Архиве категорија: Издања

Афотека у Енигматском ђердану 621

„Афотека“ у босанско-херцеговачком недељнику „Енигматски ђердан“

У босан­ско-хер­це­го­вач­ком недељ­ни­ку „Ениг­мат­ски ђер­дан“ сво­је место нашао је и Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, који је пред­ста­вљен на два разли­чи­та начи­на у два броја.

Афотека у Енигматском ђердану

После увод­не речи јед­ног од „афо­те­ка­ра“ Дин­ка Осман­че­ви­ћа из Бања Луке у јед­ном од прет­ход­них бро­је­ва овог ениг­мат­ског недељ­ни­ка, број 621 је донео на зад­њој стра­ни кори­ца наслов­ну стра­ну „Афо­те­ке“ уз извод из увод­ног тек­ста уред­ни­ка и јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Миленковића.

Афотека у Енигматском ђердану 621

Како је наја­вље­но ови­ме нису реше­не све „ениг­ме“ у „Ениг­мат­ском ђер­да­ну“ што се тиче „Афо­те­ке“. У неком од наред­них бро­је­ва биће пред­ста­вље­ни са по неко­ли­ко афо­ри­за­ма сви засту­пље­ни ауто­ри у Алманаху.

„Ениг­мат­ски ђер­дан“ је недељ­ник који изла­ти сва­ког четврт­ка на про­сто­ру Босне и Хер­це­го­ви­не са при­лич­но вели­ким тира­жом за овда­шње при­ли­ке од 15 хиља­да при­ме­ра­ка. Поред ениг­ма­ти­ке у недељ­ни­ку се могу наћи и тек­сто­ви на разне теме међу који­ма се послед­њих годи­на често нала­зе и афоризми.

Мићо Лукић - Кратке мисли дугих размишљања

Објављена друга књига библиотеке „Артија“

Мићо Лукић - Кратке мисли дугих размишљањаИз штам­пе је иза­шла дру­га књи­га у изда­њу КУА „Арти­ја“ под нази­вом „Крат­ке мислих дугих раз­ми­шља­ња“ афо­ри­сти­ча­ра Мића Луки­ћа из Београда.

Књи­га афо­ри­за­ма „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“, која садр­жи нешто више 350 афо­ри­за­ма, може се сма­тра­ти и настав­ком књи­ге „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ која је прва обја­вље­на у библи­о­те­ци „Арти­ја“, а у којој је сво­је место нашао и Мићо Лукић поред још 28 ауто­ра. Ина­че, ово је после више од 20 годи­на писа­ња афо­ри­за­ма и обја­вљи­ва­ња у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма прва књи­га овог аутора.

Сво­је импре­си­је о овој књи­зи изнео је пре­ко рецен­зи­је „Инспи­ра­тив­не рефлек­си­је“ још један „афо­те­кар“ Коста Павло­вић:

Чита­ју­ћи још прве стра­ни­це руко­пи­сне збир­ке афо­ри­за­ма Миће Луки­ћа Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња, поја­ви­ле су ми се инспи­ра­тив­не рефлек­си­је да напи­шем који редак, уве­рен да се ради о изу­зет­ној књизи.

Сати­ри­чар, у бли­жој одред­ни­ци афо­ри­сти­чар, Мићо Лукић, књи­жев­ник је широ­ког распо­на моти­ва­ци­ја и хумо­ри­стич­ко-сати­рич­ног начи­на изра­жа­ва­ња. Тај­на њего­вог уме­ћа је, што само на сам себи начин знан, у тако крат­кој фор­ми, тек у пре­гршт речи, успе­ва да зна­ти­жељ­ном чита­о­цу саоп­шти тако много…

Да раз­га­ли душу чита­о­цу и иза­зо­ве осе­ћај лепог… Мно­ги њего­ви афо­ри­зми су по сво­јој садр­жај­но­сти чита­ви томо­ви књи­га. Сто­га тра­же пови­ше умно­сту­диј­ског вре­ме­на за сво­је дубље ана­ли­зе. Сво­јом мета­фо­рич­но­шћу, пре­но­сним зна­че­њем и број­ним књи­жев­ним укра­си­ма кори­шће­ним у сати­ри, сати­ри­чар Мићо зна некад при­лич­но да упле­те чита­о­ца у сво­је про­фи­ло­зоф­ске нити.

