Библиотека Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ је богатија за још једну књигу, дванаесту по реду, а прву књигу афоризама Братислава Костадинова која носи назив „Воштена интелигенција“.
Рецензент књиге „Воштена интелигенција“ је крушевачки афористичар Ивко Михајловић који је под насловом „Поштено воштена интелигенција“ написао:
Крушевачка, а богами и српска хумористчко-сатирична сцена, добила је ново име у лику Братислава Костадинова. Он не спада у ауторе који су прерано оштрили перо, већ је свој списатељски дар „препознао“ после своје тридесете године. Можда је тако и боље, што његов пример и потврђује. Афоризам, тај сатирични зврк наше књижевности, као добар комад њајбољег меса, мами ауторе. Није му одолео ни Костадинов. Феноменални Станислав Јежи Лец, пишући своје сјајне афоризме, рекао је и ово: „До дубине мисли треба се попети“. То је себи као задатак поставио и наш аутор. Његово четворогодишње писање уродило је плодом, па нам је на читалачки тањир понудио своје прво сатирично штиво. Афоризам као „крхотине мисли које боду у очи“ (Габријел Лауб) добар су начин дефиниције свих негативних појава којима обилује и наше поднебље. На самом почетку књиге одмах ми је запао за око афоризам „Немам своје мишљење, али ћу поднети захтев за добијање“, а уперен је према онима који по своје мишљење стално иду у неке „базе“ мишљења.
Добри афоризми су они који се измигоље из већине „обичних“, па се испрсе и наметну читаоцу. Афористичари, ти „лењи приповедачи“, како рече Душко Радовић, као да желе да под врцави скут афоризма ставе читав свет. Хумор и сатира су добри медикаменти за психички мир, али Костадинов каже: „Ако имате душу, не брините. Њено одстрањивање је рутинско“. Смисао за хумор је одраз доброг менталног здравља, а душа је та госпођа која је често на удару, баш од стране оних који су са њом у тешком дефициту. Оно што Братиславу солидно полази за руком и пером су дефиниције. Он за партије каже да су „инкубатори мућкова“, што оне најчешће и јесу. Његови кратки афоризми су посебно добри, онако реско секу и као на длану нуде јасну и лепу мисао: „Имам шесто чуло. Гладне очи“. А у свеопштем мутљагу и финансијској поледици, очи су често гладне. О нашем финансијском краху говори и овај афоризам: „Буџет је млаћење празне сламарице“. А празне су нам не само сламарице, већ за њима каскају и нада и оптимизам и рањена душа.
И како онда бити вољан да правиш нове кораке у животу, ако је сивило једина светлост која нам се нуди. То гураво психо-социјално стање Костадинов овако дефинише: „Осећам се срећно и задовољно, али ме лекари уверавају да су то само пролазне тегобе“. Добар пример ироније у служби афоризма! И поред тога што многи мисле да је афоризам лако писати, он је у суштини врло захтевна књижевна форма. У тој краткоћи сабити велику мисао јесте право мајсторство, а то могу само највештији. Наш аутор се полако, али сигурно, приближава сазвежђу озбиљних аутора, а то потврђује и овај афоризам: „Корупција је заразна. Преноси се путем фотеље“. Политика, то прокажено занимање, често је на удару афористичара. А како и не би, када нам она немилице трасира судбину и директно утиче на квалитет овог јединог живота који имамо. „Само у политици рђа није за старо гвожђе“, саопштава нам Костадинов. Каријера по сваку цену, па ударај по неистомишљеницима и бацај их около као зрело класје. О тим надобудним персонама, о власницима нашег људског интегритета, аутор ове збирке говори и на овај начин: „Глуп сам и неспособан. Колико знам и умем“, дочаравајући нам сву алавост за уздама и полугама власти, не обазирући се на сопствени људски и духовни кредибилитет.
