Архиве категорија: Дешавања

„Не веруј речима“ у Нишу

Роман „Не веруј речима“ пред Нишлијама

Роман „Не веруј речи­ма“ Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић биће пред­ста­вљен у Нишу, у Сту­дент­ском кул­тур­ном цен­тру (Шума­то­вач­ка ББ), у уто­рак 9. фебру­а­ра 2016. годи­не са почет­ком у 18 часова…

Поред аутор­ке рома­на Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић на про­мо­ци­ји ће уче­ство­ва­ти Вла­ди­ца Милен­ко­вић, изда­вач и уред­ник, ина­че заступ­ник КУА „Арти­ја“, и Жар­ко Ристић, нови­нар из Ниша. Музич­ку подр­шку пру­жи­ће GuitArt By Heart и КУДЖ „Кон­стан­тин“, и то: Мари­ја Раи­че­вић, Бог­дан Јова­но­вић, Давид Про­тић и Јан­ко Миленковић.

„Не веруј речима“ у Нишу

После про­шло­го­ди­шњег пред­ста­вља­ња на Сај­му књи­га у Бео­гра­ду и бео­град­ске про­мо­ци­је, ово ће бити прва про­мо­ци­ја рома­на „Не веруј речи­ма“ у 2016. години.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Жикишон 2015: Портрети у част Жикишону

Пово­дом обе­ле­жа­ва­ња 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на одштам­па­на је бро­шу­ра са пор­тре­ти­ма пет уче­сни­ка реви­јал­ног дела Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“. Аутор пор­тре­та је Андри­ја Дре­но­ва­ко­вић из Параћина.

Сатирична позорница Жикишон 2015

У бро­шу­ри „Пор­тре­ти у част Жики­шо­ну“ нала­зе се пор­тре­ти сати­ри­ча­ра: Дра­гу­ти­на Мини­ћа Кар­ла, Алек­сан­дра Чотри­ћа, Боја­на Љубе­но­ви­ћа и Раде­та Ђер­го­ви­ћа и песни­ка Недељ­ка Попа­ди­ћа, као и њихо­ве крат­ке биографије.

Портрети у част Жикишону

Портрети у част Жикишону

Андри­ја Дре­но­ва­ко­вић, аутор ових пор­тре­та, је дипло­ми­ра­ни гра­фич­ки дизај­нер, рођен 1983. годи­не у Параћину.

Фото­гра­фи­ја: Ђор­ђе Васић

Сатирична позорница Жикишон 2015

Жикишон 2015: Изложба карикатура и стрипова „Мазос“ до 26. новембра

Изло­жба кари­ка­ту­ра и стри­по­ва „Мазос“, рано­пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског кари­ка­ту­ри­сте и сати­ри­ча­ра Зора­на Мати­ћа Мазо­са (1960-2010), моћи ће да се погле­да до 26. новем­бра у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Изло­жба „Мазос“ је отво­ре­на 13. новем­бра у окви­ру завр­шне вече­ри Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“, којом је завр­ше­но обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на, а на којој су насту­пи­ли сати­ри­ча­ри и песни­ци из Бео­гра­да, Шап­ца, Новог Сада, Лесков­ца, Ћупри­је и Параћина.

Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на, запи­сао је о Мазо­со­вом ства­ра­ла­штву и изложби:

Мазос је био рет­ка врста сати­ри­ча­ра који се изра­жа­вао како кроз писа­ње сати­рич­них фор­ми, тако и кроз црта­ње, али и кроз ани­ма­ци­ју, што га је све то чини­ло мул­ти­ме­ди­јал­ним сатиричарем.

Њего­ва цртач­ка јед­но­став­ност и идеј­на разу­мљи­вост нису ника­да оста­вља­ле диле­му шта је кроз кари­ка­ту­ру хтео да при­ка­же. Кари­ка­ту­ром је често илу­стро­вао акту­ел­но ста­ње дру­штва, које је доду­ше код нас рет­ко про­ме­њи­во и веко­ви­ма важе­ће, али је знао и да се у касни­јем пери­о­ду ства­ра­ла­штва кроз кари­ка­ту­ру ода умет­нич­кој стра­ни свог изражаја.

Као љуби­тељ стри­по­ва, Мазос је тежио да се кроз кари­ка­ту­ру дотак­не и комич­ног стри­па, чиме је обје­ди­нио две сво­је ликов­не љубави.

Иза себе је оста­вио око сто­ти­ну ори­ги­нал­них и руком боје­них кари­ка­ту­ра и стри­по­ва, који­ма је пара­ћин­ској гале­ри­ји умет­но­сти дао ведар тон.

Погле­дај­те ката­лог ове једин­стве­не изложбе:

Каталог „Мазос“ - Зоран Матић Мазос

Каталог „Мазос“ - Зоран Матић Мазос

Зоран Матић Мазос је рођен 1960. годи­не у Грде­ли­ци код Лесков­ца, а цео свој живот­ни и рад­ни век про­вео у Пара­ћи­ну. Бавио се гра­фич­ким дизај­ном, црта­њем кари­ка­ту­ра и стри­по­ва и ани­ма­ци­јом. Имао је чети­ри само­стал­не изло­жбе кари­ка­ту­ре и изла­гао на пре­ко 30 фести­ва­ла. Обја­вљи­вао кари­ка­ту­ру и стрип у земљи и све­ту, у елек­трон­ским и штам­па­ним меди­ји­ма. Писао је про­зу, пое­зи­ју и сати­рич­не форме.

