Архиве ознака: поезија

„Од немила до нетрага“ – збирка сатиричних радова Милоја Вељовића

Послед­ња књи­га у 2017. годи­ни у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, 21. у Библи­о­те­ци Арти­ја, пред­ста­вља збир­ку сати­рич­них радо­ва Мило­ја Вељо­ви­ћа „Од неми­ла до нетрага“.

Књи­га „Од неми­ла до нетра­га“ састо­ји се из пет цели­на: афо­ри­зми „Ћућо­ре­ње“, „При­прем­ни реч­ник за ЕУ“, пита­ли­це  „Џан­гри­за­ње“, пое­зи­ја „Лапр­да­ње“ и анег­до­те „Зано­ве­та­ње“.

Рецен­зент књи­ге Срба Павло­вић је под насло­вом „Рође­ни смо да буде­мо људи“ о овој књи­зи записао:

Што је човек на одго­вор­ни­јем задат­ку, одго­вор­ност се про­пор­ци­о­нал­но тежи­ни задат­ка пове­ћа­ва и уви­ше­стру­чу­је. У таквим ситу­а­ци­ја­ма иску­ство мно­го не пома­же. То се, и те како, и код нај­вич­ни­јих људи у сво­јој стру­ци, да уочи­ти… А бити на задат­ку када тре­ба вред­но­ва­ти нечи­је умет­нич­ко-ства­ра­лач­ке доме­те, посеб­но је осе­тљив и дели­ка­тан посао. Ни нај­ве­ћи књи­жев­ни кри­ти­ча­ри и тео­ре­ти­ча­ри нема­ју ту моћ да про­ник­ну у дуби­ну мисли јед­ног ства­ра­о­ца. У кон­крет­ном слу­ча­ју и само умет­ни­ко­во име „опте­ре­ћу­је“ и обавезује.

Мило­је Вељо­вић као књи­жев­ник, пре­вас­ход­но песник, тај респект, сва­ка­ко, заслу­жу­је и, из дана у дан, све више и више дока­зу­је… Опус од десе­ти­ну књи­га пое­зи­је за песни­ка, сада већ сред­ње гене­ра­ци­је, није мало. Тим пре, уко­ли­ко том кван­ти­те­ту, дода­мо и неи­зо­став­ни ква­ли­тет. Узгред поме­ни­мо и мно­га дру­га ства­ра­о­че­ва инте­ре­со­ва­ња, а нај­за­па­же­ни­ја је сати­ра, којом је на нај­фи­ни­ји начин про­же­та и сва­ка њего­ва песма. Њего­ва сати­рич­ност (читај пра­вич­ност) потвр­ђу­је се, и овом, ово­га пута, дво­жан­ров­ском књи­гом, поезија-афоризам.

Вељо­вић је већ од првих, раних сти­хо­ва иза­брао свој песнич­ки пра­вац и уко­ло­то­чио се у ста­ром добром, веко­ви­ма потвр­ђе­ном сти­лу. Дакле, није лутао врте­ћи се и тра­же­ћи себе у неким новим прав­ци­ма, арче­ћи свој, дра­го­це­ни мла­да­лач­ки песнич­ки набој.

Кла­сич­на пое­зи­ја има сво­је зако­не, а то је реал­ност и објек­тв­ност, чак и кад је жесто­ко про­тка­на мета­фо­ром и дру­гим књи­жев­ним укра­си­ма. Баш као и мате­ма­ти­ка, која је Вељо­ви­ћу егзи­стен­ци­о­нал­но зани­ма­ње. Вељо­вић сво­јом убо­ји­том сати­рич­ном жао­ком, снај­пер­ском пре­ци­зно­шћу, и кроз песму и кроз афо­ри­зам, сто­про­цен­то пога­ђа до сада мно­ге нео­бо­ри­ве циље­ве. Пра­ви је борац, како некад рече наш позна­ти афо­ри­сти­чар Вук Гли­го­ри­је­вић, „Кри­во­дрин­ске диви­зи­је“… Олич­је сво­га рога­тич­ког и више­град­ског краја.

О Мило­ју Вељо­ви­ћу писа­ли су и гово­ри­ли мно­ги позна­ти књи­жев­ни кри­ти­ча­ри и тео­е­ти­ча­ри, али и број­ни при­ја­те­љи и коле­ге. Тако Дејан Симе­у­но­вић у јед­ној сво­јој песми посве­ће­ну свом при­ја­те­љу каже: „Мило­је, песник на путу у непро­ла­зно, изма­гли­цу живо­та растаче…“

Још увек под пре­си­јом рато­ва и дру­гих број­них неда­ћа, разу­мљи­во је што код Вељо­ви­ћа пре­о­вла­да­ва­ју наци­о­нал­не теме. Ево неко­ли­ко цита­та из песа­ма обја­вље­них у рани­је изда­тим збиркама:

Ноћас ми се раз­от­кри гробница;
мога бра­та, уја­ка и стрица.
Сви ме моле да не цви­лим зором –
да се надам бла­го­ста­њу скором.
(Из песме: „Годи­шњи­ца туге“)

Још један без­дан пред нама свану
и дрм­ну шамар „боље­му сутра“,
над­ја­ча жуд­њу за новим жаром –
пиштаљ­ком, глу­вом, одсви­ра крај.
(Из песме: „Раста­нак“)

