Архиве категорија: Важно

Фестивал уметности „Артикулисање 2016“: Срђан Динчић

„Артикулисањем“ обележене четири године „Артије“

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ обе­ле­жи­ла је чети­ри годи­не посто­ја­ња и рада Фести­ва­лом умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2016“ у Позо­ри­шту Пара­ћин, у поне­де­љак 29. фебру­а­ра, по први пут на дан кад је удру­же­ње и осно­ва­но, а про­сла­ву су уве­ли­ча­ли стенд ап насту­пи­ма Срђан Дин­чић и Ана Зла­та­но­вић, пред­ста­вља­њем рома­на Алек­си­на Ђор­ђе­вић, поет­ским пер­фор­ман­сом Мило­мир Бата Цвет­ко­вић и музич­ким џез момен­ти­ма Дуо Три­о­ри­тет из Београда.

Фестивал уметности „Артикулисање 2016“: Срђан Динчић

Поче­так деша­ва­ња зака­зан за 20 часо­ва отпо­чео је крат­ким насту­пом стенд ап коми­чар­ке Ане Зла­та­но­вић које је тиме наја­ви­ла сте­над ап коме­ди­ју „Ђаво из јаго­де“ Срђа­на Дин­чи­ћа. Око сат вре­ме­на Срђан је држао пажњу и добро распо­ло­же­ње публи­ке, често иза­зи­ва­ју­ћи гро­мо­гла­сан смех, да би је при изла­ску из сале у фоа­јеу публи­ку доче­ка­ли позна­ти свет­ских хито­ви у џез изво­ђе­њу Дуа Три­о­ри­тет – Маје Кли­син­ски вокал­но и на пер­ку­си­ја­ма и Јова­на Нико­ли­ћа на гитари.

Про­грам је наста­вљен про­мо­тив­ним пер­фор­ман­сом рома­на „Пита од шита“ Алек­си­не Ђор­ђе­вић, обја­вље­ним за Изда­вач­ку кућу „Нова Пое­ти­ка“ из Бео­гра­да, и поет­ским пер­фор­ман­сом Мило­ми­ра Бате Цвет­ко­ви­ћа, глав­ним и одго­вор­ним уред­ни­ком „Нове Пое­ти­ке“, којим је пред­ста­вио и сво­ју књи­гу песа­ма, сон­го­ва и при­ча „Нова сек­та“, а уз рит­мич­ку подр­шку Маје Кли­син­ски.

Фестивал уметности „Артикулисање 2016“: Публика у фоајеу Позоришта Параћин

У међу­вре­ме­ну је заступ­ник „Арти­је“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић украт­ко иста­као важне тре­нут­ке у доса­да­шњем раду удру­же­ња и Срђа­ну Дин­чи­ћу, као пред­став­ни­ку орга­ни­за­ци­је Standup.rs, уру­чио захвал­ни­цу „за помоћ позо­ри­шту за сана­ци­ју ште­те наста­ле од после­ди­ца попла­ве“ која се огле­да­ла у при­ку­пља­њу финан­сиј­ских сред­ста­ва на хума­ни­тар­ном стенд ап насту­пу орга­ни­зо­ва­ном у Ћупри­ји 2014. годи­не. Захвал­ни­ца је уру­че­на у име Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин и Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“, док је исту такву захвал­ни­цу Вла­ди­ца „при­гр­лио“ за удру­же­ње од Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

„Завр­шну реч“ на ово­го­ди­шњем „Арти­ку­ли­са­њу“ имао је Дуо Три­о­ри­тет, који је тако­ђе био у цен­тру пажње изме­ђу дру­гих дело­ва про­гра­ма одлич­ном свир­ком и ода­би­ром песама.

Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2016“ помо­гли су Ком­па­ни­ја „CRH Srbija“ и Ком­па­ни­ја „Бахус“ уз подр­шку Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин и медиј­ску подр­шку РТВ Канал М.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Жикишон 2015: 130 година од рођења Жикишона обележено успешном фестивалском вечери сатире и хумора

У петак 13. новем­бра, у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, завр­шном вече­ри Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ обе­ле­же­но је 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на, чиме су окон­ча­не ово­го­ди­шње актив­но­сти посве­ће­не овом пара­ћин­ском сати­ри­ча­ру, кари­ка­ту­ри­сти, уред­ни­ку, изда­ва­чу и штам­па­ру. Поред награ­ђе­них и локал­них ауто­ра вече су уве­ли­ча­ли сати­ри­ча­ри Дра­гу­тин Минић Кар­ло, Алек­сан­дар Чотрић и Бојан Љубе­но­вић из Бео­гра­да, Раде Ђер­го­вић из Шап­ца и песник Недељ­ко Попа­дић из Београда.

Сатирична позорница Жикишон 2015

После поздрав­не наја­ве од стра­не уред­ни­ка фести­ва­ла Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра и заступ­ни­ка Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, удру­же­ња које је орга­ни­за­тор овог деша­ва­ња, реч је пре­у­зе­ла Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма суор­га­ни­за­то­ра Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, која је духо­ви­том нај­а­вом пред­ста­ви­ла уче­сни­ке програма.

Сатирична позорница Жикишон 2015

На самом почет­ку вече­ри ото­вре­на је изло­жба „Мазос“, која се састо­ји од кари­ка­ту­ра и стри­по­ва рано пре­ми­ну­лог пара­ћин­ског кари­ка­ту­ри­сте и сати­ри­ча­ра Зора­на Мати­ћа Мазо­са. Том при­ли­ком је Вла­ди­ца Милен­ко­вић про­чи­тао текст који је напи­сао под насло­вом „Мул­ти­ме­ди­јал­ни сати­ри­чар“, а који се нашао у ката­ло­гу изложбе:

Мазос је био рет­ка врста сати­ри­ча­ра који се изра­жа­вао како кроз писа­ње сати­рич­них фор­ми, тако и кроз црта­ње, али и кроз ани­ма­ци­ју, што га је све то чини­ло мул­ти­ме­ди­јал­ним сатиричарем.

Њего­ва цртач­ка јед­но­став­ност и идеј­на разу­мљи­вост нису ника­да оста­вља­ле диле­му шта је кроз кари­ка­ту­ру хтео да при­ка­же. Кари­ка­ту­ром је често илу­стро­вао акту­ел­но ста­ње дру­штва, које је доду­ше код нас рет­ко про­ме­њи­во и веко­ви­ма важе­ће, али је знао и да се у касни­јем пери­о­ду ства­ра­ла­штва кроз кари­ка­ту­ру ода умет­нич­кој стра­ни свог изражаја.

Као љуби­тељ стри­по­ва, Мазос је тежио да се кроз кари­ка­ту­ру дотак­не и комич­ног стри­па, чиме је обје­ди­нио две сво­је ликов­не љубави.

Иза себе је оста­вио око сто­ти­ну ори­ги­нал­них и руком боје­них кари­ка­ту­ра и стри­по­ва, који­ма је пара­ћин­ској гале­ри­ји умет­но­сти дао ведар тон.

Сатирична позорница Жикишон 2015

У дру­гом делу ово­го­ди­шње Жики­шо­но­ве позор­ни­це, после чита­ња изве­шта­ја са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“, при­сту­пи­ло се чита­њу радо­ва и доде­љи­ва­њу при­зна­ња и награ­да при­сут­ним награ­ђе­ним ауторима.

Награ­ду „Зоран Матић Мазос“, коју су чини­ли ове годи­не изло­жбе­но опре­мље­на кари­ка­ту­ра Нико­ле Ота­ша и дипло­ма, као и про­шле годи­не понео је са собом у Леско­вац Зоран М. Јова­но­вић захва­љу­ју­ћи афо­ри­зму: „У оче­ки­ва­њу да нас уве­де у мир­ну луку, вођа нас је насу­као на брдо обе­ћа­ња!“, а који се овом при­ли­ком пред­ста­вио и дру­гим афоризмима.

