Архиве ознака: афоризми

Миленковић у Темишвару 2015.

Гостовања и признање за Владицу Миленковића

Пара­ћин­ски сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, у прет­ход­них пар месе­ци уче­ство­вао је у земљи и ино­стран­ству на три мани­фе­ста­ци­је посве­ће­не хумо­ру и сати­ри и добит­ник је јед­ног међу­на­род­ног при­зна­ња за афоризме…

Миленковић у Темишвару 2015.

Милен­ко­вић у Теми­шва­ру 2015.

Миленковић у Темишвару 2015.

Милен­ко­вић у Теми­шва­ру 2015.

У Теми­шва­ру, у орга­ни­за­ци­ји Саве­за Срба у Руму­ни­ји, Милен­ко­вић је уче­ство­вао 23. маја на тре­ћем изда­њу Фести­ва­ла хумо­ра и сати­ре „Лало­шки шешир“ зајед­но са још неко­ли­ко пред­став­ни­ка афо­ри­сти­ке и кари­ка­ту­ре из Срби­је и Руму­ни­је. Из Срби­је су уче­ство­ва­ли афо­ри­сти­ча­ри Алек­сан­дар Чотрић, Сло­бо­дан Симић, Бојан Љубе­но­вић, Вла­ди­мир Ћалић и Пави­ца Вељо­вић и кари­ка­ту­ри­ста Нико­ла Оташ, а из Руму­ни­је афо­ри­сти­ча­ри и хумо­ри­сти Горан Мишко­вић, Миро­слав Росић, Дани­јел Сил­ви­јан Петре, Ови­диу Ефти­ми­је и Сер­ђу Васи­ле, као и Горан Мра­кић у уло­зи пре­во­ди­о­ца са срп­ског на румун­ски језик, и обрнуто.

Миленковић у Бијељини 2015.

Милен­ко­вић у Бије­љи­ни 2015.

Видео са насту­па из Бије­љи­не (поче­так на 6:16):

Миленковић у Бијељини 2015.

Милен­ко­вић у Бије­љи­ни 2015.

У прет­ход­ном пери­о­ду, 3. апри­ла је уче­сто­вао на 12. Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2015“ међу више од 30 ауто­ра, као и 28. и 29. апри­ла на мани­фе­ста­ци­ји „Дани хумо­ра и сати­ре“ у Заје­ча­ру, где је првог дана у уло­зи уред­ни­ка пред­ста­вио књи­жев­на изда­ња Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ из Пара­ћи­на и гово­рио на отва­ра­њу изло­жбе кари­ка­ту­ра Гора­на Ћели­ча­ни­на, а сутра­дан био уче­сник „Вече­ри афо­ри­зма“ са зна­чај­ним срп­ским афо­ри­сти­ча­ри­ма: Алек­сан­дром Баљ­ком, Алек­сан­дром Чотри­ћем, Дра­гу­ти­ном Мини­ћем Кар­лом, Миле­ном Мили­во­је­ви­ћем и Живо­ји­ном Денчићем.

Миленковић у Зајечару 28. априла 2015.

Милен­ко­вић у Заје­ча­ру 28. апри­ла 2015.

Миленковић у Зајечару 29. априла 2015.

Милен­ко­вић у Заје­ча­ру 29. апри­ла 2015.

У Маке­до­ни­ји, у Дел­че­ву на Међу­на­род­ном кон­кур­су кари­ка­ту­ре и афо­ри­зма „Пија­нец 2015“, Милен­ко­вић је добит­ник Брон­за­не пла­ке­те за афо­ри­зме на тему „Пази, човек!“. Фести­вал на коме ће бити уру­че­не награ­де биће одр­жан у сеп­тем­бру, а међу награ­ђе­ни­ма за афо­ри­зме су и Алек­сан­дар Чотрић – добит­ник Злат­не пла­ке­те, Вито­мир Долин­ски – добит­ник Сре­бр­не пла­ке­те и Вла­ди­мир Дра­ми­ћа­ни­на – добит­ник рав­но­прав­не Брон­за­не плакете.

Награ­ђе­на сери­ја афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, на тему „Пази, човек!“:

• Ко с људи­ма иза­ђе на крај, тај више није човек.
• Од дана­шњег чове­ка се оче­ки­ва­ло више. Барем да сачу­ва гла­ву на раменима.
• Здра­вље чове­ка је на првом месту, што раку чини послед­њом рупом на свирали.
• Није лако бити човек. За уте­ху, нека му је лака црна земља.
• Дру­штво за зашти­ту чове­ка не тре­ба да осну­ју живо­ти­ње, већ људи.
• Ући ћемо у све­тлу будућ­ност пре­ко везе. Нико­ла Тесла је наш човек!
• Паме­тан је онај човек коме је угао гле­да­ња туп.
• Пра­зне при­че доби­ју на тежи­ни кад их при­ча­ју наса­ма­ре­ни људи.
• Не зло­па­ти­те се. Пока­жи­те да сте добар човек, добро се патите.
• Убио је погре­шног чове­ка. Људ­ски је грешити.
• Пра­зне људе може спа­си­ти само пун погодак.
• Рад је ство­рио чове­ка, а Биро рада навику.