У тре­ну­ци­ма када је пре­ти­ло да кло­не­мо духом, наш песник је и „из грла и гру­ди патри­јар­ха Павла знао да пропева“:

Срби, бра­ћо подиг­ни­мо главе,
Нек пра­шта­ње наше зло­ће буди –
Патри­јарх је Павле нама реко:
„Рође­ни смо да буде­мо људи“!…
(Из песме „Пра­шта­ње грехова“)

У овој књи­зи су само њего­ве сати­рич­не песме. У њима се може наћи: туга, радост, гор­дост, чисто­ћа духа, пле­ме­ни­тост, духов­ност, правичност…

Тако Мило­је каже:

Синоћ сам се пре­јео ко никo
Пра­во ми се отво­ри­ше дизне
Оду­шак сам самом себи дао —
Душа чед­на, а годи­не кризне!
(Из песме „Тере­вен­ка“)

Или:

Дав­но си ми гово­ри­ла мајко
Мили сине, лепо се обуци.
Иза­бе­ри што ником не смета —
Око нас су вуци и хајдуци!
(Из песме „Дав­но си ми гово­ри­ла мајко“)

Мно­го је тема и диле­ма, пита­ња и одго­во­ра, нерет­ко јада и чеме­ра, чине спек­тар њего­вог ства­ра­ла­штва пуног сум­ње и радо­зна­ло­сти, као и једа и поша­ли­ца, често упо­ред­них, на свој и рачун дру­гих у широ­ком спек­тру њего­ве сати­ре. Ова књи­га ће све то потвр­ди­ти и уве­ри­ти њене чита­о­це да је хумор лек за све.

Ево неко­ли­ко њего­вих афоризама:

– Нико ми не може рећи да сам срп­ски наци­о­на­ли­ста. Цело­га живо­та циганчим!

– Нова власт нам је отво­ри­ла очи. Виде­ли смо сво­га Бога!

– Са женом сам пре­шао на Ви: вињак, виски, вино…

На кра­ју, захва­ли­мо нашем песни­ку и сати­ри­ча­ру на овој посве лепој и читљи­вој књи­зи и поже­ли­мо му да нам у сво­јим наред­ним насло­ви­ма про­јек­ту­је све ведри­ја и опти­ми­стич­ни­ја певања.

Срба Павло­вић


Још неко­ли­ко афо­ри­за­ма који су се нашли у овој књизи:

– Постао сам вели­ки вер­ник. Сањам Спасовдан!

– Мно­ги про­све­та­ри и овог лета били су на струч­ном уса­вр­ша­ва­њу. Бра­ли су јагоде!

– Мој нов­ча­ник и ја смо у рас­ко­ра­ку. Он све тањи, а ја дебљи!

– И гла­ву сам конач­но почео кори­сти­ти. Зарио сам је у песак!

– Све више кон­три­ра­мо Јапан­ци­ма. Земља смо зала­зе­ћег сунца!

– Нала­зи­мо се у зача­ра­ном кру­гу. Нема­мо више шта заокружити!?

– Што се тиче сек­са има­мо нове визи­је. Про­ме­ни­ла нам се власт!

Јед­на од песа­ма која је обја­вље­на у књи­зи је и песма „Заблу­де“, прво­на­гра­ђе­на песма на кон­кур­су сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“.

„Од неми­ла до нетра­га“ је укуп­но осма књи­га Мило­ја Вељо­ви­ћа, којој је прет­хо­ди­ло шест збир­ки пое­зи­је и јед­на збир­ка афоризама.

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије и 2015. године обележен у библиотеци

Као и прет­ход­не 2014. годи­не чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ Свет­ски дан пое­зи­је обе­ле­жи­ли су у дру­штву сред­њо­шко­ла­ца у чита­о­ни­ци пара­ћин­ске биби­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије 2015.

О пое­зи­ји уз пое­зи­ју са сред­њо­школ­ци­ма су раз­го­ва­ра­ли Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић уз уче­шће орга­ни­за­то­ра овог поет­ског часа дирек­тор­ке библи­о­те­ке Лепо­са­ве Иван­ко­вић. Сво­је песме су чита­ли и уче­ни­ци-песни­ци, а нај­ак­тив­ни­ја­ма на часу су покло­ње­ни диско­ви са фил­мом „Дру­штво мртвих песни­ка“ и пар при­ме­ра­ка књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Светски дан поезије 2015.

Светски дан поезије 2015.

Свет­ски дан пое­зи­је је ове годи­не обе­ле­жен поет­ским часом у поне­де­љак 23. мар­та, уме­сто у за шко­лар­це нерад­ну субо­ту 21. марта.

Артикулисање у Параћину

Овогодишње финале „Артикулисања“ одржано у Параћину

У Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин у уто­рак 23. децем­бра 2014. годи­не одр­жа­на је послед­ња ово­го­ди­шња про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Артикулисање у Параћину

Пара­ћин­ску про­мо­ци­ју „Арти­ку­ли­са­ња“ води­ла је Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, а публи­ци су се пое­зи­јом пред­ста­ви­ла сва чети­ри ауто­ра: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Мар­ко Антић и Мари­ја Мила­ди­но­вић.


Про­мо­ци­је су пре Пара­ћи­на одр­жа­не у Ћупри­ји, Јаго­ди­ни и Београду.