Њего­ва миса­о­но­а­фо­ри­стич­на раз­ми­шља­ња често су иска­за­на у овлаш фор­ми, али са обр­том који делу­је попут пра­ска. Таква при­кри­ве­на иро­ни­ја има при­влач­ни­ју аро­му од оне директ­но упу­ће­не. За начин на који наш умет­ник испо­ља­ва често и врло јет­ка осе­ћа­ња, инвек­ти­ва је посве стран појам. Његов афо­ри­зам је нерет­ко тво­рен по асо­ци­ја­циј­ском кључу.

Иако је ово пишче­ва прва књи­га, да се уочи­ти да је исти дости­гао сам зенит у начи­ну ства­ра­ња ове нима­ло лаке форме.

Сма­тра се да су сред­ње годи­не нај­и­де­ал­ни­је за пре­зен­то­ва­ње јав­но­сти сво­га годи­на­ма наку­пље­ног зна­ња и уме­ња. За Мићу Луки­ћа се, суде­ћи по првим ути­сци­ма, са сигур­но­шћу може рећи да је један од таквих. Тако­ђе није тешко уочи­ти да је Мићо ово задо­вољ­ство могао при­ре­ди­ти чита­о­ци­ма куди­ка­мо рани­је… Дакле, пого­то­во гле­да­но кроз ква­ли­тет, Мићо је „сво­ју при­чу“ могао да нам испри­ча и мно­го рани­је. Позна­то је да су неки то учи­ни­ли у самој мла­до­сти, али то су већ неке дру­ге теме и пре­о­ку­па­ци­је, које пра­те мла­де… Ишчи­та­ва­њем књи­ге да се при­ме­ти­ти да је аутор напро­сто од неку­да иско­пао доста нетак­ну­тих тема које поду­же вре­ме­на море савре­ме­ног чове­ка… Рекло би се, чак да је за мно­ге наше нево­ље раз­от­крио кључ, или барем начин да нам их у некој мери олак­ша… Што се тиче детаљ­ни­је ана­ли­зе књи­ге очи­глед­но да је сам при­ступ доста уоп­ште­но учи­њен, пого­то­во ана­ли­за афо­ри­за­ма. У овом слу­ча­ју тај посао је пре­пу­штен суду чита­ла­ца од којих се оче­ку­је да буду стро­ги, баш као што је наш сати­ри­чар Мићо резак и раби­ја­тан пре­ма нега­тив­ним поја­ва­ма које неу­мил­но пра­те наше друштво.

Коста Павло­вић

Избор афо­ри­за­ма рецен­зен­та Косте Павловића:

Ако је у раду спас, онда овом народу
нема спа­са без батине.

Кад наи­ђе на несрећ­ни­ка, сва­ка жена
се срећ­но уда.

Круп­ни мили­ци­о­не­ри туку сит­не лопове!

Због неста­ши­це лекова,
гра­ђа­ни­ма се препоручује
раз­бо­ље­ва­ње само у слу­ча­ју нужде.

Нисмо без сло­бо­де гово­ра, али није
згод­но да се изражавамо.

Тра­жи се поште­ни нала­зач да врати
изгу­бље­ни народ.

У здра­вом телу – здра­во теле.

Састав вла­де је пукао на саставу!

Вла­да мора неи­зо­став­но направити
свој соци­јал­ни – проблем.

Чудо, од чега овај народ живи,
ваља­ло би про­гла­си­ти свет­ским чудом.

Књи­гу је тех­нич­ки уре­дио и при­пре­мио за штам­пу „Арти­јин кре­а­тив­ни тим“ (А.К.Т.).

