Архиве категорија: Издања

Небесна књига - насловна

Нове књиге и сарадња са македонским сатиричарима

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ у наред­них пар месе­ци обја­ви­ће чети­ри нове књи­ге, а у прет­ход­ном пери­о­ду оства­ре­на је сарад­ња са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма у виду суи­зда­ва­штва чети­ри књи­ге маке­дон­ске афористике

У наред­ном пери­о­ду Библи­о­те­ка „Арти­ја“ биће бога­ти­ја за чети­ри нова изда­ња. У пита­њу су књи­ге: „Небе­сна књи­га“, афо­ри­за­ми по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа; књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри чла­на КУА „Арти­ја“; књи­га афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа; и, књи­га награ­ђе­них и иза­бра­них радо­ва „Жики­шон 2011-2012-2013“ са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон.

Небесна књига - насловна

„Небе­сна књи­га“ је књи­га афо­ри­за­ма 31-ог ауто­ра почев од Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја до Мио­дра­га Сто­ши­ћа по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа, ауто­ра засту­пље­ног у око 50-ак изда­ња афо­ри­сти­ке. Међу афо­ри­зми­ма „Небе­сне књи­ге“ нала­зе се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“. Сва­ко од ауто­ра је засту­пљен са по седам и више афо­ри­за­ма, а зани­мљи­во је да афо­ри­зми сва­ког ауто­ра има­ју свој наслов. Рецен­зент књи­ге је Огњен Шестић.

Књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Арти­ји­них чла­но­ва Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић биће прво изда­ње ове врсте у Библи­о­те­ци „Арти­ја“, прва књи­га пое­зи­је и прва књи­га која не при­па­да хумо­ру и сатири.

Ћути и пливај - најава

„Ћути и пли­вај“ је назив књи­ге афо­ри­за­ма Нину­са Несто­ро­ви­ћа, афо­ри­сти­ча­ра из Новог Сада на при­вре­ме­ном раду у Пара­ћи­ну. Ово ће бити пета аутор­ска књи­га афо­ри­за­ма добит­ни­ка мно­гих зна­чај­них награ­да хумо­ра и сати­ре у Срби­ји, Црној Гори и Маке­до­ни­ји. Рецен­зент књи­ге је Алек­сан­дар Баљак, а у књи­зи ће се наћи мишље­ња тро­ји­це сати­ри­ча­ра мла­ђе гене­ра­ци­је Боја­на Раје­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Дра­ми­ћа­ни­на и Мио­дра­га Стошића.

Десе­та Арти­ји­на књи­га биће књи­га „Жики­шон 2011-2012-2013“ у којој ће бити обја­вље­ни награ­ђе­ни и иза­бра­ни афо­ри­зми, при­че и песме са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ рас­пи­са­них за 2011, 2012 и 2013. годи­ну. Теме кон­кур­са су биле: „Живот пре и после смр­ти“, „Сре­ћа у несре­ћи“ и „Кул­ту­ра и уметност“.

Македонска сатира

У сарад­њи са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма КУА „Арти­ја“ је поста­ла суи­зда­вач изда­ња сати­ре у Маке­до­ни­ји. Поред изда­ва­ча „Ори­он“ из Дел­че­ва, Арти­ја је као изда­вач наве­де­на на чети­ри књи­ге у еди­ци­ја „Маке­дон­ска сати­ра“: „Стру­мич­ка афо­ри­зни­ца 1“ (Вече маке­дон­ског афо­ри­зма Стру­ми­ца 2014 – Јане Ата­на­сов, Ацо Ђор­ђи­ев, Миле Ђор­ђи­јо­ски, Лен­че Сто­и­ме­но­ва, Ђор­ђи П. Панов и Ристо Фил­чев­ски); „Коче­ње во трој­ка“ (Коче­ње утро­је), тро­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Дими­тра И. Вила­зор­ског, Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског; „Три пати на ден“ (Три пута на дан) – збир­ка ерот­ских афо­ри­за­ма Миле­та Ђор­ђиј­ског; и, „Ин сати­ра вери­тас“, дво­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског и кари­ка­ту­ри­сте Мира Георгиевског.

Павица Вељовић - Сизифе, промени руку

„Сизифе, промени руку“ – шеста Артијина књига

Књи­га афо­ри­за­ма „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, шеста књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, иза­шла је из штам­пе са првим даном месе­ца авгу­ста 2014. године

Павица Вељовић - Сизифе, промени руку

Књи­га садр­жи бли­зу 250 афо­ри­за­ма поде­ље­них у три гру­пе: „Злат­не решет­ке“, „Тобо­ган мисли“ и „Злат­на риби­ца“. Рецен­зент Милен Мили­во­је­вић је те поде­ле обја­снио овако:

Дефи­ни­шу­ћи афо­ри­зам као „вапа­јем душе за исти­ном“, аутор­ка овом мини­ја­тур­ном књи­жев­ном фор­мом казу­је исти­ну, нај­пре, под насло­вом „Злат­не решет­ке“, о акту­ел­ној ствар­но­сти и њеним акте­ри­ма у нашој земљи, да би у дру­гом делу књи­ге, насло­вље­ном „Тобо­ган мисли“, фило­зо­фе­ма­ма ста­ви­ла под лупу не мање акту­ел­на живот­на пита­ња, а у завр­шном делу, назва­ном „Злат­на риби­ца“, бави се на дели­ка­тан начин гло­бал­ним ерот­ским темама.

Увод­ну реч напи­сао је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни уред­ник књи­ге и свих доса­да­шњих изда­ња КУА „Арти­ја“:

Као уред­ник овог изда­ња и као неко ко је од почет­ка до кра­ја био упо­знат са афо­ри­зми­ма Пави­це Вељо­вић, а које сам ишчи­тао више десе­ти­на пута, на њима темељ­но радио не мења­ју­ћи ни за педаљ оно што је прво­бит­но рече­но и, напо­слет­ку, напра­вио избор, осе­ћам се позва­ним да у уво­ду књи­ге напи­шем коју реч:

Мало је жен­ских ауто­ра у афо­ри­сти­ци који се са озбиљ­но­шћу посве­ћу­ју овој крат­кој књи­жев­ној фор­ми и који су спрем­ни да при­хва­те све кри­ти­ке и суге­сти­је како би напре­до­ва­ли у нече­му у шта су искре­но заљу­бље­ни, па је сто­га било вели­ко задо­вољ­ство ради­ти на јед­ном таквом руко­пи­су. Да не буде забу­не, није све тако жен­стве­но у афо­ри­зми­ма из ове књи­ге. Шта­ви­ше, жен­ска рука се у мно­ги­ма од њих уоп­ште не осе­ћа и тек се јави на махо­ве. Тако све до сери­је љубав­но-сек­су­ал­них афо­ри­за­ма који­ма се затва­ра књига.

А док не дође до затва­ра­ња, ОВУ КЊИГУ ПРОГЛАШАВАМ ОТВОРЕНОМ!

Изме­ђу оста­лог у рецен­зи­ји Миле­на Мили­во­је­ви­ћа запи­са­но је и следеће:

… Некад су „мушки шови­ни­сти“ гово­ри­ли да међу афо­ри­сти­ча­ри­ма нема дама зато што оне не могу сво­ју мисао да саоп­ште са тако мало речи, коли­ко афо­ри­зам може да под­не­се, јер су, углав­ном, накло­ње­не знат­но дужим при­ча­ма и при­ча­њи­ма. Саме су то ого­ва­ра­ње опо­вр­гле, а и Пави­ца Вељо­вић је, ево, јед­на од њих и овом књи­гом успе­шно пока­зу­је да може крат­ко­ћом, духо­ви­то­шћу и сати­рич­но­шћу да над­ви­си и мно­ге који не при­па­да­ју дам­ском роду. …

… Сати­рич­ни дух и духо­ви­та сати­рич­ност не мањ­ка­ју Пави­ци Вељо­вић, која се опре­де­ли­ла за ову фор­му, која јесте крат­ка, али тиме не ускра­ћу­је задо­вољ­ство чита­ња. А изда­вач ће, обја­вљи­ва­њем ове књи­ге, то задо­вољ­ство пру­жи­ти свим чита­о­ци­ма. У вре­ме кад се за књи­гу има све мање вре­ме­на, то је пот­хват вре­дан сва­ке пажње и, исто­вре­ме­но, лепо и заслу­же­но при­зна­ње сме­лој сати­ри­чар­ки Пави­ци Вељовић.

