„Ћути и пливај“ у Параћину

„Ћути и пливај“ у Параћину

Пара­ћин, 21. април 2015. – Данас ће у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин са почет­ком у 19 часо­ва бити одр­жа­на про­мо­ци­ја књи­ге афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“ ауто­ра Нину­са Несторовића.

Поред ауто­ра књи­ге уче­сни­ци про­мо­ци­је биће нови­нар и сати­ри­чар Мио­драг Сто­шић, један од писа­ца пого­во­ра књи­ге, и уред­ник Вла­ди­ца Милен­ко­вић у име изда­ва­ча. Про­мо­ци­ју ће води­ти Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

„Ћути и пливај“ у Параћину

Књи­га „Ћути и пли­вај“ је обја­вље­на у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а награ­ђе­на за Нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма 2014. годи­не од стра­не Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га у кон­ку­рен­ци­ји 52 књи­ге обја­вље­не на срп­ском језику.

Коста Павловић - Човече на свом месту, помери се

Нова ауторска књига афоризама Србе Павловића

Послед­њег дана месе­ца мар­та 2015. годи­не у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обја­вље­на је нова књи­га афо­ри­за­ма „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ позна­тог срп­ског афо­ри­сти­ча­ра Србе Павло­ви­ћа под псе­у­до­ни­мом Коста Павловић.

Коста Павловић - Човече на свом месту, помери се

Рецен­зент књи­ге „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ са под­на­сло­вом „Пост­скрипт­не беле­шке“ је Мио­драг Сто­шић. Књи­га садр­жи 224 афо­ри­зма или, како у под­на­сло­ву књи­ге пише, „пост­скрипт­них досет­ки“ од који су неке:

Пиши­те сати­ру. Иза сва­ког афо­ри­зма сто­ји држава.

Шта има народ да живи, кад је толи­ко оних који живе за народ.

Кад смо сти­гли до рас­кр­шћа, путе­ви су поче­ли да нам се крсте.

Лако је жени да буде борац, кад је рође­на за метак.

Има и дале­ко бољих од нас, али ми не жели­мо да иде­мо толи­ко далеко.

Песма их је толи­ко поне­ла да их је ђаво однео.

Сту­бо­ва на сва­ком кора­ку, а све да бисмо се чук­ну­ли у главу.

И кад смо у гов­ни­ма има­мо меру. Ништа пре­ко гуше.

Док је био на дрве­ту, човек је дело­вао узвишеније.

Мала вра­та на која је демо­кра­ти­ја ушла, за њу су као скројена.

Зна­мо ми те што живе од данас до сутра. Ника­ко душу да одморе.

Говор вође је од бит­ног зна­ча­ја. То јача веру у Бога.

У земљи дуго није било реда. А онда се неко досе­тио несташица.

Није да се ништа не пости­же пре­ко ноћи. А пораст наталитета?

Чове­ка који ради нао­па­ко, тешко је пре­о­бра­ти­ти. Јер не жели да ради наопако.

Сара­ђу­јем са поли­ци­јом. Упу­ћу­јем их на оне који при­ча­ју о поштењу.

Књи­жев­ни­ци о све­му пишу, само не о себи. А могло би нешто под насло­вом: „Глад­не душе“.

Оне, који мало-мало па ето их, осе­ћа­мо као код сво­је куће.

О палим херо­ји­ма народ пева. Шта зна народ шта је жалост.

На бољи живот неће­мо још дуго чека­ти јер неће­мо дуго издржати.

Кад раз­го­ва­рам са ком­ши­јом, он не чује. А кад про­ту­рим коју са ком­ши­ни­цом он чује.

У циљу очу­ва­ња мен­тал­ног здра­вља, чини­мо искљу­чи­во оно што је ван памети.

Добио сам два­де­сет и пет по туру. Мени не тре­ба сто пута понављати.

Нај­го­ре је кад чове­ку поне­ста­не маште. Не сти­же да ради свашта.

По дола­ску на одре­ди­ште, вој­ни­ци пови­ка­ше ово је, капе­та­не, марш у пич­ку материну.

Србо­љу­бу Срби Павло­ви­ћу, рође­ном 1942. годи­не, ово је два­на­е­ста књи­га афо­ри­за­ма чиме је број обја­вље­них афо­ри­за­ма дости­гао до 8001.