Овај дога­ђај, послед­њи у 2014. годи­ни Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, про­пра­ти­ла је еки­па општин­ске пара­ћин­ске телевизије.

Артикулисање у Београду

„Артикулисање“ и више од тога у Београду

Пред­ста­вља­ње књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ у Бео­гра­ду одр­жа­но је у петак 5. децем­бра 2014. годи­не у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“, а са собом је доне­ло више од тога, па чак и наста­вак на Фејсбуку(!?)

Артикулисање у Београду

Прво­бит­ни кон­цепт про­мо­ци­је „Арти­ку­ли­са­ња“, који је успе­шно функ­ци­о­ни­сао у Ћупри­ји и Јаго­ди­ни, у стар­ту је био немо­гу­ћа миси­ја за чети­ри ауто­ра који су се нашли у овој књи­зи: Алек­си­ну Ђор­ђе­вић, Вла­ди­цу Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­ју Мила­ди­но­вић, јер је акце­нат ста­вљен на три­би­ну „Меди­ји и књи­жев­ност“ у окви­ру про­гра­ма под нази­вом „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“ уред­ни­ка Кар­ла Астра­ха­на, који је овом при­ли­ком водио књи­жев­но вече.

Артикулисање у Београду

Ауто­ри су одго­ва­ра­ли на пита­ња која се тичу лич­ног иску­ства са штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма, као и изда­ва­штвом и интер­не­том са нагла­ском на дру­штве­не мре­же. Закљу­чак је био да је сарад­ња са локал­ним меди­ји­ма сасвим добра, али се даље од тога није одма­кло јер и днев­на штам­па има мало слу­ха за деша­ва­ња ван пре­сто­ни­це, чак и када се ради о госто­ва­њи­ма позна­ти­јих име­на кул­тур­ног и умет­нич­ког живо­та Срби­је. У току три­би­не уче­сто­ва­ла је и публи­ка, а реак­ци­је пар инте­лек­ту­ал­них вели­чи­на, које нико није пре­по­знао, биле су све само не инте­лек­ту­ал­не при том не схва­та­ју­ћи да пред собом нема­ју маги­стра, док­то­ра, про­фе­со­ра и књи­жев­ни­ка, а нити неке говор­ни­ке који су ту дошли да при­ча­ју о тео­ри­ји књи­жев­но­сти, већ само да као ауто­ри пред­ста­ве сво­је дело.


У дру­гом делу вече­ри ауто­ри су пред­ста­ви­ли са по песмом или две из „Арти­ку­ли­са­ња“ и(ли) дру­гим писа­ним ства­ра­ла­штвом, након чега су украт­ко наја­вље­ни даљи пла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“. И док је оста­ла публи­ка при­ла­зи­ла ауто­ри­ма, са њима раз­го­ва­ра­ла, кри­ти­ко­ва­ла(!), хва­ли­ла и купи­ла по коју књи­гу, поме­ну­тих пар инте­лек­ту­а­ла­ца је изше­та­ло из библи­о­те­ке под окри­љем ноћи и брже-боље се доче­па­ли ком­пју­те­ра и Фејс­бу­ка где су „хра­бро“ у ста­ту­су, а даље у комен­та­ри­ма кори­сте­ћи неи­сти­ни­те тврд­ње подру­гљи­вим, пот­це­њи­вач­ким и увре­дљи­вим тоном писа­ли о ауто­ри­ма који су те вече­ри госто­ва­ли „код Бојића“.

Ето, и тога има у све­ту кул­ту­ре међу умет­ни­ци­ма који сло­ве за вај­не инте­лек­ту­ал­це. Нису уза­луд исто такве стран­ке и исто такви поли­ти­ча­ри вла­да­ли и вла­да­ју земљом Срби­јом, оста­ви­ло је све то дубо­ке после­ди­це у виду малограђанштине.

Сле­де­ће „Арти­ку­ли­са­ње“ је зака­за­но за уто­рак 23. децем­бар на дома­ћем тере­ну у Пара­ћи­ну у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин. „ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ“ СТОП!

Најава Артикулисања у Јагодини

Гостовања и промоције књига у новембру и децембру

У новем­бру и децем­бру сле­ди низ госто­ва­ња и про­мо­ци­ја књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ биће про­мо­ви­са­на у Јаго­ди­ни, Бео­гра­ду и Пара­ћи­ну, а „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ са про­прат­ном изло­жбом кари­ка­ту­ра у Новом Саду

Артикулисање у Ћуприји

Након про­мо­ци­је 29. окто­бра у ћуприј­ској библи­о­те­ци „Душан Матић“, дру­га про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић, биће одр­жа­на 18. новем­бра са почет­ком у 19 часо­ва у при­ват­ној гале­ри­ји сли­кар­ке Дарин­ке Лукић „Дари­на“ (Кне­за Лаза­ра 98) у којој се већ дуже вре­ме одр­жа­ва­ју мно­ге зна­чај­не књи­жев­не вече­ри у Јагодини.