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Часопис "Књижевно перо" (број XI, јесен 2012)

О „Афотеци“ у хрватском часопису „Књижевно перо“

Часопис "Књижевно перо" (број XI, јесен 2012)У часо­пи­су за кул­ту­ру и књи­жев­ност Хрват­ског књи­жев­ног дру­штва „Књи­жев­но перо“ (број XI, јесен 2012) обја­вљен је књи­жев­ни осврт на Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ који је напи­сао Фикрет Цацан, књи­жев­ник и пре­во­ди­лац из Загре­ба, и пре­но­си­мо га у оригиналу:

Odmah da kažem, prvi sam put imao u ruci jednu aforističarsku antologiju, iako autori odbijaju tu kvalifikaciju. Riječ je više-manje o slučajnom izboru, to jest, projektu koji su pokretači pametno zamislili i započeli, a ova „Afoteka“ je njihov prvi, i to vrlo uspješan, rezultat. Književno-umjetnička asocijacija „Artija“ te internetski site „Liga duhovitih“ iz Paraćina u Srbiji raspisali su natječaj za aforističarske priloge, koji je proveden izvanredno stručno i kvalificirano uz solidan odziv nadarenih autora, pa se tako skupilo materijala za dobru knjigu „na ovom polju književnosti“, kao što kažu autori. Uz puno entuzijazma javili su se aforističari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, pa smo tako zapravo dobili na uvid štokavski dio bivše Jugoslavije koji nosi aforističarsku štafetu. Hrvatsku štafetu je ponio naš član Abdurahman Halilović Ahil sa svojim značajnim prilogom.

Nije bez vraga ovo podsjećanje na jezički aspekt: naime, ja bih još preciznije uvrstio aforizam u poeziju, kao vrhunski i reprezentativni dio književnosti općenito. Taj sažeti duhoviti izraz koji nesumnjivo ima katarktičko djelovanje po svemu ulazi u poeziju, jer se isto strogo odnosi prema ekonomiji izraza, slikovitosti, poanti, itd. To su i najzahtjevniji postupci u stvaranju književnosti i tipični su za poeziju i aforizam. Može se reći da nije dobar aforizam koji zanemaruje te stvari, kao što se nekoć govorilo da „poezije ima svugdje, osim kod ne-pjesnika“.

Slična poratna i tranzicijska stvarnost čine osnovu po kojoj razumijemo i aforizme iz drugih zemalja, budući da se aforizam često odnosi upravo na najaktualniji trenutak današnjice. Tako Milen Milivojević kaže: „Žabe žablju, ptice ptičju… Jedino mi nemamo nikakvu perspektivu“. Što se tiče razloga za takvo stanje, Miroslav Sredanović iznosi jedan svoj: „Komunisiti su proglasili da nema Boga. To je izazvalo nevjericu“. Možda je ipak razlog u podrijetlu: „Kakvu je budućnost mogla imati država nastala iz jednog Jajca?“. Po mom mišljenju, svi bi problemi bili manji, kad bi postojalo pošteno i redovno pravosuđe, pa bi čovjek mogao istjerati pravdu i tako bi stvari mogle ići naprijed. Ali, kako kaže Živojin Denčić: „Možete tjerati stvar do suda, ali dalje ni makac“.

Vidimo da aforizam zasjeca u srčiku društvenih problema. Po tome je jedinstvena književna forma, koju su gojili slavni književnici, poput Voltairea, M. Twainea, J. Brodskog („Poezija i politika dijele samo prvo slovo“, „Čovjeka koji voli poeziju, teže je uplašiti“) i drugih. Sam o sebi aforizam na usta Slobodana Ničića Manga kaže: „Aforizam je dobitna kombinacija kod lutrije riječi“. Ali aforizam odlično pokriva i intimne dvojbe ugroženoga pojedinca. Tako Grujo Lero kaže za jednoga: „Da nije bio dobar kao kruh, ne bi se našao u sosu“, a drugome opisuje ženu, koja je „najveći poliglota“: „Jedna glava – hiljadu jezika“. Isti aforističar kao da je čitao hrvatske novine, pune zgražavanja nad rezanjem plaća prosvjetarima, koji su oduvijek figurirali kao najslabije plaćeni državni službenici: „U našim školama sve goli prosvjetni radnik“. To bi potpisao i naš ministar Jovanović. Ipak im je bolje i tako nego da idu na burzu. U ime onih koji završe tako Dragan Matejić kaže: „Izgleda da su primljeni za stalno“.