За наслов­ну стра­ну књи­ге иза­бра­на је илу­стра­ци­ја Пеђе Ђако­но­ви­ћа Ђако­на.

„Чове­че на свом месту, поме­ри се“ је једа­на­е­ста књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја и дру­га која је пот­пи­сао Срба Павло­вић. Прет­ход­ну као Села­дон Павло­вић, при­ре­див­ши збор­ник афо­ри­за­ма „Небе­сна књи­га“ са афо­ри­зми­ма 31-ог аутора.

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије и 2015. године обележен у библиотеци

Као и прет­ход­не 2014. годи­не чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ Свет­ски дан пое­зи­је обе­ле­жи­ли су у дру­штву сред­њо­шко­ла­ца у чита­о­ни­ци пара­ћин­ске биби­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије 2015.

О пое­зи­ји уз пое­зи­ју са сред­њо­школ­ци­ма су раз­го­ва­ра­ли Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић уз уче­шће орга­ни­за­то­ра овог поет­ског часа дирек­тор­ке библи­о­те­ке Лепо­са­ве Иван­ко­вић. Сво­је песме су чита­ли и уче­ни­ци-песни­ци, а нај­ак­тив­ни­ја­ма на часу су покло­ње­ни диско­ви са фил­мом „Дру­штво мртвих песни­ка“ и пар при­ме­ра­ка књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије 2015.

Свет­ски дан пое­зи­је је ове годи­не обе­ле­жен поет­ским часом у поне­де­љак 23. мар­та, уме­сто у за шко­лар­це нерад­ну субо­ту 21. марта.

КУА АРТИЈА

Три године „Артије“

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ 29. фебру­а­ра 2015. годи­не сла­ви свој тре­ћи рођен­дан! Шта­аа!? Ове годи­не не посто­ји 29. фебру­ар? Па добро, онда ништа!

КУА АРТИЈА

У прет­ход­ној годи­ни посто­ја­ња Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ је нај­ви­ше напре­до­ва­ла у окви­ру изда­вач­ке делат­но­сти, где је оства­ре­на и сарад­ња са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма уче­ство­ва­њем у суи­зда­ва­штву њихо­вих изда­ња. У изда­њу КУА „Арти­ја“ обја­вље­но је шест нових насло­ва: аутор­ске књи­ге афо­ри­за­ма „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић и „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, збор­ник афо­ри­за­ма „Небе­сна књи­га“ при­ре­ђи­ва­ча Србе Села­до­на Павло­ви­ћа, збир­ка пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри „арти­ји­на“ ауто­ра – Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић, и, збор­ник награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ – „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“. Нинус Несторовић - Ћути и пливајПоред мно­го­број­них похва­ла за обја­вље­на изда­ња сти­гло је и јед­но при­зна­ње за књи­гу „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, који је добит­ник награ­де за нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма у 2014. годи­ни, а коју доде­љу­је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг.

Жикишон 2014 - Признања и повеље Жикишон

Жики­шон 2014 – При­зна­ња и пове­ље Жикишон

Нај­зна­чај­ни­ја мани­фе­ста­ци­ја у орга­ни­за­ци­ји „Арти­је“ био је Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“, којој је прет­хо­дио кон­курс за сати­ру и хумор „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2014“. Нису изо­ста­ла ни књи­жев­на деша­ва­ња по Срби­ји на који­ма су уче­шће узе­ли чла­но­ви удру­же­ња, међу који­ма су пре све­га про­мо­ци­је књи­ге „Арти­ку­ли­са­ње“ и књи­ге афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“, као и јед­на про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ са изло­жбом кари­ка­ту­ра у Новом Саду. Нажа­лост, изо­стао је пла­ни­ра­ни Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2014“ због попла­ве која је заде­си­ла Пара­ћин. Пре све­га наве­де­ног, можда и зна­чај­ни­је деша­ва­ње је орга­ни­за­ци­ја стенд-ап вече­ри коми­ча­ра орга­ни­за­ци­је Standup.rs у Ћупри­ји, којe је има­лo хума­ни­тар­ни карак­тер – при­ку­пља­ње сред­ста­ва за обно­ву Позо­ри­шта Параћин.