Најава Артикулисања у Јагодини

Наја­ва Арти­ку­ли­са­ња у Јагодини

Бео­град­ска про­мо­ци­ја „Арти­ку­ли­са­ња“ зака­за­на је за петак 5. децем­бар у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“ (Или­је Гара­ша­ни­на 5), у окви­ру про­гра­ма „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“, после чега ће бити одр­жа­на и три­би­на о меди­ји­ма и књи­жев­но­сти, док ће пара­ћин­ска публи­ка „Арти­ку­ли­са­ње“ моћи да види и чује у уто­рак 23. децем­бра у Кул­тур­ном цен­тру Пара­ћин (Бран­ка Крсма­но­ви­ћа 45).

Афотека 2После дужег вре­ме­на биће про­мо­ви­сан и „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“, обја­вљен 2013. годи­не, ово­га пута у Дру­штву књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не (Бра­ће Риб­ни­кар 5) у Новом Саду са пра­те­ћом изло­жбом кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми у књи­зи. Про­мо­ци­ји ће при­су­ство­ва­ти Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник „Арти­је“ и један од при­ре­ђи­ва­ча „Афо­те­ке 2“. До сада послед­ња про­мо­ци­ја „Афо­те­ке 2“ била је одр­жа­на у Заје­ча­ру на „Дани­ма хумо­ра и сати­ре“ 1. апри­ла 2014. године.

На Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ 14. новем­бра про­мо­ви­са­не су још две књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић и „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ коју је при­ре­дио Вла­ди­ца Миленковић.

Артикулисање - књига поезије

Артикулисање – први „урадак“ Библиотеке Артија

Збир­ка пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри ауто­ра, чла­на КУА „Арти­ја“: Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић, доби­ла је свој опи­пљив облик – прву књи­гу у окви­ру еди­ци­је „Ура­дак“ Библи­о­те­ке Артија

Артикулисање - књига поезије

Уме­сто кра­јем маја када је био зака­зан Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње“, али због попла­ве која је заде­си­ла Пара­ћин отка­зан, у окви­ру про­гра­ма је била пред­ви­ђе­на и про­мо­ци­ја књи­ге пое­зи­је истог нази­ва. Фести­ва­ла по све­му суде­ћи ове годи­не неће бити, али ће књи­га и актив­но­сти око ње коли­ко-толи­ко надо­ме­сти­ти сви­ма нама потреб­но артикулисање.

Рецен­зент књи­ге је Небој­ша Петро­ни­је­вић, књи­жев­ник из Ћупри­је, и сам по књи­жев­ном изра­зу песник, који је у крат­ким црта­ма хирур­шки дефи­ни­сао пое­зи­ју ове песнич­ке четворке:

Има књи­га које могу да рас­пла­чу, да насме­ју и исме­ју, које могу да обо­га­те, али и оних које могу да раср­де, ако већ на почет­ку не досаде.

Овде неће бити речи о њима.

Збор­ник „Арти­ку­ли­са­ње“ је међу сво­јим кори­ца­ма сабрао збир лир­ских моме­на­та посе­ја­них да про­кли­ја­ју тек у има­ги­на­ци­ји оно­га који чита.

Ово под­ра­зу­ме­ва искре­ност чита­о­ца пре­ма самом себи и спрем­ност да се чује оно неви­дљи­во и уобли­чи неизречено.

Четво­ро ауто­ра засту­пље­них у овој књи­зи, при­дру­жу­ју сво­је импре­си­је кроз тума­че­ња јед­ног пој­ма чији је анто­ним дале­ко попу­лар­ни­ји у нашој сре­ди­ни. Они се не усте­жу да вам „дишу за вра­том“, не бисте ли ви окре­ну­ли гла­ву, а можда чак и отво­ри­ли очи. Сва­ко на свој начин, они ини­ци­ра­ју побуну.

Пођи­мо редом:

Испо­вед­на пое­зи­ја Алек­си­не Ђор­ђе­вић, суп­тил­но арти­ку­ли­ше мит о соп­стве­но­сти не при­хва­та­ју­ћи дистан­цу са интим­ним и про­ла­зним. Она ула­же себе у рискант­ној игри међу­људ­ских одно­са, иако зна да је игра од пам­ти­ве­ка наме­ште­на, и да „… све се већ деси­ло / са таквом сна­гом / да је само одјек остао / уме­сто ствар­ног живота“!

Вла­ди­ца Милен­ко­вић, зби­ља нео­збиљ­но арти­ку­ли­ше озбиљ­ном зби­љом, чине­ћи и јед­но и дру­го под­но­шљи­ви­јим за живот. Сво­ју уло­гу миро­твор­ца опо­не­на­та, он спро­во­ди кроз емо­тив­но и теле­сно, све­стан чиње­ни­це да Добро и Зло пре­ви­ја­ју „ране међу­соб­но, не би ли рат што дуже трајао“!

Мар­ко Антић, за разли­ку од дру­гих, не арти­ку­ли­ше ништа. Он, очи­ма успут­ног про­ла­зни­ка, посма­тра социо-пси­хо-сомат­ске игра­ри­је и оста­вља их да оста­ну неар­ти­ку­ли­са­не. При­зо­ри које осли­ка­ва, а који су при­сту­пач­ни и позна­ти, глав­ни су носи­лац њего­ве пое­ти­ке, а то је пое­ти­ка која над­ра­ста око­шта­ле фор­ме и стро­ге дог­ме сво­јом тра­га­лач­ком игром духа и ефект­ним песнич­ким умећем.

