Дру­го­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ на тему „Сре­ћа у несрећи“:

ПОЛИТИЧКА УСПАВАНКА

Пред­сед­ник сам држа­ве, оче­ку­јем госте,
пар­ти­је са цен­зу­сом хоће да ми напакосте.
Десет малих пар­ти­ја село на мој кревет,
јед­ну сам уга­сио, оста­ло их девет.
Девет малих пар­ти­ја, још не зна­ју ко сам,
БИА јед­ну раз­бу­ца­ла, оста­ло их осам.
Осам малих пар­ти­ја, ја их мрко гледам,
један лидер пао на кока­ин, оста­ло их седам.
Седам малих пар­ти­ја, нису чули вест,
како Курир јавља, оста­ло их шест.
Шест малих пар­ти­ја, чуо за њих свет,
Амба­са­де оди­гра­ше да их буде пет.
Пет малих пар­ти­ја, про­паст мени прети,
НВО се огла­си­ше, оста­ше их четири.
Чети­ри мале пар­ти­је, бес у мени ври,
нави­ја­чи, помо­зи­те, да их буду три.
Три мале пар­ти­је, обе­ћа­вам све, камионе,
шле­пе­ре и управ­не одбо­ре, да оста­ну две.
Две мале пар­ти­је, цен­зус им је бедан,
лиде­ри се поџа­па­ше, оста­де ми један.
Тај је лидер јед­на испу­ше­на лула,
тако да је сад пар­ти­ја у скуп­шти­ни – нула!
Тако у сва­ком мандату,
после ова­квих дого­во­ра не боли ме глава,
сад је све у реду, може мир­но да се спава.

Дејан Андре­јић (Кру­ше­вац)