Параћински медији о „Изложби о Жикишону: хумор и сатира некад – а сад?“, одржаној у оквиру манифестације „Ноћ музеја“ 16. маја 2015. године…
Део чланка посвећен манифестацији „Ноћ музеја“ у 232. броју Билтена Општине Параћин, објављеном 21. маја:
ТВ извештај Одсека за информисање Општинске управе општине Параћин за „Вести“ 18. маја:
У Галерији „У пролазу“ Библиотеке „Др Вићентије Ракић“ у Параћину, у суботу 16. маја у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, отворена је „Изложба о Жикишону: хумор и сатира некад – а сад?“. Свему је претходио нестанак четири изложбене репродукције…
Дуго очекивана изложба посвећена Жикишону није почела онако како се очекивало, јер су у току дана са изложбених паноа нестале четири одштампане репродукције страница хумористичко-сатиричних листова којима је Живојин Павловић Жикишон представљен по први пут његовим Параћинцима у својству уредника и аутора. На срећу, изложба је садржала 32 репродукције, тако да посетиоци изложбе нису били закинути за потпунији утисак о Жикишоновом раду и делу.
На месту несталих репродукција постављене су умањене црно-беле верзије страница и на предлог Миливоја Илића Миленцета, познатог параћинског фотографа, остављена духовита порука:
Драги „колекционари“, ви који волите и цените истину и правду у облику сатире: „Не крадите ми експонате! Ако васкрснем, биће свашта и којешта!“ – Жикишон
Али, вратимо се лепшој страни изложбе…
На отварању изложбе говорили су директорка библиотеке Лепосава Иванковић, заступник КУА „Артија“ Владица Миленковић и књижевник Ђорђе Петковић.
После уводне речи и апела Лепосаве Иванковић да овакве ствари као што је крађа нечега што преставља и што се ради за опште културно добро не би требало више да се дешава и да је Жикишон за живота већ једном покраден и оштећен, најавила је креатора и дизајнера изложбе Владицу Миленковића који је публику детаљније упознао са изложеним репродукцијама и са тим како је дошло до прикупљања материјала који спада у културну баштину града на Црници – Параћина.
Да подсетимо, изложба се састоји од репродукција страница листова „Хумор“ и „Шибало“ и „хуморовог“ подлистка „Битанга“, објављиваних од 1921. до 1923. године, а материјал који је чини прикупио је за живота параћински карикатуриста и сатиричар Зоран Матић Мазос (1960-2010) од Жикишонових наследника. Овом приликом изложба је употпуњена приказивањем свих архивираних страница, укупно њих 176, на великом монитору, док су у изложбеним витринама могле да се погледају лична и друга документа из живота и рада Живојина Павловића Жикишона, као и једна од књига штампаних у његовој штампарији.
Жикишонов епиграм је био посвећен неком ондашњем писцу сонетних венеца и гласи:
Читаоче. Чик погоди,
Ко је тај поета,
Који плете и на води
Венце од сонета?
Изложбу су организовали Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“ и Библиотека „Др Вићентије Ракић“, а део је пројекта „Обележавање 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона“ који је подржала Општина Параћин преко расписаног конкурса за пројекте у култури.
Изложба ће бити постављена до даљњег, или до нестајања још неког експоната.
(Фотографије: Ђорђе Васић, Лепосава Иванковић и Владица Миленковић)
„Изложба о Жикишону: хумор и сатира некад – а сад?“ је назив изложбе обухваћене пројектом „Обележавање 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона“ која ће бити отворена у оквиру манифестације „Ноћ музеја“ 16. маја 2015. у 19 часова у Галерији „У пролазу“ Библиотеке „Др Вићентије Ракић“ у Параћину…
По много чему ова посебна изложба, „Изложба о Жикишону: хумор и сатира некад – а сад?“ садржи дигитално одштампане, потпуно верне оригиналу, одабране насловнице и странице из хумористичко-сатиричних листова „Хумор“ и „Шибало“ и „хуморовог“ подлистка „Битанга“, објављиваних од 1921. до 1923. године под уредништвом Живојина Павловића Жикишона. Други део изложбе ће чинити фотографије и лични и други документи из Жикишоновог живота и рада, који ће уз неколико оригиналних страница поменутих листова красити изложбене витрине параћинске библиотеке 16. маја у „Ноћи музеја“.