Покре­тач је првог при­ват­ног хумо­ри­стич­ко-сати­рич­ног листа у Срби­ји после II свет­ског рата „Голаћ“ (1991) и уред­ник више листо­ва, све у окви­ру изда­вач­ке куће НИП „Орфе­лин“ (1990-2000), чији је био вла­сник, дирек­тор и глав­ни и одго­вор­ни уред­ник. Поред тога, био је коу­ред­ник елек­трон­ског недељ­ног сати­рич­ног листа „Сатир“ (2006-2008), као вла­сник и глав­ни и одго­вор­ни уред­ник елек­трон­ског сати­рич­но-хумо­ри­стич­ног недељ­ни­ка „Жики­шон“. Обја­вио је књи­гу кари­ка­ту­ра „Мазос – кари­ка­ту­ре“ (1992) и мул­ти­ме­ди­јал­ну књи­гу афо­ри­за­ма и кари­ка­ту­ра „Диоген(п)исање“ (1995) у окви­ру про­јек­та „Жиго­са­ње“. Елек­трон­ска књи­га афо­ри­за­ма „Fuck You!“ је била њего­ва тре­ћа књига.

Добит­ник је награ­де „Жики­ца Јова­но­вић Чичак“, Књи­жев­ног клу­ба „Ђура Јак­шић“ из Јаго­ди­не, за дуго­го­ди­шњи и зна­ча­јан допри­нос савре­ме­ној срп­ској сатири.

Био је аутор и води­тељ више радио и ТВ еми­си­ја из кул­ту­ре на теле­ви­зи­ји „Канал М“ и Радио Параћину.

Један је од осни­ва­ча Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“ 2005. године.

Пре­ми­нуо је 17. јуна 2010. године.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Жикишон 2015: 130 година од рођења Жикишона обележено успешном фестивалском вечери сатире и хумора

У петак 13. новем­бра, у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, завр­шном вече­ри Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ обе­ле­же­но је 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на, чиме су окон­ча­не ово­го­ди­шње актив­но­сти посве­ће­не овом пара­ћин­ском сати­ри­ча­ру, кари­ка­ту­ри­сти, уред­ни­ку, изда­ва­чу и штам­па­ру. Поред награ­ђе­них и локал­них ауто­ра вече су уве­ли­ча­ли сати­ри­ча­ри Дра­гу­тин Минић Кар­ло, Алек­сан­дар Чотрић и Бојан Љубе­но­вић из Бео­гра­да, Раде Ђер­го­вић из Шап­ца и песник Недељ­ко Попа­дић из Београда.

Сатирична позорница Жикишон 2015

После поздрав­не наја­ве од стра­не уред­ни­ка фести­ва­ла Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и заступ­ни­ка Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, удру­же­ња које је орга­ни­за­тор овог деша­ва­ња, реч је пре­у­зе­ла Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма суор­га­ни­за­то­ра Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, која је духо­ви­том нај­а­вом пред­ста­ви­ла уче­сни­ке програма.

Сатирична позорница Жикишон 2015

На самом почет­ку вече­ри ото­вре­на је изло­жба „Мазос“, која се састо­ји од кари­ка­ту­ра и стри­по­ва рано пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског кари­ка­ту­ри­сте и сати­ри­ча­ра Зора­на Мати­ћа Мазо­са. Том при­ли­ком је Вла­ди­ца Милен­ко­вић про­чи­тао текст који је напи­сао под насло­вом „Мул­ти­ме­ди­јал­ни сати­ри­чар“, а који се нашао у ката­ло­гу изложбе:

Мазос је био рет­ка врста сати­ри­ча­ра који се изра­жа­вао како кроз писа­ње сати­рич­них фор­ми, тако и кроз црта­ње, али и кроз ани­ма­ци­ју, што га је све то чини­ло мул­ти­ме­ди­јал­ним сатиричарем.

Њего­ва цртач­ка јед­но­став­ност и идеј­на разу­мљи­вост нису ника­да оста­вља­ле диле­му шта је кроз кари­ка­ту­ру хтео да при­ка­же. Кари­ка­ту­ром је често илу­стро­вао акту­ел­но ста­ње дру­штва, које је доду­ше код нас рет­ко про­ме­њи­во и веко­ви­ма важе­ће, али је знао и да се у касни­јем пери­о­ду ства­ра­ла­штва кроз кари­ка­ту­ру ода умет­нич­кој стра­ни свог изражаја.

Као љуби­тељ стри­по­ва, Мазос је тежио да се кроз кари­ка­ту­ру дотак­не и комич­ног стри­па, чиме је обје­ди­нио две сво­је ликов­не љубави.