Sada bi bio red da citiramo i našeg Abdurahmana koji nas je više puta nasmijao na književnim večerima, ali zan biti i mračan: „Što smo bliže rubu gladi, sve se više glođemo“, zatim „Kad se golman ispružio koliko je dug, svi su žalili što je toliko kratak“.

Mene je pak nasmijao Dinko Osmančević: „I Sunce se rodi na istoku, ali onda emigrira na zapad“. Taj Dinko je inače lijep, pametan, bogat i neoženjen, „sve dok se ne odjavi s Fejsa!“.

Nadam se da sam vas uvjerio da se isplati nabaviti ovu knjižicu, ako ne ide drukčije, onda nađite Abdurahmana, to je onaj koji s dječačkim osmjehom snima na našim književnim večerima sve što izlazi na binu.

Fikret Cacan

"Афотека" у часопису "Књижевно перо"

О „Афо­те­ци“ у хрват­ском часо­пи­су „Књи­жев­но перо“

Fikret Cacan (Zenica, Bosna i Hercegovina, 1958.)
Studirao je u Zadru i Zagrebu, profesor je komparativne književnosti i filozofije te stručni bibliotekar. Radio je u Rektoratu Sveučilišta, Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici i HINA-i. Bavi se prevođenjem sa i na ruski jezik, uredništvom, redakturom, književnom i filmskom kritikom. Koautor je leksikona DHKP-a Svjetska književnost u hrvatskim prijevodima 1945-1985. Godine 1989. za knjigu Osip Mandeljštam: Pjesme i eseji dobio je nagradu za najbolji prijevod poezije. Svoje pjesme objavio je u knjizi Ljiljan u trnju (Zagreb 2010). Autor je cijelog niza knjiga među kojima: Ana Ahmatova: Tajne zanata, pjesme; Osip Mandeljštam: Pjesme i eseji; Ana Ahmatova: Tri jeseni, pjesme i sjećanja; Vladimir Sorokin: Plavo salo, roman; Iosif Brodski: Božićne pjesme; Aleksandar Puškin: Bajka o ribaru i ribici; Garri Kasparov: Moji veliki prethodnici; Nikolaj Zabolocki: Izabrane pjesme; Iosif Brodski: Postaja u pustinji: Aleksandar Puškin: Izabrana djela i Antologija ruskog pjesništva.

Алманах афористичара АФОТЕКА

Објављен Алманах афористичара „Афотека“

Алманах афористичара АФОТЕКА

У поне­де­љак, 21. аву­ста 2012. годи­не, из штам­па­ри­је су иза­шли и први при­мер­ци Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“. Прву књи­гу у Библи­о­те­ци „Арти­ја“ при­ре­ди­ли су Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, која на укуп­но 105 стра­на садр­жи тач­но 435 афо­ри­за­ма, по 15 афо­ри­за­ма од 29 ауто­ра, и илу­стро­ва­на је са 31-ом кари­ка­ту­ром укљу­чу­ју­ћи и кори­це. Увод­ну реч је напи­сао Вла­ди­ца Милен­ко­вић, док је рецен­зент књи­ге Вељ­ко Рај­ко­вић који је и кумо­вао нази­ву алманаха.