Дру­ги је на „позор­ни­цу“ иза­шао Бра­ти­слав Коста­ди­нов, дру­го­на­гра­ђе­ни аутор за сери­ју афо­ри­за­ма на тему „Пу, спас за све нас“, и након доде­ле дипло­ме и награ­де про­чи­тао афо­ри­зме. После тога је на сце­ну сту­пио и Томи­ца Ђор­ђе­вић, бард пара­ћин­ског глу­ми­шта, који је читао прво­на­гра­ђе­не радо­ве, тако да су на „позор­ни­цу“ да при­ме при­зна­ња Жики­шон, пове­ље и награ­де сту­пи­ли и Зоран Доде­ро­вић из Новог Сада, у два навра­та, за нај­бо­љу при­чу и нај­бо­љу сери­ју афо­ри­за­ма, и Мило­је Вељо­вић из Бео­гра­да за нај­бо­љу песму.

На кра­ју овог дела вече­ри, члан сва три жири­ја кон­кур­са, Раде Ђер­го­вић из Шап­ца је изнео сво­ја запа­жа­ња у вези радо­ва који су при­сти­гли на кон­курс, али и ути­ске о самом фестивалу.

Жикишон 2015 - Представљање књига Библиотеке Артија

Тре­ћи део вече­ри био је резер­ви­сан за пред­ста­вља­ње нових сати­рич­них изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ Косте (Србе) Павло­ви­ћа, „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва, у чему је уче­ство­вао и сам аутор, и „Пред­ста­ва о живо­ту“ Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кепчија.

Жикишон 2015 - Ревијални део вечери

У реви­јал­ном делу „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2015“, који је при­сут­на публи­ка жељ­но ишче­ки­ва­ла, насту­пи­ли су позна­ти срп­ски сати­ри­ча­ри Дра­гу­тин Минић Кар­ло, Раде Ђер­го­вић, Алек­сан­дар Чотрић и Бојан Љубе­но­вић и један од нај­по­зна­ти­јих срп­ских песни­ка дана­шњи­це Недељ­ко Попа­дић који је одлич­но сво­јим песма­ма укло­пио у сати­рич­но окру­же­ње. Сва­ки од насту­па про­пра­ћен је што апла­у­зи­ма, што сме­хом, и тако у два навра­та изме­ђу којих су сво­је при­клад­не радо­ве про­чи­та­ли и Сло­бо­дан Јова­но­вић Сту­бич­ки из Ћупри­је и Дарин­ка Фили­по­вић и Мио­драг Гли­го­ри­је­вић Миган из Параћина.

Свој тон фести­ва­лу у чети­ри нуме­ре су дали уче­ни­ци Основ­не музич­ке шко­ле „Милен­ко Жив­ко­вић“ на тру­би, фла­у­ти и сак­со­фо­ну уз прат­њу на кла­ви­ру педа­го­га те школе.

Жикишон 2015 - Изложба „Мазос“

Изло­жба кари­ка­ту­ра и стри­по­ва Зора­на Мати­ћа Мазо­са биће отво­ре­на до четврт­ка 26. новем­бра 2015. годи­не и ујед­но пред­ста­вља обе­ле­жа­ва­ње пет годи­на од њего­ве смр­ти у педе­сет­пр­вој годи­ни живота.

Сатирична позорница Жикишон 2015

Уз ката­лог изло­жбе „Мазос“ штам­па­на је и бро­шу­ра фести­ва­ла са пор­тре­ти­ма у част Жики­шо­ну која садр­жи пор­тре­те Дра­гу­ти­на Мини­ћа Кар­ла, Алек­сна­дра Чотри­ћа, Боја­на Љубе­но­ви­ћа, Недељ­ка Попа­ди­ћа и Раде­та Ђер­го­ви­ћа уз крат­ке био­гра­фи­је. Аутор пор­тре­та је Андри­ја Дре­но­ва­ко­вић, дипло­ми­ра­ни гра­фич­ки дизај­нер, рођен 1983. годи­не у Параћину.

Жикишон 2015: Учесници Сатиричне позорнице

„Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ је пета уза­стоп­на одр­жа­на под паро­лом „Види­мо се насме­ја­ни!“, док су прет­ход­не две „позор­ни­це“ у овом фор­ма­ту одр­жа­не 2005. и 2006. године.

Живо­јин Павло­вић Жики­шон је рођен 14. новем­бра 1885. годи­не у Пара­ћи­ну, а од 1905. живео у Београду.

Про­је­кат „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ успе­шно је реа­ли­зо­ван, а обу­хва­тио је фести­вал­ске актив­но­сти: кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ са сред­њо­школ­це пара­ћин­ске општи­не, „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад, а сад?“ у Гале­ри­ји „У про­ла­зу“ Библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ и била је део мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“ и доде­ла награ­да за ауто­ре нај­бо­љих радо­ва са кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“ у Библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“, као и ван­про­јект­ну актив­ност „Сати­рич­ну позор­ни­цу Жики­шон 2015“ у вер­зи­ји за Бео­град уз помоћ Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Београду.

Поред Општи­не Пара­ћин, чијим је сред­стви­ма пре­ко кон­кур­са за про­јек­те у кул­ту­ри реа­ли­зо­ван овај про­је­кат КУА „Арти­ја“, фести­вал су помо­гли и при­ја­те­љи фести­ва­ла: „Sport One“ – про­дав­ни­ца спорт­ске опре­ме, „Visual Studio“ – оде­ље­ње за изра­ду, мон­та­жу и пре­зен­та­ци­ју рекла­мног мате­ри­ја­ла и Послов­ни систем „Михај­ло­вић“ уз медиј­ску подр­шку Радио-теле­ви­зи­је „Канал М“ која је сни­ма­ла завр­шно вече фестивала.

Фото­гра­фи­је: Ђор­ђе Васић и Мили­во­је Милен­це Илић

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

Жикишон 2015: Одржана београдска верзија Сатиричне позорнице Жикишон

У орга­ни­за­ци­ји Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду и Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ одр­жа­на је „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ у бео­град­ској вер­зи­ји. Пред­сто­ји завр­шно вече фести­ва­ла у Параћину.

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

Вече сати­ре и хумо­ра у циљу „Обе­ле­жа­ва­ња 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ одр­жа­но је по први пут у Бео­гра­ду, тако пред­ста­вља­ју­ћи нај­а­ву за завр­шно вече Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“ у Пара­ћи­ну, у петак 13. новембра.

Сатирична позорница Жикишон 2015, верзија за Београд

На „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2015“ у бео­град­ској вер­зи­ји, у про­сто­ру Кра­гу­јев­ча­на који деле са Пара­ћин­ци­ма на осмом спра­ту у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12, уче­ство­ва­ли су наја­вље­ни сати­ри­ча­ри: Миро­слав Сре­да­но­вић, Срба Павло­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Дејан Дими­три­је­вић Мита, Пави­ца Вељо­вић и Зоран Симић Зокс, као и гости изне­на­ђе­ња, афо­ри­сти­ча­ри Мили­во­је Јозић и Бори­во­је Илић.

Пре реви­јал­ног дела вече­ри је украт­ко пред­ста­вље­на књи­га награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са прет­ход­них кон­кур­са „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“, при­ка­за­на у елек­трон­ском обли­ку „Изло­жба о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад – а сад?“ и про­чи­та­ни резул­та­ти кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“. Том при­ли­ком сво­је награ­ђе­не радо­ве су про­чи­та­ли прво­на­гра­ђе­ни за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму Мило­је Вељо­вић и тре­ће­на­гра­ђе­ни за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу Пре­драг Н. Рашу­ла.

Део публике и учесника на „Сатиричној позорници Жикишон 2015“

Део публи­ке и уче­сни­ка на „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2015“

Про­грам је водио и про­чи­тао прво­на­гра­ђе­не радо­ве за афо­ри­зме и сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни и одго­вор­ни уред­ник „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон“ и заступ­ник Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“.