То би било то – на папи­ру. И да… ОВДЕ ВЛАДА ЈЕДНОАРТИЈСКИ СИСТЕМ, ЈЕР ЈЕДНА ЈЕ АРТИЈА!

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

„Ћути и пливај“ – најбоља књига афоризама у 2014. години

„Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ је нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма у 2014. годи­ни, обја­вио је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг.

Међу 52 књи­ге које су уче­сто­ва­ле на кон­кур­су нашле су се још три књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељовић.

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

Бео­град, 15. јану­ар – На кон­курс Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га при­спе­ле су 52 збир­ке афо­ри­за­ма обја­вље­не про­шле годи­не у Срби­ји, БиХ, Аустри­ји и Канади.

На сед­ни­ци одр­жа­ној 15. јану­а­ра ове годи­не жири (који је радио у саста­ву: Алек­сан­дар Баљак, пред­сед­ник Вито­мир Тео­фи­ло­вић и Бојан Љубе­но­вић, чла­но­ви) про­гла­сио је нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма обја­вље­ну на срп­ском јези­ку у 2014. години.

То је збир­ка Ћути и пли­вај, Нину­са Несто­ро­ви­ћа, сати­ри­ча­ра који живи у Новом Саду а ради у Пара­ћи­ну. Књи­гу је обја­ви­ла Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја Арти­ја, изда­вач­ка кућа из Параћина.

Жири у обра­зло­же­њу исти­че да је реч о изу­зет­но ква­ли­тет­ној књи­зи афо­ри­зми­ма, пре­пу­ној чуде­сних обр­та, која пре­ци­зно, на сар­ка­сти­чан начин гово­ри о број­ним деви­јант­ним поја­ва­ма у друштву.

У нај­у­жем избо­ру за награ­ду биле су још три књиге:

Бла­го вама ков­чег нама, Дра­го­сла­ва Митро­ви­ћа (Бин­дер, Београд)
После ћута­ња, Мила­на Бешти­ћа (Алма, Београд)
и афо­ри­зми о спор­ту Игра­ње гла­вом, Алек­сан­дра Чотри­ћа (Mozzart, Београд).

БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ

Артикулисање у Параћину

Овогодишње финале „Артикулисања“ одржано у Параћину

У Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин у уто­рак 23. децем­бра 2014. годи­не одр­жа­на је послед­ња ово­го­ди­шња про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Артикулисање у Параћину

Пара­ћин­ску про­мо­ци­ју „Арти­ку­ли­са­ња“ води­ла је Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, а публи­ци су се пое­зи­јом пред­ста­ви­ла сва чети­ри ауто­ра: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Мар­ко Антић и Мари­ја Мила­ди­но­вић.


Про­мо­ци­је су пре Пара­ћи­на одр­жа­не у Ћупри­ји, Јаго­ди­ни и Београду.

Овај дога­ђај, послед­њи у 2014. годи­ни Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, про­пра­ти­ла је еки­па општин­ске пара­ћин­ске телевизије.

"Афотека 2" у Новом Саду

Изложба карикатура у Новом Саду до 20. децембра

Изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа која је отво­ре­на на дан про­мо­ци­је „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ у гале­ри­ји Клу­ба Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не у Новом Саду, у петак 28. новем­бра 2014. годи­не, биће про­ду­же­на и наред­них 10 дана, до субо­те 20. децембра.

"Афотека 2" у Новом Саду

Изло­жба обу­хва­та укуп­но 40 кари­ка­ту­ра: 38 кари­ка­ту­ра које илу­стру­ју по један афо­ри­зам исто толи­ко ауто­ра засту­пље­них у алма­на­ху, јед­ну бонус ново­го­ди­шњу кари­ка­ту­ру и илу­стра­ци­ју са наслов­не стра­не књиге.

"Афотека 2" у Новом Саду

Про­сто­ри­је Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не нала­зи се у ули­ци Бра­ће Риб­ни­кар 5.

Фото­гра­фи­је: Пре­драг Пеђа Николић

Артикулисање у Београду

„Артикулисање“ и више од тога у Београду

Пред­ста­вља­ње књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ у Бео­гра­ду одр­жа­но је у петак 5. децем­бра 2014. годи­не у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“, а са собом је доне­ло више од тога, па чак и наста­вак на Фејсбуку(!?)

