Књига афоризама „Ћути и пливај“, познатог српског афористичара Нинуса Несторовића, нови је наслов Библиотеке Артија
Књига „Ћути и пливај“, која је била изазов за издаваштво „Артије“ што због квалитета афоризама, што због формата и изгледа саме књиге, након пуне две недеље ишчекивања коначно је завршена у потпуности. „Артији“ је припала част да буде издавач пете ауторске књиге Нинуса Несторовића, чији је рецензент Александар Баљак, а поговоре су написала три сатиричара млађе генерације Бојан Рајевић, Владимир Драмићанин и Миодраг Стошић.
Бојан Рајевић свој поговор „Инструкције за пливање“ почиње пасусом који наговештава виђење књиге од стране неког ко се озбиљно бави књижевношћу, па тако приступа и афоризму:
Већ се на насловној корици нове књиге афоризама Нинуса Несторовића кристалише једно од битних својстава његовог сатиричног стваралаштва, а то је способност да се једном локалном, актуелном догађају (поплаве у Параћину 2014.) пружи свевременски, универзални оквир. Универзалност је овдје постигнута поступком симболизације, при чему су поплаве виђене као pars pro toto свих наших недаћа. Затим је с тим у вези и наслов Ћути и пливај, који прочитан у комуникативном кључу, у каквом је дат, може бити схваћен као двогласан и једнако припадати некој маријаантоанетски расположеној инстанци, али исто тако, ако се чита у дословнијем значењу, може да зазвучи као добронамјернији савјет субјекта који његује виталистички поглед на свијет. На самом почетку, дакле, запажамо да је сливање различитих гласова у један исказ Несторовићу драг умјетнички поступак. Афористичар нам истовремено наговјештава ко су кривци и околности под којима долази до невоља и чини нешто још важније: подучава нас да се против истих није немогуће борити. Средство пишчеве борбе (које се и читаоцима препоручује) увијек је хумор.
А завршава у истом стилу уз критику афористичарске сцене:
Нинус Несторовић се у новој књизи није показао само као одличан инструктор пливања кроз поплаве и ине наше невоље поред поплава, него је дао примјер и својој браћи по сатиричном перу, како се могуће одржати на површини у поплави све већег броја афористичара и „афористичара“. Ригорозном прецизношћу, самодисциплином и, прије свега, ријетко виђеном оригиналношћу у изразу. Због свега наведеног афоризми овог аутора заслужују озбиљну посвећеност и читалаца и књижевних тумача.
Владимир Драмићанин је својим кратким и прецизним поговором написао оно што прво пролети кроз главу после читања избора афоризама за ову књигу:
Нинус Несторовић је нешто друго! А да бих ту своју тврдњу образложио, мораћу мало да закомпликујем ствари. Пре свега, његов стил, ма колико то звучало апсурдно, има свој стил! Нинус Несторовић тачно зна о чему пише, зна како да се приближи мети, мада каткад циља са безбедне раздаљине, аристократским стилом. Једном речју, он је искусан, прекаљени писац, а то његово лично емпиријско искуство, сатиричара, хумористе, али и великог мислиоца и та црта позитивног лудила, чине га потпуно другачијим и невероватно аутентичним. Готово сам убеђен да је Нинус Несторовић можда и једини хумориста који је својим стилом писања и начином промишљања, најближи самом себи – потпуно је оригиналан, често не шкртари на речима, за њега не постоје правила – како треба писати, коју форму треба пратити или којој цркви се приклонити, и у томе је доследан. Зато и тврдим да је помало луд, а то његово позитивно лудило је управо оно што га издваја од већине писаца кратких, а по могућству критичко-духовитих мисли – све може да се научи, али тај позитивни нервни дисбаланс, или имаш, или немаш! Такав нам се и представио и у својој новој збирци афоризама, која безмало представља једно мало културолошко отрежњење. Несторовић воли да критикује политичаре и због тога је вољен од стране читалачке публике, а уважаван од стране колега, јер управо је то улога правог, правцатог српског сатиричара. Ако су политичари у очима народа појава слична каријесу, онда сатиричар треба да представља тескобу за политичаре. Ону највећу! Да луде од њега! Нинус је управо то!
Ево и доказа у виду једног афоризма из збирке Ћути и пливај: Не треба питати премијера куда иде Србија. То је његова лична ствар!
И да сумирамо: љубитељи сатире, а у Србији их сасвим сигурно има око пет стотина, пред собом имају једну одличну књигу, вредну читања и достојну поседовања у личној колекцији, јер у себи садржи афоризме невероватних обрта, парадоксе који се косе са свим познатим парадоксалним нормативима, и још штошта из богате трпезе нашег великог мајстора писане речи – Нинуса Несторовића.