Публика и учесници на „Сатиричној позорници Жикишон 2015“

Публи­ка и уче­сни­ци на „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2015“

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу

Афоризми у „Представи о животу“ по сценарију Далиборке Шишмановић Кепчија

Нова књи­га афо­ри­за­ма у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ дело је Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, која живи и ради у Швај­цар­ској, у Цири­ху. Књи­га носи назив „Пред­ста­ва о живо­ту“ и пред­ста­вља њено прво књи­жев­но оства­ре­ње, а четр­на­е­сту књи­гу Библи­о­те­ке Артија.

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу

Уред­ник и рецен­зент књи­ге је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на и заступ­ник КУА „Арти­ја“. У рецен­зи­ји под насло­вом „Живо­пи­сно пред­ста­вља­ње Пред­ста­ве о живо­ту“ запи­сао је:

Када неко дола­зи из земље посло­вич­но хлад­них Швај­ца­ра­ца за њега се гле­да­ју­ћи из бал­кан­ског угла тешко дâ поми­сли­ти да се може бави­ти писа­њем сати­рич­них афо­ри­за­ма, а посеб­но не оних са соци­јал­ном тема­ти­ком. Када још при том то буде и жен­ски аутор, то већ само по себи завре­ђу­је пажњу. Сигур­но да је усме­ре­њу ка писа­њу афо­ри­за­ма нај­ви­ше допри­не­ла гло­бал­на мре­жа инфор­ма­ци­ја, позна­та као интер­нет, али да су сати­рич­на и духо­ви­та црта које су кроз афо­ри­зме засту­пље­не у овој књи­зи оно што неко носи у себи. А ода­кле би него са Бал­ка­на, из земље Србије?!

Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, као и мно­ги дру­ги њени суна­род­ни­ци, је оти­шла за бољим живо­том, али ево вра­ти­ла се путем афо­ри­за­ма сабра­них у књи­гу сим­бо­лич­ног нази­ва „Пред­ста­ва о живо­ту“. Од првог Дали­бор­ки­ног поја­вљи­ва­ња са афо­ри­зми­ма у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ из 2013. годи­не, ова књи­га пред­ста­вља видан напре­дак у њеном писа­њу и схва­та­њу ове (не)признате књи­жев­не фор­ме, што даје наду да се њен напре­дак овде не завр­ша­ва. На самом почет­ку тим пово­дом она саоп­шта­ва: „Због дужи­не јези­ка изра­жа­вам се искљу­чи­во у крат­кој фор­ми“, упо­зо­ра­ва­ју­ћи на оно што сле­ди, а то је две­ста и који афо­ри­зам гра­тис, што је сасвим довољ­но за поче­так приче.

Гле­да­ју­ћи са дистан­це на нашу ситу­а­ци­ју, негде са Алпа, аутор­ка при­ме­ћу­је: „Народ еуфо­рич­но ишче­ку­је држав­ни пре­по­род. Него­ду­ју само они код којих лобо­то­ми­ја није успе­ла.“ и ностал­гич­но закљу­чу­је: „Лако је воле­ти отаџ­би­ну. Тешко је живе­ти у њој.“ Док за Срби­ју у будућ­но­сти, у којој би живе­ла као у Швај­цар­ској, она има визи­ју: „Будућ­ност је у сарад­њи са земља­ма бога­тим наф­том. Они има­ју наф­ту, а ми платформу.“

Није само Срби­ја земља апсур­да, напро­тив, апсурд је свет­ски бренд који се можда нај­бо­ље при­мио у Срби­ји, што изу­зет­но пого­ду­је при­но­си­ма афо­ри­за­ма. О било којој вла­ди у све­ту да се ради мање-више важи исти апсурд: „Вла­да нема потре­бе да обе­ћа­ва про­ме­не. Довољ­но је да про­ме­ни обећања.“

Да је соци­јал­на тема­ти­ка нешто неи­збе­жно у сати­рич­ном афо­ри­зму пока­зу­ју и стра­ни­це ове књи­ге. Земља у којој су лопо­влук и коруп­ци­ја видљи­ви на сва­ком кора­ку заслу­жу­је афо­ри­зам изре­чен на крај­ње кул­ту­ран начин: „Ко каже да смо запо­ста­ви­ли умет­ност? Посе­ду­је­мо нај­ве­ћу гале­ри­ју лопо­ва.“ Или када се ради о пра­ви­ма „малог“ чове­ка у гро­тлу лажи, пре­ва­ра и суро­вог капи­та­ли­зма то зву­чи ова­ко: „Лак­ше је заме­ни­ти рад­ни­ка него маши­ну. Маши­на мора да се плати.“

Како књи­га одми­че аутор­ка нас из сати­рич­ног афо­ри­зма води на њен терен фило­зо­фе­ма и мак­си­ма у који­ма несе­бич­но дели дефи­ни­ци­је оно­га што се одви­ја око нас и у нама, па тако наи­ла­зи­мо и на поуч­но-мета­фо­ри­чан афо­ри­зам про­ткан хумо­ром, а за који се може прет­по­ста­ви­ти да је писан под ути­ца­јем добро позна­те швај­цар­ске чоко­ла­де: „Јак је онај ко може да поло­ми чоко­ла­ду, а поје­де само јед­ну коц­ки­цу.“ Међу фило­зо­фе­ма­ма и мак­си­ма­ма има оних који пред­ста­вља­ју пра­ву лек­ци­ју у малом, а такви су поред оста­лих и сле­де­ћи: „Само јак ум може да носи гла­ву пуну добрих иде­ја.“ и „Ко пуни гла­ву уме­сто џепо­ва нема страх од џепа­ро­ша.“ Овом при­ли­ком није зао­би­ђен ни црни хумор: „Брза смрт је без­об­зир­на. Не даје вам вре­ме­на да се опро­сти­те од живо­та“, а ту је и неко­ли­ко живот­них дефи­ни­ци­ја од којих ће сва­ко од чита­ла­ца моћи да иза­бе­ре сво­ју. Она која је на мене оста­ви­ла посе­бан ути­сак је: „Нећу да живим у сно­ви­ма. Желим да живим живот који сањам.“

Зна­мо да афо­ри­зам није виц, али често може буде осно­ва за њега ако у себи има довољ­но врца­во­сти духа. „При­ла­го­ди­те вожњу ста­њу на путе­ви­ма. Пар­ки­рај­те ауто­мо­бил у гара­жу.“ је један од таквих афо­ри­за­ма, тако да ако у ско­ри­је вре­ме про­чи­та­те виц на ову тему знај­те ода­кле поти­че. То исто важи и за још неко­ли­ко афо­ри­за­ма које ћете лако пре­по­зна­ти у књизи.

Афо­ри­зам који почи­ње опи­ја­ју­ће поет­ски: „Не волим јесен, ни лишће које опа­да“, а завр­ша­ва се отре­жњу­ју­ће иро­нич­но: „Кроз ого­ље­не кро­шње дрве­ћа поно­во видим ком­ши­је“, пред­ста­вља један у низу оних који могу да се упи­шу на посеб­ним стра­ни­ца­ма књи­ге ути­са­ка о афо­ри­зму. Није анто­ло­гиј­ски, то су неки дру­ги афо­ри­зми, већ је упра­во баш посебан.

И да не би про­те­кло све без љуба­ви, како ода­не тако и вар­љи­ве, у књи­зи се нашло и неко­ли­ко афо­ри­за­ма на тему мушко-жен­ских одно­са који су у послед­ње вре­ме сте­кли нешто већу попу­лар­ност услед заси­ће­но­сти поли­тич­ким тема­ма. „Ако жели­те осо­бу са бит­ном уло­гом у вашем живо­ту, ту нема места за глу­му.“ или, афо­ри­зам на осно­ву иску­ста­ва из поро­дич­ног живо­та, „Да нема­мо децу била бих мужу још боља мај­ка.“ су афо­ри­зми који обо­га­ћу­ју пону­ду чему ће се чита­о­ци од срца насмејати.

Да рези­ми­ра­мо, Дали­бор­ка се сви­ма нама покло­ни­ла у сво­јој „Пред­ста­ви о живо­ту“, а ви који сте дошли до кра­ја ове рецен­зи­је може­те поче­ти са чита­њем. За то вам није потре­бан длан, већ ум.

