Прво­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ на тему „Сре­ћа у несрећи“:

СРЕЋА У НЕСРЕЋИ (НАУК СИНОВЦУ)

Имао сам сре­ћу у несрећи
да сам био лопов понајвећи
у тре­нут­ку кад је нека блеса
хтје­ла глу­мит’ Ели­о­та Неса…

Та буда­ла мисли­ла да груне
без зале­ђа и на нас тајкуне…

***
Пара врти гдје бур­ги­ја неће.
жао ми га – није им’о среће…
Ал’ је им’о сре­ћу у несрећи,
па не скон­ча к`о дру­ги у врећи…

Сад се лије­чи у дил­ка­ри некој
под катан­цем, од Бога далекој…

***
Зато добро упам­ти, синовац:
Прав­де има, ал’ је прав­да новац…
Сто­га вје­руј – није лако красти,
чак и кад су сви тво­ји на власти…

Чим се мало, ко ђоја, ојача –
сва­ка бена хоће од колача…

***
Поред срп­ске иза­бра­не власти
бити лопов – пита­ње је части.
Да те сва­ки трак­тор не преоре,
мораш бити на опре­зу горе…

Несре­ћа је што хва­та­ју, брале,
ал’ је сре­ћа што там­ни­че мале.

***
Не схва­та­ју само они глупи
да се сре­ћа овдје лако купи.
Новој вла­сти тут­неш дви­је-три гуте,
па у руци држиш све адуте
за тре­ну­так кад ће нека блеса
хтјет’ одглу­мит’ Ели­о­та Неса…

Зато, сине, без каја­ња мећи –
ако желиш сре­ћу у несрећи.

Мила­дин Берић (Бања Лука, РС, БиХ)