Братислав Костадинов - Воштена интелигенција

Дванаеста књига Библиотеке Артија је прва књига афоризама Братислава Костадинова

Библи­о­те­ка Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ је бога­ти­ја за још јед­ну књи­гу, два­на­е­сту по реду, а прву књи­гу афо­ри­за­ма Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва која носи назив „Воште­на интелигенција“.

Братислав Костадинов - Воштена интелигенција

Рецен­зент књи­ге „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ је кру­ше­вач­ки афо­ри­сти­чар Ивко Михај­ло­вић који је под насло­вом „Поште­но воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ написао:

Кру­ше­вач­ка, а бога­ми и срп­ска хумо­ристч­ко-сати­рич­на сце­на, доби­ла је ново име у лику Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва. Он не спа­да у ауто­ре који су пре­ра­но оштри­ли перо, већ је свој спи­са­тељ­ски дар „пре­по­знао“ после сво­је три­де­се­те годи­не. Можда је тако и боље, што његов при­мер и потвр­ђу­је. Афо­ри­зам, тај сати­рич­ни зврк наше књи­жев­но­сти, као добар комад њај­бо­љег меса, мами ауто­ре. Није му одо­лео ни Коста­ди­нов. Фено­ме­нал­ни Ста­ни­слав Јежи Лец, пишу­ћи сво­је сјај­не афо­ри­зме, рекао је и ово: „До дуби­не мисли тре­ба се попе­ти“. То је себи као зада­так поста­вио и наш аутор. Њего­во четво­ро­го­ди­шње писа­ње уро­ди­ло је пло­дом, па нам је на чита­лач­ки тањир пону­дио сво­је прво сати­рич­но шти­во. Афо­ри­зам као „крхо­ти­не мисли које боду у очи“ (Габри­јел Лауб) добар су начин дефи­ни­ци­је свих нега­тив­них поја­ва који­ма оби­лу­је и наше под­не­бље. На самом почет­ку књи­ге одмах ми је запао за око афо­ри­зам „Немам сво­је мишље­ње, али ћу под­не­ти захтев за доби­ја­ње“, а упе­рен је пре­ма они­ма који по сво­је мишље­ње стал­но иду у неке „базе“ мишљења.

Добри афо­ри­зми су они који се изми­го­ље из већи­не „обич­них“, па се испр­се и намет­ну чита­о­цу. Афо­ри­сти­ча­ри, ти „лењи при­по­ве­да­чи“, како рече Душко Радо­вић, као да желе да под врца­ви скут афо­ри­зма ста­ве читав свет. Хумор и сати­ра су добри меди­ка­мен­ти за пси­хич­ки мир, али Коста­ди­нов каже: „Ако има­те душу, не бри­ни­те. Њено одстра­њи­ва­ње је рутин­ско“. Сми­сао за хумор је одраз доброг мен­тал­ног здра­вља, а душа је та госпо­ђа која је често на уда­ру, баш од стра­не оних који су са њом у тешком дефи­ци­ту. Оно што Бра­ти­сла­ву солид­но пола­зи за руком и пером су дефи­ни­ци­је. Он за пар­ти­је каже да су „инку­ба­то­ри мућ­ко­ва“, што оне нај­че­шће и јесу. Њего­ви крат­ки афо­ри­зми су посеб­но добри, она­ко реско секу и као на дла­ну нуде јасну и лепу мисао: „Имам шесто чуло. Глад­не очи“. А у све­оп­штем мутља­гу и финан­сиј­ској поле­ди­ци, очи су често глад­не. О нашем финан­сиј­ском кра­ху гово­ри и овај афо­ри­зам: „Буџет је мла­ће­ње пра­зне сла­ма­ри­це“. А пра­зне су нам не само сла­ма­ри­це, већ за њима каска­ју и нада и опти­ми­зам и рање­на душа.