Далиборка Шишмановић Кепчија - Представа о животу

Завр­шну реч о књи­зи и у књи­зи, која садр­жи тач­но 224 пажљи­во ода­бра­на афо­ри­зма, дале су коле­ге по перу Пави­ца Вељо­вић и Горан Радо­са­вље­вић:

* * *

Ста­ни­слав Јежи Лец је сво­је­вре­ме­но запи­сао „До дуби­не мисли тре­ба се попе­ти“. Упра­во је тај умни успон пости­гла Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја. Пењу­ћи се стр­пљи­во дота­кла је раз­но­вр­сност која нас окру­жу­је и сву тежи­ну сво­јих мисли пре­ли­ла у афо­ри­зме вред­не пажње. Први кора­ци напра­вље­ни у „Лиги духо­ви­тих“ узви­си­ли су је до ове дра­го­це­не књи­ге. Афо­ри­зам можда јесте спорт резер­ви­сан углав­ном за мушкар­це, али ја поно­сно исти­чем да је Дали­бор­ка срце оста­ви­ла дри­бла­ју­ћи духом „на малом про­сто­ру“, како је дефи­ни­сао у афо­ри­зму Алек­сан­дар Баљак, и тиме дока­за­ла да жена и те како може да се иска­же кроз мало при­че. Уро­ни­ти у дуби­ну Дали­бор­ки­них мисли обе­ћа­ва изра­ња­ње бога­ти­јег ума. Хва­ла јој што нас је спа­си­ла давље­ња у мору глу­по­сти. И све је то учи­ни­ла, поно­сно исти­чем, жена.

Пави­ца Вељовић
афористичарка

* * *

Била је ово Дали­бор­ки­на „Пред­ста­ва о живо­ту“. Уко­ли­ко сте ужи­ва­ли док сте чита­ли ову књи­гу, знај­те да нисте били на про­би и да сте сте­кли још неку пред­ста­ву о живо­ту. Надам се да вам се сви­де­ла и да сте при­ме­ти­ли да Дали­бор­ка сво­јим сати­рич­ним пером, на шар­ман­тан начин, неу­мо­љи­во боде глу­по­сти овог све­та и све оно што нас је сна­шло. Она се са свим неда­ћа­ма не бори мушки, већ на само свој, љуп­ки, допа­дљив, жен­ски начин. Сви­ма дока­зу­је да се разне нега­тив­не поја­ве могу сагле­да­ти са више стра­на, да се могу фино, нена­ме­тљи­во иска­за­ти и да се на кра­ју пости­же исти ефе­кат код оних који­ма се те поја­ве саоп­шта­ва­ју. Јачи­на њеног афо­ри­зма је баш у томе. Фили­гран­ски одме­рен, сва­ки афо­ри­зам у овој књи­зи је јед­на пред­ста­ва оди­гра­на на позор­ни­ци живо­та. Иза­бе­ри­те неки који вам се нај­ви­ше сви­ђа, или онај који ће вам можда бити један од води­ља у вашем живо­ту и кажи­те јасно и гла­сно: Ово је моја пред­ста­ва о животу!

Знам да ће Дали­бор­ка испи­са­ти још пуно ова­квих пред­ста­ва и да ће она, као аутор, заси­гур­но бити у самом врху срп­ске афористике.

Горан Радо­са­вље­вић
сатиричар

Илу­стра­ци­ја на кори­ца­ма „Пред­ста­ве о живо­ту“ је сли­ка „Теа­тар маски“ аме­рич­ког умет­ни­ка Мај­ка Сега­ла, уз чију дозво­лу се ово дело нашло на кори­ца­ма књиге.

Беле­шка о аутору

Дали­бор­ка Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, из Бео­гра­да, рође­на је 1974. године. 

Писа­њем афо­ри­за­ма се бави послед­њих шест годи­на. Прве афо­ри­зме обја­ви­ла на интер­нет сај­ту „Лига духо­ви­тих“, затим у елек­трон­ским нови­на­ма „еСпо­на“ и еми­си­ји Радио Бео­гра­да 202 „Облак у бермудама“. 

Засту­пље­на у Алма­на­си­ма афо­ри­сти­ча­ра: „Афо­те­ка 2“ (2013) и „Оси­њак“ (2015) и у збор­ни­ку ерот­ског афо­ри­зма „На врвот од вул­ка­нот“ [На врху вул­ка­на] (2015) на маке­дон­ском језику. 

Књи­га афо­ри­за­ма „Пред­ста­ва о живо­ту“ је њена прва аутор­ска књига.

Живи са поро­ди­цом у Цириху.

Прво пред­ста­вља­ње књи­ге, доду­ше без при­су­ства аутор­ке, биће одр­жа­но на 60. Међу­на­род­ном сај­му књи­га у Бео­гра­ду, на штан­ду Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“, у сре­ду 28. окто­бра 2015. годи­не у 19 часо­ва са још шест насло­ва Библи­о­те­ке Артија.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Млади Жикишон 2015 у библиотеци

Жикишон 2015: „Млади Жикишони“ у параћинској библиотеци

Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну, у сарад­њи са Књи­жев­но-умет­нич­ком асо­ци­ја­ци­јом „Арти­ја“, је у сре­ду 21. окто­бра 2015. годи­не уго­сти­ла сред­њо­школ­це и њихо­ве настав­ни­ке пово­дом доде­ле при­зна­ња и награ­да за писце нај­бо­љих радо­ва на тему „Свет по мојој мери“ на кон­кур­су „Мла­ди Жики­шон“, тако обе­ле­жив­ши 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жикишона.

Млади Жикишон 2015 у библиотеци

Дипло­ме и награ­де у књи­га­ма су оти­шле у руке Јеле­не Тодо­ро­вић, Или­је Ива­но­ви­ћа, Мари­је Мило­ше­вић, Ката­ри­не Мили­ће­вић, Јова­не Ћосић Нолић, Ана­ста­си­је Бого­ше­вић и Кри­сти­не Мило­ра­до­вић, и то за сати­рич­ност, духо­ви­тост, анга­жо­ва­ну кри­ти­ку, дру­штве­ну кри­ти­ку, објек­тив­ност и само­кри­ти­ку и поет­ски одго­вор. Поред књи­га које је обез­бе­ди­ла Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“, награ­ђе­ни­ма су доде­ље­не и по три књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја. Након доде­ле при­зна­ња и награ­да про­чи­та­ни су нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји дело­ви награ­ђе­них радова.

У дру­гом делу овог несва­ки­да­шњег школ­ског часа са сред­њо­школ­ци­ма је ура­ђе­на ано­ним­на анке­та „Шта могу да ура­дим за свој град“ у којој су могли да изне­су сво­је мишље­ње шта није добро и шта би про­ме­ни­ли у свом окру­же­њу. Ина­че, анке­та је јед­на од актив­но­сти про­јек­та „Атри­јум 2015 – дво­ри­ште кул­ту­ре у Пара­ћи­ну“ библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ и удру­же­ња „Арти­ја“ у сарад­њи са „CRH Serbia“ (бив­шим Хол­ци­мом), чиме је овај про­је­кат пре­ко исте циљ­не гру­пе умре­жен са про­јек­том „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ који је подр­жа­ла Општи­на Параћин.

Млади Жикишон 2015 у библиотеци

„Мла­ди Жики­шо­ни“ су пред собом за овај час има­ли Лепо­са­ву Иван­ко­вић, дирек­тор­ку Библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“, и Вла­ди­цу Милен­ко­ви­ћа, заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“, који су зајед­но са пара­ћин­ским писцем Мар­ком Анти­ћем чини­ли жири за кон­курс „Мла­ди Жикишон“.

Млади Жикишон 2015

Жикишон 2015: Завршен конкурс „Млади Жикишон“, следи додела признања и награда

Млади Жикишон 2015Кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ за 2015. годи­ну је завр­шен, иза­бра­ни су нај­бо­љи радо­ви, а доде­ла при­зна­ња и награ­да зака­за­на је за сре­ду 21. окто­бар у 13 часо­ва у пара­ћин­ској библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“.