Идући у корак с технологијом, за приказивање више материјала (и оног који није штампани део изложбе) биће постављен велики монитор на коме ће се наизменично приказивати архивиране странице Жикишонових листова, а заинтересовани ће моћи и преко компјутера да детаљније прелистају ову архиву, не тако велику, али свакако јединствену и вредну, посебно за општину Параћин.
На отварању изложбе ће говорити представници организатора изложбе, у име Библиотеке „Др Вићентије Ракић“ директорка Лепосава Иванковић и у име Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ заступник Владица Миленковић, који је уједно и креатор и дизајнер изложбе. Своје присуство и говор је најавио и параћински књижевник Ђорђе Петковић.
Захваљујући Општини Параћин и подржаном пројекту у култури „Обележавање 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона“, грађани Параћина и гости из других градова имаће прилике да по први пут виде нешто више из живота и дела рођеног Параћинца познатог под надимком Жикишон.
Штампани део изложбе о Жикишону намерни и случајни посетиоци зграде библиотеке моћи ће да погледају и наредних дана.
Осим библиотеке, у Параћину ће дванаеста „Ноћ музеја“ бити обележена активностима Завичајног музеја Параћин, Културног центра Параћин и Музичке школе „Миленко Живковић“.
Извештај са параћинске промоције књиге „Ћути и пливај“ Нинуса Несторовића, најбоље књиге афоризама 2014. године на српском језику, објављен је 7. маја 2015. године у 231. броју Билтена Општине Параћин…
Књига „Ћути и пливај“ је објављена у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“.
Промоција је одржана 21. априла у Галерији Културног центра Параћин.
Књиге објављене у последњих годину дана у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ представљене су првог дана манифестације „Дани хумора и сатире 2015“ у Зајечару…
Изложба „Изађи на црту“, која обухвата портрете писаца и уметника које је Ћеличанин изазвао цртежом или они њега својим стваралаштвом, биће постављена закључно са манифестацијом „Ноћ музеја“, до 16. маја.
Следећег дана, у среду 29. априла, одржано је „Вече афоризма“ на којем су своје афоризме читали Александар Чотрић, Александар Баљак и Драгутин Минић Карло из Београда, Владица Миленковић из Параћина, Милен Миливојевић из Бора и Живојин Денчић из Зајечара.
Организациони одбор Сатиричне позорнице „Жикишон“ Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ расписује конкурс сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2015“…
Конкурс се састоји из три категорије: афоризми, сатирично-хумористична песма и сатирично-хумористична прича. На конкурс слати до 15 афоризама (не мање од 10) на тему „Пу, спас за све нас“, док је за песму и причу тема слободна, а слати једну песму (до једне куцане стране) и(ли) једну причу (до две куцане стране), под шифром и са краћом биографијом у посебној коверти, на адресу:
Културни центар Параћин
(за конкурс Жикишон 2015)
ул. Бранка Крсмановића 45
35250 Параћин
Република Србија
или на електронску адресу: zikison@gmail.com, под следећим условима:
Радове потписане шифром слати у Word документу (doc или docx формату), са стандардним фонтовима који подржавају „наша“ слова (Arial, Times New Roman, Verdana, Tahoma, Cambria, Calibri..), величине 12 и са проредом вредности 1.0, у једној поруци под насловом „За конкурс Жикишон 2015“, док у поруци чији је наслов изабрана шифра (нпр. Писац без речи, или нешто друго) послати податке о аутору уз кратку биографију на електронску адресу: artija.kua@gmail.com. Обе поруке, и са радовима и са разрешењем шифре, морају бити послате са исте адресе.