Док је рецен­зи­ја про­тка­на афоризмима:

  • Хва­там се за афо­ри­сти­чар­ко перо. Дакле, лете­ће перје.
  • Пишем кад ми зада­ју тему. Још боље кад ми зада­ју главобољу.
  • Напра­ви­ће­мо ми Вели­ку Срби­ју, виде­ће­те! Напра­ви­ли смо и веће неприлике.
  • Сви кара­ва­ни су про­шли. Остао нам само лавеж.
  • Слаб сам мате­ма­ти­чар, не рачу­нам на боље сутра.
  • Држа­ва не изла­же свој народ тро­шко­ви­ма сахра­не. Поко­па­ва нас живе.
  • Мртви су повла­шће­на кате­го­ри­ја гла­са­ча. Након избо­ра почи­ва­ју у миру.
  • Језик ми је тобо­ган мисли.
  • Не знам да пли­вам, али одлич­но таласам.
  • Тру­лој ћупри­ји сва­ка Дри­на је крива.
  • Ни веран пас, ни добар човек не лају без разлога.
  • Кад је језик бржи од паме­ти, ноге мора­ју бити још брже.
  • Да смо уме­сто рато­ва води­ли љубав, било би више невиних.
  • Жене би данас воле­ле Сизи­фа. Он је неу­мор­но гурао.
  • Кад мушка­рац каже да има 25, питај­те га и за године.
  • Данас поште­на жена нема с ким да од мужа напра­ви рогоњу.
  • Песи­ми­ста веру­је да су све жене лаке. Опти­ми­ста се томе нада.
  • Нема разли­ке изме­ђу прин­ца и коња. На кра­ју се удаш за јед­ног од те двојице.
  • Ти си моја жеља. Зами­сли ми рибицу!

За илу­стра­ци­ју кори­ца књи­ге побри­нуо се пан­че­вач­ки кари­ка­ту­ри­ста Нико­ла Дра­гаш, а за тех­нич­ку обра­ду ком­плет­не књи­ге Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Више о Пави­ци Вељо­вић:

Рође­на је 1978. годи­не у Новом Саду.
Афо­ри­змом се бави тек пар годи­на. Засту­пље­на је у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ (КУА Арти­ја, Пара­ћин, 2013). Обја­вљи­ва­ла је у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма (нови­не, часо­пи­си, интер­нет сајтови).
Поред афо­ри­за­ма, бави се писа­њем крат­ких при­ча и ске­че­ва за ТВ емисије.
Живи у Сурчину.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Антологија "Пуцањ у рат" на баскијском језику

Артијини писци у једној антологији и два зборника

У анто­ло­ги­ји афо­ри­за­ма „Пуцањ у рат“ на баскиј­ском јези­ку, збор­ни­ку пое­зи­је „До зуба у вре­ме­ну“ и збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе „Црна овца“ обја­вље­ни су књи­жев­ни радо­ви чла­но­ва Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

Антологија "Пуцањ у рат" на баскијском језикуУ анто­ло­ги­ји срп­ског анти­рат­ног афо­ри­зма под насло­вом „Пуцањ у рат“ (Gerrari tiroka), обја­вље­ној у Шпа­ни­ји на баскиј­ском јези­ку, коју је при­ре­дио писац и пре­во­ди­лац Хаси­ер Аги­ре (Hasier Agirre), међу афо­ри­зми­ма 43 срп­ска ауто­ра из Срби­је, БиХ, Црне Горе, Руму­ни­је и Хрват­ске нашли су се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа. Изда­вач анто­ло­ги­је је „Еро­те­та“ (Erroteta) из гра­да Амо­ре­би­е­та-Еча­но (Amorebieta-Etxano).

Зборник "До зуба у времену"„До зуба у вре­ме­ну“ је збор­ник пое­зи­је соци­јал­не тема­ти­ке у коме је сво­је место међу 37 ауто­ра нашао и Мар­ко Антић песмом „Буди про­дук­ти­ван (У маши­ни)“. У овај збор­ник, чији је изда­вач „Пре­синг“, увр­ште­на је 61 песма од око 900 коли­ко их је при­сти­гло на кон­курс рас­пи­сан на интер­нет сај­ту „Кон­кур­си реги­о­на“. Пово­дом изла­ска збор­ни­ка из штам­пе изда­вач је обја­вио про­прат­ни текст:

Обја­вљи­ва­ње збор­ни­ка је поку­шај да се у савре­ме­ној књи­жев­но­сти арти­ку­ли­ше изо­ста­ли комен­тар на спе­ци­фич­не егзи­стен­ци­јал­не при­ли­ке у Срби­ји, поно­во успо­ста­ви пре­ки­ну­та нит са оним нај­бо­љим насле­ђем срп­ске соци­јал­не пое­зи­је, као и да се ода почаст тој тра­ди­ци­ји. Ова веза је дис­крет­но суге­ри­са­на и насло­вом збор­ни­ка (наста­лим спа­ја­њем две Дави­чо­ве син­таг­ме „до зуба у мра­ку“ и „до гуше у времену“).

Основ­но пита­ње које се намет­ну­ло јесте зашто је овај тип пое­зи­је нестао из доми­нант­ног песнич­ког дис­кур­са. Уред­ни­ци збор­ни­ка, Ива­на Мак­сић и Пре­драг Мило­је­вић, има­ли су иде­ју да поку­ша­ју да мар­ки­ра­ју (песнич­ке) гла­со­ве у мра­ку. Кон­курс је био отво­рен за све, те су на дату тема­ти­ку могли одго­во­ри­ти како при­зна­ти и позна­ти, тако и пот­пу­но ано­ним­ни песни­ци и песни­ки­ње, без ста­ро­сног ограничења.

Има­мо разло­га да веру­је­мо да је кон­курс у пот­пу­но­сти успео. Издво­ји­ли смо песме које соци­јал­ни комен­тар не доно­се увек у отво­ре­ном, транс­па­рент­ном виду, већ кроз језич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње и експе­ри­мент, иро­ни­ју или језич­ку тра­ве­сти­ју и оне, као шире схва­ћен појам соци­јал­ног комен­та­ра, допри­но­се поет­ској раз­но­ли­ко­сти гласова.

Сма­тра­мо да је мапи­ра­ње и осве­шћи­ва­ње про­бле­ма­ти­ке дана­шњих потла­че­них и дру­гих гла­со­ва могу­ће само кроз схва­та­ње бор­бе као непре­кид­ног про­це­са, па се нада­мо да ће ова­квих збор­ни­ка још бити у будућности.

Зборник "Црна овца"У збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе „Црна овца“, првом реги­о­нал­ном збор­ни­ку под овим име­ном, који је уре­ди­ла и изда­ла Тија­на Бано­вић, обја­вље­ни су радо­ви Мар­ка Анти­ћа, Мари­је Мила­ди­но­вић и Маје Масла­ре­вић. Мар­ко је засту­пљен са песмом „Ђаво“, а Мари­ја и Маја са при­ча­ма „Псе­ћи живот“ и „Оста­ћу сло­бо­дан“.