На ово­го­ди­шњи први рас­пи­са­ни кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и Библи­о­те­ке „Др Вићен­ти­је Ракић“ из Пара­ћи­на, у част обе­ле­жа­ва­ња 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на – сати­ри­ча­ра, кари­ка­ту­ри­сте, уред­ни­ка, изда­ва­ча и штам­па­ра – рође­ног Пара­ћин­ца, при­сти­гло је 26 про­зних и поет­ских радо­ва од 25 уче­ни­ка пара­ћин­ских сред­њих школа.

Жири у саста­ву: Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мар­ко Антић, у име удру­же­ња „Арти­ја“, и Лепо­са­ва Иван­ко­вић, у име библи­о­те­ке, доне­ли су одлу­ку да буде награ­ђе­но 7 радо­ва чији су ауто­ри: Јеле­на Тодо­ро­вић за сати­рич­ност, Или­ја Ива­но­вић и Мари­ја Мило­ше­вић за духо­ви­тост, Ката­ри­на Мили­ће­вић за анга­жо­ва­ну кри­ти­ку, Јова­на Ћосић Нолић за дру­штве­ну кри­ти­ку, Ана­ста­си­ја Бого­ше­вић за објек­тив­ност и само­кри­ти­ку и Кри­сти­на Мило­ра­до­вић за поет­ски одго­вор, све то на тему „Свет по мојој мери“. Награ­ђе­ни ауто­ри поред дипло­ма доби­ће при­год­не покло­не у виду књига.

Кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ је део про­јек­та „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“, који се реа­ли­зу­је уз помоћ Општи­не Пара­ћин, а у коме је за крај пред­ви­ђе­но одр­жа­ва­ње Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон 2015“ у петак 13. новем­бра у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Захвал­ност за реа­ли­за­ци­ју кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“ при­па­да и Пави­ци Вељо­вић, аутор­ки књи­ге афо­ри­за­ма „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ у изда­њу КУА „Арти­ја“.

Сајам књига 2015

Представљање Артијиних издања на 60. Сајму књига у Београду

На 60. Међу­на­род­ном бео­град­ском сај­му књи­га Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ пред­ста­ви­ће сво­ја изда­ња на штан­ду Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“. Пред­ви­ђе­но је пред­ста­вља­ње рома­на „Не веруј речи­ма“ Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић и аутор­ских књи­га афо­ри­за­ма обја­вље­них у 2014. и 2015. години.

Сајам књига 2015.

Први роман Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић „Не веруј речи­ма“ биће пред­ста­вљен у сре­ду 28. окто­бра у 18:30, а пот­пи­си­ва­ње књи­га и дру­же­ње са аутор­ком биће поно­вље­но у субо­ту у 17:30 часо­ва.

Кра­так осврт на аутор­ске књи­ге афо­ри­за­ма, обја­вље­не у прет­ход­не нешто мање од две годи­не, зака­зан је за сре­ду 28. окто­бра у 19:00 часо­ва, одмах након првог пред­ста­вља­ња рома­на „Не веруј речи­ма“. Сво­јих „пет мину­та“ има­ће књи­ге афо­ри­за­ма (и при­сут­ни ауто­ри): „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма 2014. годи­не „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ Косте (тј. Србо­љу­ба) Павло­ви­ћа, „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва и нај­но­ви­ја књи­га афо­ри­за­ма „Пред­ста­ва о живо­ту“ Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кеп­чи­ја, која ће из штам­пе иза­ћи до почет­ка Сај­ма књига.

Међу­на­род­ни бео­град­ски сајам књи­га 2015. биће одр­жан од неде­ље 25. окто­бра до неде­ље 1. новем­бра, а поча­сни гост биће Русија.

Штанд Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“ нала­зи се у Хали 4 Бео­град­ског сајма

Погле­дај­те и посе­ти­те богат Сајам­ски про­грам 2015. на штан­ду „Нове поетике“

Нова књига, нова едиција и први роман у Библиотеци Артија

У Библи­о­те­ци Арти­ја је покре­ну­та нова еди­ци­ја „Про­за­ик“ у којој је обја­вље­на прва књи­га, а укуп­но три­на­е­ста у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, и први роман Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић „Не веруј речима“.

ЈММ - Не веруј речима

Рецен­зент књи­ге је Ива­на Пекић Мили­мар­ков, која је под насло­вом „Не веруј речи­ма – При­ча о живо­ту и њего­вим апсур­ди­ма“ запи­са­ла о роману:

Нај­о­штри­је, кате­го­ри­јал­но гле­да­но, вред­но­сти ове књи­ге су рела­ци­о­ни фено­ме­ни који се поста­вља­ју у одно­су лико­ва, њихо­вих раз­ми­шља­ња и ста­во­ва и непри­стра­сног посма­тра­ча. Про­ми­нент­ним гово­ром без уви­ја­ња, нон­ша­лант­но под­сти­чу­ћи чита­о­ца на убр­за­ну и опсе­жну можда­ну актив­ност, ово аутор­ско дело без обзи­ра на жанр и тема­ти­ку спо­соб­но је да про­ду­ку­је моћ и раз­но­вр­сност ког­ни­тив­ног про­це­са са чим чита­лац дола­зи до сим­пли­фи­ко­ва­ња систе­ма лич­них вред­но­сти и бана­ли­зо­ва­ња про­жи­вља­ва­ња живо­та кроз дог­му, у овом слу­ча­ју кроз про­јек­ци­ју лико­ва из књи­ге која је рели­гиј­ски иро­нич­на (иако не и блас­фе­мич­не), те кроз иде­а­ли­зо­ва­ње вели­ка­на до гра­ни­це божан­ства, да би на кра­ју поен­ти­ра­ло емо­ци­јом као есен­ци­јом сва­ког људ­ског одно­са. Један од упе­ча­тљи­вих моме­на­та ове књи­ге је и ситу­а­ци­ја у којој је љубо­мо­ра ока­рак­те­ри­са­на као нај­ми­зер­ни­је људ­ско душев­но ста­ње, где аутор­ка наво­ди „Љубо­мо­ра је нај­бо­ља фора да држиш у шаци неси­гур­ног мушкар­ца.“ … „Не можеш убе­ди­ти мушкар­ца да је жена вер­на искљу­чи­во кад је задо­вољ­на и задо­во­ље­на, дакле, сва­ко: „Ко ти је онај?“ или „Шта онај хоће!?“ има за резул­тат или да га та иста жена замр­зи или да га наро­га­ти.“ Лише­но сва­ког табуа, при­ча изно­си одлич­не освр­те о љубав­ној пат­њи („Увек болиш сам себе иако је мно­го лак­ше пре­ба­ци­ти одго­вор­ност на неког дру­гог, углав­ном небит­ног за бити­са­ње и развој твог уни­вер­зу­ма.“), ком­про­ми­си­ма брач­не зајед­ни­це („Толи­ка важност при­да­је се три­ви­јал­ним и мар­ги­нал­ним ства­ри­ма да се везе и бра­ко­ви рас­па­да­ју јер се од глу­по­сти не виде пра­ви про­бле­ми.“), про­ми­ску­и­те­ту, нар­ко­ма­ни­ји, хомо­сек­су­ал­но­сти и хомо­фо­би­ји („Је л’ ово та поро­ди­ца чији сам ја непри­ја­тељ, а?“… „Про­ла­зни­ци су застај­ки­ва­ли гле­да­ју­ћи дво­ји­цу како спа­са­ва­ју жену из руку рас­по­ма­мље­ног мани­ја­ка. Оца и мужа. Заштит­ни­ка.“), те о про­бле­ми­ма инте­лек­та и инте­гри­те­та, на момен­те и поли­ти­ке, а и самог уда­ља­ва­ња људи јед­них од других.