Извод из увод­ног тек­ста „Улаз у Афо­те­ку“ Вла­ди­це Миленковића:

… О вели­чи­ни овог Алма­на­ха гово­ри енту­зи­ја­зам и спрем­ност афо­ри­сти­ча­ра да нешто више учи­не за афо­ри­сти­чар­ску сце­ну, и уоп­ште хумор и сати­ру на овим про­сто­ри­ма, не чека­ју­ћи и не оче­ку­ју­ћи да неко дру­ги нешто учи­ни за њих. Ови­ме су сви афо­ри­сти­ча­ри из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, који су узе­ли уче­шће, пока­за­ли да се уз мало добре воље и мало нов­ца може доћи до јед­ног ова­квог изда­ња о чијем ће ква­ли­те­ту, како укуп­но, тако и поје­ди­нач­но, нај­бо­љи суд дати чита­лач­ка публика.

Афо­ри­сти­ча­ри су сво­јим избо­ром афо­ри­за­ма, који су широ­ко темат­ски обу­хва­ти­ли нашу ван­вре­мен­ску сва­код­нев­ни­цу, при­ре­ђи­ва­чи­ма омо­гу­ћи­ли да дођу до нај­у­жег избо­ра афо­ри­за­ма сва­ког афо­ри­сти­ча­ра пона­о­соб, а да то не буде само пуко обја­вљи­ва­ње. Неки су одлу­чи­ли да чита­о­це под­се­те на сво­је већ дав­но обја­вље­не афо­ри­зме у аутор­ским збир­ка­ма или груп­ним изда­њи­ма, док су дру­ги желе­ли да их поча­сте сво­јим сасвим новим умо­тво­ри­на­ма и досет­ка­ма. На ово изда­ње не тре­ба гле­да­ти као на изда­ње анто­ло­гиј­ског типа. Сва­ки афо­ри­сти­чар који се нашао у Алма­на­ху пред­ста­вља само себе и свој рад, а у цели­ни ова­ква изда­ња могу само допри­не­ти да сва­ко поста­не још бољи афо­ри­сти­чар или потвр­ди­ти њихов ква­ли­тет. Поврх све­га, у Алма­на­ху су увр­ште­ни и афо­ри­зми рано пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и кари­ка­ту­ри­сте Зора­на Мати­ћа Мазо­са из њего­ве дру­ге књи­ге афо­ри­за­ма „Fuck You!“ која се није поја­ви­ла у штам­па­ном издању. …

Извод из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа „Пра­сак духа и духо­ви­то­сти“:

… Посли­је без­број апо­те­ка, отво­ре­на је и прва АФОТЕКА, гдје може­те да нађе­те око 450 разли­чи­тих љеко­ва исте гру­пе. Љеко­ви су афо­ри­зми, а гру­па – хумор и сати­ра, са већом дозом сати­рич­но­сти. Повољ­ност је што се могу узи­ма­ти без реце­па­та и у доза­ма које сами одре­ди­те. Љеко­ви су таквог саста­ва да се могу кори­сти­ти више пута. Кон­тра­ин­ди­ка­ци­ја има: посли­је сва­ког узи­ма­ња, осје­ћа­ће­те се духов­но испу­ње­ни­јим, што ће, макар на крат­ко, бити бра­на и од нај­ма­њег стре­са. А зна­мо, коли­ки се зна­чај, посеб­но у нездра­вим дру­штви­ма, при­да­је стре­су као узроч­ни­ку боле­сти, одно­сно опа­сно­сти, како по физич­ко, тако и по мен­тал­но здра­вље. Ако жели­те пре­вен­тив­но дје­ло­ва­ти, ево рецеп­та: Читај­те алма­нах АФОТЕКУ!…

… Ско­ро сви иза­бра­ни афо­ри­зми испу­ња­ва­ју једа­на­ест кри­те­ри­ју­ма за добар, одно­сно успје­шан афо­ри­зам, што их је ске­ни­рао проф. др Ђуро Шушњић: ума­њи­ва­ње зна­ча­ја или зна­че­ња; вели­ко се огле­да у малом; пре­у­ве­ли­ча­ва­ње; крат­ко­ћа или саже­тост; дво­сми­сле­ност или више­сми­сле­ност; миса­о­ност или пара­докс; изне­на­ђе­ње или жао­ка; пре­кор или кри­тич­ност; мудрост или поу­ка; игра рије­чи­ма; нади­ла­же­ње локал­них усло­ва мје­ста и времена.