Један аутор може слати радове само под једном шифром! Радови који нису послати под наведеним условима конкурса неће се узимати у обзир.
Одлука о наградама биће донесена на основу бодовања трочланог жирија. У категорији „Афоризми“ награђује се серија афоризама, а у све три категорије биће награђен по један најбољи рад признањем (метални лого Сатиричне позорнице Жикишон) и повељом „Жикишон“, као и другим пригодним поклонима, док ће ауторима још по два рада из сваке категорије бити уручене или послате дипломе уз по једну књигу Библиотеке Артија. Организатор задржава право да у свакој категорији додели мање награда од предвиђених у случају да радови према бодовању жирија не задовољавају квалитетом.
Специјална награда конкурса „Зоран Матић Мазос“ биће додељена оном ко најдуховитије и најпрецизније једним афоризмом опише карикатуру чији је аутор Никола Оташ. У случају да пристигне више афоризама од истог аутора, у обзир ће бити узет први у низу. Награда се састоји од дипломе и карикатуре која је тема ове награде, а која ће бити изложбено опремљена.
Карикатура аутора Николе Оташа, тема конкурса „Живојин Павловић Жикишон 2015“
Конкурс је отворен до 31. августа 2015. године, а резултати конкурса ће бити објављени у другој половини септембра.
Радови приспели поштом се не враћају, а изабрани ће бити публиковани на блогу „Жикишон“ (blog.zikison.net). Организатор конкурса задржава право објављивања књиге са приспелим радовима.
Фестивал сатире и хумора „Сатирична позорница Жикишон 2015“, који је као и конкурс део пројекта „Обележавање 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона“ финансираног средствима намењеним пројектима у култури општине Параћин, предвиђено је да буде одржан у новембру у Параћину, када ће бити уручене награде и презентовани најбољи радови.
За додатне информације обратити се на електронску адресу: artija.kua@gmail.com.
Више о животу и раду Жикишона и Мазоса на веб сајту zikison.net.
Владица Миленковић,
заступник КУА „Артија“
и Сатиричне позорнице „Жикишон“
Параћин, 30. април 2015.
У оквиру „Дана хумора и сатире 2015“ у Зајечару ће бити предствљена издања Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ објављена у последњих годину дана.
Прве вечери зајечарских „Дана хумора и сатире 2015“, у уторак 28. априла од 19 часова, у Меморијалу „Никола Пашић“ биће представљена издања Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“, међу којима су књиге афоризама: „Таштина таштина“ Горана Радосављевића, „Сизифе, промени руку“ Павице Вељовић, „Небесна књига“ приређивача Селадона Павловића, „Ћути и пливај“ Нинуса Несторовића, „Човече на свом месту, помери се“ Србе Павловића и тек објављена књига „Воштена интелигенција“ Братислава Костадинова, као и књига поезије „Артикулисање“ и књига награђених и запажених радова са конкурса сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон“ – „Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013“.
Представљању књига претходиће отварање изложбе портрет-карикатура „Изађи на црту“ Горана Ћеличанина, а следећег дана, у среду 29. априла од 19 часова, биће одржано „Вече афоризма“ на коме ће поред Александра Баљка, Драгутина Минића Карла и Александра Чотрића из Београда, Милена Миливојевића из Бора и Живојина Денчића из Зајечара, наступити и члан КУА „Артија“, сатиричар Владица Миленковић.
Библиотека Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ је богатија за још једну књигу, дванаесту по реду, а прву књигу афоризама Братислава Костадинова која носи назив „Воштена интелигенција“.