Јасан склоп ста­во­ва, који је вели­ким делом бази­ран на науч­ној осно­ви, одно­сно у соци­оп­си­хо­ло­шкој димен­зи­ји виђе­ња, бит­на је одли­ка дела, но, у цело­сти гле­да­но, књи­га није суво­пар­но шти­во већ је, у сје­ди­ња­ва­њу са соци­оп­си­хо­ло­шким аспек­том, доби­ла на дина­ми­ци, те нам током чита­ња отва­ра могућ­ност да сагле­да­мо разне ситу­а­ци­је из више угло­ва. Иако делом хер­ме­тич­не, при­че су разу­мљи­ве, систе­ма­тич­не, па је дола­же­ње до јасно­ће мисли разви­је­но у вели­ком сте­пе­ну, те је с тим у виду, књи­га читљи­ва широј публици.

Без ика­кве боја­зни, кора­ча­ње на тру­сно подруч­је сва­ке лич­но­сти – кри­зе иден­ти­те­та, поку­шај да се раз­мр­си тескоб­ност и кон­фу­зност напор­не емо­ци­о­нал­не и миса­о­не опе­ра­ци­је, суо­ча­ва­ње са фру­стра­ци­ја­ма и робо­ва­ње истим, бор­ба са стра­хо­ви­ма („Спа­са­вај се! Удри тома­хав­ком по пре­дра­су­да­ма у соп­стве­ној гла­ви, почи­сти сме­ће из ста­во­ва, откриј да још увек имаш срце и вик­ни: „Нећу,бре!“ сви­ма који су те убе­ди­ли да си безбе­дан само док си миш. Поја­ви се где мислиш да не смеш, ризи­куј, узви­куј или шап­ћи; одвр­ни завр­ну­те сла­ви­не! Чега се бојиш?! Осим да ћеш спа­си­ти пра­вог себе у туђим сле­пим очи­ма. Осим да ћеш поста­ти херој у сво­јим.“), бек­ство од себе самог (где аутор­ка одлич­но поен­ти­ра: „Кука­ви­це су за бег. То је оно што никад не бисмо, да нисмо мора­ли. И оно што никад неће­мо, осим кад нас јуре. Оно што пре­зи­ре­мо, осим кад нас баш бри­га. У ства­ри, живи­мо бег.“… „Нико од себе не бежи, напро­тив. То је изми­шље­на кла­у­зу­ла Зако­на кру­же­ња Чове­ка у при­ро­ди. Ниси то од чега бежиш већ тај који бежи“). Бити уман, не кал­ку­ли­са­ти, не спу­шта­ти заста­ве пред кука­вич­лу­ком и хипо­кри­зи­јом, рево­лу­ци­о­ни­са­ти кре­шен­дом интим­не визу­ре писца, из угла жене кроз лико­ве оба пола, у већи­ни слу­ча­је­ва инте­лек­ту­ал­но а опет народ­ски, оштри­ном књи­жев­ног пера сеци­ра­ти сва­ку тему; дака­ко, про­вин­циј­ски намер­но и син­хро­ни­зо­ва­но нета­бу­и­зо­ва­ну; јесу карак­те­ри­сти­ке ове књи­ге која ради ефект­ни­јег ути­ска садр­жи тотал­ни кон­траст свих наве­де­них импре­си­ја људ­ског карак­те­ра и њего­вом оду­пи­ра­њу про­ме­на­ма, јер, како аутор­ка каже: „Све се мења, само смо „ми“ и „сто­ка“ константни.“

Аутор­ка је, без обзи­ра на широк спек­тар лико­ва и опсе­жну рад­њу, пости­гла да роман не буде пре­пун дигре­си­ја које ће чита­о­ца скре­ну­ти са поен­те коју про­вла­чи кроз цео роман.

Чита­лац може да сао­се­ћа, осу­ђу­је, насме­је се, има осе­ћај гађе­ња, назна­ке туге, али апа­ти­ја је немо­гу­ћа. Сво­је­вр­сна дра­ма наше више сумор­не него раз­но­бој­не исти­не и сва­код­нев­ни­це, врло вешто уком­по­но­ва­на уз фик­ци­ју, која кроз хумо­ри­стич­не импре­си­је дово­ди до апсур­да људ­ска веро­ва­ња, пони­шта­ва све пре­дра­су­де и сте­ре­о­ти­пе, да би с дру­ге стра­не ука­за­ло на сву лепо­ту живље­ња. Роман је мај­стор­ска и ори­ги­нал­на ком­по­зи­ци­ја више разли­чи­тих сти­ло­ва, што ства­ра посеб­но добар дожи­вљај при­ли­ком чита­ња. Књи­га се мора пажљи­во чита­ти да би се дошло до сушти­не и логич­но уте­ме­ље­не мисли на којој је цела при­ча грађена.

ЈММ - Не веруј речима

Уме­сто био­гра­фи­је, осим песме на поле­ђи­ни књи­ге, у књи­зи се нала­зе мишље­ња коле­га и при­ја­те­ља о аутор­ки и њеном стваралаштву:

* * *

„Посто­је жене писци. И посто­је писци. ЈММ је ово дру­го, јер кроз њене редо­ве гово­ре сви људи око нас са сви­ма нама свој­стве­ним недо­у­ми­ца­ма, раз­ми­шља­њи­ма, и напо­слет­ку суд­би­на­ма. Чита­ти ЈММ је као ста­ви­ти нао­ча­ре са савр­ше­ном диоп­три­јом – одјед­ном све поста­је јасно. С дру­ге стра­не, ту је про­фа­на про­во­ка­ци­ја, памет­но и кул­тур­но обли­ко­ва­на, да чита­лац не доби­ја потре­бу да оце­њу­је њу или књи­гу – већ упра­во себе. Зато она није жен­ски писац, већ писац.“

Соња Мар­тић

* * *

„Ври­је­ме у којем живи­мо, као можда нијед­но до сада, омо­гу­ћи­ло је и олак­ша­ло доступ­ност писца чита­о­цу и чита­о­ца писцу, освје­жа­ва­ју­ћи књи­жев­ни про­стор новим ауто­ри­ма и новим читаоцима.

Ипак, ври­је­ме у којем смо, још није дало увјер­љив одго­вор да ли посто­ји жен­ско и мушко писмо у књи­жев­но­сти. И, ту дола­зи­мо до Јеле­не Милен­ко­вић Младеновић.

Јеле­на Милен­ко­вић Мла­де­но­вић је ства­ра­лац који чини лошу услу­гу овој диле­ми, пој­му род­не рав­но­прав­но­сти у књи­жев­но­сти или неком дру­гом пој­му, који, по мом мишље­њу, ваљ­да има за циљ да да вје­тар у леђа амби­ци­о­зној просјечности.

Наве­де­не намет­ну­то­сти, у слу­ча­ју Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић пада­ју на првом и једи­ном пра­вом испи­ту. Испи­ту који има само јед­но пита­ње: да ли нешто ври­је­ди или не?

Ова­ко како пише и разу­ми­је­ва ства­ри, Јеле­на Милин­ко­вић Мла­де­но­вић, осло­ба­ђа нас те диле­ме. Код ова­квог писма, пре­ста­не­мо да се бак­ће­мо тео­ри­јом и пре­да­је­мо се прак­си и њеним резултатима.

Мислим да не посто­ји више исти­на. Мислим да посто­ји јед­на исти­на и више угло­ва посма­тра­ња. Или више врста инте­ре­со­ва­ња за истину.

Људи и писци међу њима, тре­ба­ло би да су заин­те­ре­со­ва­ни да слу­же исти­ни, а не исти­на њима. Зна­ју­ћи то и посту­па­ју­ћи у том сми­слу, Јеле­на Милен­ко­вић Мла­де­но­вић је добар уче­ник, али и учитељ.