Мари­ја Мила­ди­но­вић је мла­да пое­те­са која арти­ку­ли­ше машта­ри­је. Она пое­зи­јом машта, а машта јој је песма. Она зна да „иона­ко су све ствар­но­сти погре­шне“ и зато је ради­је у дослу­ху са над­ре­ал­ним. Лепр­ша­ва, и са ујед­на­че­ним зама­хом кре­а­ци­је, Мари­ји­на пое­ти­ка луцид­но нас оба­сја­ва и милује.

Све у све­му, овај збор­ник је још јед­но добро­до­шло књи­жев­но оства­ре­ње у нашој праг­ма­тич­ној ствар­но­сти. Можда ће баш ова књи­га бити кључ­на за повра­так пове­ре­ња у песнич­ку уметност!

Сва­ки од песни­ка је имао на рас­по­ла­га­њу по 16 стра­на да пока­же кроз пое­зи­ју сво­је арти­ку­ли­са­ње које се по нази­ву, али и по изра­зу и атмо­сфе­ри са фести­ва­ла пре­се­ли­ло међу кори­це књи­ге. Пое­зи­ја која се нашла у књи­зи нису само песме којe су наста­ле у пери­о­ду од покре­та­ња фести­ва­ла 2012. годи­не, већ и песме напи­са­не пре мно­го годи­на када је глад за арти­ку­ли­са­њем била можда и јача.

Артикулисање - књига поезије

Када се међу кори­це исте књи­ге пое­зи­је нађу јед­на колум­ни­сти­ки­ња, један сати­ри­чар, један сле­мер и јед­на глу­ми­ца, све то у прак­си „зву­чи“ овако:

ШАРМАНТНО МРТВА

Изгле­дам
при­лич­но жива
али не дозволи
да те изглед превари
изну­тра сам
сасвим као ти
затечена
недоречена
заглављена
напо­ла рођена
намах убијена
можда сам
привлачна
али пази
живот није
ста­ње тела
ја сам само
шар­мант­но мртва
на луђи начин
него ти
то је зато
што дишем
и сме­јем се
са мало више
пра­вог очајања

Алек­си­на Ђорђевић

ШТА ЋЕ ГЛАВИ ДУГЕ МИСЛИ

Шта ће гла­ви дуге мисли
Вију­га­ма да завију
Да изду­же крат­ке речи
Рече­ни­це да повију
Да се никад не изусте
За врх јези­ка да се држе
Да се језик неуморни
Док пала­ца брзо, брже
Од умо­ра сломи

Шта ће гла­ви дуге мисли
У уши­ма да зазује
Да се из те такве главе
И без при­че нешто чује
Да се због њих не препозна
Ко гово­ри, а ко ћути
Да се због њих не разуме
Ко не уме, а ко уме
Прозборити

Шта ће гла­ви дуге мисли
Што у тор­би, што на врату
Да за вра­том увек има
Омчу, нож, кравату,..
Да се стал­но пресабира
Коли­ка је вред­ност њена
Да у сво­ме неком свету
Буде стал­но замишљена
Ко је шиша.

Вла­ди­ца Миленковић

МОЈА (САМО)ОДБРАНА

Изла­зим све ређе и ређе
викен­дом уве­че као да се гушим
зако­па­вам се у кревету
поста­вљам оми­ље­ну књи­гу или стрип
као штит
често гле­дам филмове
ника­ко оне са ТВ-а
ноћас сам (опет) сањао Мад Маx сценарио
током ката­стро­фич­ких пројекција
на памет ми одјед­ном пада
Марио Вар­гас Љоса
и његов текст
о кра­ју културе.

Јежим се.

Док Сун­це допи­ре кроз ролетне
гви­рим и видим их:
зату­пље­ни, заглу­пље­ни, испра­них мозгова
сви некуд миле
кажем себи:
„и ти гре­шиш, и ти си део те декаденције“
а затим опет говорим:
„при­ла­го­ди се само коли­ко мораш,
никад не оду­стај од размишљања,
не оду­стај од игре и сумње.“

Пија­на раз­у­ла­ре­на хор­да дивља улицом.
Пре­би­рам по дисковима.

Кау­ри­сма­ки
Куросава
Балабанов
Вендерс
Гре­мли­ни и Мапетшоу

нај­бо­љи телохранитељи
вечерас.

Мар­ко Антић

НАСЛОВНА

Када би ми Господ дао да у
Сле­де­ћем живо­ту будем клавир
Неког буду­ћег Шопена
Била бих као буби­ца мирна
Чека­ла бих да се извр­ши живот­на смена
Чека­ла би и моја душа
Буду­ћа клавирна

Када бих била неко чуде­сно јело
Јед­но од оних код којих пре­о­вла­да­ва маса
Иза­бра­ла бих питу од џеза
Да сва­ко ко ме једе, добро се распојаса
Уздах­не, откоп­ча дуг­ме, про­ђе га језа
И све то пре него што
Кре­не да једе сво­ју питу од џеза
Прсти­ма, к’о жица­ма контрабаса

Када бих била мокри пешкир
Сав пијан од зно­ја, бачен у страну
Обри­сан од стра­не хиља­ду мокрих душа
Не би ми било важно
Била бих само без­вред­на крпа
Пешкир вре­ди само ако се њиме обрише
Неки тамо Вла­ди­мир Мајаковски
После исцр­пљу­ју­ћег Хлад­ног туша