Рецензент књиге „Воштена интелигенција“ је крушевачки афористичар Ивко Михајловић који је под насловом „Поштено воштена интелигенција“ написао:
Крушевачка, а богами и српска хумористчко-сатирична сцена, добила је ново име у лику Братислава Костадинова. Он не спада у ауторе који су прерано оштрили перо, већ је свој списатељски дар „препознао“ после своје тридесете године. Можда је тако и боље, што његов пример и потврђује. Афоризам, тај сатирични зврк наше књижевности, као добар комад њајбољег меса, мами ауторе. Није му одолео ни Костадинов. Феноменални Станислав Јежи Лец, пишући своје сјајне афоризме, рекао је и ово: „До дубине мисли треба се попети“. То је себи као задатак поставио и наш аутор. Његово четворогодишње писање уродило је плодом, па нам је на читалачки тањир понудио своје прво сатирично штиво. Афоризам као „крхотине мисли које боду у очи“ (Габријел Лауб) добар су начин дефиниције свих негативних појава којима обилује и наше поднебље. На самом почетку књиге одмах ми је запао за око афоризам „Немам своје мишљење, али ћу поднети захтев за добијање“, а уперен је према онима који по своје мишљење стално иду у неке „базе“ мишљења.
Добри афоризми су они који се измигоље из већине „обичних“, па се испрсе и наметну читаоцу. Афористичари, ти „лењи приповедачи“, како рече Душко Радовић, као да желе да под врцави скут афоризма ставе читав свет. Хумор и сатира су добри медикаменти за психички мир, али Костадинов каже: „Ако имате душу, не брините. Њено одстрањивање је рутинско“. Смисао за хумор је одраз доброг менталног здравља, а душа је та госпођа која је често на удару, баш од стране оних који су са њом у тешком дефициту. Оно што Братиславу солидно полази за руком и пером су дефиниције. Он за партије каже да су „инкубатори мућкова“, што оне најчешће и јесу. Његови кратки афоризми су посебно добри, онако реско секу и као на длану нуде јасну и лепу мисао: „Имам шесто чуло. Гладне очи“. А у свеопштем мутљагу и финансијској поледици, очи су често гладне. О нашем финансијском краху говори и овај афоризам: „Буџет је млаћење празне сламарице“. А празне су нам не само сламарице, већ за њима каскају и нада и оптимизам и рањена душа.
И како онда бити вољан да правиш нове кораке у животу, ако је сивило једина светлост која нам се нуди. То гураво психо-социјално стање Костадинов овако дефинише: „Осећам се срећно и задовољно, али ме лекари уверавају да су то само пролазне тегобе“. Добар пример ироније у служби афоризма! И поред тога што многи мисле да је афоризам лако писати, он је у суштини врло захтевна књижевна форма. У тој краткоћи сабити велику мисао јесте право мајсторство, а то могу само највештији. Наш аутор се полако, али сигурно, приближава сазвежђу озбиљних аутора, а то потврђује и овај афоризам: „Корупција је заразна. Преноси се путем фотеље“. Политика, то прокажено занимање, често је на удару афористичара. А како и не би, када нам она немилице трасира судбину и директно утиче на квалитет овог јединог живота који имамо. „Само у политици рђа није за старо гвожђе“, саопштава нам Костадинов. Каријера по сваку цену, па ударај по неистомишљеницима и бацај их около као зрело класје. О тим надобудним персонама, о власницима нашег људског интегритета, аутор ове збирке говори и на овај начин: „Глуп сам и неспособан. Колико знам и умем“, дочаравајући нам сву алавост за уздама и полугама власти, не обазирући се на сопствени људски и духовни кредибилитет.
У времену у коме се људскост баца под ноге, где бахатост високо диже своју заставу, пишу се афоризми на које мало ко обраћа пажњу, али који најбоље осликавају насталу летаргију. „Сви смо у истом строју. Нервно растројених“, каже Костадинов. О духовном парлогу, о оазама безнађа, о безидејности и људском несналажењу, о заглављености у раљама мафијашких кланова, о убеућености и бесперпективности младих људи, сликовито говори афоризам: „Некада су се деца играла жмурке, а данас сачекуше“. Они који би требало да буду луче и светионици друштва, та интелигенција која би требало да неуморно тегли напред, све више и дубље упада у духовни парлог. Некад су је звали и поштена, а она би, по логици ствари, требало да буде у свим временима таква, непоткупљива и поносна. Нажалост, она данас тавори, негде на маргини друштвених дешавања, уљуљкана задахом сопствене трулежи. Наш писац каже: „Био сам нула од човека, а онда сам пао у минус“. Заиста је невероватно колико човек може да пада, а да и даље самообмањивачки тврди да је личност и човек од формата.