На кра­ју, као што пра­вим ства­ри­ма не тре­ба мно­го обра­зло­же­ња, тако је и пре­по­ру­ка за ово што пише Јеле­на Милен­ко­вић Мла­де­но­вић, крат­ка и јасна: прочитајте.“

Пре­драг Н. Рашула

* * *

„Јеле­на Милен­ко­вић Мла­де­но­вић је жена коју прво чује­те, па тек онда види­те. Што је мало нео­бич­но, буду­ћи да је она изу­зет­но лепа жена. То само зна­чи да је сна­га њених речи ван­се­риј­ска! Јеле­на је бун­тов­ник, бун­тов­ник с разло­гом. Наши дани су попут Дисо­вих, тмур­ни и тегоб­ни, тра­же да им се пови­ну­је­мо, да их трпи­мо и ћути­мо, да не тала­са­мо, јер увек може и горе. А наша Јеле­на пра­ви буру речи­ма које не ште­де никог; она не при­ста­је на мање од оног за шта зна да јој при­па­да, сви­ма нама, и има петљу да то и јав­но каже. Ако мисли­те да то није вели­ко, окре­ни­те се око себе, ослу­шни­те људе из окру­же­ња; чуће­те при­гу­ше­ни шапат неза­до­вољ­ства који ће се, одмах потом, ули­ти у неку нову теско­бу. И ништа. Е ту насту­па Јеле­на Милен­ко­вић Мла­де­но­вић. Она реч­ју и делом гра­ди живот какав мно­ги при­жељ­ку­ју али нема­ју кура­жи да га себи дару­ју. Она је рође­ни лидер. Уме и има чиме! Има дара. Све­сна је сво­је миси­је и сле­ди је. При том ништа мање није жена, ништа мање мај­ка, сестра или ћер­ка. Напро­тив. Све што јесте чини је дамом, све што ради чини је озбиљ­ним писцем, чијој се књи­зи неи­змер­но радујем.“

Бран­ки­ца Дамјановић

* * *

„Јеле­на Милен­ко­вић Мла­де­но­вић је од оних савре­ме­ни­ка који не гађа­ју у срце. Њене мете су дале­ко кар­ди­јал­ни­је: исти­ном, па у гла­ву. Упра­во ова­кав вид отре­жње­ња какав нам Јеле­на нуди доно­си опи­је­ност исти­ном. Речи су њено нај­ја­че оруж­је у тој миси­ји. Пуцај, Јеле­на, пуцај!“

Пави­ца Вељовић

* * *

„Јеле­на је један од рет­ких дома­ћих писа­ца, чија мисао је фор­ми­ра­на тако да буде бли­ска и ака­де­ми­ци­ма и људи­ма са мар­ги­не дру­штва. Сва­ка њена рече­ни­ца непре­тен­ци­о­зно хода по тана­ној и нестал­ној жици изме­ђу улич­ног изра­жа­ва­ња, жар­го­на и при­зе­мног, наи­зглед про­стог (не про­стач­ког!) реч­ни­ка, и дубо­ке фило­зо­фи­је, про­же­те бога­тим, тешким живот­ним иску­ством све­ви­де­ћих људи. Рав­но­те­жа изме­ђу те две крај­но­сти, у којој ни јед­на не одно­си “побе­ду” над дру­гом, одли­ка је великих…“

Иван Зора­но­вић

* * *

„Јеле­на је пра­ва, урба­на Бео­гра­ђан­ка. Широм отво­ре­них очи­ју и свих чула, сво­јим мане­кен­ски дугим нога­ма кора­ча кроз живот, не про­пу­шта­ју­ћи ништа, при­ме­ћу­ју­ћи све. И оно што је заин­те­ре­су­је, изу­ча­ва и апсол­ви­ра, до савршенства.

Довољ­но мла­да, да се сви окре­ћу за њом, не само због изгле­да и држа­ња топ-моде­ла, већ и увек насме­ја­них очи­ју, упе­ча­тљи­ве хари­зме. Нико­га не оста­вља рав­но­ду­шним. Има довољ­но годи­на да јако мно­го зна о људи­ма, да је не могу импре­си­о­ни­ра­ти пра­зни ком­пли­мен­ти и изли­за­не фра­зе. Уда­та, мај­ка, добра ћер­ка… Ода­на при­ја­те­љи­ца и увек спре­ман слу­ша­лац. Али, нема нави­ку да кима гла­вом, када мисли дру­га­чи­је, нема оби­чај да поди­ла­зи било чијој сује­ти, да мази било чији его, само зарад одр­жа­ва­ња добрих при­ја­тељ­ских одно­са. Не може се купи­ти, нема цену. Ако поне­кад уме да буде деструк­тив­на, онда то увек чини искљу­чи­во на свој рачун.

Пре­па­мет­на, брит­ког и брзог ума, коме мисли јуре брже од све­тло­сти, оштрог и непо­гре­ши­вог јези­ка, не пра­шта глу­пост, себич­лук, баха­тост, без­об­зир­ност, дрскост. Упор­на и искљу­чи­ва, емо­тив­на и увек спрем­на да при­ско­чи у помоћ. Интро­верт­на, не при­хва­та лако нове позна­ни­ке, про­мо­ви­ше их у при­ја­те­ље, само ако их детаљ­но и увек без гре­шке процени.

Ана­ли­тич­на, систе­ма­тич­на, осо­ба чијој пажњи баш ништа не про­ми­че. Са изра­зи­тим сми­слом за хумор, често на свој рачун. Можда је пре­ма себи и нај­ве­ћи и нај­о­штри­ји критичар.“

Вера Узе­лац

* * *

„Јеле­на нај­бо­ље раз­би­ја ону сек­си­стич­ку пре­дра­су­ду да лепе жене пишу зато што не зна­ју шта дру­го да раде у живо­ту. Она је нај­бо­љи доказ да посто­је лепе, успе­шне жене и мај­ке које су тако­ђе јако ква­ли­тет­ни писци, које и те како има­ју шта да кажу, вред­но чита­ња и размишљања.“

Милан Кам­по­не­ски

На наслов­ној стра­ни рома­на „Не веруј речи­ма“ нала­зи се умет­нич­ка сли­ка – уље на плат­ну Сан­дре Вујић, док је кори­це осми­слио и реа­ли­зо­вао Васа Младеновић.

Прво пред­ста­вља­ње рома­на „Не веруј речи­ма“ биће одр­жа­но на штан­ду Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“ на пред­сто­је­ћем Сај­му књи­га у Бео­гра­ду, који се одр­жа­ва од 25. окто­бра до 1. новем­бра 2015. године.

О наруџ­би­ни рома­на инфор­ма­ци­је може­те доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Сајам књига 2015.

„Артија“ на Сајму књига 2015. у Београду

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ изла­га­ће сво­ја изда­ња на пред­сто­је­ћем 60. Међу­на­род­ном бео­град­ском сај­му књи­га који ће бити одр­жан од неде­ље 25. окто­бра до неде­ље 1. новем­бра 2015. годи­не. Књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја биће део пону­де на штан­ду Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“ у Хали 4.

Сајам књига 2015.

Доса­да­шња изда­ња Библи­о­те­ке Артија:

Књи­га 1 / Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „АФОТЕКА“ (2012.)

Књи­га 2 / Мићо Лукић – КРАТКЕ МИСЛИ ДУГИХ РАЗМИШЉАЊА (афо­ри­зми, 2012.)

Књи­га 3 / Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „АФОТЕКА 2“ (2013.)

Књи­га 4 / Вла­ди­ца Милен­ко­вић – ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ (афо­ри­зми; 2014.)

Књи­га 5 / Горан Радо­са­вље­вић – ТАШТИНА ТАШТИНА (афо­ри­зми; 2014.)

Књи­га 6 / Пави­ца Вељо­вић – СИЗИФЕ, ПРОМЕНИ РУКУ (афо­ри­зми; 2014.)

Књи­га 7 / Села­дон Павло­вић – НЕБЕСНА КЊИГА (збор­ник афо­ри­за­ма; 2014.)

Књи­га 8 (Еди­ци­ја Ура­дак 1) / Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Мар­ко Антић, Мари­ја Мила­ди­но­вић – АРТИКУЛИСАЊЕ (пое­зи­ја; 2014.)

Књи­га 9 / Нинус Несто­ро­вић – ЋУТИ И ПЛИВАЈ (афо­ри­зми; 2014.) НАЈБОЉА КЊИГА АФОРИЗАМА 2014. ГОДИНЕ

Књи­га 10 / ЖИКИШОН: РЕТРОСПЕКТИВА 2011-2012-2013 – Награ­ђе­ни и запа­же­ни радо­ви са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ (афо­ри­зми, песме, при­че; 2014.)