И како онда бити вољан да пра­виш нове кора­ке у живо­ту, ако је сиви­ло једи­на све­тлост која нам се нуди. То гура­во пси­хо-соци­јал­но ста­ње Коста­ди­нов ова­ко дефи­ни­ше: „Осе­ћам се срећ­но и задо­вољ­но, али ме лека­ри уве­ра­ва­ју да су то само про­ла­зне тего­бе“. Добар при­мер иро­ни­је у слу­жби афо­ри­зма! И поред тога што мно­ги мисле да је афо­ри­зам лако писа­ти, он је у сушти­ни врло захтев­на књи­жев­на фор­ма. У тој крат­ко­ћи саби­ти вели­ку мисао јесте пра­во мај­стор­ство, а то могу само нај­ве­шти­ји. Наш аутор се пола­ко, али сигур­но, при­бли­жа­ва сазве­жђу озбиљ­них ауто­ра, а то потвр­ђу­је и овај афо­ри­зам: „Коруп­ци­ја је зара­зна. Пре­но­си се путем фоте­ље“. Поли­ти­ка, то про­ка­же­но зани­ма­ње, често је на уда­ру афо­ри­сти­ча­ра. А како и не би, када нам она неми­ли­це тра­си­ра суд­би­ну и директ­но ути­че на ква­ли­тет овог једи­ног живо­та који има­мо. „Само у поли­ти­ци рђа није за ста­ро гво­жђе“, саоп­шта­ва нам Коста­ди­нов. Кари­је­ра по сва­ку цену, па уда­рај по неи­сто­ми­шље­ни­ци­ма и бацај их око­ло као зре­ло кла­сје. О тим надо­буд­ним пер­со­на­ма, о вла­сни­ци­ма нашег људ­ског инте­гри­те­та, аутор ове збир­ке гово­ри и на овај начин: „Глуп сам и неспо­со­бан. Коли­ко знам и умем“, доча­ра­ва­ју­ћи нам сву ала­вост за узда­ма и полу­га­ма вла­сти, не оба­зи­ру­ћи се на соп­стве­ни људ­ски и духов­ни кредибилитет.

У вре­ме­ну у коме се људ­скост баца под ноге, где баха­тост висо­ко диже сво­ју заста­ву, пишу се афо­ри­зми на које мало ко обра­ћа пажњу, али који нај­бо­ље осли­ка­ва­ју наста­лу летар­ги­ју. „Сви смо у истом стро­ју. Нерв­но растро­је­них“, каже Коста­ди­нов. О духов­ном пар­ло­гу, о оаза­ма без­на­ђа, о без­и­деј­но­сти и људ­ском несна­ла­же­њу, о загла­вље­но­сти у раља­ма мафи­ја­шких кла­но­ва, о убе­у­ће­но­сти и бес­пер­пек­тив­но­сти мла­дих људи, сли­ко­ви­то гово­ри афо­ри­зам: „Нека­да су се деца игра­ла жмур­ке, а данас саче­ку­ше“. Они који би тре­ба­ло да буду луче и све­ти­о­ни­ци дру­штва, та инте­ли­ген­ци­ја која би тре­ба­ло да неу­мор­но тегли напред, све више и дубље упа­да у духов­ни пар­лог. Некад су је зва­ли и поште­на, а она би, по логи­ци ства­ри, тре­ба­ло да буде у свим вре­ме­ни­ма таква, непот­ку­пљи­ва и поно­сна. Нажа­лост, она данас таво­ри, негде на мар­ги­ни дру­штве­них деша­ва­ња, уљуљ­ка­на зада­хом соп­стве­не тру­ле­жи. Наш писац каже: „Био сам нула од чове­ка, а онда сам пао у минус“. Заи­ста је неве­ро­ват­но коли­ко човек може да пада, а да и даље само­об­ма­њи­вач­ки твр­ди да је лич­ност и човек од формата.

Добро перо има Бра­ти­слав Kоста­ди­нов. Да је поштен, то лич­но знам, јер само такав аутор може да има здра­ву и чисту мисао. Нису га вошти­ли, а ваљ­да и неће, без обзи­ра на оштри­ну духа коју несум­њи­во посе­ду­је. Духов­но воште­ње је можда и горе од саме кну­те и бича, јер је оно пер­ма­нент­но, упор­но и као псе­то издр­жљи­во. Писац ове прве књи­ге афо­ри­за­ма при самом њеном кра­ју закљу­чу­је: „Јед­ни кажу да сам туп, а дру­ги су још и оштри­ји“. О тупо­сти неће­мо, јер је овде еви­дент­но нема, а за оштри­ну све похва­ле. Од пажљи­во ода­бра­них три­сто­ти­нак афо­ри­за­ма, гото­во да нема ни искре отпа­да. Рекло би се, нема духов­ног ивер­ја! То је, за садр­жај прве књи­ге, сва­ка­ко успех. Моје скром­но сло­во, беле­жни­штво и раз­ми­шља­ње о афо­ри­сти­чар­ском сочи­не­ни­ју Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва, завр­шио бих тако­зва­ним „општим“ местом: ово шти­во је солид­на одскоч­на даска за пишчев даљи рад. Про­чи­тај­те ову збир­ку, осве­жи­те сво­ју интелигенцију!

Афо­ри­зме за књи­гу је уз помоћ ауто­ра иза­брао глав­ни и одго­вор­ни уред­ник изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, а уз суге­сти­је сати­ри­ча­ра Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа и Мио­дра­га Стошића.

Међу 330 афо­ри­за­ма нала­зе се следећи:

Срби­ја је при­вред­но чудо. Чудо да још увек има привреду.

Имам инсај­дер­ску инфор­ма­ци­ју. Пра­зан ми је стомак.

Генет­ски моди­фи­ко­ва­на хра­на? То мења ства­ри из корена.

Ако и даље буде­те твр­ди­ли да сам лажов, убо­шћу вас носем!