Али и када бих зау­век оста­ла дете
Да ме чува­ју мама и тата
Да имам део соп­стве­не планете
И нај­у­ку­сни­ји ручак од блата
И пита од џеза, пија­ни пешкир
И кла­вир­ска ми душа

Пре­пу­на сва­ко­ја­ких мана
Поста­ла само уло­га нова
Само маска од марципана
Оста­јем дете
Да кора­чам од дана до дана

Мари­ја Миладиновић

„Арти­ку­ли­са­ње“ је при­ре­дио Вла­ди­ца Милен­ко­вић, а штам­па­но је писа­ним лати­нич­ним фон­том којим ће убу­ду­ће бити штам­па­на сва изда­ња еди­ци­је „Ура­дак“ наме­ње­не модер­ном поет­ско-про­зном ства­ра­ла­штву, тако гра­фич­ки спа­ја­ју­ћи ретро са модерним.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Небесна књига - насловна

Нове књиге и сарадња са македонским сатиричарима

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ у наред­них пар месе­ци обја­ви­ће чети­ри нове књи­ге, а у прет­ход­ном пери­о­ду оства­ре­на је сарад­ња са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма у виду суи­зда­ва­штва чети­ри књи­ге маке­дон­ске афористике

У наред­ном пери­о­ду Библи­о­те­ка „Арти­ја“ биће бога­ти­ја за чети­ри нова изда­ња. У пита­њу су књи­ге: „Небе­сна књи­га“, афо­ри­за­ми по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа; књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри чла­на КУА „Арти­ја“; књи­га афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа; и, књи­га награ­ђе­них и иза­бра­них радо­ва „Жики­шон 2011-2012-2013“ са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон.

Небесна књига - насловна

„Небе­сна књи­га“ је књи­га афо­ри­за­ма 31-ог ауто­ра почев од Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја до Мио­дра­га Сто­ши­ћа по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа, ауто­ра засту­пље­ног у око 50-ак изда­ња афо­ри­сти­ке. Међу афо­ри­зми­ма „Небе­сне књи­ге“ нала­зе се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“. Сва­ко од ауто­ра је засту­пљен са по седам и више афо­ри­за­ма, а зани­мљи­во је да афо­ри­зми сва­ког ауто­ра има­ју свој наслов. Рецен­зент књи­ге је Огњен Шестић.

Књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Арти­ји­них чла­но­ва Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић биће прво изда­ње ове врсте у Библи­о­те­ци „Арти­ја“, прва књи­га пое­зи­је и прва књи­га која не при­па­да хумо­ру и сатири.

Ћути и пливај - најава

„Ћути и пли­вај“ је назив књи­ге афо­ри­за­ма Нину­са Несто­ро­ви­ћа, афо­ри­сти­ча­ра из Новог Сада на при­вре­ме­ном раду у Пара­ћи­ну. Ово ће бити пета аутор­ска књи­га афо­ри­за­ма добит­ни­ка мно­гих зна­чај­них награ­да хумо­ра и сати­ре у Срби­ји, Црној Гори и Маке­до­ни­ји. Рецен­зент књи­ге је Алек­сан­дар Баљак, а у књи­зи ће се наћи мишље­ња тро­ји­це сати­ри­ча­ра мла­ђе гене­ра­ци­је Боја­на Раје­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Дра­ми­ћа­ни­на и Мио­дра­га Стошића.

Десе­та Арти­ји­на књи­га биће књи­га „Жики­шон 2011-2012-2013“ у којој ће бити обја­вље­ни награ­ђе­ни и иза­бра­ни афо­ри­зми, при­че и песме са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ рас­пи­са­них за 2011, 2012 и 2013. годи­ну. Теме кон­кур­са су биле: „Живот пре и после смр­ти“, „Сре­ћа у несре­ћи“ и „Кул­ту­ра и уметност“.

Македонска сатира

У сарад­њи са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма КУА „Арти­ја“ је поста­ла суи­зда­вач изда­ња сати­ре у Маке­до­ни­ји. Поред изда­ва­ча „Ори­он“ из Дел­че­ва, Арти­ја је као изда­вач наве­де­на на чети­ри књи­ге у еди­ци­ја „Маке­дон­ска сати­ра“: „Стру­мич­ка афо­ри­зни­ца 1“ (Вече маке­дон­ског афо­ри­зма Стру­ми­ца 2014 – Јане Ата­на­сов, Ацо Ђор­ђи­ев, Миле Ђор­ђи­јо­ски, Лен­че Сто­и­ме­но­ва, Ђор­ђи П. Панов и Ристо Фил­чев­ски); „Коче­ње во трој­ка“ (Коче­ње утро­је), тро­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Дими­тра И. Вила­зор­ског, Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског; „Три пати на ден“ (Три пута на дан) – збир­ка ерот­ских афо­ри­за­ма Миле­та Ђор­ђиј­ског; и, „Ин сати­ра вери­тас“, дво­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског и кари­ка­ту­ри­сте Мира Георгиевског.