Иза себе је оста­вио око сто­ти­ну ори­ги­нал­них и руком боје­них кари­ка­ту­ра и стри­по­ва, који­ма је пара­ћин­ској гале­ри­ји умет­но­сти дао ведар тон.

Сатирична позорница Жикишон 2015

У дру­гом делу ово­го­ди­шње Жики­шо­но­ве позор­ни­це, после чита­ња изве­шта­ја са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“, при­сту­пи­ло се чита­њу радо­ва и доде­љи­ва­њу при­зна­ња и награ­да при­сут­ним награ­ђе­ним ауторима.

Награ­ду „Зоран Матић Мазос“, коју су чини­ли ове годи­не изло­жбе­но опре­мље­на кари­ка­ту­ра Нико­ле Ота­ша и дипло­ма, као и про­шле годи­не понео је са собом у Леско­вац Зоран М. Јова­но­вић захва­љу­ју­ћи афо­ри­зму: „У оче­ки­ва­њу да нас уве­де у мир­ну луку, вођа нас је насу­као на брдо обе­ћа­ња!“, а који се овом при­ли­ком пред­ста­вио и дру­гим афоризмима.

Дру­ги је на „позор­ни­цу“ иза­шао Бра­ти­слав Коста­ди­нов, дру­го­на­гра­ђе­ни аутор за сери­ју афо­ри­за­ма на тему „Пу, спас за све нас“, и након доде­ле дипло­ме и награ­де про­чи­тао афо­ри­зме. После тога је на сце­ну сту­пио и Томи­ца Ђор­ђе­вић, бард пара­ћин­ског глу­ми­шта, који је читао прво­на­гра­ђе­не радо­ве, тако да су на „позор­ни­цу“ да при­ме при­зна­ња Жики­шон, пове­ље и награ­де сту­пи­ли и Зоран Доде­ро­вић из Новог Сада, у два навра­та, за нај­бо­љу при­чу и нај­бо­љу сери­ју афо­ри­за­ма, и Мило­је Вељо­вић из Бео­гра­да за нај­бо­љу песму.

На кра­ју овог дела вече­ри, члан сва три жири­ја кон­кур­са, Раде Ђер­го­вић из Шап­ца је изнео сво­ја запа­жа­ња у вези радо­ва који су при­сти­гли на кон­курс, али и ути­ске о самом фестивалу.

Жикишон 2015 - Представљање књига Библиотеке Артија

Тре­ћи део вече­ри био је резер­ви­сан за пред­ста­вља­ње нових сати­рич­них изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ Косте (Србе) Павло­ви­ћа, „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва, у чему је уче­ство­вао и сам аутор, и „Пред­ста­ва о живо­ту“ Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кепчија.

Жикишон 2015 - Ревијални део вечери

У реви­јал­ном делу „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2015“, који је при­сут­на публи­ка жељ­но ишче­ки­ва­ла, насту­пи­ли су позна­ти срп­ски сати­ри­ча­ри Дра­гу­тин Минић Кар­ло, Раде Ђер­го­вић, Алек­сан­дар Чотрић и Бојан Љубе­но­вић и један од нај­по­зна­ти­јих срп­ских песни­ка дана­шњи­це Недељ­ко Попа­дић који је одлич­но сво­јим песма­ма укло­пио у сати­рич­но окру­же­ње. Сва­ки од насту­па про­пра­ћен је што апла­у­зи­ма, што сме­хом, и тако у два навра­та изме­ђу којих су сво­је при­клад­не радо­ве про­чи­та­ли и Сло­бо­дан Јова­но­вић Сту­бич­ки из Ћупри­је и Дарин­ка Фили­по­вић и Мио­драг Гли­го­ри­је­вић Миган из Параћина.

Свој тон фести­ва­лу у чети­ри нуме­ре су дали уче­ни­ци Основ­не музич­ке шко­ле „Милен­ко Жив­ко­вић“ на тру­би, фла­у­ти и сак­со­фо­ну уз прат­њу на кла­ви­ру педа­го­га те школе.

Жикишон 2015 - Изложба „Мазос“

Изло­жба кари­ка­ту­ра и стри­по­ва Зора­на Мати­ћа Мазо­са биће отво­ре­на до четврт­ка 26. новем­бра 2015. годи­не и ујед­но пред­ста­вља обе­ле­жа­ва­ње пет годи­на од њего­ве смр­ти у педе­сет­пр­вој годи­ни живота.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Уз ката­лог изло­жбе „Мазос“ штам­па­на је и бро­шу­ра фести­ва­ла са пор­тре­ти­ма у част Жики­шо­ну која садр­жи пор­тре­те Дра­гу­ти­на Мини­ћа Кар­ла, Алек­сна­дра Чотри­ћа, Боја­на Љубе­но­ви­ћа, Недељ­ка Попа­ди­ћа и Раде­та Ђер­го­ви­ћа уз крат­ке био­гра­фи­је. Аутор пор­тре­та је Андри­ја Дре­но­ва­ко­вић, дипло­ми­ра­ни гра­фич­ки дизај­нер, рођен 1983. годи­не у Параћину.