Коруп­ци­ја функ­ци­о­ни­ше пре­ма зако­ну пону­де и потра­жње мита.

Поли­ти­ка извла­чи оно нај­го­ре из људи. Дупеувлакаче.

Ми смо неза­о­би­ла­зан фак­тор. Ко год про­ђе, шути­ра нас и гази.

Има­ли смо вели­ку пред­ност, али нисмо дозво­ли­ли да то ути­че на наш кона­чан пораз.

Док је свет остао гло­бал­но село, Срби­ја се раз­ви­ла у паланку.

Поку­ша­ли су да уба­це шпи­ју­на у наше редо­ве, али то место је већ попуњено.

Пости­гао је зве­зда­ни успех. Астро­ном­ске тро­шко­ве пла­ти­ли смо ми.

Помо­зи, Боже! Ако имаш ман­дат од међу­на­род­них институција.

Мате­ри­јал је био мој, а руке њихо­ве. Тако су напра­ви­ли буда­лу од мене.

Неправ­ду може­мо виде­ти на сва­ком кора­ку, а прав­ду само у траговима.

Сиро­ти­њи капа доле!

Отка­ко су ме ста­ви­ли на лед, све у мени кључа.

Добит­ни­ци смо мно­гих при­зна­ња! – кажу у полицији.

За коруп­ци­ју нема зиме. Цве­та током целе године.

Да ли сме­те да се заку­не­те на буквар да сте сами напи­са­ли докторат?

Кошмар и ноћ­на мора су тан­дем снова.

Отка­ко је ђаво почео да купу­је душе поли­ти­ча­ра, у њега као да је ушло неко зло.

Пацо­ви први напу­шта­ју брод који тоне. Зато се и нази­ва­ју стра­нач­ким првацима.

За чашу меда је потреб­но мно­го пче­ла, а за чашу жучи само један трут.

За ђаво­ла је Срби­ја богом­да­на земља.

Конач­но је дошло мојих пет мину­та који су упра­во истекли.

(Избор афо­ри­за­ма: Вла­ди­ца Миленковић)

Кори­це књи­ге је илу­стро­вао кари­ка­ту­ри­ста Горан Ћели­ча­нин.

Беле­шка о аутору

Бра­ти­слав Коста­ди­нов, рођен је у Кру­шев­цу 1975. године.

Дипло­ми­рао је на Еко­ном­ском факул­те­ту у Нишу 2001. године.

Добит­ник је дру­ге награ­де за афо­ри­зам на Сати­рич­ној позор­ни­ци „Жики­шон 2013“ у Пара­ћи­ну и дру­ге награ­де за афо­ри­зам на Фести­ва­лу „Пија­нец 2014“ у Дел­че­ву (Маке­до­ни­ја), а афо­ри­зми су му засту­пље­ни у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ 2013. и збор­ни­ку „Банат­ског пера“ 2013. и 2014. у Житишту.

Афо­ри­зми су му обја­вљи­ва­ни у Вечер­њим ново­сти­ма, Поли­ти­ци, хумо­ри­стич­ким часо­пи­си­ма Јеж и Жуч (Дани­лов­град) и кру­ше­вач­ким часо­пи­си­ма Путе­ви кул­ту­ре и Баг­да­ла.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

„Ћути и пливај“ у Параћину

У Параћину се опет „ћутало и пливало“, али уз књигу

У Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, у уто­рак 21. апри­ла 2015. годи­не, пара­ћин­ској публи­ци је пред­ста­вље­на Нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма 2014. годи­не на срп­ском јези­ку – „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, која је обја­вље­на у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

„Ћути и пливај“ у Параћину

У про­мо­ци­ји књи­ге „Ћути и пли­вај“ поред ауто­ра Нину­са Несто­ро­ви­ћа уче­ство­ва­ли су Мио­драг Сто­шић, један од писа­ца пого­во­ра књи­ге, и Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни и одго­вор­ни уред­ник и заступ­ник изда­ва­ча. Уз чита­ње афо­ри­за­ма и суми­ра­ње ути­са­ка о књи­зи гово­ри­ло се о томе како се дошло на иде­ју да књи­га доби­је нео­би­чан фор­мат у који се одлич­но укло­пи­ла пано­рам­ска фото­гра­фи­ја Дими­три­ја Ден­чи­ћа на којој се нала­зи попла­вље­ни Пара­ћин, што је све зао­кру­же­но насло­вом књи­ге за који је веза­на при­ча о пли­ва­њу Нину­са Несто­ро­ви­ћа кроз Пара­ћин. Про­мо­ци­ју је води­ла уред­ни­ца књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин Гор­да­на Воји­но­вић.

„Ћути и пливај“ у Параћину


 
Ово је била прва про­мо­ци­ја књи­ге „Ћути и пли­вај“ коју је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг про­гла­сио Нај­бо­љом књи­гом афо­ри­за­ма обја­вље­ном 2014. годи­не на срп­ском јези­ку у кон­ку­рен­ци­ји 52 књиге.

Фото­гра­фи­је су дело Мили­во­ја Милен­це­та Или­ћа.