Артикулисање у Београду

Прво­бит­ни кон­цепт про­мо­ци­је „Арти­ку­ли­са­ња“, који је успе­шно функ­ци­о­ни­сао у Ћупри­ји и Јаго­ди­ни, у стар­ту је био немо­гу­ћа миси­ја за чети­ри ауто­ра који су се нашли у овој књи­зи: Алек­си­ну Ђор­ђе­вић, Вла­ди­цу Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­ју Мила­ди­но­вић, јер је акце­нат ста­вљен на три­би­ну „Меди­ји и књи­жев­ност“ у окви­ру про­гра­ма под нази­вом „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“ уред­ни­ка Кар­ла Астра­ха­на, који је овом при­ли­ком водио књи­жев­но вече.

Артикулисање у Београду

Ауто­ри су одго­ва­ра­ли на пита­ња која се тичу лич­ног иску­ства са штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма, као и изда­ва­штвом и интер­не­том са нагла­ском на дру­штве­не мре­же. Закљу­чак је био да је сарад­ња са локал­ним меди­ји­ма сасвим добра, али се даље од тога није одма­кло јер и днев­на штам­па има мало слу­ха за деша­ва­ња ван пре­сто­ни­це, чак и када се ради о госто­ва­њи­ма позна­ти­јих име­на кул­тур­ног и умет­нич­ког живо­та Срби­је. У току три­би­не уче­сто­ва­ла је и публи­ка, а реак­ци­је пар инте­лек­ту­ал­них вели­чи­на, које нико није пре­по­знао, биле су све само не инте­лек­ту­ал­не при том не схва­та­ју­ћи да пред собом нема­ју маги­стра, док­то­ра, про­фе­со­ра и књи­жев­ни­ка, а нити неке говор­ни­ке који су ту дошли да при­ча­ју о тео­ри­ји књи­жев­но­сти, већ само да као ауто­ри пред­ста­ве сво­је дело.


У дру­гом делу вече­ри ауто­ри су пред­ста­ви­ли са по песмом или две из „Арти­ку­ли­са­ња“ и(ли) дру­гим писа­ним ства­ра­ла­штвом, након чега су украт­ко наја­вље­ни даљи пла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“. И док је оста­ла публи­ка при­ла­зи­ла ауто­ри­ма, са њима раз­го­ва­ра­ла, кри­ти­ко­ва­ла(!), хва­ли­ла и купи­ла по коју књи­гу, поме­ну­тих пар инте­лек­ту­а­ла­ца је изше­та­ло из библи­о­те­ке под окри­љем ноћи и брже-боље се доче­па­ли ком­пју­те­ра и Фејс­бу­ка где су „хра­бро“ у ста­ту­су, а даље у комен­та­ри­ма кори­сте­ћи неи­сти­ни­те тврд­ње подру­гљи­вим, пот­це­њи­вач­ким и увре­дљи­вим тоном писа­ли о ауто­ри­ма који су те вече­ри госто­ва­ли „код Бојића“.

Ето, и тога има у све­ту кул­ту­ре међу умет­ни­ци­ма који сло­ве за вај­не инте­лек­ту­ал­це. Нису уза­луд исто такве стран­ке и исто такви поли­ти­ча­ри вла­да­ли и вла­да­ју земљом Срби­јом, оста­ви­ло је све то дубо­ке после­ди­це у виду малограђанштине.

Сле­де­ће „Арти­ку­ли­са­ње“ је зака­за­но за уто­рак 23. децем­бар на дома­ћем тере­ну у Пара­ћи­ну у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин. „ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ“ СТОП!

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Миле Ђорђијоски: „Три пута на дан“ и „Нико неће да буде страшило“ (афоризми)

У сарад­њи са Књи­жев­но-умет­нич­ком асо­ци­ја­ци­јом „Арти­ја“ у Маке­до­ни­ји су у сеп­тем­бру 2014. годи­не у изда­њу „Ори­о­на“ из Дел­че­ва обја­вље­не две књи­ге афо­ри­за­ма: „Три пута на дан“ („Три пати на ден“) и „Нико неће да буде стра­ши­ло“ („Никој не сака да биде пла­ши­ло“), ауто­ра Миле­та Ђор­ђи­јо­ског (Миле Ѓорѓи­јо­ски) из Делчева.