Прва про­мо­ци­ја збор­ни­ка „Црна овца“ зака­за­на је већ за четвр­так, 26. јун 2014. годи­не, у башти клу­ба КПТМ у Бео­гра­ду (Жор­жа Кле­мен­соа 22) са почет­ком у 20 часо­ва и има­ће хума­ни­тар­ни карактер.

Анто­ло­ги­ја и оба збор­ни­ка обја­вље­ни су у јуну 2014. године.

Горан Радосављевић - Таштина таштина

„Таштина таштина“ – пета књига у издању „Артије“

Књи­га афо­ри­за­ма „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа из Бео­гра­да, пета књи­га у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, иза­шла је из штам­пе почет­ком априла

Горан Радосављевић - Таштина таштина

Рецен­зент књи­ге је Коста Павло­вић, познат у све­ту афо­ри­сти­ке као Срба Павло­вић. Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма дело су кари­ка­ту­ри­сте Тоша Бор­ко­ви­ћа, а сво­је место у књи­зи нашле су и по јед­на кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва и Мира Геор­ги­ев­ског из Ско­пља (Маке­до­ни­ја).

Ова­ко је Коста Павло­вић под насло­вом „Ђаво који не спа­ва“ пре­нео сво­је ути­ске о књизи:

Реак­ти­ви­ра­њем Лиге духо­ви­тих дошло је до пра­ве инва­зи­је мла­дих сати­ри­ча­ра, али и оних који­ма рани­је није пру­жа­на при­ли­ка да се афир­ми­шу. Аутор књи­ге, која је пред нама, Ташти­на ташти­на, Горан Радо­са­вље­вић, само је један од број­них. Њего­во ства­ра­ла­штво, гле­да­но кроз тема­ти­ку, сеже у дав­не 90-те. Толи­ко је тре­ба­ло да доче­ка сво­јих пет мину­та, али и да испе­че занат. Сада, када је све про­шло, и када отво­ри сво­ју књи­гу, све пра­шта и све заборавља.

Срп­ска сати­ра је, ина­че, рела­тив­но мла­да. Прва књи­га Мали буквар за вели­ку децу, Миха­и­ла Мак­си­мо­ви­ћа, штам­па­на је 1792. годи­не. У Евро­пи куди­ка­мо рани­је, док заче­так афо­ри­зма, ретро­ак­тив­но гле­да­но, зала­зи дубо­ко у исто­ри­ју ста­ре ере. После поја­ве већ поме­ну­те прве књи­ге при­ре­ђи­ва­ча Сте­фа­на Нова­ко­ви­ћа, срп­ска сати­ра је ишла узла­зном пута­њом и у тала­си­ма. Нај­сна­жни­ји је дана­шњи „Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг”, док пре­ђа­шњу трој­ку (Душа­на Радо­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Була­то­ви­ћа Виба и Бра­ну Црн­че­ви­ћа), мно­ги и данас сма­тра­ју нај­у­спе­шни­ји­ма. На повр­ши­ну нај­ра­зор­ни­јег тала­са испло­вио је он, наш Горан Радо­са­вље­вић, аутор ове књи­ге, који као већ иску­сни капе­тан, брзи­ном од седам миља, пло­ви нашим деце­ни­ја­ма узбур­ка­ним вода­ма. Поред сво­јих изу­зет­них орга­ни­за­ци­о­них спо­соб­но­сти, он је, не први пут, испо­љио и сво­ју ства­ра­лач­ку спо­соб­ност. Да је тако, све­до­чи и њего­ва штам­па­на књи­га Хле­ба и цига­ра 2011. годи­не. Уз то, њего­ви бисе­ри из обла­сти афо­ри­сти­ке, већ дав­но су нашли места у број­ним про­ан­то­ло­гиј­ским књи­га­ма. Не изо­ста­ју ни награ­де, али поме­ни­мо да је он и сам при­ре­ђи­вач или коа­у­тор неко­ли­ци­не запа­же­них књи­га. Оно што би још било вред­но поме­на, илу­стра­ци­је ради, је поне­ки од њего­вих хумо­ри­стич­ко-сати­рич­них бисе­ра. У том сми­слу ваља иста­ћи да су мно­ги од њих већ дав­но напу­сти­ли кори­це или руко­пи­се буду­ћих књи­га и кре­ну­ли светом…

Не падај­те у ватру!
Још вас гулимо.

Пре­ци­зно мик­со­ва­на кре­а­ци­ја духа и сати­ре, а сна­га овог разор­ног афо­ри­зма сеже до кости. Ана­ли­за­ма нигде кра­ја. Коли­ко би само стра­ни­ца тре­ба­ло да се све каже што овај бисер заслу­жу­је. Пре све­га о њего­вој дубо­кој иро­ни­ји, коју садр­жи у себи. Међу број­ним афо­ри­зми­ма често наи­ла­зи­мо и на афо­ри­зме само­кри­тич­ке природе:

Он је крив.
Испра­ви­те ме ако грешим.

Оно што кра­си ова­кву врсту њего­вих афо­ри­за­ма, сва­ка­ко је суп­тил­ност, тек наго­ве­ште­на сум­ња, што би се могло сма­тра­ти посеб­но вред­ним. А што се тиче само­кри­ти­ке, могу­ће је још да жели прво на себи, а касни­је и на број­ним дру­штве­ним поја­ва­ма да испо­љи сву сво­ју сати­рич­ну жести­ну. Један од таквих њего­вих афо­ри­за­ма сва­ка­ко је:

Има­мо времена.
Још се сви­ра на нашем Титанику.

Код афо­ри­зма:

Ђаво не спава.
Сади тикве.

иска­зан је наш вечи­ти скеп­ти­ци­зам због све­га веко­ви­ма пре­жи­вља­ва­ног. Међу број­ним ново­о­тво­ре­ним тема­ма, које дају све­жи­ну књи­зи, обра­ђе­не су и неке, назо­ви­мо виђене:

Мно­го је нау­чио од иследника.
Добио је бати­не за памћење.

што сва­ка­ко не може да поква­ри, ина­че, добру садр­жи­ну књи­ге. Али и поне­ке од дневно-актуелних:

Нико не зна шта носе дању, а шта ноћу.

Иако днев­но-акту­ел­ни, овај афо­ри­зам може да тра­је зау­век. Кра­ђи, кри­ми­на­лу и коруп­ци­ји, никад краја…

Гора­ну још мно­го ова­кве инспи­ра­ци­је, а чита­о­ци­ма при­јат­но дру­же­ње са овом нада­све садр­жај­ном књигом.

Коста Павло­вић

У књи­зи „Ташти­на ташти­на“ на укуп­но 172 стра­не нашло се чак 816 ода­бра­них афо­ри­за­ма напи­са­них на разли­чи­те теме у пери­о­ду након обја­вљи­ва­ња књи­ге сати­ре „Хле­ба и цига­ра“ 2011. годи­не. Ево крат­ког исеч­ка, слу­чај­ног избо­ра неко­ли­ко афоризама:

Афо­ри­зам је као мини сукња:
ако није довољ­но кратак
не држи пажњу публике.

Пиши­те лоше афоризме!
Нека се и пла­ги­ја­то­ри брукају.

Смех је зара­зна болест која се преноси
са здра­вих на болесне.

Није тач­но да паме­тан пише,
а буда­ла памти.
Има и буда­ла које пишу.

Живе­ти у Срби­ји је уметност
коју мало ко разуме.

Сре­ди­ће­мо Срби­ју под конац.
Биће то пра­ва мари­о­нет­ска држава.

Каква све­тлост, какав неутрино.
Код нас је мрак најбржи.

Про­шли смо сито и решето.
Сада смо мањи од мако­вог зрна.

Ако изгу­би­мо сво­је корене
неће­мо има­ти шта да једемо.