У времену у коме се људскост баца под ноге, где бахатост високо диже своју заставу, пишу се афоризми на које мало ко обраћа пажњу, али који најбоље осликавају насталу летаргију. „Сви смо у истом строју. Нервно растројених“, каже Костадинов. О духовном парлогу, о оазама безнађа, о безидејности и људском несналажењу, о заглављености у раљама мафијашких кланова, о убеућености и бесперпективности младих људи, сликовито говори афоризам: „Некада су се деца играла жмурке, а данас сачекуше“. Они који би требало да буду луче и светионици друштва, та интелигенција која би требало да неуморно тегли напред, све више и дубље упада у духовни парлог. Некад су је звали и поштена, а она би, по логици ствари, требало да буде у свим временима таква, непоткупљива и поносна. Нажалост, она данас тавори, негде на маргини друштвених дешавања, уљуљкана задахом сопствене трулежи. Наш писац каже: „Био сам нула од човека, а онда сам пао у минус“. Заиста је невероватно колико човек може да пада, а да и даље самообмањивачки тврди да је личност и човек од формата.
Добро перо има Братислав Kостадинов. Да је поштен, то лично знам, јер само такав аутор може да има здраву и чисту мисао. Нису га воштили, а ваљда и неће, без обзира на оштрину духа коју несумњиво поседује. Духовно воштење је можда и горе од саме кнуте и бича, јер је оно перманентно, упорно и као псето издржљиво. Писац ове прве књиге афоризама при самом њеном крају закључује: „Једни кажу да сам туп, а други су још и оштрији“. О тупости нећемо, јер је овде евидентно нема, а за оштрину све похвале. Од пажљиво одабраних тристотинак афоризама, готово да нема ни искре отпада. Рекло би се, нема духовног иверја! То је, за садржај прве књиге, свакако успех. Моје скромно слово, бележништво и размишљање о афористичарском сочиненију Братислава Костадинова, завршио бих такозваним „општим“ местом: ово штиво је солидна одскочна даска за пишчев даљи рад. Прочитајте ову збирку, освежите своју интелигенцију!
Афоризме за књигу је уз помоћ аутора изабрао главни и одговорни уредник издања Владица Миленковић, а уз сугестије сатиричара Вељка Рајковића и Миодрага Стошића.
Међу 330 афоризама налазе се следећи:
Србија је привредно чудо. Чудо да још увек има привреду.
Имам инсајдерску информацију. Празан ми је стомак.
Генетски модификована храна? То мења ствари из корена.
Ако и даље будете тврдили да сам лажов, убошћу вас носем!
Корупција функционише према закону понуде и потражње мита.
Политика извлачи оно најгоре из људи. Дупеувлакаче.
Ми смо незаобилазан фактор. Ко год прође, шутира нас и гази.
Имали смо велику предност, али нисмо дозволили да то утиче на наш коначан пораз.
Док је свет остао глобално село, Србија се развила у паланку.
Покушали су да убаце шпијуна у наше редове, али то место је већ попуњено.
Постигао је звездани успех. Астрономске трошкове платили смо ми.
Помози, Боже! Ако имаш мандат од међународних институција.
Материјал је био мој, а руке њихове. Тако су направили будалу од мене.
Неправду можемо видети на сваком кораку, а правду само у траговима.
Сиротињи капа доле!
Откако су ме ставили на лед, све у мени кључа.
Добитници смо многих признања! – кажу у полицији.
За корупцију нема зиме. Цвета током целе године.
Да ли смете да се закунете на буквар да сте сами написали докторат?
Кошмар и ноћна мора су тандем снова.
Откако је ђаво почео да купује душе политичара, у њега као да је ушло неко зло.
Пацови први напуштају брод који тоне. Зато се и називају страначким првацима.
За чашу меда је потребно много пчела, а за чашу жучи само један трут.
За ђавола је Србија богомдана земља.
Коначно је дошло мојих пет минута који су управо истекли.
(Избор афоризама: Владица Миленковић)
Корице књиге је илустровао карикатуриста Горан Ћеличанин.
Белешка о аутору
Братислав Костадинов, рођен је у Крушевцу 1975. године.
Дипломирао је на Економском факултету у Нишу 2001. године.
Добитник је друге награде за афоризам на Сатиричној позорници „Жикишон 2013“ у Параћину и друге награде за афоризам на Фестивалу „Пијанец 2014“ у Делчеву (Македонија), а афоризми су му заступљени у Алманаху афористичара „Афотека 2“ 2013. и зборнику „Банатског пера“ 2013. и 2014. у Житишту.
Афоризми су му објављивани у Вечерњим новостима, Политици, хумористичким часописима Јеж и Жуч (Даниловград) и крушевачким часописима Путеви културе и Багдала.
Информације о продаји и наруџбини књиге могу се добити путем електронске адресе: artija.kua@gmail.com.