„Ћути и пливај“ у Параћину

„Ћути и пливај“ у Параћину

Пара­ћин, 21. април 2015. – Данас ће у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин са почет­ком у 19 часо­ва бити одр­жа­на про­мо­ци­ја књи­ге афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“ ауто­ра Нину­са Несторовића.

Поред ауто­ра књи­ге уче­сни­ци про­мо­ци­је биће нови­нар и сати­ри­чар Мио­драг Сто­шић, један од писа­ца пого­во­ра књи­ге, и уред­ник Вла­ди­ца Милен­ко­вић у име изда­ва­ча. Про­мо­ци­ју ће води­ти Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

„Ћути и пливај“ у Параћину

Књи­га „Ћути и пли­вај“ је обја­вље­на у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а награ­ђе­на за Нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма 2014. годи­не од стра­не Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га у кон­ку­рен­ци­ји 52 књи­ге обја­вље­не на срп­ском језику.

Коста Павловић - Човече на свом месту, помери се

Нова ауторска књига афоризама Србе Павловића

Послед­њег дана месе­ца мар­та 2015. годи­не у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обја­вље­на је нова књи­га афо­ри­за­ма „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ позна­тог срп­ског афо­ри­сти­ча­ра Србе Павло­ви­ћа под псе­у­до­ни­мом Коста Павловић.

Коста Павловић - Човече на свом месту, помери се

Рецен­зент књи­ге „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ са под­на­сло­вом „Пост­скрипт­не беле­шке“ је Мио­драг Сто­шић. Књи­га садр­жи 224 афо­ри­зма или, како у под­на­сло­ву књи­ге пише, „пост­скрипт­них досет­ки“ од који су неке:

Пиши­те сати­ру. Иза сва­ког афо­ри­зма сто­ји држава.

Шта има народ да живи, кад је толи­ко оних који живе за народ.

Кад смо сти­гли до рас­кр­шћа, путе­ви су поче­ли да нам се крсте.

Лако је жени да буде борац, кад је рође­на за метак.

Има и дале­ко бољих од нас, али ми не жели­мо да иде­мо толи­ко далеко.

Песма их је толи­ко поне­ла да их је ђаво однео.

Сту­бо­ва на сва­ком кора­ку, а све да бисмо се чук­ну­ли у главу.

И кад смо у гов­ни­ма има­мо меру. Ништа пре­ко гуше.

Док је био на дрве­ту, човек је дело­вао узвишеније.

Мала вра­та на која је демо­кра­ти­ја ушла, за њу су као скројена.

Зна­мо ми те што живе од данас до сутра. Ника­ко душу да одморе.

Говор вође је од бит­ног зна­ча­ја. То јача веру у Бога.

У земљи дуго није било реда. А онда се неко досе­тио несташица.

Није да се ништа не пости­же пре­ко ноћи. А пораст наталитета?

Чове­ка који ради нао­па­ко, тешко је пре­о­бра­ти­ти. Јер не жели да ради наопако.

Сара­ђу­јем са поли­ци­јом. Упу­ћу­јем их на оне који при­ча­ју о поштењу.

Књи­жев­ни­ци о све­му пишу, само не о себи. А могло би нешто под насло­вом: „Глад­не душе“.

Оне, који мало-мало па ето их, осе­ћа­мо као код сво­је куће.

О палим херо­ји­ма народ пева. Шта зна народ шта је жалост.

На бољи живот неће­мо још дуго чека­ти јер неће­мо дуго издржати.

Кад раз­го­ва­рам са ком­ши­јом, он не чује. А кад про­ту­рим коју са ком­ши­ни­цом он чује.

У циљу очу­ва­ња мен­тал­ног здра­вља, чини­мо искљу­чи­во оно што је ван памети.

Добио сам два­де­сет и пет по туру. Мени не тре­ба сто пута понављати.

Нај­го­ре је кад чове­ку поне­ста­не маште. Не сти­же да ради свашта.

По дола­ску на одре­ди­ште, вој­ни­ци пови­ка­ше ово је, капе­та­не, марш у пич­ку материну.

Србо­љу­бу Срби Павло­ви­ћу, рође­ном 1942. годи­не, ово је два­на­е­ста књи­га афо­ри­за­ма чиме је број обја­вље­них афо­ри­за­ма дости­гао до 8001.

За наслов­ну стра­ну књи­ге иза­бра­на је илу­стра­ци­ја Пеђе Ђако­но­ви­ћа Ђако­на.

„Чове­че на свом месту, поме­ри се“ је једа­на­е­ста књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја и дру­га која је пот­пи­сао Срба Павло­вић. Прет­ход­ну као Села­дон Павло­вић, при­ре­див­ши збор­ник афо­ри­за­ма „Небе­сна књи­га“ са афо­ри­зми­ма 31-ог аутора.

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

„Ћути и пливај“ – најбоља књига афоризама у 2014. години

„Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ је нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма у 2014. годи­ни, обја­вио је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг.

Међу 52 књи­ге које су уче­сто­ва­ле на кон­кур­су нашле су се још три књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељовић.

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

Бео­град, 15. јану­ар – На кон­курс Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га при­спе­ле су 52 збир­ке афо­ри­за­ма обја­вље­не про­шле годи­не у Срби­ји, БиХ, Аустри­ји и Канади.

На сед­ни­ци одр­жа­ној 15. јану­а­ра ове годи­не жири (који је радио у саста­ву: Алек­сан­дар Баљак, пред­сед­ник Вито­мир Тео­фи­ло­вић и Бојан Љубе­но­вић, чла­но­ви) про­гла­сио је нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма обја­вље­ну на срп­ском јези­ку у 2014. години.

То је збир­ка Ћути и пли­вај, Нину­са Несто­ро­ви­ћа, сати­ри­ча­ра који живи у Новом Саду а ради у Пара­ћи­ну. Књи­гу је обја­ви­ла Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја Арти­ја, изда­вач­ка кућа из Параћина.

Жири у обра­зло­же­њу исти­че да је реч о изу­зет­но ква­ли­тет­ној књи­зи афо­ри­зми­ма, пре­пу­ној чуде­сних обр­та, која пре­ци­зно, на сар­ка­сти­чан начин гово­ри о број­ним деви­јант­ним поја­ва­ма у друштву.

У нај­у­жем избо­ру за награ­ду биле су још три књиге:

Бла­го вама ков­чег нама, Дра­го­сла­ва Митро­ви­ћа (Бин­дер, Београд)
После ћута­ња, Мила­на Бешти­ћа (Алма, Београд)
и афо­ри­зми о спор­ту Игра­ње гла­вом, Алек­сан­дра Чотри­ћа (Mozzart, Београд).

БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Миле Ђорђијоски: „Три пута на дан“ и „Нико неће да буде страшило“ (афоризми)

У сарад­њи са Књи­жев­но-умет­нич­ком асо­ци­ја­ци­јом „Арти­ја“ у Маке­до­ни­ји су у сеп­тем­бру 2014. годи­не у изда­њу „Ори­о­на“ из Дел­че­ва обја­вље­не две књи­ге афо­ри­за­ма: „Три пута на дан“ („Три пати на ден“) и „Нико неће да буде стра­ши­ло“ („Никој не сака да биде пла­ши­ло“), ауто­ра Миле­та Ђор­ђи­јо­ског (Миле Ѓорѓи­јо­ски) из Делчева.

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Рецен­зен­ти књи­ге љубав­но-ерот­ских афо­ри­за­ма „Три пута на дан“ су: Васил Толев­ски, Саба­ху­дин Хаџи­а­лић и Ван­чо Пола­за­рев­ски. Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма дела су Нико­ле Дра­га­ша и Мира Геор­ги­ев­ског, а у књи­зи Бла­жа Докула.

*
Тешко је води­ти љубав са соп­стве­ном женом.
Али на муци се позна­ју јунаци.

Тешко е да се води љубов со сопругата.
Ама на мака се позна­ва­ат јунаците.

*
У кре­ве­ту нису бит­не године,
већ минути.

Во кре­ве­тот не си бир­ни годинитите.
Туку минутите.

*
Имам редо­ван секс.
Сва­ке прве субо­те у месецу.

Имам редо­вен секс.
Секо­ја прва сабо­та во месецот.

*
Моли се неза­до­вољ­ни народ још мало да се стрпи.
Вођа иде све по списку.

Се моли неза­до­вол­ни­от народ уште мал­ку да се стрпи.
Вода­чот тера се по список.

*
Свет је мали.
Ника­ко да побег­нем од супруге.

Све­тот е мал.
Ника­ко да побег­нам од жена ми.

*
Одлу­чи­ли су центиметри.
Вири­ле су ми ноге испод кре­ве­та комшинице.

Одлу­чи­ја сантиметрите.
Ми се гле­даа нозе­те од под кре­ве­тот на комшивката.

*
Нисам пре­ва­рио жену.
То себи никад нећу опростити.

Не ја изне­ве­рив жена ми.
Тоа нико­гаш нема да си го простам.

*
Спа­вам само са женом.
Са дру­гим жена­ма ока не склопим.

Спи­јам со жена ми.
Со дру­ги­те очи не затворам.

*
Ђаво има рого­ве, а живи у паклу.
Зна­чи, оже­њен је, а има и бабу.

Ѓаво­лот има рого­ви, а живее во пеколот.
Зна­чи, женет е, а има и баба.

*
Он је пажљив супруг.
Вара жену у нај­ве­ћој тајности.

Тој е вни­ма­те­лен сопруг.
Ја изне­ве­ру­ва жена му во нај­го­ле­ма тајност.

*
Не посто­ји шко­ла за секс.
А и да посто­ји нико је не би завршио.
Сви би желе­ли да понављају.

Не постои учи­ли­ште за секс.
А и да постои никој не би го завршил.
Сите би сака­ле да повторуваат.