Гене­ра­ци­је које дола­зе нам одлазе!

Има­мо Вла­ду какву свет није видео.
Који су то слепци.

Можда нас и добро водите,
али ника­ко да вам види­мо леђа.

Одсви­ра­ли сте своје.
Оста­ви­те инстру­мен­те власти.

Нећу да се спу­штам на ваш ниво.
Под­зе­мље ми се никад није свиђало.

Уби­јем се од алко­хо­ла чим доби­јем плату.
Жив нисам до следеће.

Пусти­ли смо голу­бо­ве мира.
Нека се бар они спасу.

На пра­вом смо путу.
Овде има кон­теј­не­ра коли­ко хоћеш.

За оно­га ко не зна да свира,
послед­ња рупа на свира
може да буде и прва.

Незгод­не су боле­сти које дола­зе од ногу.
Наро­чи­то кад се рашире.

Отка­ко сам изгу­био медиј­ски рат од деце,
гле­дам само црта­не филмове.

Уда­ла се млада.
Заљу­би­ла се до зуба.

Кувам одлич­ну кафу.
Супру­га каже да могу да се женим.

Жене зна­ју шта хоће,
али некад није ни место,
ни вре­ме за то.

Дожи­вео сам брач­ни бродолом.
Бар сам се решио пацова.

Ташти­на ташти­на вре­ђа моју таштину!

Сви има­мо исти фетиш.
При­вла­чи нас Земља!

Ништа не почи­ње од мене.
Нисам ја мајмун.

Поне­ста­ло ми је маште.
Не могу да их смислим.

Ја сам дома­ћин човек!
Отка­ко сам уба­цио кон­теј­нер у кућу,
код мене нема шта нема.

Кад се једе, не при­ча се!
Нисте ваљ­да луди да при­ча­те да сте јели?!

Про­ве­три­те главу.
Изне­си­те све сво­је ставове.

Јед­ном се живи.
Да ми је зна­ти ко је тај?

Кад је дно на врху,
исти­на не испли­ва на површину.

Гре­ба­ње зида пара уши.

Ако сва­ку реч ста­виш на сво­је место,
нијед­на ти неће бити последња.

Горан Радосављевић

Горан Радо­са­вље­вић (аутор: Миро Георгиевски)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Горан Радо­са­вље­вић, рођен је 1969. годи­не у Београду.

Обја­вио јед­ну књигу:

  • Хле­ба и цига­ра (УБСС Јеж, 2011)

Засту­пљен у књигама:

  • Епру­ве­то, сре­ћан ти 8. март (Орбис, 1993)
  • Тач­но у подне (Пери­ца Јокић, Либер­тас, Бије­ло Поље, 1998)
  • Antologijа ex yu аforizа­mа (Dhira Verlag, Швај­цар­ска, 2011)
  • Изва­ја­не мисли 4 (Цен­тар за кул­ту­ру и умет­ност Алек­си­нац, 2011)
  • Афо­те­ка (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2012)
  • Дри­блинг духа (збор­ник афо­ри­за­ма о спор­ту, Mozzart, Бео­град, 2012)
  • Нај­кра­ће при­че 2012 (Алма, Бео­град, 2013)
  • Афо­те­ка 2 (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2013)

При­ре­дио две књиге:

  • Афо­те­ка (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2012)
  • Афо­те­ка 2 (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2013)

Добит­ник је признања:

  • Злат­на каци­га за афо­ри­зам (Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра и сати­ре у Кру­шев­цу, 2012)

Адми­ни­стра­тор сај­та Лига духо­ви­тих, као и исто­и­ме­не стра­ни­це и гру­пе на Фејсбуку.

Интер­нет адре­са ауто­ра: radosavljevic.net.

Целу књи­гу може­те пре­ли­ста­ти и пре­у­зе­ти на лин­ку и(ли) нару­чи­ти штам­па­но изда­ње пре­ко елек­трон­ске адре­се: goran@radosavljevic.net.

Владица Миленковић - За сваки случај

„За сваки случај“ – нова књига афоризама Владице Миленковића

Са пар месе­ци зака­шње­ња од кад је наја­вље­на, у јану­а­ру 2014. годи­не у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обја­вље­на је тре­ћа књи­га афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“ која зао­кру­жу­је пуних 15 годи­на ауто­ро­вог бавље­на афоризмом

Владица Миленковић - За сваки случај

„За сва­ки слу­чај“ је књи­га која почи­ње увод­ном мисли: „Мрак не може про­гу­та­ти оног у коме има има­ло све­тло­сти“, а завр­ша­ва духо­ви­тим и визу­ел­но обо­га­ће­ним афо­ри­змом: „Напи­сао сам: ремек-дело. Толи­ко од мене“, и поде­ље­на је са 8 под­на­сло­ва: „Ми у вре­ме­ну, а вре­ме­на је све мање“, „Глад, рад и кри­за бед­них годи­на“, „За испи­ти­ва­ње“, „Народ води поли­ти­ку, власт је под­во­ди“, „Извла­че­ње поу­ке је добро за гла­ву“, „Дечи­ја посла“, „Спорт­ска дија­гно­за“ и „У себи и ван себе“… све то на укуп­но 96 стра­на са око 350 афоризама.

Рецен­зент књи­ге Села­дон Павло­вић, или­ти Срба Павло­вић, чита­ју­ћи руко­пис књи­ге запи­сао је следеће:

Иако тек у наја­ви, буду­ћа, тре­ћа књи­га пара­ћин­ског писца Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, под насло­вом: „За сва­ки слу­чај“, недво­сми­сле­но уве­ра­ва у сво­ју свр­сис­ход­ност. Мало је писа­ца који зна­ју тако да иза­зо­ву зна­ти­же­љу и побу­де осе­ћај лепог, као што, деце­ни­ју и више, садр­жи­ном сво­јих књи­га, тако успе­шно чини он, наш Влај­че, сво­јим, већ дуже годи­на, вер­ним читаоцима.

Као ства­ра­лац, Милен­ко­вић сва­ка­ко при­па­да мла­дој гене­ра­ци­ји. Међу­тим, по оно­ме што он са толи­ко успе­ха и уме­ћа пре­зен­ту­је јав­но­сти, са задо­вољ­ством се може закљу­чи­ти да је у завр­шној фази фор­ми­ра­ња сво­је књи­жев­но-умет­нич­ке личности.

И поред тога што је лепе­за њего­вог књи­жев­но-ства­ра­лач­ког рада и инте­ре­со­ва­ња дале­ко шира: про­за, пое­зи­ја и др., Вла­ди­ца је пре­вас­ход­но афо­ри­сти­чар. И то није све, небро­је­но пута је пока­зао свој изу­зе­тан сми­сао на орга­ни­за­ци­о­ном пољу: број­не хумо­ри­стич­ко-сати­рич­не при­ред­бе, пред­ста­вља­ње вели­ка­на наше књи­жев­но­сти, као и оних који ће тек бити, и про­мо­ви­са­ње њихо­вих дела, како у земљи, тако и шире. Тако­ђе је врстан орга­ни­за­тор изло­жби кари­ка­ту­ра, илу­стра­ци­ја и др., па све до врло зна­чај­них годи­шњих мани­фе­ста­ци­ја, као што су фести­ва­ли и „сати­ри­ко­ни“.

Уз то, први је човек Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ – вели­ки је енту­зи­ја­ста. Но, да се вра­ти­мо књизи…

Књи­га под насло­вом „За сва­ки слу­чај“, како је у наја­ви рече­но, биће као и прет­ход­не: пит­ка, чит­ка… што је и оче­ки­ва­но. А, да би се то и оби­сти­ни­ло, писац је, поред добре хумо­ри­стич­ко-сати­рич­не садр­жи­не, вели­ку пажњу посве­тио и дру­гим дета­љи­ма, као што су тех­нич­ки ефек­ти и естет­ски изглед књиге.