Антологија "Пуцањ у рат" на баскијском језику

Артијини писци у једној антологији и два зборника

У анто­ло­ги­ји афо­ри­за­ма „Пуцањ у рат“ на баскиј­ском јези­ку, збор­ни­ку пое­зи­је „До зуба у вре­ме­ну“ и збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе „Црна овца“ обја­вље­ни су књи­жев­ни радо­ви чла­но­ва Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

Антологија "Пуцањ у рат" на баскијском језикуУ анто­ло­ги­ји срп­ског анти­рат­ног афо­ри­зма под насло­вом „Пуцањ у рат“ (Gerrari tiroka), обја­вље­ној у Шпа­ни­ји на баскиј­ском јези­ку, коју је при­ре­дио писац и пре­во­ди­лац Хаси­ер Аги­ре (Hasier Agirre), међу афо­ри­зми­ма 43 срп­ска ауто­ра из Срби­је, БиХ, Црне Горе, Руму­ни­је и Хрват­ске нашли су се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа. Изда­вач анто­ло­ги­је је „Еро­те­та“ (Erroteta) из гра­да Амо­ре­би­е­та-Еча­но (Amorebieta-Etxano).

Зборник "До зуба у времену"„До зуба у вре­ме­ну“ је збор­ник пое­зи­је соци­јал­не тема­ти­ке у коме је сво­је место међу 37 ауто­ра нашао и Мар­ко Антић песмом „Буди про­дук­ти­ван (У маши­ни)“. У овај збор­ник, чији је изда­вач „Пре­синг“, увр­ште­на је 61 песма од око 900 коли­ко их је при­сти­гло на кон­курс рас­пи­сан на интер­нет сај­ту „Кон­кур­си реги­о­на“. Пово­дом изла­ска збор­ни­ка из штам­пе изда­вач је обја­вио про­прат­ни текст:

Обја­вљи­ва­ње збор­ни­ка је поку­шај да се у савре­ме­ној књи­жев­но­сти арти­ку­ли­ше изо­ста­ли комен­тар на спе­ци­фич­не егзи­стен­ци­јал­не при­ли­ке у Срби­ји, поно­во успо­ста­ви пре­ки­ну­та нит са оним нај­бо­љим насле­ђем срп­ске соци­јал­не пое­зи­је, као и да се ода почаст тој тра­ди­ци­ји. Ова веза је дис­крет­но суге­ри­са­на и насло­вом збор­ни­ка (наста­лим спа­ја­њем две Дави­чо­ве син­таг­ме „до зуба у мра­ку“ и „до гуше у времену“).

Основ­но пита­ње које се намет­ну­ло јесте зашто је овај тип пое­зи­је нестао из доми­нант­ног песнич­ког дис­кур­са. Уред­ни­ци збор­ни­ка, Ива­на Мак­сић и Пре­драг Мило­је­вић, има­ли су иде­ју да поку­ша­ју да мар­ки­ра­ју (песнич­ке) гла­со­ве у мра­ку. Кон­курс је био отво­рен за све, те су на дату тема­ти­ку могли одго­во­ри­ти како при­зна­ти и позна­ти, тако и пот­пу­но ано­ним­ни песни­ци и песни­ки­ње, без ста­ро­сног ограничења.

Има­мо разло­га да веру­је­мо да је кон­курс у пот­пу­но­сти успео. Издво­ји­ли смо песме које соци­јал­ни комен­тар не доно­се увек у отво­ре­ном, транс­па­рент­ном виду, већ кроз језич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње и експе­ри­мент, иро­ни­ју или језич­ку тра­ве­сти­ју и оне, као шире схва­ћен појам соци­јал­ног комен­та­ра, допри­но­се поет­ској раз­но­ли­ко­сти гласова.

Сма­тра­мо да је мапи­ра­ње и осве­шћи­ва­ње про­бле­ма­ти­ке дана­шњих потла­че­них и дру­гих гла­со­ва могу­ће само кроз схва­та­ње бор­бе као непре­кид­ног про­це­са, па се нада­мо да ће ова­квих збор­ни­ка још бити у будућности.

Зборник "Црна овца"У збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе „Црна овца“, првом реги­о­нал­ном збор­ни­ку под овим име­ном, који је уре­ди­ла и изда­ла Тија­на Бано­вић, обја­вље­ни су радо­ви Мар­ка Анти­ћа, Мари­је Мила­ди­но­вић и Маје Масла­ре­вић. Мар­ко је засту­пљен са песмом „Ђаво“, а Мари­ја и Маја са при­ча­ма „Псе­ћи живот“ и „Оста­ћу сло­бо­дан“.

Прва про­мо­ци­ја збор­ни­ка „Црна овца“ зака­за­на је већ за четвр­так, 26. јун 2014. годи­не, у башти клу­ба КПТМ у Бео­гра­ду (Жор­жа Кле­мен­соа 22) са почет­ком у 20 часо­ва и има­ће хума­ни­тар­ни карактер.

Анто­ло­ги­ја и оба збор­ни­ка обја­вље­ни су у јуну 2014. године.

Светски дан поезије 2014

Светски дан поезије обележен у библиотеци

У библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обе­ле­жи­ли су Свет­ски дан пое­зи­је одр­жав­ши поет­ски час средњошколцима

Светски дан поезије 2014

На позив дирек­тор­ке библи­о­те­ке Лепо­са­ве Иван­ко­вић, уче­ни­ци­ма пара­ћин­ске Гим­на­зи­је сво­ју пое­зи­ју су чита­ли Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић, а при­кљу­чи­ли су се и чла­но­ви Књи­жев­ног клу­ба „Мир­ко Бање­вић“ из Пара­ћи­на Олга Ман­чић Ружић и Гор­да­на Миљ­ко­вић.