Књи­га 11 / Коста Павло­вић – ЧОВЕЧЕ НА СВОМ МЕСТУ, ПОМЕРИ СЕ (афо­ри­зми; 2015.)

Књи­га 12 / Бра­ти­слав Коста­ди­нов – ВОШТЕНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (афо­ри­зми; 2015.)

На Сај­му књи­га поја­ви­ће се и два нова Арти­ји­на насло­ва која сре­ди­ном окто­бра изла­зе из штам­пе, 13. и 14. књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, роман у Еди­ци­ји „Про­за­ик“ „НЕ ВЕРУЈ РЕЧИМА“ Јеле­не Милен­ко­вић Мла­де­но­вић и збир­ка афо­ри­за­ма „ПРЕДСТАВА О ЖИВОТУ“ Дали­бор­ке Шишма­но­вић Кеп­чи­ја.

Све дру­ге дета­ље, тер­ми­не евен­ту­ал­них про­мо­ци­ја књи­га, обја­ви­ће­мо до почет­ка Сај­ма књига.

На 60. Међу­на­род­ном саја­му књи­га у Бео­гра­ду, под сло­га­ном „Шта би било да није било“, пред­ста­ви­ће се више од 450 изла­га­ча из Срби­је и ино­стран­ства, који ће књи­ге изла­га­ти на 29.968 ква­драт­них мета­ра изло­жбе­ног про­сто­ра. Поча­сни гост ове нај­ве­ће реги­о­нал­не мани­фе­ста­ци­је је Русија.

Оба­ве­ште­ње Изда­вач­ке куће „Нова пое­ти­ка“ о изла­га­њу на Сај­му књи­га, на лин­ку: http://www.novapoetika.com/sajam-knjiga/

Признање Жикишон

Жикишон 2015: Резултати конкурса сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2015“

Признање ЖикишонКон­курс сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“ је сти­гао до кра­ја, струч­ни жири је систе­мом бодо­ва­ња награ­дио девет ауто­ра, а дво­стру­ко при­зна­ње Жики­шон за афо­ри­зме и при­чу поне­ће у Нови Сад Зоран Доде­ро­вић, док Жики­шо­но­во при­зна­ње за песму при­па­да Мило­ју Вељо­ви­ћу из Бео­гра­да. Добит­ник награ­де „Зоран Матић Мазос“ је и ове годи­не Лесков­ча­нин Зоран М. Јовановић.

Члан сва три жири­ја који су ради­ли на бодо­ва­њу радо­ва био је Раде Ђер­го­вић, сати­ри­чар из Шап­ца. Оста­ли чла­но­ви жири­ја су били сле­де­ћи књи­жев­ни­ци, сати­ри­ча­ри, афо­ри­сти­ча­ри и песни­ци: Пеко Лали­чић из Мај­дан­пе­ка и Горан Мра­кић из Теми­шва­ра (Руму­ни­ја) за афо­ри­зме, Весна Ден­чић из Бео­гра­да и Дејан Ђор­ђе­вић из Грде­ли­це за сати­рич­ну песму и Пери­ца Јокић из Бера­на (Црна Гора) и Вла­ди­мир Дра­ми­ћа­нин из Бео­гра­да за сати­рич­ну при­чу. Запа­жа­ње жири­ја је да неко­ли­ко ауто­ра није испо­што­ва­ло тему кон­кур­са за афо­ри­зме „Пу, спас за све нас“, тако да радо­ви тих ауто­ра нису ушли у кон­ку­рен­ци­ју за награде.

Добит­ни­ци ово­го­ди­шњих при­зна­ња Жики­шон, како је већ наве­де­но, су: Зоран Доде­ро­вић (шифра: Какао) из Новог Сада у кате­го­ри­ја­ма афо­ри­зми, где се посеб­но издво­јио афо­ри­зам: „Дух про­шло­сти вре­ба у пра­зној боци, а ми спас тра­жи­мо у пуној“, и сати­рич­но-хумо­ри­стич­на при­ча, за при­чу „Десет дека мозга“, и Мило­је Вељо­вић из Бео­гра­да у кате­го­ри­ји сати­рич­но-хумо­ри­стич­на песма, за песму „Заблу­де“. Дипло­ме за дру­го и тре­ће место при­па­ле су, за афо­ри­зме: Бра­ти­сла­ву Коста­ди­но­ву (шифра: Шести човек) из Кру­шев­ца и Иго­ру Кри­ша­ну (шифра: Минас Тирит) из Зре­ња­ни­на, и за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу: Еми­лу Стр­ни­ши (шифра: Један из Арке) из Спли­та (Хрват­ска), за при­чу „Вели­ке тај­не малих мај­сто­ра“, и Пре­дра­гу Н. Рашу­ли (шифра: Кри­ва цеста) из Срем­ске Митро­ви­це, за при­чу „Кон­фе­рен­ци­ја за штам­пу“. Добит­ни­ци две рав­но­прав­не дипло­ме за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму су: Дра­ган Мате­јић (шифра: Алек­сан­дар) из Кру­шев­ца, за песму „Баба ми рече да напи­шем песму“, и Весе­лин Гај­да­ше­вић (шифра: За децу и обра­сле) из Феке­ти­ћа, за песму „Бари­је­ре мега кари­је­ре“.

Карикатура аутора Николе Оташа, тема конкурса "Живојин Павловић Жикишон 2015"

Кари­ка­ту­ра ауто­ра Нико­ле Ота­ша, тема кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“

Орга­ни­за­ци­о­ни одбор Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон је одлу­чио да спе­ци­јал­на награ­да „Зоран Матић Мазос“ и ове годи­не буде доде­ље­на Зора­ну М. Јова­но­ви­ћу (шифра: Два’ес пет по туру) из Лесков­ца. Њему је поред дипло­ме при­па­да изло­жбе­но опре­мље­на кари­ка­ту­ра Нико­ле Ота­ша коју је на нај­бо­љи и нај­пре­ци­зни­ји начин опи­сао афо­ри­змом, а који ујед­но може да буде и афо­ри­зам сам за себе: „У оче­ки­ва­њу да нас уве­де у мир­ну луку, вођа нас је насу­као на брдо обећања!“

Награ­ђе­ни радо­ви ће бити наред­них дана пред­ста­вље­ни на Жики­шон Бло­гу, а награ­ђе­ни и запа­же­ни радо­ви са овог кон­кур­са биће обја­вље­ни у наред­ном збор­ни­ку ретро­спек­ти­ве радо­ва са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ који је пла­ни­ран после кон­кур­са 2016. године.

На кон­курс „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“ сво­је радо­ве је посла­ло 55 ауто­ра из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Хрват­ске, Црне Горе, Маке­до­ни­је, Сло­ве­ни­је и Аустри­је у све чети­ри кате­го­ри­је; афо­ри­зме 32 ауто­ра, сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму и при­чу по 22 ауто­ра, док је афо­ри­зам на тему кари­ка­ту­ре послао 21 аутор.

Орга­ни­за­тор се захва­љу­је свим уче­сни­ци­ма кон­кур­са и чести­та награ­ђе­ним ауторима.

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“, у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ и сарад­њи са Кул­тур­ним цен­тром Пара­ћин, биће одр­жан сре­ди­ном новем­бра у Позо­ри­шту Пара­ћин када ће бити уру­че­не награ­де и пред­ста­вље­не нове књи­ге сати­ре и хумо­ра у изда­ња КУА „Арти­ја“, а у фоа­јеу позо­ри­шта отво­ре­на изло­жба ори­ги­нал­них кари­ка­ту­ра и стри­по­ва Зора­на Мати­ћа Мазо­са (1960-2010). Оста­ли дета­љи и спи­сак уче­сни­ка биће нак­над­но објављени.

Орга­ни­за­ци­о­ни одбор
Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон

Вла­ди­ца Милен­ко­вић, с.р.
заступ­ник КУА „Арти­ја“
и Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон