­ли­са­ње“.

Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње“ про­пра­ти­ле су еки­пе локал­не пара­ћин­ске радио-теле­ви­зи­је „Канал М“, а тим пово­дом су са гости­ма уче­сни­ци­ма Фести­ва­ла сни­мље­ни и при­ло­зи за потре­бе телевизије.

Дијалог Срдић-Срдић

Отворена изложба карикатура Слободана Срдића

Дијалог Срдић-Срдић

Дија­лог Срдић-Срдић (фото: Мили­во­је Илић)

У Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, у уто­рак 17. апри­ла 2012. годи­не у 19 часо­ва и ака­дем­ских 15 мину­та, отво­ре­на је ретро­спек­тив­на изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва, јед­ног од нај­про­дук­тив­ни­јих срп­ских кари­ка­ту­ри­ста који сво­јом кари­ка­ту­ром осли­ка­ва ствар­ност на себи свој­ствен начин већ пуне 54 године.

Посетиоци на отварању изложбе карикатура Слободана Срдића

Пред ско­ро 30 љуби­те­ља кари­ка­ту­ре, које није оме­ла нео­длуч­на киша, при­пре­ме за пра­ће­ње полу­фи­на­ле утак­ми­це Лиге шам­пи­о­на у фуд­ба­лу Бајерн-Реал Мадрид, „Днев­ни­ци“ наци­о­нал­них теле­ви­зи­ја и(ли), посеб­но, стра­нач­ке актив­но­сти у окви­ру избор­них кам­па­ња, изло­жбу је отво­рио Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, који је у увод­ној речи нагла­сио да је изло­жба само наста­вак сарад­ње са Сло­бо­да­ном Срди­ћем чија је кари­ка­ту­ра „Спо­мен тра­ка“ била тема афо­ри­сти­ча­ри­ма на про­шло­го­ди­шњем рас­пи­са­ном кон­кур­су Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“ чиме је сама мани­фе­ста­ци­ја још више доби­ла на зна­ча­ју. На кра­ју је нај­а­вом: „Сло­бо­дан Срдић је ту пред вама, док смо сви ми у њего­вим кари­ка­ту­ра­ма!“, реч добио аутор изложбе.

Владица Миленковић и Слободан Срдић - отварање изложбе

Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Сло­бо­дан Срдић

Срдић је у сво­јој речи поме­нуо свој живот­ни пут који му се укр­штао с Пара­ћи­ном више годи­на раде­ћи у „ком­шиј­ској“ Јаго­ди­ни и себе пред­ста­вио као кари­ка­ту­ри­сту који је рела­тив­но касно „открио“ кон­кур­се и фести­ва­ле, али упр­кос томе сти­гао да доби­је и неко­ли­ко пре­сти­жних награ­да. Том при­ли­ком пред­ста­вио је и сво­ју бога­то илу­стро­ва­ну моно­гра­фи­ју обја­вље­ну пово­дом 50 годи­на бавље­ња карикатуром.

О ути­сци­ма са изло­жбе нај­бо­ље гово­ре ведре и оне мање ведре кари­ка­ту­ре које су наву­кле осме­хе на лица посе­ти­ла­ца уз нерет­ко гла­сан смех, док се угод­но ћаска­ње са Срди­ћем подразумевало.

Изложба карикатура Слободана Срдића

Оправ­дан изо­ста­нак теле­ви­зиј­ских еки­па оку­пи­ра­них пред­и­збор­ним актив­но­сти­ма није поква­рио сли­ку ове по мно­го чему посеб­не изло­жбе. Напо­слет­ку и пла­ка­ти за нај­а­ву изло­жбе су дали свој скро­ман допри­нос „тапа­ци­ра­њу“ пара­ћин­ских огла­сних „печур­ки“.

Ретро­спек­тив­на изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа биће отво­ре­на до 23. апри­ла. Сасвим довољ­но вре­ме­на за спо­зна­ју кари­ка­ту­ра у себи и око себе.

Ина­че, ово је игром слу­ча­ја прва актив­ност коју је реа­ли­зо­ва­ла Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“, а у сарад­њи са Кул­тур­ним цен­тром Параћин.

Изглед каталога изложбе Слободана Срдића

Изглед ката­ло­га изло­жбе Сло­бо­да­на Срди­ћа (прва страна)

Изглед каталога изложбе Слободана Срдића

Изглед ката­ло­га изло­жбе Сло­бо­да­на Срди­ћа (дру­га страна)

КУА АРТИЈА

Основано удружење Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“

КУА АРТИЈАКњи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ je осно­ва­на 29. фебру­а­ра 2012. годи­не у Пара­ћи­ну, као невла­ди­но и непро­фит­но удру­же­ње које се бави оства­ри­ва­њем циље­ва у обла­сти књи­жев­но­сти, умет­но­сти и кул­ту­ре и делу­је на тери­то­ри­ји Репу­бли­ке Србије.

Удру­же­ње је наста­ло по прво­бит­ној иде­ји пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и песни­ка Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа коју је отпо­чео са реа­ли­за­ци­јом 2006. годи­не покре­та­њем веб сај­та Артија.нет – елек­трон­ски запис писа­не и визу­ел­не умет­но­сти. Поред ини­ци­ја­то­ра иде­је осни­ва­чи удру­же­ња су штам­пар Србо­љуб Жив­ко­вић и музич­ки умет­ник Вла­дан Јова­но­вић, обо­ји­ца из Пара­ћи­на. За пред­сед­ни­ка Удру­же­ња иза­бран је Вла­ди­ца Миленковић.

Више о удру­же­њу и циље­ви­ма на стра­ни­ци О КУА Арти­ја.