Жикишон 2015: Учесници Сатиричне позорнице

„Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ је пета уза­стоп­на одр­жа­на под паро­лом „Види­мо се насме­ја­ни!“, док су прет­ход­не две „позор­ни­це“ у овом фор­ма­ту одр­жа­не 2005. и 2006. године.

Живо­јин Павло­вић Жики­шон је рођен 14. новем­бра 1885. годи­не у Пара­ћи­ну, а од 1905. живео у Београду.

Про­је­кат „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ успе­шно је реа­ли­зо­ван, а обу­хва­тио је фести­вал­ске актив­но­сти: кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ са сред­њо­школ­це пара­ћин­ске општи­не, „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад, а сад?“ у Гале­ри­ји „У про­ла­зу“ Библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ и била је део мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“ и доде­ла награ­да за ауто­ре нај­бо­љих радо­ва са кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“ у Библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“, као и ван­про­јект­ну актив­ност „Сати­рич­ну позор­ни­цу Жики­шон 2015“ у вер­зи­ји за Бео­град уз помоћ Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Београду.

Поред Општи­не Пара­ћин, чијим је сред­стви­ма пре­ко кон­кур­са за про­јек­те у кул­ту­ри реа­ли­зо­ван овај про­је­кат КУА „Арти­ја“, фести­вал су помо­гли и при­ја­те­љи фести­ва­ла: „Sport One“ – про­дав­ни­ца спорт­ске опре­ме, „Visual Studio“ – оде­ље­ње за изра­ду, мон­та­жу и пре­зен­та­ци­ју рекла­мног мате­ри­ја­ла и Послов­ни систем „Михај­ло­вић“ уз медиј­ску подр­шку Радио-теле­ви­зи­је „Канал М“ која је сни­ма­ла завр­шно вече фестивала.

Фото­гра­фи­је: Ђор­ђе Васић и Мили­во­је Милен­це Илић

Сатирична позорница Жикишон 2015

Жикишон 2015: Завршно вече Фестивала сатире и хумора у петак 13. новембра

„Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ пред­ста­вља­ће завр­шно вече фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра у част обе­ле­жа­ва­ња 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на и биће одр­жа­на у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, у петак 13. новем­бра са почет­ком у 19 часо­ва, уз уче­ство­ва­ње позва­них и награ­ђе­них сати­ри­ча­ра на кон­кур­су „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“, а у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Нај­ав­ни пла­кат „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2015“

Поче­так „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2015“ обе­ле­жи­ће отва­ра­ње изло­жбе „Мазос“ ори­ги­нал­них кари­ка­ту­ра и стри­по­ва Зора­на Мати­ћа Мазо­са, чиме ће бити обе­ле­же­но пет годи­на од смр­ти овог пара­ћин­ског кари­ка­ту­ри­сте и сатиричара.

У дру­гом делу вече­ри биће доде­ље­на при­зна­ња и награ­де ауто­ри­ма нај­бо­љих афо­ри­за­ма, сати­рич­но-хумо­ри­стич­них песа­ма, сати­рич­но-хумо­ри­стич­них при­ча и афо­ри­зма на тему зада­те кари­ка­ту­ре Нико­ле Ота­ша, посла­тих на кон­курс сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“. Од награ­ђе­них ауто­ра дола­зак су до сада наја­ви­ли: Зоран Доде­ро­вић из Новог Сада, Мило­је Вељо­вић из Бео­гра­да, Бра­ти­слав Коста­ди­нов из Кру­шев­ца и Зоран М. Јова­но­вић из Лесковца.

Пред реви­јал­ни део вече­ри биће напра­вљен кра­так осврт на ово­го­ди­шња сати­рич­на изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ Косте (Србе) Павло­ви­ћа, „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва и „Пред­ста­ва о живо­ту“ Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кепчија.

У реви­јал­ном делу вече­ри насту­пи­ће позна­ти сати­ри­ча­ри и песни­ци: Дра­гу­тин Минић Кар­ло, Алек­сан­дар Чотрић, Бојан Љубе­но­вић и Недељ­ко Попа­дић из Бео­гра­да и Раде Ђер­го­вић из Шап­ца, пред­став­ник сва три жири­ја ово­го­ди­шњег кон­кур­са сати­ре и хумо­ра, као и хумо­ри­сти и сати­ри­ча­ри из Ћупри­је и Параћина.

Музич­ку подр­шку фести­вал ће има­ти у уче­ни­ци­ма Основ­не музич­ке шко­ле „Милен­ко Жив­ко­вић“. Уред­ник про­гра­ма је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и заступ­ник Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а при­ја­те­љи ово­го­ди­шњег фести­ва­ла су Радио-теле­ви­зи­ја „Канал М“ и про­дав­ни­ца спорт­ске опре­ме „Sport One“ из Параћина.

Завр­шном вече­ри Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ 13. новем­бра, дан уочи Жики­шо­но­вог рођен­да­на, биће завр­шен про­је­кат „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“, који је реа­ли­зо­ван уз помоћ Општи­не Пара­ћин у окви­ру кон­кур­са за про­јек­те у култури.