Ево нео­бо­ри­вих доказа:

НАТО нас није погодио.
Наста­вља­мо да живи­мо сво­је про­ма­ше­не животе.
Миро­слав Средановић

Не про­си­пај­те семе!
Можда није семе раздора.
Воји­слав Трумпић

У поде­ли рада нама је припало
да гаји­мо илузије.
Живо­јин Денчић

Буда­ла је што и патриота –
сама се јавља!
Коста Павло­вић

Уза­луд тра­жи­мо истину.
Иза­шла је на видело.
Милен Мили­во­је­вић

Иако ово нигде не води,
већ смо тамо.
Пеко Лали­чић

Има­мо излаз,
само су решет­ке уске.
Гру­јо Леро

Кад поли­ти­чар има све – лопов је.
Кад нема ништа – буда­ла је.
Милан Влај­ко­вић

Штрајк поли­ца­ја­ца није легалан.
Њих нема ко да бије.
Дра­ган Матејић

Ису­се, помози!
Жена ми опет пре­кр­сти­ла ноге.
Ђура Шефер Сремац

За оне који су сум­њи­ча­ви, ево дока­за истог сте­пе­на необоривости:

Годи­на није била баш сушна.
А, баш тада земља је пукла.
Живо­ти­је Д. Вучковић

Народ иза­бе­ре оне који га после газе.
Неће наш народ да га било ко гази.
Мићо Лукић

За Срби­ју би боље било
да је Лазар зака­снио на Косово.
Мио­драг Лазаревић

Мно­го тога ура­ди се под окри­љем мрака.
Зато се дању ништа не види.
Душан Ђор­ђе­вић

Дра­стич­но ми је осла­био имунитет.
Није­сам више у власти!
Решад Сул­та­но­вић

Власт је глав­ни про­и­звод избора,
а спо­ред­ни мозга.
Милу­тин Млађеновић

Изгу­био сам главу!
Молим поште­ног нала­за­ча да ми вра­ти капу.
Миле Гјор­гји­јо­ски

Када се гол­ман испру­жио коли­ко је дуг,
сви су жали­ли што је толи­ко кратак.
Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил

Афо­ри­зам је траг који настаје
кад мисао зашкри­пи у кри­ви­ни вију­ге мозга.
Сло­бо­дан Ничић Манго

Рат­ни плен је подељен.
Јед­ни су пуни­ли џепо­ве, а дру­ги гаће.
Момир Ста­ни­са­вље­вић

За оне које је лак­ше уби­је­ди­ти него увје­ри­ти, ево дока­за од сред­ње мла­ђих и мла­ђих афо­те­ка­ра, који свје­до­че да писа­ње сјај­них афо­ри­за­ма није само при­ви­ле­ги­ја мало старијих:

Наро­де Срби­је, про­бу­ди се!
Исте­кло је рад­но време.
Зоран Матић Мазос

Све ради­мо за проценат.
У кри­зи смо сто посто.
Жељ­ко Марковић

Тре­ба им нова избор­на побједа.
Ника­ко да нас докусуре.
Пери­ца Јокић

Бри­нем о свом народу.
Морам и ја од нече­га да живим.
Милан Бутрић Танкеш

Аме­ри­кан­ци су нас бомбардовали.
Руси то раде обећањима.
Вој­кан Ристић

Није тач­но да паме­тан пише,
а буда­ла памти.
Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Нашој Вла­ди, капа доље!
Можда нам нешто и удијеле.
Дин­ко Османчевић

Свет­ска кри­за нам није ни до колена.
Окре­ну­ли смо се наглавачке.
Вла­ди­ца Миленковић