*
Супру­га ми је расиста.
Полу­де­ла је кад ме је зате­кла у кре­ве­ту са црнком.

Жена ми е расист!
Полу­де кога ме зате­че во кре­ве­тот со црнка.

*
У брач­ном кре­ве­ту уста не затварају.
Ево­ци­ра­ју успомене.

Во брач­ни­от кре­вет уста не затвараат.
Ево­ци­ра­ат спомени.

*
Пре­ва­рио сам жену с тинејџерком.
Младост-лудост.

Ја изне­ве­рив жена ми со тинејџерка.
Мла­дост лудост.

*
Он је поро­ди­чан човек.
Вара шва­лер­ку само са супругом.

Tој е фами­ли­ја­рен човек.
Ја изне­ве­ру­ва љубов­ни­ца­та само со жена му.

*
Ком­ши­ни­ца ми је уни­шти­ла љубав на први поглед.
Спу­сти­ла је ролетне.

Ком­шив­ка­та ми ја уни­шти љубов­та на прв поглед.
Ги спу­шти ролетните.

*
Срећ­ни алко­хо­ли­чар види дупло.
Уме­сто сво­је, две дупло мла­ђе жене.

Сре­ќни­от алко­хо­ли­чар гле­да двојно.
Наме­сто сво­ја­та, две дупло помла­ди жени.

Миле Ђорђијоски - Нико неће да буде страшило

Рецен­зент књи­ге „Нико неће да буде стра­ши­ло“ је Васил Толев­ски, а илу­стра­тор Саша Димитријевић.

*
Нема ко да чува земљу.
Нико неће да буде страшило.

Нема кој да ја чува земјата.
Никој не сака да биде плашило.

*
То што је вођа слеп, није његов,
већ наш хендикеп.

Тоа што вода­чот е слеп, не е негов,
туку наш хендикеп.

*
Дик­та­тор је упо­ран човек.
Опет је над­гла­сао народ.

Дик­та­то­рот е упо­рен човек.
Пак го над­гла­са народот.

*
Не пла­ши нас суд­њи дан.
Ми смо там­ни вилајет.

Не нè пла­ши суд­ни­от ден.
Ние сме темен вилает.

*
Кука­ви­це које мисле на сво­ју будућност
не под­ме­ћу јаја свакоме.

Кука­ви­ци­те што мислат на сво­ја­та иднина,
секо­му не му под­мет­ну­ва­ат јајца.

*
Некад смо живе­ли од данас до сутра.
Данас од кон­теј­не­ра до контејнера.

Неко­гаш живе­ев­ме од денес до утре,
Денес од кон­теј­нер до контејнер.

*
Народ је као ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

Наро­дот е како ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

*
Од сва­ког кри­ми­нал­ца не поста­је политичар.
За то су потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

Од секој кри­ми­на­лец не бива политичар.
За тоа се потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

*
Вођа ради у рукавицама.
Поно­вио је ман­дат, а није оста­вио ника­кве трагове.

Вода­чот рабо­ти во ракавици.
Го пов­то­ри ман­да­тот, а не оста­ви траги.

*
Кон­теј­не­ри су све пра­зни­ји и празнији.
Али то нас не забрињава.
Оно што нема и цар не једе.

Кон­теј­не­ри­те се се попра­зни и попразни.
Ама тоа не не загришува,
Она што го нема и царот не го јаде.

*
Бал­кан је пренасељен.
Толи­ко вели­ких наро­да на тако малом простору.

Бал­ка­нот е пренаселен.
Тол­ку голе­ми луѓе на така мал простор.

*
Није вре­ме за нове деобе.
И ста­ре добро функционишу.

Не е вре­ме за нови поделби.
И ста­ри­те добро функционираат.

*
Вра­ти­ли смо се из мртвих.
Нема разлике.

Се вра­тив­ме од мртвите.
Нема разлика.

*
Избо­ри су про­бу­ди­ли живо­ти­њу у нама.
Гла­са­ли смо као овце.

Избо­ри­те го раз­бу­ди­ја живот­но­то во нас.
Гла­сав­ме како овци.

*
Ми смо про­тив упо­тре­бе силе.
Зато увек ста­је­мо на стра­ну победника.

Ние сме про­тив упо­тре­ба на сила.
Затоа секо­гаш заста­ну­ва­ме на стра­на­та на победникот.

*
Има хле­ба без мотике.
Ста­ви­те чара­пу на главу.

Има леб без мотика.
Ста­ве­те чорап на главата.

*
Не сме­та им голуб мира.
Супа је супа.

Не им сме­та гула­бот на миро.
Супа е супа.

"Афотека 2" у Новом Саду

„Афотекари“ освојили и Нови Сад

У петак 28. новем­бра у Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ уз пра­те­ћу изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа и „афо­те­ка­ре“ из Новог Сада, Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Сур­чи­на и Параћина

"Афотека 2" у Новом Саду

У испу­ње­ном про­сто­ру Клу­ба Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ гово­рио је један од при­ре­ђи­ва­ча и уред­ник овог једин­стве­ног изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на, а поред њега сво­је афо­ри­зме из Алма­на­ха чита­ли су: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на. Избор афо­ри­за­ма оста­лих ауто­ра публи­ци је пред­ста­ви­ла Кар­мен Антић, про­фе­сор­ка срп­ског јези­ка и књи­жев­но­сти из Новог Сада, док је уло­гу води­те­ља про­гра­ма на себе пре­у­зео Алек­сан­дар Павић.


У дру­гом делу вече­ри сва­ко од при­сут­них ауто­ра се пред­ста­вио по жељи неким сво­јим сати­рич­ним ства­ра­ла­штвом, а овом при­ли­ком Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Пави­ца Вељо­вић су украт­ко пред­ста­ви­ли два изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“.

Изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа Ново­са­ђа­ни и пут­ни­ци намер­ни­ци моћи ће да погле­да­ју до сре­де 10. децем­бра 2014. године.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Нови Сад

„Афотека 2“ у Новом Саду

У Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не у петак, 28. новем­бра 2014. годи­не, биће одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ са пра­те­ћом изло­жбом карикатура

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Нови Сад

О Алма­на­ху ће гово­ри­ти један од при­ре­ђи­ва­ча и засуп­ник изда­ва­ча, удру­же­ња КУА „Арти­ја“, пара­ћин­ски сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић. Поред Милен­ко­ви­ћа, сво­је афо­ри­зме ће гово­ри­ти: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на, ауто­ри који су до сада нај­ви­ли долазак.

Води­тељ­ка про­гра­ма биће Кар­мен Антић која ће овом при­ли­ком чита­ти афо­ри­зме ауто­ра који неће бити присутни.

Про­мо­ци­ју у Новом Саду пра­ти­ће изло­жба кари­ка­ту­ра сме­де­рев­ског кари­ка­ту­ри­сте Сло­бо­да­на Срди­ћа који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми 38 „афо­те­ка­ра“.

Вре­ме почет­ка про­мо­ци­је у ули­ци Бра­ће Риб­ни­кар 5, где се нала­зи Дру­штво књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не, је 19 часова.

До сада је „Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Деле­че­ву (Маке­до­ни­ја), Бео­гра­ду, Пара­ћи­ну, Сме­де­рев­ској Палан­ци, Сме­де­ре­ву и Зајечару.

Више дета­ља о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“

При­каз „Афо­те­ке 2“ – Ненад Тадић: Вје­чи­ти црв сумње

Најава Артикулисања у Јагодини

Гостовања и промоције књига у новембру и децембру

У новем­бру и децем­бру сле­ди низ госто­ва­ња и про­мо­ци­ја књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ биће про­мо­ви­са­на у Јаго­ди­ни, Бео­гра­ду и Пара­ћи­ну, а „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ са про­прат­ном изло­жбом кари­ка­ту­ра у Новом Саду

Артикулисање у Ћуприји

Након про­мо­ци­је 29. окто­бра у ћуприј­ској библи­о­те­ци „Душан Матић“, дру­га про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић, биће одр­жа­на 18. новем­бра са почет­ком у 19 часо­ва у при­ват­ној гале­ри­ји сли­кар­ке Дарин­ке Лукић „Дари­на“ (Кне­за Лаза­ра 98) у којој се већ дуже вре­ме одр­жа­ва­ју мно­ге зна­чај­не књи­жев­не вече­ри у Јагодини.

Најава Артикулисања у Јагодини

Наја­ва Арти­ку­ли­са­ња у Јагодини

Бео­град­ска про­мо­ци­ја „Арти­ку­ли­са­ња“ зака­за­на је за петак 5. децем­бар у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“ (Или­је Гара­ша­ни­на 5), у окви­ру про­гра­ма „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“, после чега ће бити одр­жа­на и три­би­на о меди­ји­ма и књи­жев­но­сти, док ће пара­ћин­ска публи­ка „Арти­ку­ли­са­ње“ моћи да види и чује у уто­рак 23. децем­бра у Кул­тур­ном цен­тру Пара­ћин (Бран­ка Крсма­но­ви­ћа 45).

Афотека 2После дужег вре­ме­на биће про­мо­ви­сан и „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“, обја­вљен 2013. годи­не, ово­га пута у Дру­штву књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не (Бра­ће Риб­ни­кар 5) у Новом Саду са пра­те­ћом изло­жбом кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми у књи­зи. Про­мо­ци­ји ће при­су­ство­ва­ти Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник „Арти­је“ и један од при­ре­ђи­ва­ча „Афо­те­ке 2“. До сада послед­ња про­мо­ци­ја „Афо­те­ке 2“ била је одр­жа­на у Заје­ча­ру на „Дани­ма хумо­ра и сати­ре“ 1. апри­ла 2014. године.

На Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ 14. новем­бра про­мо­ви­са­не су још две књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић и „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ коју је при­ре­дио Вла­ди­ца Миленковић.