У току годи­не реа­ли­зо­ва­не су и дру­ге актив­но­сти обу­хва­ће­не овим про­јек­том: кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ са сред­њо­школ­це пара­ћин­ске општи­не, „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад, а сад?“ у Гале­ри­ји „У про­ла­зу“ Библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ и била је део мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“, доде­ла награ­да за ауто­ре нај­бо­љих радо­ва са кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“ у Библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“ и „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ у вер­зи­ји за Бео­град уз помоћ Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Београду.

Кул­тур­ни цен­тар Пара­ћин се нала­зи у ули­ци Бран­ка Крсма­но­ви­ћа, број 45.

ВИДИМО СЕ НАСМЕЈАНИ! У ПЕТАК 13. НОВЕМБРА!

Марија Миладиновић, награда „Цацина лента“

Глумачка награда „Цацина лента“ за Марију Миладиновић

Мари­ја Мила­ди­но­вић, глу­ми­ца Град­ског позо­ри­шта Јаго­ди­на и чла­ни­ца КУА „Арти­ја“, добит­ник је награ­де „Цаци­на лен­та“ за нај­бо­љу глу­ми­цу 7. Фести­ва­ла коме­ди­је „Јован Кне­же­вић Цаца“ у Новом Бече­ју, за уло­гу Жива­не у пред­ста­ви „Херо­ји“.

Марија Миладиновић, награда „Цацина лента“

Марија Миладиновић, награда „Цацина лента“

Фести­вал „Јован Кне­же­вић Цаца“ је тра­јао од 26. до 31. окто­бра 2015. годи­не на коме су при­ка­за­не пет пред­ста­ве на Вели­кој и три на Дечи­јој сце­ни. Послед­њег дана фести­ва­ла су доде­ље­не награ­де, а жири су чини­ли глу­мац и пред­сед­ник жири­ја Ненад Ока­но­вић и реди­те­љи и чла­но­ви жири­ја Алек­сан­дар Волић и Сло­бо­дан Прерадовић.

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

Жикишон 2015: Одржана београдска верзија Сатиричне позорнице Жикишон

У орга­ни­за­ци­ји Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду и Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ одр­жа­на је „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ у бео­град­ској вер­зи­ји. Пред­сто­ји завр­шно вече фести­ва­ла у Параћину.

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

Вече сати­ре и хумо­ра у циљу „Обе­ле­жа­ва­ња 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ одр­жа­но је по први пут у Бео­гра­ду, тако пред­ста­вља­ју­ћи нај­а­ву за завр­шно вече Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ у Пара­ћи­ну, у петак 13. новембра.

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

На „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2015“ у бео­град­ској вер­зи­ји, у про­сто­ру Кра­гу­јев­ча­на који деле са Пара­ћин­ци­ма на осмом спра­ту у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12, уче­ство­ва­ли су наја­вље­ни сати­ри­ча­ри: Миро­слав Сре­да­но­вић, Срба Павло­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Дејан Дими­три­је­вић Мита, Пави­ца Вељо­вић и Зоран Симић Зокс, као и гости изне­на­ђе­ња, афо­ри­сти­ча­ри Мили­во­је Јозић и Бори­во­је Илић.

Пре реви­јал­ног дела вече­ри је украт­ко пред­ста­вље­на књи­га награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са прет­ход­них кон­кур­са „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“, при­ка­за­на у елек­трон­ском обли­ку „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад – а сад?“ и про­чи­та­ни резул­та­ти кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“. Том при­ли­ком сво­је награ­ђе­не радо­ве су про­чи­та­ли прво­на­гра­ђе­ни за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму Мило­је Вељо­вић и тре­ће­на­гра­ђе­ни за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу Пре­драг Н. Рашу­ла.

Део публике и учесника на „Сатиричној позорници Жикишон 2015“

Део публи­ке и уче­сни­ка на „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2015“

Про­грам је водио и про­чи­тао прво­на­гра­ђе­не радо­ве за афо­ри­зме и сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни и одго­вор­ни уред­ник „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон“ и заступ­ник Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“.

Публика и учесници на „Сатиричној позорници Жикишон 2015“

Публи­ка и уче­сни­ци на „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2015“

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

Жикишон 2015: Списак учесника Сатиричне позорнице Жикишон у Београду

Како је већ наја­вље­но, ово­го­ди­шња Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон, по први пут у вер­зи­ји за Бео­град, биће одр­жа­на у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12 (осми спрат), у орга­ни­за­ци­ји Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду и Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“. Позна­ти су и уче­сни­ци који ће уве­ли­ча­ти овај дога­ђај: Миро­слав Сре­да­но­вић, Срба Павло­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Бојан Љубе­но­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Дејан Дими­три­је­вић Мита, Пави­ца Вељо­вић и Зоран Симић Зокс, гост из Репу­бли­ке Српске.

Неи­зве­стан је дола­зак још неких сати­ри­ча­ра због оба­ве­за на 60. Међу­на­род­ном сај­му књи­га који се ода­жа­ва у Бео­гра­ду од 25. окто­бра до 1. новембра.