Ако пла­не­ту буде заде­сио смак света,
Срби и Хрва­ти ће се свађати
ко је први нестао.
Мио­драг Стошић

Пре­пу­шта­ју­ћи вас ужит­ку чита­ња ври­јед­них афо­ри­стич­ких оства­ре­ња, што су их при­ре­ђи­ва­чи ода­бра­ли у мани­ру истин­ских анто­ло­ги­ча­ра, а има­ју­ћи у виду да је сати­ра, ипак, заслу­же­но доби­ла мје­сто које је јој више него при­па­да, цити­ри­ћу мага афо­ри­сти­ке Љуби­шу Маној­ло­ви­ћа: Гдје нема сати­ре – или је мно­го врли­на или је мало сло­бо­де! Закљу­чи­те сами!

Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма су дело Нико­ле Дра­га­ша који је зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем уче­ство­вао са сво­јим кари­ка­ту­ра­ма у илу­стро­ва­њу алманаха.

Иако удру­же­ње КУА „Арти­ја“ углав­ном кори­сти ћири­ли­цу за сво­је обја­ве, књи­га која је штам­па­на у тира­жу од 500 при­ме­ра­ка је при­ре­ђе­на на лати­ни­ци како би што боље била пла­си­ра­на на ширем про­сто­ру бив­ше Југо­сла­ви­је ода­кле и дола­зе неки од ауто­ра који су уче­ство­ва­ли у овом издању.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске поште: artija.kua@gmail.com, или пре­ко било ког од обја­вље­них аутора.

До кра­ја годи­не у пла­ну су про­мо­ци­је у више гра­до­ва Србије.

Владица Миленковић

Афоризми Владице Миленковића у штампаним издањима 2012. године

Владица МиленковићВла­ди­ца Милен­ко­вић, члан КУА „Арти­ја“, је у 2012. годи­ни засту­пљен са сво­јим афо­ри­зми­ма у чети­ри штам­па­на изда­ња афо­ри­сти­ке од којих се у јед­ном нала­зи и у уло­зи приређивача.

„Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афо­ри­зма“, при­ре­ђи­ва­ча Васи­ла Толев­ског, штам­па­на у Ско­пљу у изда­њу „Мак­фор­ме“; збор­ник радо­ва „У нео­бра­ном гро­жђу“, при­ре­ђи­ва­ча Гру­ја Лера, са Осмог међу­на­род­ног фести­ва­ла хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2011“ у изда­њу часо­пи­са „Носо­рог“ из Бања­лу­ке; збор­ник афо­ри­за­ма о спор­ту „Диблинг духа“, при­ре­ђи­ва­ча Алек­сан­дра Чотри­ћа, у изда­њу MOZZART-а; и, Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ у изда­њу КУА „Арти­ја“ и веб сај­та „Лига духо­ви­тих“, који су поред Милен­ко­ви­ћа при­ре­ди­ли Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, су изда­ња у који­ма су се у 2012. годи­ни нашли афо­ри­зми Вла­ди­це Миленковића.

Поред ово­го­ди­шњих изда­ња кра­јем про­шле годи­не је иза­шао и лек­си­кон афо­ри­за­ма „Изва­ја­не мисли 4“ под нази­вом „Фил­тер Југо­сла­ви­ја“, у изда­њу Цен­тра за кул­ту­ру и умет­ност Алек­си­нац, где су се међу афо­ри­зми­ма око 130 ауто­ра засту­пље­ни и Милен­ко­ви­ће­ви афоризми.

Наја­вље­ни Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ се оче­ку­је сре­ди­ном авгу­ста након чега ће усле­ди­ти промоције.

Алманах афористичара АФОТЕКА

Алманах афористичара ускоро у штампи

Алманах афористичара АФОТЕКА

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“, у сарад­њи са интер­нет сај­том „Лига духо­ви­тих“, при­во­ди кра­ју реа­ли­за­ци­ју изда­ва­ња алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра на осно­ву рас­пи­са­ног кон­кур­са почет­ком маја ове године.