Добро перо има Братислав Kостадинов. Да је поштен, то лично знам, јер само такав аутор може да има здраву и чисту мисао. Нису га воштили, а ваљда и неће, без обзира на оштрину духа коју несумњиво поседује. Духовно воштење је можда и горе од саме кнуте и бича, јер је оно перманентно, упорно и као псето издржљиво. Писац ове прве књиге афоризама при самом њеном крају закључује: „Једни кажу да сам туп, а други су још и оштрији“. О тупости нећемо, јер је овде евидентно нема, а за оштрину све похвале. Од пажљиво одабраних тристотинак афоризама, готово да нема ни искре отпада. Рекло би се, нема духовног иверја! То је, за садржај прве књиге, свакако успех. Моје скромно слово, бележништво и размишљање о афористичарском сочиненију Братислава Костадинова, завршио бих такозваним „општим“ местом: ово штиво је солидна одскочна даска за пишчев даљи рад. Прочитајте ову збирку, освежите своју интелигенцију!
Афоризме за књигу је уз помоћ аутора изабрао главни и одговорни уредник издања Владица Миленковић, а уз сугестије сатиричара Вељка Рајковића и Миодрага Стошића.
Међу 330 афоризама налазе се следећи:
Србија је привредно чудо. Чудо да још увек има привреду.
Имам инсајдерску информацију. Празан ми је стомак.
Генетски модификована храна? То мења ствари из корена.
Ако и даље будете тврдили да сам лажов, убошћу вас носем!
Корупција функционише према закону понуде и потражње мита.
Политика извлачи оно најгоре из људи. Дупеувлакаче.
Ми смо незаобилазан фактор. Ко год прође, шутира нас и гази.
Имали смо велику предност, али нисмо дозволили да то утиче на наш коначан пораз.
Док је свет остао глобално село, Србија се развила у паланку.
Покушали су да убаце шпијуна у наше редове, али то место је већ попуњено.
Постигао је звездани успех. Астрономске трошкове платили смо ми.
Помози, Боже! Ако имаш мандат од међународних институција.
Материјал је био мој, а руке њихове. Тако су направили будалу од мене.
Неправду можемо видети на сваком кораку, а правду само у траговима.
Сиротињи капа доле!
Откако су ме ставили на лед, све у мени кључа.
Добитници смо многих признања! – кажу у полицији.
За корупцију нема зиме. Цвета током целе године.
Да ли смете да се закунете на буквар да сте сами написали докторат?
Кошмар и ноћна мора су тандем снова.
Откако је ђаво почео да купује душе политичара, у њега као да је ушло неко зло.
Пацови први напуштају брод који тоне. Зато се и називају страначким првацима.
За чашу меда је потребно много пчела, а за чашу жучи само један трут.
За ђавола је Србија богомдана земља.
Коначно је дошло мојих пет минута који су управо истекли.
(Избор афоризама: Владица Миленковић)
Корице књиге је илустровао карикатуриста Горан Ћеличанин.
Белешка о аутору
Братислав Костадинов, рођен је у Крушевцу 1975. године.
Дипломирао је на Економском факултету у Нишу 2001. године.
Добитник је друге награде за афоризам на Сатиричној позорници „Жикишон 2013“ у Параћину и друге награде за афоризам на Фестивалу „Пијанец 2014“ у Делчеву (Македонија), а афоризми су му заступљени у Алманаху афористичара „Афотека 2“ 2013. и зборнику „Банатског пера“ 2013. и 2014. у Житишту.