Поде­ле по погла­вљи­ма, која су добро осми­шље­на, има­ју за зада­так да раз­би­ју моно­лит­ност и ужи­ве чита­о­ца у садр­жи­ну књи­ге. Али да се не задр­жа­ва­мо на томе, ваља крат­ком ана­ли­зом, илу­стра­ци­је ради, обра­ди­ти пре­гршт афо­ри­за­ма, који су пред­мет целине.

„Напра­ви­ли смо дистан­цу од наших веков­них непри­ја­те­ља. Они корак напред, ми корак назад“. Коле­га Милен­ко­вић је у овом слу­ча­ју могао да буде и жешћи. Не иде­мо ми уна­зад кора­ком клај-клај… У пита­њу је фор­си­ра­ни марш…

„За отаџ­би­ну срце бије изну­тра, а поли­ци­ја спо­ља“… Љубав пре­ма отаџ­би­ни, очи­глед­но, сва­ко види на свој начин, срце дожи­вља­ва на један, а поли­ци­ја на дру­ги… На чове­ку је само да седи и пла­че… Али како све­му јед­ном дође крај, то и стр­пље­њу и трпље­њу, наш врли сати­ри­чар у нена­ла­же­њу повољ­ни­јег реше­ња, пун оча­ја и беса изго­ва­ра сле­де­ће: „Пре­ко обе­ћа­них брда и доли­на не може тако лако да се пре­ђе. Једи­но пре­о­ста­је – марш!“…

„Све нам је горе, а ми упор­но иде­мо ка дну“. Тоне­мо као Тита­ник, све дубље и дубље, док су виси­не о који­ма наш сати­ри­чар мета­фо­рич­но гово­ри резер­ви­са­не за више сло­је­ве. Они су тај небе­ски народ.

„Наши игра­чи зна­ју како се побе­ђу­је. Про­тив­ни­ци им то пока­зу­ју из утак­ми­це у утак­ми­цу”… Тако је то, а и како би дру­га­чи­је било, када су нам игра­чи непо­бе­ди­ви, а руко­во­ди­о­ци несме­њи­ви. Кад је међу нави­ја­чи­ма Тре­ћи свет­ски, а терен Косо­во равно.

И као што обич­но бива, један љубав­ни, али не и једи­ни: „Не могу сви да нас воле. Неки би хте­ли и нешто више од тога“… Пустим жеља­ма нигде кра­ја… Пру­жиш неко­ме прст, а он би целу руку. Узгред и један „опти­ми­стич­ки“: „Са про­ле­ћем живот ће нам се про­ме­ни­ти из коре­на. Има­ће­мо шта да пасемо“.

Афо­ри­зми који су се нашли на поле­ђи­ни кори­це књиге:

Напо­кон нас је огре­ја­ло сунце.
Оста­ли смо без кро­ва над главом.

Бог нас још није погледао.
Ми смо неви­ђе­ни верници.

Посао ми је такав
да не могу мир­но да спавам –
на рад­ном месту.

Пре­ко обе­ћа­них брда и долина
не може тако лако да се пређе.
Једи­но пре­о­ста­је – марш!

Наши игра­чи зна­ју како се побеђује.
Про­тив­ни­ци им то показују
из утак­ми­це у утакмицу.

Напи­сао сам само јед­ну биографију.
Више нисам имао инспирације.

Коме је дошло из дупе­та у главу
пре­по­руч­љи­во је да не отва­ра уста.

Пре обја­вљи­ва­ња књи­ге неки од афо­ри­за­ма нашли су се у неко­ли­ко дру­гих књи­жев­них изда­ња (лек­си­ко­на, алма­на­ха, збор­ни­ка): Изва­ја­не мисли 4, Афо­те­ка, Дри­блинг духа, Вечи­ти рам, Афо­те­ка 2 и Пери­вој оме­ђе­них шим­ши­ра, као и у днев­ном листу „Вечер­ње ново­сти“ на стра­ни­ци Хумор, уред­ни­ка Боја­на Љубе­но­ви­ћа, и Првом елек­трон­ском часо­пи­су за сати­ру „Етна“, уред­ни­це Весне Ден­чић, а ових дана и у днев­ном листу „Поли­ти­ка“ у рубри­ци Сати­ри­кон, уред­ни­ка Дра­гу­ти­на Мини­ћа Карла.

Књи­га „За сва­ки слу­чај“ је финан­си­ра­на сред­стви­ма наме­ње­ним за про­јек­те у кул­ту­ри Општи­не Пара­ћин, а ина­че четвр­та књи­га и ујед­но прва штам­па­на на ћири­ли­ци Библи­о­те­ке Артија.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти пре­ко елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Афотеке на попусту

Од „Ноћи књиге“ обе „Афотеке“ за само 500 динара

Од пет­ка 13. децем­бра 2013. годи­не, када се у вечер­њим сати­ма обе­ле­жа­ва „Ноћ књи­ге“, па у наред­них 10 дана два изда­ња Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, која је обја­ви­ла Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ у сарад­њи са интер­нет сај­том „Лига духо­ви­тих“, моћи ће да се нару­че за само 500 динара

Афотеке на попусту

Поје­ди­нач­не цене ових књи­га су 350 („Афо­те­ка“) и 450 дина­ра („Афо­те­ка 2“), а с обзи­ром да су зали­хе прве „Афо­те­ке“ при кра­ју број ком­пле­та саста­вљен од ове две књи­ге огра­ни­чен је сим­бо­лич­ним бро­јем 13. Прва 3 нару­чи­о­ца доби­ће на поклон књи­гу афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „Доси­је ФенИКС“.

Књи­ге може­те пору­чи­ти путем стра­ни­це за КОНТАКТ и биће посла­те на доста­вље­ну адре­су након упла­те на жиро-рачун удру­же­ња КУА „Арти­ја“ 160-370483-53 (Banka Intesa) са свр­хом упла­те „Књи­ге Афо­те­ка“.

У цену од 500 дина­ра НИЈЕ ура­чу­на­та пошта­ри­на, а зара­чу­на­ва­ће се на осно­ву ценов­ни­ка ПТТ услу­га. (Пре­длог је да то буде пре­по­ру­че­на писмо­но­сна пошиљ­ка, врсте пошиљ­ке „тиско­ви­на“). Начин сла­ња паке­та биће оба­вљен по договору.

Детаљ­ни­је о Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и „Афо­те­ка 2“ на стра­ни­ци Библи­о­те­ке Артија

Алманах афористичара "Афотека 2"

Приказ „Афотеке 2“ – Ненад Тадић: Вјечити црв сумње

Алманах афористичара "Афотека 2"(гру­па ауто­ра: “Афо­те­ка 2“, Пара­ћин, 2013)

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра АФОТЕКА 2, који су при­ре­ди­ли сати­ри­ча­ри из Срби­је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Горан Радо­са­вље­вић и Мио­драг Сто­шић, у нај­ве­ћем дије­лу фоку­си­ран је на оно што у сви­је­ту (полу)сиромашних нај­ви­ше зао­ку­пља пажњу – на хљеб насу­шни и љубав, тј. на „голи живот“.

Нарав­но, чита­лац нале­ти повре­ме­но и на поли­ти­ку, или она на њега, тек да се још јед­ном потвр­ди да живи­мо у вре­ме­ну у коме „сва­ко може са сваким“.

МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ у три афо­ри­зма бави се тема­ма на које, нажа­лост, више нико не обра­ћа пажњу. Сем поли­ци­је. Сва три пута афо­ри­сти­чар гађа „у главу“:

* Кри­ми­на­лац је недо­сту­пан поли­ци­ји. Искљу­чио је телефон.
* Не обра­ђу­је­мо земљу. Чува­мо нетак­ну­ту природу.
* Није се сва мла­дост исе­ли­ла у ино­стран­ство. Неко мора и овде да се дрогира.

ЖИВОЈИН ДЕНЧИЋ при­ча о нара­ви­ма и посе­бе­ним подјелама.

* Нај­ве­ћи поду­хват буда­ла је што су наве­ли памет­не да попуштају.
* Све нам је надо­хват руке, али ми неће­мо да иде­мо тако далеко.

Судар са поли­ти­ком КОСТА ПАВЛОВИЋ овје­ко­вје­чио је фото­граф­ски. Вође или атен­та­то­ри – вје­чи­та срп­ска дилема.

* Атен­та­то­ри бира­ју пред­сед­ни­ке она­ко – одока.
* На мести­ма где је сли­ка Вели­ког вође зид теже дише.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ још живи у вре­ме­ну тран­зи­ци­је које је пре­жи­вје­ло све рефор­ме и пре­ма коме рево­лу­ци­је изгле­да­ју као обич­ни инциденти.

* Мала пре­ду­зе­ћа су добра. Лако се гасе.
* Кад ми тата при­ми пен­зи­ју, замо­лим га за неки динар – да дам уну­ци­ма за бурек.

СЛОБОДАН М. СТЕФАНОВИЋ има јед­ну васпит­ну и јед­ну обра­зов­ну поруку:

* Не туци­те сво­ју децу, она ће вам вра­ћа­ти дугове.
* Само код про­сти­тут­ки при­ма­ња не зави­се од положаја.

ЈОВАН КРАГУЈЕВИЋ зала­же се за дра­стич­не мје­ре, које га не би кан­ди­до­ва­ле за дома­ћег мини­стра финансија.

* Са поке­ром смо завр­ши­ли – остао нам је још руски рулет.
* Екс­ху­ми­ра­ли смо про­шлост да бисмо сахра­ни­ли будућност.

ВАСИЛ ТОЛЕВСКИ не ште­ди ни себе нити било какве ауто­ри­те­те. Успут, даје и живот­ну лек­ци­ју „јези­ча­ри­ма“.

* Ако је сва­ка власт дата од Бога, онда је Бог наш нај­ве­ћи непријатељ.
* Хра­бар сати­ри­чар вешто кори­сти језик. Лиже тањире!
* Ми бисмо и даље кори­сти­ли гла­ве. Али нема више зидова.

Како апсурд поста­је сва­код­не­ви­ца (и зашто) нај­бо­ље обја­шња­ва ПЕРИЦА ЈОКИЋ.

* При­је него што пође кући одго­вор­ни дирек­тор про­вје­ри да ли је затво­рио све пого­не и да ли је уга­сио фирму.
* Сва­ки поли­ца­јац мора да буде опре­мљен пен­дре­ком, лиси­ци­ма и пишто­љем. Никад се не зна шта стран­ка жели.
* Није ми вјер­на. Често одла­зи свом мужу.

ЛЕНЧЕ СТОИМЕНОВА пише о два дна – људ­ском и социјалном:

* Толи­ко маски има да му је тешко да међу њима про­на­ђе соп­стве­но лице.
* Нај­ду­бље дно до кога човек може да допре јесте дно контејнера.

МОМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ освр­ће се на једи­на два пре­о­ста­ла срп­ска брен­да – вођу и зашти­ће­ног свједока.

* Сли­ци на зиду није потреб­но кан­ди­ло да би неки у њу гле­да­ли као у икону.
* Он је зашти­ће­ни све­док. Оста­ле може­те да побијете.

АЛЕКСАНДАР КРЖАВАЦ и МИЛАН БУТРИЋ – ТАНКЕШ не оду­ста­ју од иде­о­ло­ги­је и рели­ги­је, као опи­ју­ма за народ.

* Сви људ­ски орга­ни су био­ло­шки, осим мозга који је иде­о­ло­шки. (Кржа­вац)
* Толи­ко је малих бого­ва да Бога више нико и не спо­ми­ње. (Бутрић)

ДИМИТАР И. ВИЛАЗОРСКИ и ГОРАН РАДОСАВЉЕВИЋ оста­ју вјер­ни жен­ским ауторитетима.

* Уста не смем отво­ри­ти пред женом. Она ме хра­ни. (Вила­зор­ски)
* Бесми­сле­но је кло­ни­ра­ти жене. Све су исте. (Радо­са­вље­вић)

Алма­нах АФОТЕКА 2 садр­жи и анто­ло­гиј­ски афо­ри­зам АЛЕКСАНДРА ПАВИЋА, који би комот­но могао да буде цити­ран у уво­ду књи­ге – „Црв сум­ње ника­да не гла­ду­је“.

ДИНКО ОСМАНЧЕВИЋ ламен­ти­ра над дви­је про­ма­ше­не инве­сти­ци­је – човје­ку и земљи.

* Шестог дана Бог је ство­рио човје­ка. Сва­ко­ме се деси лош дан!
* У Босни и Хре­це­го­ви­ни посто­је чети­ри исти­не: срп­ска исти­на, хрват­ска исти­на, бошњач­ка исти­на. И истина.

ДЕАНА САИЛОВИЋ осје­ћа се неси­гур­ном у сви­је­ту у коме ништа није она­ко како изгледа.

* Кад се дво­у­мим, кажем нешто треће.
* Теле­фо­ни су нам глу­ви. Зато зидо­ви има­ју уши.

Докле иде наша нај­по­но­сни­ја осо­би­на – инат лије­по обја­шња­ва ВЛАДИЦА МИЛЕНКОВИЋ:

* Ми не зна­мо за пораз. Неће­мо ни да чује­мо за њега.

ДАЛИБОРКА ШИШМАНОВИЋ – КЕПЧИЈА не вје­ру­је у љубав и меди­је. Има и добре разлоге.

* Иде­а­лан смо пар. Он је мени први, а ја њему посљедња.
* Днев­на штам­па је пуна лажи. Поне­кад сум­њам да је и датум тачан.

О два нај­ве­ћа про­бле­ма савре­ме­ног Бал­кан­ца – пра­зном сто­ма­ку и ЕУ – луцид­но пише БРАТИСЛАВ КОСТАДИНОВ:

* Нека­да су људи гле­да­ли у небо оче­ку­ју­ћи лете­ће тањи­ре. Сада се нада­ју пуним.
* Спа­ла књи­га на два сло­ва – ЕУ.

ПАВИЦА ЈОВАНОВИЋ – ВЕЉОВИЋ нема илу­зи­ја о томе да је сви­јет – мушки. Ламент над жена­ма гласи:

* Успех се не пости­же скр­ште­них руку. Али ни ногу.
* Џабе ми је што сам лепа, згод­на и поже­ља­на – кад сам паметна.

ЈЕЛЕНА ВУЧИНИЋ при­па­да гене­ра­ци­ји која нема ком­плек­са, али ни илузија.

* Са тупи­ма само оштро.
* Како иду годи­не све више личим на свој фри­жи­дер. Зујим у празно.

НАТАША ГЈОРГЈИЈОСКА пре­ци­зно пор­тре­ти­ше људ­ску природу:

* У сва­ком чове­ку чучи по један људо­ждер. Једе га изнутра.

О Срби­ма и при­ва­ти­за­ци­ји могли би да се напи­шу томо­ви есе­ја, а НИКОЛА ЖИВКОВИЋ то ради у дви­је луцид­не мисли:

* У Фран­цу­ској рево­лу­ци­ји одру­бље­на је гла­ва вођи, а у срп­ској целом народу.
* Мали лопо­влук се зове кра­ђа, а вели­ки – тендер.