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Рецен­зен­ти књи­ге љубав­но-ерот­ских афо­ри­за­ма „Три пута на дан“ су: Васил Толев­ски, Саба­ху­дин Хаџи­а­лић и Ван­чо Пола­за­рев­ски. Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма дела су Нико­ле Дра­га­ша и Мира Геор­ги­ев­ског, а у књи­зи Бла­жа Докула.

*
Тешко је води­ти љубав са соп­стве­ном женом.
Али на муци се позна­ју јунаци.

Тешко е да се води љубов со сопругата.
Ама на мака се позна­ва­ат јунаците.

*
У кре­ве­ту нису бит­не године,
већ минути.

Во кре­ве­тот не си бир­ни годинитите.
Туку минутите.

*
Имам редо­ван секс.
Сва­ке прве субо­те у месецу.

Имам редо­вен секс.
Секо­ја прва сабо­та во месецот.

*
Моли се неза­до­вољ­ни народ још мало да се стрпи.
Вођа иде све по списку.

Се моли неза­до­вол­ни­от народ уште мал­ку да се стрпи.
Вода­чот тера се по список.

*
Свет је мали.
Ника­ко да побег­нем од супруге.

Све­тот е мал.
Ника­ко да побег­нам од жена ми.

*
Одлу­чи­ли су центиметри.
Вири­ле су ми ноге испод кре­ве­та комшинице.

Одлу­чи­ја сантиметрите.
Ми се гле­даа нозе­те од под кре­ве­тот на комшивката.

*
Нисам пре­ва­рио жену.
То себи никад нећу опростити.

Не ја изне­ве­рив жена ми.
Тоа нико­гаш нема да си го простам.

*
Спа­вам само са женом.
Са дру­гим жена­ма ока не склопим.

Спи­јам со жена ми.
Со дру­ги­те очи не затворам.

*
Ђаво има рого­ве, а живи у паклу.
Зна­чи, оже­њен је, а има и бабу.

Ѓаво­лот има рого­ви, а живее во пеколот.
Зна­чи, женет е, а има и баба.

*
Он је пажљив супруг.
Вара жену у нај­ве­ћој тајности.

Тој е вни­ма­те­лен сопруг.
Ја изне­ве­ру­ва жена му во нај­го­ле­ма тајност.

*
Не посто­ји шко­ла за секс.
А и да посто­ји нико је не би завршио.
Сви би желе­ли да понављају.

Не постои учи­ли­ште за секс.
А и да постои никој не би го завршил.
Сите би сака­ле да повторуваат.

*
Супру­га ми је расиста.
Полу­де­ла је кад ме је зате­кла у кре­ве­ту са црнком.

Жена ми е расист!
Полу­де кога ме зате­че во кре­ве­тот со црнка.

*
У брач­ном кре­ве­ту уста не затварају.
Ево­ци­ра­ју успомене.

Во брач­ни­от кре­вет уста не затвараат.
Ево­ци­ра­ат спомени.

*
Пре­ва­рио сам жену с тинејџерком.
Младост-лудост.

Ја изне­ве­рив жена ми со тинејџерка.
Мла­дост лудост.

*
Он је поро­ди­чан човек.
Вара шва­лер­ку само са супругом.

Tој е фами­ли­ја­рен човек.
Ја изне­ве­ру­ва љубов­ни­ца­та само со жена му.

*
Ком­ши­ни­ца ми је уни­шти­ла љубав на први поглед.
Спу­сти­ла је ролетне.

Ком­шив­ка­та ми ја уни­шти љубов­та на прв поглед.
Ги спу­шти ролетните.

*
Срећ­ни алко­хо­ли­чар види дупло.
Уме­сто сво­је, две дупло мла­ђе жене.

Сре­ќни­от алко­хо­ли­чар гле­да двојно.
Наме­сто сво­ја­та, две дупло помла­ди жени.

Миле Ђорђијоски - Нико неће да буде страшило

Рецен­зент књи­ге „Нико неће да буде стра­ши­ло“ је Васил Толев­ски, а илу­стра­тор Саша Димитријевић.

*
Нема ко да чува земљу.
Нико неће да буде страшило.

Нема кој да ја чува земјата.
Никој не сака да биде плашило.

*
То што је вођа слеп, није његов,
већ наш хендикеп.

Тоа што вода­чот е слеп, не е негов,
туку наш хендикеп.

*
Дик­та­тор је упо­ран човек.
Опет је над­гла­сао народ.

Дик­та­то­рот е упо­рен човек.
Пак го над­гла­са народот.

*
Не пла­ши нас суд­њи дан.
Ми смо там­ни вилајет.

Не нè пла­ши суд­ни­от ден.
Ние сме темен вилает.

*
Кука­ви­це које мисле на сво­ју будућност
не под­ме­ћу јаја свакоме.

Кука­ви­ци­те што мислат на сво­ја­та иднина,
секо­му не му под­мет­ну­ва­ат јајца.

*
Некад смо живе­ли од данас до сутра.
Данас од кон­теј­не­ра до контејнера.

Неко­гаш живе­ев­ме од денес до утре,
Денес од кон­теј­нер до контејнер.

*
Народ је као ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

Наро­дот е како ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

*
Од сва­ког кри­ми­нал­ца не поста­је политичар.
За то су потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

Од секој кри­ми­на­лец не бива политичар.
За тоа се потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

*
Вођа ради у рукавицама.
Поно­вио је ман­дат, а није оста­вио ника­кве трагове.

Вода­чот рабо­ти во ракавици.
Го пов­то­ри ман­да­тот, а не оста­ви траги.

*
Кон­теј­не­ри су све пра­зни­ји и празнији.
Али то нас не забрињава.
Оно што нема и цар не једе.

Кон­теј­не­ри­те се се попра­зни и попразни.
Ама тоа не не загришува,
Она што го нема и царот не го јаде.

*
Бал­кан је пренасељен.
Толи­ко вели­ких наро­да на тако малом простору.

Бал­ка­нот е пренаселен.
Тол­ку голе­ми луѓе на така мал простор.

*
Није вре­ме за нове деобе.
И ста­ре добро функционишу.

Не е вре­ме за нови поделби.
И ста­ри­те добро функционираат.

*
Вра­ти­ли смо се из мртвих.
Нема разлике.

Се вра­тив­ме од мртвите.
Нема разлика.

*
Избо­ри су про­бу­ди­ли живо­ти­њу у нама.
Гла­са­ли смо као овце.

Избо­ри­те го раз­бу­ди­ја живот­но­то во нас.
Гла­сав­ме како овци.

*
Ми смо про­тив упо­тре­бе силе.
Зато увек ста­је­мо на стра­ну победника.

Ние сме про­тив упо­тре­ба на сила.
Затоа секо­гаш заста­ну­ва­ме на стра­на­та на победникот.

*
Има хле­ба без мотике.
Ста­ви­те чара­пу на главу.

Има леб без мотика.
Ста­ве­те чорап на главата.

*
Не сме­та им голуб мира.
Супа је супа.

Не им сме­та гула­бот на миро.
Супа е супа.

"Афотека 2" у Новом Саду

„Афотекари“ освојили и Нови Сад

У петак 28. новем­бра у Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ уз пра­те­ћу изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа и „афо­те­ка­ре“ из Новог Сада, Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Сур­чи­на и Параћина

"Афотека 2" у Новом Саду

У испу­ње­ном про­сто­ру Клу­ба Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ гово­рио је један од при­ре­ђи­ва­ча и уред­ник овог једин­стве­ног изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на, а поред њега сво­је афо­ри­зме из Алма­на­ха чита­ли су: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на. Избор афо­ри­за­ма оста­лих ауто­ра публи­ци је пред­ста­ви­ла Кар­мен Антић, про­фе­сор­ка срп­ског јези­ка и књи­жев­но­сти из Новог Сада, док је уло­гу води­те­ља про­гра­ма на себе пре­у­зео Алек­сан­дар Павић.


У дру­гом делу вече­ри сва­ко од при­сут­них ауто­ра се пред­ста­вио по жељи неким сво­јим сати­рич­ним ства­ра­ла­штвом, а овом при­ли­ком Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Пави­ца Вељо­вић су украт­ко пред­ста­ви­ли два изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“.

Изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа Ново­са­ђа­ни и пут­ни­ци намер­ни­ци моћи ће да погле­да­ју до сре­де 10. децем­бра 2014. године.