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

Детаљ­ни­је инфор­ма­ци­је о деша­ва­њу у вести Жики­шон 2015: Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон у бео­град­ској вер­зи­ји.

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу

Афоризми у „Представи о животу“ по сценарију Далиборке Шишмановић Кепчија

Нова књи­га афо­ри­за­ма у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ дело је Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, која живи и ради у Швај­цар­ској, у Цири­ху. Књи­га носи назив „Пред­ста­ва о живо­ту“ и пред­ста­вља њено прво књи­жев­но оства­ре­ње, а четр­на­е­сту књи­гу Библи­о­те­ке Артија.

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу

Уред­ник и рецен­зент књи­ге је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на и заступ­ник КУА „Арти­ја“. У рецен­зи­ји под насло­вом „Живо­пи­сно пред­ста­вља­ње Пред­ста­ве о живо­ту“ запи­сао је:

Када неко дола­зи из земље посло­вич­но хлад­них Швај­ца­ра­ца за њега се гле­да­ју­ћи из бал­кан­ског угла тешко дâ поми­сли­ти да се може бави­ти писа­њем сати­рич­них афо­ри­за­ма, а посеб­но не оних са соци­јал­ном тема­ти­ком. Када још при том то буде и жен­ски аутор, то већ само по себи завре­ђу­је пажњу. Сигур­но да је усме­ре­њу ка писа­њу афо­ри­за­ма нај­ви­ше допри­не­ла гло­бал­на мре­жа инфор­ма­ци­ја, позна­та као интер­нет, али да су сати­рич­на и духо­ви­та црта које су кроз афо­ри­зме засту­пље­не у овој књи­зи оно што неко носи у себи. А ода­кле би него са Бал­ка­на, из земље Србије?!

Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, као и мно­ги дру­ги њени суна­род­ни­ци, је оти­шла за бољим живо­том, али ево вра­ти­ла се путем афо­ри­за­ма сабра­них у књи­гу сим­бо­лич­ног нази­ва „Пред­ста­ва о живо­ту“. Од првог Дали­бор­ки­ног поја­вљи­ва­ња са афо­ри­зми­ма у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ из 2013. годи­не, ова књи­га пред­ста­вља видан напре­дак у њеном писа­њу и схва­та­њу ове (не)признате књи­жев­не фор­ме, што даје наду да се њен напре­дак овде не завр­ша­ва. На самом почет­ку тим пово­дом она саоп­шта­ва: „Због дужи­не јези­ка изра­жа­вам се искљу­чи­во у крат­кој фор­ми“, упо­зо­ра­ва­ју­ћи на оно што сле­ди, а то је две­ста и који афо­ри­зам гра­тис, што је сасвим довољ­но за поче­так приче.

Гле­да­ју­ћи са дистан­це на нашу ситу­а­ци­ју, негде са Алпа, аутор­ка при­ме­ћу­је: „Народ еуфо­рич­но ишче­ку­је држав­ни пре­по­род. Него­ду­ју само они код којих лобо­то­ми­ја није успе­ла.“ и ностал­гич­но закљу­чу­је: „Лако је воле­ти отаџ­би­ну. Тешко је живе­ти у њој.“ Док за Срби­ју у будућ­но­сти, у којој би живе­ла као у Швај­цар­ској, она има визи­ју: „Будућ­ност је у сарад­њи са земља­ма бога­тим наф­том. Они има­ју наф­ту, а ми платформу.“

Није само Срби­ја земља апсур­да, напро­тив, апсурд је свет­ски бренд који се можда нај­бо­ље при­мио у Срби­ји, што изу­зет­но пого­ду­је при­но­си­ма афо­ри­за­ма. О било којој вла­ди у све­ту да се ради мање-више важи исти апсурд: „Вла­да нема потре­бе да обе­ћа­ва про­ме­не. Довољ­но је да про­ме­ни обећања.“

Да је соци­јал­на тема­ти­ка нешто неи­збе­жно у сати­рич­ном афо­ри­зму пока­зу­ју и стра­ни­це ове књи­ге. Земља у којој су лопо­влук и коруп­ци­ја видљи­ви на сва­ком кора­ку заслу­жу­је афо­ри­зам изре­чен на крај­ње кул­ту­ран начин: „Ко каже да смо запо­ста­ви­ли умет­ност? Посе­ду­је­мо нај­ве­ћу гале­ри­ју лопо­ва.“ Или када се ради о пра­ви­ма „малог“ чове­ка у гро­тлу лажи, пре­ва­ра и суро­вог капи­та­ли­зма то зву­чи ова­ко: „Лак­ше је заме­ни­ти рад­ни­ка него маши­ну. Маши­на мора да се плати.“

Како књи­га одми­че аутор­ка нас из сати­рич­ног афо­ри­зма води на њен терен фило­зо­фе­ма и мак­си­ма у који­ма несе­бич­но дели дефи­ни­ци­је оно­га што се одви­ја око нас и у нама, па тако наи­ла­зи­мо и на поуч­но-мета­фо­ри­чан афо­ри­зам про­ткан хумо­ром, а за који се може прет­по­ста­ви­ти да је писан под ути­ца­јем добро позна­те швај­цар­ске чоко­ла­де: „Јак је онај ко може да поло­ми чоко­ла­ду, а поје­де само јед­ну коц­ки­цу.“ Међу фило­зо­фе­ма­ма и мак­си­ма­ма има оних који пред­ста­вља­ју пра­ву лек­ци­ју у малом, а такви су поред оста­лих и сле­де­ћи: „Само јак ум може да носи гла­ву пуну добрих иде­ја.“ и „Ко пуни гла­ву уме­сто џепо­ва нема страх од џепа­ро­ша.“ Овом при­ли­ком није зао­би­ђен ни црни хумор: „Брза смрт је без­об­зир­на. Не даје вам вре­ме­на да се опро­сти­те од живо­та“, а ту је и неко­ли­ко живот­них дефи­ни­ци­ја од којих ће сва­ко од чита­ла­ца моћи да иза­бе­ре сво­ју. Она која је на мене оста­ви­ла посе­бан ути­сак је: „Нећу да живим у сно­ви­ма. Желим да живим живот који сањам.“

Зна­мо да афо­ри­зам није виц, али често може буде осно­ва за њега ако у себи има довољ­но врца­во­сти духа. „При­ла­го­ди­те вожњу ста­њу на путе­ви­ма. Пар­ки­рај­те ауто­мо­бил у гара­жу.“ је један од таквих афо­ри­за­ма, тако да ако у ско­ри­је вре­ме про­чи­та­те виц на ову тему знај­те ода­кле поти­че. То исто важи и за још неко­ли­ко афо­ри­за­ма које ћете лако пре­по­зна­ти у књизи.

Афо­ри­зам који почи­ње опи­ја­ју­ће поет­ски: „Не волим јесен, ни лишће које опа­да“, а завр­ша­ва се отре­жњу­ју­ће иро­нич­но: „Кроз ого­ље­не кро­шње дрве­ћа поно­во видим ком­ши­је“, пред­ста­вља један у низу оних који могу да се упи­шу на посеб­ним стра­ни­ца­ма књи­ге ути­са­ка о афо­ри­зму. Није анто­ло­гиј­ски, то су неки дру­ги афо­ри­зми, већ је упра­во баш посебан.

И да не би про­те­кло све без љуба­ви, како ода­не тако и вар­љи­ве, у књи­зи се нашло и неко­ли­ко афо­ри­за­ма на тему мушко-жен­ских одно­са који су у послед­ње вре­ме сте­кли нешто већу попу­лар­ност услед заси­ће­но­сти поли­тич­ким тема­ма. „Ако жели­те осо­бу са бит­ном уло­гом у вашем живо­ту, ту нема места за глу­му.“ или, афо­ри­зам на осно­ву иску­ста­ва из поро­дич­ног живо­та, „Да нема­мо децу била бих мужу још боља мај­ка.“ су афо­ри­зми који обо­га­ћу­ју пону­ду чему ће се чита­о­ци од срца насмејати.

Да рези­ми­ра­мо, Дали­бор­ка се сви­ма нама покло­ни­ла у сво­јој „Пред­ста­ви о живо­ту“, а ви који сте дошли до кра­ја ове рецен­зи­је може­те поче­ти са чита­њем. За то вам није потре­бан длан, већ ум.

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу

Завр­шну реч о књи­зи и у књи­зи, која садр­жи тач­но 224 пажљи­во ода­бра­на афо­ри­зма, дале су коле­ге по перу Пави­ца Вељо­вић и Горан Радо­са­вље­вић:

* * *

Ста­ни­слав Јежи Лец је сво­је­вре­ме­но запи­сао „До дуби­не мисли тре­ба се попе­ти“. Упра­во је тај умни успон пости­гла Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја. Пењу­ћи се стр­пљи­во дота­кла је раз­но­вр­сност која нас окру­жу­је и сву тежи­ну сво­јих мисли пре­ли­ла у афо­ри­зме вред­не пажње. Први кора­ци напра­вље­ни у „Лиги духо­ви­тих“ узви­си­ли су је до ове дра­го­це­не књи­ге. Афо­ри­зам можда јесте спорт резер­ви­сан углав­ном за мушкар­це, али ја поно­сно исти­чем да је Дали­бор­ка срце оста­ви­ла дри­бла­ју­ћи духом „на малом про­сто­ру“, како је дефи­ни­сао у афо­ри­зму Алек­сан­дар Баљак, и тиме дока­за­ла да жена и те како може да се иска­же кроз мало при­че. Уро­ни­ти у дуби­ну Дали­бор­ки­них мисли обе­ћа­ва изра­ња­ње бога­ти­јег ума. Хва­ла јој што нас је спа­си­ла давље­ња у мору глу­по­сти. И све је то учи­ни­ла, поно­сно исти­чем, жена.

Пави­ца Вељовић
афористичарка

* * *

Била је ово Дали­бор­ки­на „Пред­ста­ва о живо­ту“. Уко­ли­ко сте ужи­ва­ли док сте чита­ли ову књи­гу, знај­те да нисте били на про­би и да сте сте­кли још неку пред­ста­ву о живо­ту. Надам се да вам се сви­де­ла и да сте при­ме­ти­ли да Дали­бор­ка сво­јим сати­рич­ним пером, на шар­ман­тан начин, неу­мо­љи­во боде глу­по­сти овог све­та и све оно што нас је сна­шло. Она се са свим неда­ћа­ма не бори мушки, већ на само свој, љуп­ки, допа­дљив, жен­ски начин. Сви­ма дока­зу­је да се разне нега­тив­не поја­ве могу сагле­да­ти са више стра­на, да се могу фино, нена­ме­тљи­во иска­за­ти и да се на кра­ју пости­же исти ефе­кат код оних који­ма се те поја­ве саоп­шта­ва­ју. Јачи­на њеног афо­ри­зма је баш у томе. Фили­гран­ски одме­рен, сва­ки афо­ри­зам у овој књи­зи је јед­на пред­ста­ва оди­гра­на на позор­ни­ци живо­та. Иза­бе­ри­те неки који вам се нај­ви­ше сви­ђа, или онај који ће вам можда бити један од води­ља у вашем живо­ту и кажи­те јасно и гла­сно: Ово је моја пред­ста­ва о животу!

Знам да ће Дали­бор­ка испи­са­ти још пуно ова­квих пред­ста­ва и да ће она, као аутор, заси­гур­но бити у самом врху срп­ске афористике.

Горан Радо­са­вље­вић
сатиричар

Илу­стра­ци­ја на кори­ца­ма „Пред­ста­ве о живо­ту“ је сли­ка „Теа­тар маски“ аме­рич­ког умет­ни­ка Мај­ка Сега­ла, уз чију дозво­лу се ово дело нашло на кори­ца­ма књиге.

Беле­шка о аутору

Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, из Бео­гра­да, рође­на је 1974. године. 

Писа­њем афо­ри­за­ма се бави послед­њих шест годи­на. Прве афо­ри­зме обја­ви­ла на интер­нет сај­ту „Лига духо­ви­тих“, затим у елек­трон­ским нови­на­ма „еСпо­на“ и еми­си­ји Радио Бео­гра­да 202 „Облак у бермудама“. 

Засту­пље­на у Алма­на­си­ма афо­ри­сти­ча­ра: „Афо­те­ка 2“ (2013) и „Оси­њак“ (2015) и у збор­ни­ку ерот­ског афо­ри­зма „На врвот од вул­ка­нот“ [На врху вул­ка­на] (2015) на маке­дон­ском језику. 

Књи­га афо­ри­за­ма „Пред­ста­ва о живо­ту“ је њена прва аутор­ска књига.

Живи са поро­ди­цом у Цириху.

Прво пред­ста­вља­ње књи­ге, доду­ше без при­су­ства аутор­ке, биће одр­жа­но на 60. Међу­на­род­ном сај­му књи­га у Бео­гра­ду, на штан­ду Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“, у сре­ду 28. окто­бра 2015. годи­не у 19 часо­ва са још шест насло­ва Библи­о­те­ке Артија.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Жикишон 2015

Жикишон 2015: Сатирична позорница Жикишон у београдској верзији

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ има­ће и сво­ју бео­град­ску вер­зи­ју захва­љу­ју­ћи сарад­њи Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду, а биће одр­жан у уто­рак 27. окто­бра са почет­ком у 19 часо­ва у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12 на осмом спра­ту (про­сто­ри­је Удру­же­ња Кра­гу­јев­ча­на и при­ја­те­ља Кра­гу­јев­ца у Београду).

Жикишон 2015

У бео­град­ској вер­зи­ји „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2015“ биће пред­ста­вље­ни награ­ђе­ни радо­ви са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“, пред­ста­вље­на књи­га награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са прет­ход­них кон­кур­са „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ и при­ка­за­на „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад – а сад?“ у елек­трон­ском облику.

У дру­гом делу ово­го­ди­шње фести­вал­ске актив­но­сти „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон“ по први пут на тлу Бео­гра­да, насту­пи­ће позва­ни сати­ри­ча­ри, а кона­чан спи­сак биће обја­вљен дан пре почет­ка, у поне­де­љак 26. октобра.

Пред­ста­вља­њем Жики­шо­но­ве позор­ни­це у Бео­гра­ду биће зао­кру­же­на живот­на при­ча Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на, рође­ног пре 130 годи­на, тач­ни­је 14. новем­бра 1885. годи­не, који је живео и ства­рао како у Пара­ћи­ну тако и у Београду.

Завр­шна све­ча­ност Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ биће одр­жа­на у петак 13. новем­бра у Пара­ћи­ну, у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра, и том при­ли­ком отво­ре­на изло­жба ори­ги­нал­них кари­ка­ту­ра и стри­по­ва Зора­на Мати­ћа Мазо­са (1960-2010), пара­ћин­ског кари­ка­ту­ри­сте и сатиричара.