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Олга Ман­чић Ружић и Мар­ко Антић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Алек­си­на Ђорђевић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Олга Ман­чић Ружић, Мар­ко Антић, Гор­да­на Миљ­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Мар­ко Антић, Гор­да­на Миљ­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић

Уче­ни­ци који нису баш били вољ­ни за диску­си­ју са пажњом су слу­ша­ли стил­ски разли­чи­ту пое­зи­ју при­сут­них ауто­ра и поздра­вља­ли је аплаузима.

Светски дан поезије 2014

Светски дан поезије 2014

Орга­ни­за­ци­ја ује­ди­ње­них наци­ја за про­све­ту, нау­ку и кул­ту­ру – УНЕСКО, 1999. годи­не про­гла­си­ла је 21. март за Свет­ски дан пое­зи­је, који се од тада обе­ле­жа­ва широм све­та, а при­хва­ћен је и у Србији.

Поезирање - ОДговори

„Поезирање“ Марка Антића

Поезирање - ОДговориОбја­вљен је дру­ги збор­ник гру­пе „Пое­зи­ра­ње“ под нази­вом „ОДго­во­ри“, а у њему на стра­на­ма 20 и 21 две песме Мар­ка Анти­ћа, чла­на КУА „Арти­ја“, и то „Ђаво“ и „Моја (само)одбрана“.

Песме су иза­бра­ли и при­ре­ди­ли збор­ник Јеле­на Бла­ну­ша и Игор Вар­га и за сада се збор­ник може чита­ти само у елек­трон­ској вер­зи­ји, а више о све­му уред­ни­ци збор­ни­ка кажу:

На поет­ски кон­курс гру­пе Пое­зи­ра­ње који је био отво­рен до 15. јану­а­ра 2013. годи­не при­ја­ви­ло се око 150 ауто­ра. У кона­чан избор за збор­ник ушле су песме 50 ауто­ра из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Хрват­ске, Црне Горе и Словеније.

Елек­трон­ски збор­ник зва­нич­но је обја­вљен 15. авгу­ста 2013. годи­не. За елек­трон­ско изда­ње уред­ни­ци су се одлу­чи­ли, како због жеље да избег­ну огра­ни­ча­ва­ња изда­ва­ча, тако и да би пое­зи­ју учи­ни­ли доступ­ном свим заин­те­ре­со­ва­ним читаоцима.

Посеб­но место у овом збор­ни­ку поно­во зау­зи­ма­ју две песме наше пре­ми­ну­ле песни­ки­ње и при­ја­те­љи­це Ире­не Савић (позна­ти­је под псе­у­до­ни­мом Уна Мари­по­са). Додат­но, као сво­је­вр­стан увод у овај збор­ник, пред­ста­вља­мо крат­ку при­чу сјај­ног, мла­дог писца Anthony W. Mouse-а.

Ауто­ри засту­пље­ни у збор­ни­ку су: Хана Агић, Мар­ко Антић, Јова­на Баја­гић, Весна Бар­зут, Јеле­на Бла­ну­ша, Татја­на Бран­ко­вић, Седи­на Бркић, Вла­ди­мир Чола­ко­вић, Томи­ца Ћирић, Алек­сан­дар Ћуко­вић, Љубо­мир Деле­вић, Ведра­на Дра­го­ље­вић, Елма А. Дугић, Мла­ден Ђури­чић, Дими­три­је Ђуро­вић, Фра­њо Фран­чич, Доми­ник Гре­гу­рек, Милан Гро­мо­вић, Ана Хра­ни­са­вље­вић, Марин Колић, Мили­вој Костић, Кенан Кра­ко­вић, Миле­на Кре­ме­но­вић, Тија­на Лазић, Мари­ја Лесан, Мила­на Љуби­са­вље­вић, Пре­драг Мило­ва­но­вић, Лара Митра­ко­вић, Anthony W. Mouse, Ната­ша Нико­лић, Вла­ди­мир Нико­лић, Вељ­ко Ода­ло­вић, Здрав­ко Одор­чић, Јеле­на Пали­го­рић, Мари­ја Пан­те­лић, Искра Пене­ва, Дејан Попо­вић, Миле­на Пра­ви­ло­вић, Сара Радој­ко­вић, Ире­на Савић, Алек­сан­дар Слав­нић, Дали­бор Стар­че­вић, Мла­ден Сто­ја­ди­но­вић, Јова­на Сто­ја­но­вић, Џени­та Суљ­ка­но­вић, Јасми­на Шушић, Игор Вар­га, Јеле­на Видић, Робер­то Вода­но­вић, Нико­ла Зелен­ко­вић и Бојан Ждрале.

Жели­мо вам угод­но читање,
Уредници.

poeziranje.blogspot.com

Први збор­ник гру­пе „Пое­зи­ра­ње“ обја­вљен је 2012. годи­не у штам­па­ном изда­њу, у којој је обја­вље­на Мар­ко­ва песма „Веб-фору­ми“. И овај збор­ник је, тако­ђе, досту­пан у елек­трон­ском фор­ма­ту.

Још неке од песа­ма Мар­ка Анти­ћа може­те про­чи­та­ти у делу сај­та КУА „Арти­ја“ Ства­ра­ла­штво.