АФОТЕКА 2 спра­вље­на је за нај­ши­ри круг чита­ла­ца. То је скуп врца­вих, духо­ви­тих, опо­рих, мудрих и (нај­че­шће) песи­ми­стич­ких мисли о сви­је­ту у коме живи­мо. Осим наве­де­них афо­ри­за­ма, у алма­на­ху је још низ избру­ше­них рече­ни­ца које наго­не на сми­јех са задр­шком. Афо­ри­зам уви­јек охра­бри бла­го­твор­ном сати­ром или јаком мета­фо­ром. То је пут из досјет­ке у леген­ду. При­јат­но. И… види­мо се у афоризму.

Ненад Тадић,
Бијељина

Ненад Тадић (1960), нови­нар и уред­ник у Новин­ској аген­ци­ји СРНА, комен­та­тор. Пише драм­ске кома­де, позо­ри­шну, филм­ску и књи­жев­ну критику.

Афотека 2

Афотека по други пут међу афористичарима

Како је и наја­вље­но, до кра­ја лета, 19. сеп­тем­бра 2013. годи­не из штам­пе је иза­шао Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“ са 570 афо­ри­за­ма 38 ауто­ра из Срби­је, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Афотека 2

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ при­ре­ди­ли су Вла­ди­ца Милен­ко­вић (КУА „Арти­ја“), Горан Радо­са­вље­вић („Лига духо­ви­тих“) и Мио­драг Сто­шић („Шири­мо опти­ми­зам“). Рецен­зен­ти су Гру­јо Леро, про­фе­сор књи­жев­но­сти и сати­ри­чар из Бије­љи­не, и Коста Павло­вић, афо­ри­сти­чар из Бео­гра­да, позна­ти­ји као Срба Павло­вић. Ком­плет­ну књи­гу је илу­стро­вао Сло­бо­дан Срдић, кари­ка­ту­ри­ста из Сме­де­ре­ва, а у књи­зи се нала­зе кари­ка­ту­ре које су наста­ле на осно­ву 38 афо­ри­за­ма, од сва­ког афо­ри­сти­ча­ра по један.

Након поја­ве прве АФОТЕКЕ, дру­ги исто­и­ме­ни алма­нах у изда­њу КУА „Арти­ја“, није морао дуго да чека. Угле­дао је све­тло дана мно­го рани­је него што је оче­ки­ва­но… Оно што је карак­те­ри­стич­но за алма­на­хе, то је да се поја­вљу­ју, након што се у јед­ној обла­сти, или већ оно­ме што та врста часо­пи­са тре­ти­ра, дође до зна­чај­ни­јих про­ме­на. У овом слу­ча­ју, уну­тар гру­пе Лига духо­ви­тих и гру­пе Шири­мо опти­ми­зам, дошло је до нео­че­ки­ва­ног пора­ста бро­ја чла­но­ва. Самим тим пред при­ре­ђи­ва­чи­ма се нашао и зна­тан број вред­них афоризама…

Карак­те­ри­стич­но је још да и овај дру­ги број алма­на­ха, тако­ђе, наста­вља у истом мани­ру: хумо­ран, сати­ри­чан, интри­ган­тан, врцав. За разли­ку од број­них доса­да­шњих књи­га слич­не при­ро­де, не сво­ди се на три теме (вођа, рато­ви – про­те­сни митин­зи, поли­ци­ја). При­ре­ђи­ва­чи таквих књи­га “одра­ди­ли су сво­је”, афо­ри­зам осло­бо­ђен инвек­ти­ве, гру­би­јан­ства, наи­ве и при­ми­ти­ви­зма. Вра­ћа се ново-ста­ро вре­ме. Земља кора­ча убр­за­ним кора­ци­ма ка Евро­пи, а афо­ри­зам ка књи­жев­ном. У при­лог овој тврд­њи иде и “јади­ков­ка” сати­ри­ча­ра прет­ход­не гене­ра­ци­је, који жали што није ства­рао у овом времену. …

Коста Павло­вић

Алма­нах АФОТЕКА 2 заслу­жу­је сва­ку пажњу и помен. Из оби­ља срп­ске, црно­гор­ске, маке­дон­ске и хрват­ске афо­ри­сти­чар­ске про­дук­ци­је издво­је­но је чак 570 иза­бра­них афо­ри­за­ма. Ауто­ри су бира­ни по вре­мен­ском и ври­јед­но­сном кључу. …

При­ре­ђи­ва­чи су има­ли на уму чиње­ни­цу да су се у пери­о­ду од пет деце­ни­ја јави­ле и одре­ђе­не, ста­ре и нове, нега­тив­не дру­штве­не поја­ве – које су пре­суд­но ути­ца­ле на фор­ми­ра­ње афо­ри­сти­чар­ске сви­је­сти. То је доказ више да се „ћуд тумо­ра дру­штва“ не мије­ња. Мије­ња­ју се само изазивачи! …

Дру­га књи­га АФОТЕКЕ пра­ти ври­је­ме, као што га пра­те афо­ри­сти­ча­ри живом ријеч­ју и сна­жним мисли­ма о поја­ва­ма које ква­ре устрој­ство дру­штва, држа­ве, инсти­ту­ци­ја и нара­ви појединаца.

А сми­јех је нај­бо­љи лијек про­тив непод­но­шљи­ве дру­штве­не вру­ћи­не која је захва­ти­ла ове просторе.

Рецепт може про­пи­са­ти сва­ки од 38 љека­ра спе­ци­ја­ли­ста из овог алма­на­ха, који нам покла­ња­ју лепе­зу освје­жа­ва­ју­ћих афо­ри­за­ма да лак­ше под­не­се­мо гору­ће про­бле­ме, због којих се дано­ноћ­но знојимо.

Гру­јо Леро, проф.

„Афо­те­ка­ри“ су ово­га пута били: Миро­слав Сре­да­но­вић (1936), Живо­јин Ден­чић (1939), Коста Павло­вић (1942), Пеко Лали­чић (1944), Нико­ла ЧД Пешић (1948), Сло­бо­дан М. Сте­фа­но­вић (1948), Јован Кра­гу­је­вић (1950), Мићо Лукић (1952), Љубо­мир О. Вујо­вић (1952), Дими­тар И. Вила­зор­ски (1953), Душан Ђор­ђе­вић (1955), Васил Толев­ски (1956), Миле Гјор­гји­јо­ски (1957), Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил (1958), Лен­че Сто­и­ме­но­ва (1958), Алек­сан­дар Кржа­вац (1959), Момир Ста­ни­са­вље­вић (1959), Зоран Доде­ро­вић (1960), Алек­сан­дар Павић (1960), Жељ­ко Мар­ко­вић (1961), Љуби­сав Гру­јић (1962), Пери­ца Јокић (1962), Милан Бутрић Тан­кеш (1964), Горан Радо­са­вље­вић (1969), Дејан Ђор­ђе­вић (1970), Дин­ко Осман­че­вић (1971), Деа­на Саи­ло­вић (1971), Вла­ди­ца Милен­ко­вић (1973), Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја (1974), Бра­ти­слав Коста­ди­нов (1975), Дра­ган Миљ­ко­вић (1975), Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић (1978), Дра­жен Јер­го­вић (1980), Љуп­ка Цве­та­но­ва (1976), Мио­драг Сто­шић (1982), Јеле­на Вучи­нић (1982), Нико­ла Жив­ко­вић (1984) и Ната­ша Гјор­гји­јо­ска (1985).

Прва про­мо­ци­ја је зака­за­на већ за петак, 20. сеп­тем­бар 2013. годи­не, у Маке­до­ни­ји у Дел­че­ву на Првом међу­на­род­ном фести­ва­лу кари­ка­ту­ре и афо­ри­зма „Пија­нец 2013“.