У финалном поговору под насловом „Цариник на граници са бесмислом“ Миодраг Стошић ставља до знања да је „Ћути и пливај“ чистокрвна књига сатире, као што је и Нинус Несторовић чистокрвни сатиричар:
Нинус Несторовић, једна од најбескомпромиснијих икона српске сатире, подарио нам је нову књигу са називом „Ћути и пливај“. Оно што пре свега треба похвалити код ове сатиричне књиге је што је решила да у себе укључи све ређи састојак сатиричних књига. Сатиру. Број људи који данас пише афоризме тешко је одредити али је свакако написан на кинеском. Скрибоманија, некада љубимац поезије, данас дрма свет сатире више него икад. Зато афоризам постаје млак, неоригиналан, осакаћени виц или уображени графит. Стога је за читаоца велико задовољство када у књизи „Ћути и пливај“ види праве, храбре, да опросте даме – мушке афоризме, који се не извињавају. „Мој месар у миру и није био неки касапин, али се у рату потпуно доказао!“; „Политика није црква. Ту у Бога мора да се верује!“
Аутор се бави класичним темама сатире: влашћу, законима, правдом, демократијом, корупцијом и слободом и за постизање циља користи сценографију медија, цркве, фудбала, лекара. Дакле, сасвим супротно од хумориста којима је политика само изговор за лаку забаву. И управо је у том опредељењу значај ове књиге и зато је она пре свега и после свега сатира.
Избор афоризама који је без грешке могао бити и другачији:
– Политика није црква. Ту у Бога мора да се верује!
– Колико има људи без крова над главом? Само небо зна!
– Што се тиче нашег признавања Косова, Европа каже да можемо како хоћемо… Само не можемо да нећемо!
– Да бисмо установили како је дошло до наше несреће, не треба да отварамо црне, већ гласачке кутије!
– Сигуран сам да овде више нико неће изводити тенкове на народ… Видео сам у каквом су стању!
– Јебали бисмо се за динар, а пошто нема пара, сад волонтирамо!
– Марионета је доживела тешку повреду на раду. Смрсили су јој конце!
– Не може народ сам да оде у пропаст, али увек се нађе неко ко зна пут!
– Експеримент је морао да буде урађен на народу. Пацови не могу да издрже толики бол!
– Храна ми је одувек била једина љубав. Због ње сам почео и да пијем!
– Браво за подземље! Кренуло је са дна, а стигло је до врха!
– Немамо много памети. Зато је и извозимо…
– За Нову годину пуцамо у ваздух. Осталим данима смо много прецизнији!
– Стварност нам је лоша. Док се не поправи, прекинућемо сваки контакт са њом!
– Мртве душе се не сахрањују. Труну у нама.
– Поменуо сам му мајку, а он мени оца. Ко о чему, ми о породици!
– Више не живим псећим животом. Подвио сам реп.
– Не треба да вас чуди то што су испитаници после информативног разговора личили један на другог. Све су то дела истог аутора!
Нинус Несторовић, рођен је 1965. године у Смедеревској Паланци. Живи у Новом Саду, а ради у Параћину као царински инспектор. Члан је Друштва књижевника Војводине, где је и председник секције хумориста и сатиричара. Његови афоризми су превођени на: италијнски, пољски, енглески, словеначки, бугарски, македонски, руски, чешки, румунски, немачки и баскијски језик. Заступљен је у антологијама српског афоризма, које су преведене и објављене у Италији, Пољској, Словенији, Румунији, Русији и Шпанији.
Објавио је четири књиге афоризама:
– Изгужване мисли;
– Сизифе, Србине!;
– Нераскидива веза;
– Војна тајна;
– приредио Антологију новосадског афоризма Печат времена.Добитник је више значајних награда:
– ВИБ-ове награде коју додељује лист „Политика“;
– Златне кациге на Међународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу;
– Две прве и једне друге награде за афоризам на Чивијади у Шапцу;
– Награде „Бијели Павле“ за најбољег афористичара на 5. црногор-ском фестивалу хумора и сатире у Даниловграду;
– Награде „Димитрије Фрушић“ коју додељује Удружење новинара Војводине;
– Златне плакете за афоризам на 14. Међународном фестивалу афоризма и карикатуре – Струмица 2013.;
– Награде „Вук Глигоријевић“ на 11. Сатира-фесту (2013).
Аутор фотографије панораме поплављеног Параћина, настале 15. маја 2014. године, а која се нашла на корицама књиге, је млади фотограф Димитрије Денчић.
Главни уредник ове као и претходних осам књига Библиотеке Артија је Владица Миленковић.
Издавање књиге је помогла фирма „ТПК“ д.о.о. из Параћин која се бави производњом парфема.
Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити путем електронске адресе: artija.kua@gmail.com.