Афоризми су му објављивани у Вечерњим новостима, Политици, хумористичким часописима Јеж и Жуч (Даниловград) и крушевачким часописима Путеви културе и Багдала.
Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити путем електронске адресе: artija.kua@gmail.com.
Пројекат „Обележавање 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона“ Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“, који се финансира средствима намењеним пројектима у култури општине Параћин, отпочет је са реализацијом медијским представљањем на телевизији „Канал М“ и расписивањем конкурса „Млади Жикишон“. Партнер на пројекту је Библиотека „Др Вићентије Ракић“.
Гостовањем Владице Миленковића, заступника КУА „Артија“, у уторак 21. априла у емисији „Поподне“ параћинске телевизије „Канал М“ и расписивањем конкурса „Млади Жикишон“ за старије основце и средњошколце општине Параћин отпочела је реализација пројекта „130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона“. Јавност је упозната са детаљима пројекта који ће бити реализован из више активности закључно са „Сатиричном позорницом Жикишон 2015“ и изложбом карикатура Зорана Матића Мазоса у новембру, у сарадњи са Културним центром Параћин.
До краја априла ће бити расписан конкурс „Живојин Павловић Жикишон 2015“ за афоризме, сатирично-хумористичну песму и причу и афоризам на тему задате карикатуре, затим, почетком маја у Библиотеци „Др Вићентије Ракић“ бити организована трибина поводом конкурса „Млади Жикишон“, а у оквиру међународне манифестације „Ноћ музеја“ 16. маја бити отворена изложба посвећена Жикишону и његовом раду. У септембру је предвиђено проглашење резултата оба конкурса и представљени награђени радови и уручена признања и награде за конкурс „Млади Жикишон“.
Kонкурс „Млади Жикишон“
Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“ и Библиотека „Др Вићентије Ракић“ из Параћина расписују књижевни конкурс „Млади Жикишон“ у част обележавања 130 година од рођења Живојина Павловића Жикишона – сатиричара, карикатуристе, уредника, издавача и штампара – рођеног Параћинца.
Конкурс „Млади Жикишон“ намењен је старијим основцима и средњошколцима општине Параћин који имају за задатак да теме: „Свет по мојој мери“ и „Увек је време за смех“, обраде на духовит начин било којом књижевном формом.
Радове слати поштом на адресу: Библиотека „Др Вићентије Ракић“, ул. Бранка Крсмановића 47, 35250 Параћин (са назнаком: за конкурс „Млади Жикишон“), или донети у коверти на исту адресу до 1. јуна 2015. године.
Жири конкурса ће бити састављен од истакнутих представника општине Параћин из области књижевности и просвете. Резултати конкурса ће бити објављени почетком септембра, а након тога организована свечаност за доделу признања и награда. Награде ће чинити књиге и други пригодни поклони.
КУА „Артија“ и
Библиотека „Др Вићентије Ракић“Параћин, 22. април 2015.
У Галерији Културног центра Параћин, у уторак 21. априла 2015. године, параћинској публици је представљена Најбоља књига афоризама 2014. године на српском језику – „Ћути и пливај“ Нинуса Несторовића, која је објављена у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“
У промоцији књиге „Ћути и пливај“ поред аутора Нинуса Несторовића учествовали су Миодраг Стошић, један од писаца поговора књиге, и Владица Миленковић, главни и одговорни уредник и заступник издавача. Уз читање афоризама и сумирање утисака о књизи говорило се о томе како се дошло на идеју да књига добије необичан формат у који се одлично уклопила панорамска фотографија Димитрија Денчића на којој се налази поплављени Параћин, што је све заокружено насловом књиге за који је везана прича о пливању Нинуса Несторовића кроз Параћин. Промоцију је водила уредница књижевног програма Културног центра Параћин Гордана Војиновић.
Фотографије су дело Миливоја Миленцета Илића.