У пла­ну је да уз про­мо­ци­је које сле­де буде поста­вље­на и изло­жба свих кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа које се нала­зе у књи­зи, а које ће за ову при­ли­ку бити ура­ђе­не у колору.

Неке од зани­мљи­во­сти у вези Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ може­те про­чи­та­ти у вести Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у наја­ви.

КУА „Арти­ја“
Пара­ћин, 19.09.2013.

Ускоро књига афоризама "За сваки случај"

Ускоро нова књига афоризама Владице Миленковића „За сваки случај“

Сре­ди­ном окто­бра из штам­пе изла­зи нова књи­га афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ уз помоћ Општи­не Параћин

Ускоро књига афоризама "За сваки случај"

После књи­га афо­ри­за­ма „Кри­тич­на маса“ из 2005. и „Доси­је ФенИКС“ из 2010. годи­не, „За сва­ки слу­чај“ је тре­ћа аутор­ска књи­га Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, а укуп­но четвр­та књи­га у окви­ру Библи­о­те­ке Арти­ја чији је уредник.

Обја­вљи­ва­ње књи­ге помо­гла је Општи­на Пара­ћин путем кон­кур­са за про­јек­те у култури.

Пре ове књи­ге, из штам­пе изла­зи тре­ћа књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“, коју је Милен­ко­вић уре­дио и при­ре­дио зајед­но са Гора­ном Радо­са­вље­ви­ћем и Мио­дра­гом Сто­ши­ћем, где је и засту­пљен међу 38 афо­ри­сти­ча­ра из Срби­је, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат

Алманах афористичара „Афотека 2“ у најави

До кра­ја лета иза­ћи ће из штам­пе Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“ са афо­ри­зми­ма 38 ауто­ра из Срби­је, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат

Након закљу­че­ња кон­кур­са, ода­би­ра ауто­ра, затим оду­ста­ја­ња и нак­над­них при­сту­па­ња, ауто­ри афо­ри­за­ма који ће бити део дру­гог по реду Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра су: Миро­слав Сре­да­но­вић (1936), Живо­јин Ден­чић (1939), Коста Павло­вић (1942), Пеко Лали­чић (1944), Нико­ла ЧД Пешић (1948), Сло­бо­дан М. Сте­фа­но­вић (1948), Јован Кра­гу­је­вић (1950), Мићо Лукић (1952), Љубо­мир О. Вујо­вић (1952), Дими­тар И. Вила­зор­ски (1953), Душан Ђор­ђе­вић (1955), Васил Толев­ски (1956), Миле Гјор­гји­јо­ски (1957), Абду­рах­ман Хали­ло­вић Ахил (1958), Лен­че Сто­и­ме­но­ва (1958), Алек­сан­дар Кржа­вац (1959), Момир Ста­ни­са­вље­вић (1959), Зоран Доде­ро­вић (1960), Алек­сан­дар Павић (1960), Жељ­ко Мар­ко­вић (1961), Љуби­сав Гру­јић (1962), Пери­ца Јокић (1962), Милан Бутрић Тан­кеш (1964), Горан Радо­са­вље­вић (1969), Дејан Ђор­ђе­вић (1970), Дин­ко Осман­че­вић (1971), Деа­на Саи­ло­вић (1971), Вла­ди­ца Милен­ко­вић (1973), Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја (1974), Бра­ти­слав Коста­ди­нов (1975), Дра­ган Миљ­ко­вић (1975), Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић (1978), Дра­жен Јер­го­вић (1980), Љуп­ка Цве­та­но­ва (1976), Мио­драг Сто­шић (1982), Јеле­на Вучи­нић (1982), Нико­ла Жив­ко­вић (1984) и Ната­ша Гјор­гји­јо­ска (1985).

На осно­ву бро­ја ауто­ра „Афо­те­ка 2“ садр­жа­ће укуп­но 570 афо­ри­за­ма и 38 илу­стра­ци­ја, не рачу­на­ју­ћи кори­це књиге.

При­ре­ђи­ва­чи су, као и про­шлог пута, Вла­ди­ца Милен­ко­вић (КУА „Арти­ја“), Горан Радо­са­вље­вић („Лига духо­ви­тих“) и Мио­драг Сто­шић. За илу­стро­ва­ње књи­ге побри­нуо се Сло­бо­дан Срдић, кари­ка­ту­ри­ста из Сме­де­ре­ва и доа­јен срп­ске кари­ка­ту­ре. Рецен­зент је Гру­јо Леро, про­фе­сор књи­жев­но­сти и сати­ри­чар из Бије­љи­не и уче­сник прве „Афо­те­ке“, а увод­ну реч има Србо­љуб Павло­вић из Бео­гра­да, један од нај­и­стак­ну­ти­јих афо­ри­сти­ча­ра Срби­је, и сам уче­сник у оба Алма­на­ха са афо­ри­зми­ма пот­пи­са­ним псе­у­до­ни­мом Коста Павловић.

Зани­мљи­ве поје­ди­но­сти у вези Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“:

  • 38 ода­бра­них ауто­ра афо­ри­за­ма, у одно­су на 29 у првом Алманаху;
  • 28 ауто­ра афо­ри­за­ма из Срби­је (Бео­град, Заје­чар, Мај­дан­пек, Ниш, Нови Сад, Вра­ње, Пара­ћин, Чачак, Пожа­ре­вац, Сме­де­ре­во, Грде­ли­ца код Лесков­ца, Срем­ски Кар­лов­ци, Кру­ше­вац, Сур­ду­ли­ца, Сме­де­рев­ска Палан­ка) укљу­чу­ју­ћи и јед­ног ауто­ра који живи у Швај­цар­ској, 6 из Маке­до­ни­је (Велес, Ско­пље, Дел­че­во, Коча­ни, Штип), 2 из Хрват­ске (Рије­ка и Загреб) и по 1 из Црне Горе (Бера­не) и Босне и Хер­це­го­ви­не, тач­ни­је Репу­бли­ке Срп­ске (Бања Лука);
  • уче­ству­је чак 7 афо­ри­сти­чар­ки, од тога 4 из Срби­је и 3 из Маке­до­ни­је, за разли­ку од првог Алма­на­ха у коме није било нијед­ног жен­ског аутора;
  • 16 ауто­ра су били уче­сни­ци и првог Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра уз још јед­ног ауто­ра који је ово­га пута рецен­зент – Гру­јо Леро;
  • нај­мла­ђи аутор је Ната­ша Гјор­гји­јо­ска, рође­на 1985. годи­не, док је у првом Алма­на­ху то био Мио­драг Сто­шић, рођен 1982. године;
  • неко­ли­ци­ни пре све­га мла­ђих ауто­ра ово ће бити прво поја­вљи­ва­ње у јед­ном књи­жном афо­ри­сти­чар­ском издању.

„Афо­те­ка 2“ је наста­вак про­шло­го­ди­шње прве „Афо­те­ке“ која је наи­шла на вео­ма пози­тив­не кри­ти­ке од стра­не чита­ла­ца, као и коле­га афо­ри­сти­ча­ра и кари­ка­ту­ри­ста који нису уче­ство­ва­ли у овом про­јек­ту, сигур­но нај­ве­ћем на овим про­сто­ри­ма у обла­сти сати­ре када је само­ор­га­ни­за­ци­ја у питању.

Као и прва „Афо­те­ка“, „Афо­те­ка 2“ биће штам­па­на лати­нич­ним писмом ради лак­шег пла­сма­на у све земље ода­кле су ауто­ри уче­сни­ци. Поред про­мо­ци­ја књи­ге где год се ука­же при­ли­ка за то, у пла­ну је и пред­ста­вља­ње на пред­сто­је­ћем Сај­му књи­га у Бео­гра­ду који се одр­жа­ва од 20. до 27. октобра.

КУА „Арти­ја“
Пара­ћин, 03.08.2013.