На осно­ву датих пре­дло­га на дру­штве­ној мре­жи „Фејс­бук“ у гру­пи „Лига духо­ви­тих“, а гла­са­њем на исто­и­ме­ном интер­нет сај­ту гру­пе, алма­нах афо­ри­сти­ча­ра је назван „Афо­те­ка“. Овај назив је пре­длог Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа, сати­ри­ча­ра из Под­го­ри­це, који је ујед­но и рецен­зент књиге.

На кон­кур­су се при­ја­ви­ло укуп­но 30 ауто­ра из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, од чега су њих 28 у пот­пу­но­сти при­хва­ти­ли усло­ве кон­кур­са, и то: Миро­слав Сре­да­но­вић (Бео­град), Воји­слав Трум­пић (Јаго­ди­на), Живо­јин Ден­чић (Заје­чар), Коста Павло­вић (Бео­град), Милен Мили­во­је­вић (Бор), Пеко Лали­чић (Мај­дан­пек), Гру­јо Леро (Бије­љи­на, РС, БиХ), Милан Влај­ко­вић (Пара­ћин), Мићо Лукић (Бео­град), Дра­ган Мате­јић (Кру­ше­вац), Ђура Шефер Сре­мац (Рума), Живо­ти­је Д. Вуч­ко­вић (Гло­го­вац код Јаго­ди­не), Мио­драг Лаза­ре­вић (Пожа­ре­вац), Душан Ђор­ђе­вић (Вра­ње), Решад Сул­та­но­вић (Кла­дањ, БиХ), Милу­тин Мла­ђе­но­вић (Бео­град), Миле Гјор­гји­јо­ски (Киче­во, Маке­до­ни­ја), Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил (Рије­ка, Хрват­ска), Сло­бо­дан Ничић Ман­го (Нови Сад), Момир Ста­ни­са­вље­вић (Пара­ћин), Жељ­ко Мар­ко­вић (Чачак), Пери­ца Јокић (Бера­не, Црна Гора), Милан Бутрић Тан­кеш (Сме­де­ре­во), Вој­кан Ристић (Вра­ње), Горан Радо­са­вље­вић (Бео­град), Дин­ко Осман­че­вић (Бања Лука, РС, БиХ), Вла­ди­ца Милен­ко­вић (Пара­ћин) и Мио­драг Сто­шић (Бео­град). Поред афо­ри­за­ма набро­ја­них ауто­ра у алма­на­ху се нашло места и за афо­ри­зме из нео­бја­вље­не књи­ге про­во­ка­тив­ног нази­ва „Fuck You!“ Зора­на Мати­ћа Мазо­са, кари­ка­ту­ри­сте и сати­ри­ча­ра из Пара­ћи­на, у знак сећа­ња на њега и његов рад. Кори­це је илу­стро­вао Нико­ла Дра­гаш, кари­ка­ту­ри­ста из Пан­че­ва, а у илу­стро­ва­њу књи­ге му се при­дру­жио и Решад Сул­та­но­вић, сло­бод­ни умет­ник из Босне и Хер­це­го­ви­не који живи и ради на рела­ци­ји Кладањ-Сарајево.

При­ре­ђи­ва­чи овог изда­ња су ујед­но и ауто­ри засту­пље­ни у алма­на­ху: Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, Горан Радо­са­вље­вић, вла­сник интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, и Мио­драг Сто­шић.

Након изла­ска књи­ге из штам­пе, до поло­ви­не авгу­ста, у даљем пери­о­ду у пла­ну су про­мо­ци­је првен­стве­но у свим мести­ма где живе и ства­ра­ју ауто­ри који су део овог једин­стве­ног издања.

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ биће прва књи­га Библи­о­те­ке „Арти­ја“ у изда­њу удружења.

КУА „Арти­ја“
Пара­ћин, 30.07.2012.