Архиве категорија: Важно

Библиотека Артија у Зајечару 2015.

„Артија“ кроз издаваштво представљена у Зајечару

Књи­ге обја­вље­не у послед­њих годи­ну дана у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ пред­ста­вље­не су првог дана мани­фе­ста­ци­је „Дани хумо­ра и сати­ре 2015“ у Зајечару…

Библиотека Артија у Зајечару 2015.


Књи­ге афо­ри­за­ма: „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, „Небе­сна књи­га“ при­ре­ђи­ва­ча Села­до­на Павло­ви­ћа, „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ Србе Павло­ви­ћа и „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва, као и књи­гу пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ и књи­гу сати­ре и хумо­ра „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“, у Мемо­ри­ја­лу „Нико­ла Пашић“ у Заје­ча­ру, у уто­рак 28. апри­ла, у крат­ким црта­ма пред­ста­вио је глав­ни и одго­вор­ни уред­ник и заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић. Ни киша која је пада­ла у току ско­ро целог дана и пре самог почет­ка деша­ва­ња није спре­чи­ла пра­ве љуби­те­ље писа­не речи и кари­ка­ту­ре да дођу на отва­ра­ње изло­жбе пор­трет-кари­ка­ту­ра „Иза­ђи на црту“ Гора­на Ћели­ча­ни­на и про­мо­ци­ју изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, а све је обе­ле­же­но добрим распо­ло­же­њем уз духо­ви­те опа­ске Милен­ко­ви­ћа, Ћели­ча­ни­на и Мило­ша Пет­ко­ви­ћа, уред­ни­ка књи­жев­ног про­гра­ма орга­ни­за­то­ра „Дана хумо­ра и сати­ре“ Цен­тра за кул­ту­ру и тури­зам Гра­да Заје­ча­ра „ЦЕКИТ“.

Изложба „Изађи на црту“ у Зајечару 2015.

Изло­жба „Иза­ђи на црту“, која обу­хва­та пор­тре­те писа­ца и умет­ни­ка које је Ћели­ча­нин иза­звао црте­жом или они њега сво­јим ства­ра­ла­штвом, биће поста­вље­на закључ­но са мани­фе­ста­ци­јом „Ноћ музе­ја“, до 16. маја.

„Вече афоризма“ у Зајечару 2015.

Сле­де­ћег дана, у сре­ду 29. апри­ла, одр­жа­но је „Вече афо­ри­зма“ на којем су сво­је афо­ри­зме чита­ли Алек­сан­дар Чотрић, Алек­сан­дар Баљак и Дра­гу­тин Минић Кар­ло из Бео­гра­да, Вла­ди­ца Милен­ко­вић из Пара­ћи­на, Милен Мили­во­је­вић из Бора и Живо­јин Ден­чић из Зајечара.

Дани хумора и сатире Зајечар 2015

Карикатура аутора Николе Оташа, тема конкурса "Живојин Павловић Жикишон 2015"

Жикишон 2015: Конкурс сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2015“

Признање ЖикишонОрга­ни­за­ци­о­ни одбор Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ рас­пи­су­је кон­курс сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“…

Кон­курс се састо­ји из три кате­го­ри­је: афо­ри­зми, сати­рич­но-хумо­ри­стич­на песма и сати­рич­но-хумо­ри­стич­на при­ча. На кон­курс сла­ти до 15 афо­ри­за­ма (не мање од 10) на тему „Пу, спас за све нас“, док је за песму и при­чу тема сло­бод­на, а сла­ти јед­ну песму (до јед­не куца­не стра­не) и(ли) јед­ну при­чу (до две куца­не стра­не), под шифром и са кра­ћом био­гра­фи­јом у посеб­ној ковер­ти, на адресу:

Кул­тур­ни цен­тар Параћин
(за кон­курс Жики­шон 2015)
ул. Бран­ка Крсма­но­ви­ћа 45
35250 Пара­ћин
Репу­бли­ка Србија

или на елек­трон­ску адре­су: zikison@gmail.com, под сле­де­ћим условима:

Радо­ве пот­пи­са­не шифром сла­ти у Word доку­мен­ту (doc или docx фор­ма­ту), са стан­дард­ним фон­то­ви­ма који подр­жа­ва­ју „наша“ сло­ва (Arial, Times New Roman, Verdana, Tahoma, Cambria, Calibri..), вели­чи­не 12 и са про­ре­дом вред­но­сти 1.0, у јед­ној пору­ци под насло­вом „За кон­курс Жики­шон 2015“, док у пору­ци чији је наслов иза­бра­на шифра (нпр. Писац без речи, или нешто дру­го) посла­ти подат­ке о ауто­ру уз крат­ку био­гра­фи­ју на елек­трон­ску адре­су: artija.kua@gmail.com. Обе пору­ке, и са радо­ви­ма и са раз­ре­ше­њем шифре, мора­ју бити посла­те са исте адресе.

Један аутор може сла­ти радо­ве само под јед­ном шифром! Радо­ви који нису посла­ти под наве­де­ним усло­ви­ма кон­кур­са неће се узи­ма­ти у обзир.

Одлу­ка о награ­да­ма биће доне­се­на на осно­ву бодо­ва­ња тро­чла­ног жири­ја. У кате­го­ри­ји „Афо­ри­зми“ награ­ђу­је се сери­ја афо­ри­за­ма, а у све три кате­го­ри­је биће награ­ђен по један нај­бо­љи рад при­зна­њем (метал­ни лого Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон) и пове­љом „Жики­шон“, као и дру­гим при­год­ним покло­ни­ма, док ће ауто­ри­ма још по два рада из сва­ке кате­го­ри­је бити уру­че­не или посла­те дипло­ме уз по јед­ну књи­гу Библи­о­те­ке Арти­ја. Орга­ни­за­тор задр­жа­ва пра­во да у сва­кој кате­го­ри­ји доде­ли мање награ­да од пред­ви­ђе­них у слу­ча­ју да радо­ви пре­ма бодо­ва­њу жири­ја не задо­во­ља­ва­ју квалитетом.

Спе­ци­јал­на награ­да кон­кур­са „Зоран Матић Мазос“ биће доде­ље­на оном ко нај­ду­хо­ви­ти­је и нај­пре­ци­зни­је јед­ним афо­ри­змом опи­ше кари­ка­ту­ру чији је аутор Нико­ла Оташ. У слу­ча­ју да при­стиг­не више афо­ри­за­ма од истог ауто­ра, у обзир ће бити узет први у низу. Награ­да се састо­ји од дипло­ме и кари­ка­ту­ре која је тема ове награ­де, а која ће бити изло­жбе­но опремљена.

Карикатура аутора Николе Оташа, тема конкурса "Живојин Павловић Жикишон 2015"

Кари­ка­ту­ра ауто­ра Нико­ле Ота­ша, тема кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“

Кон­курс је отво­рен до 31. авгу­ста 2015. годи­не, а резул­та­ти кон­кур­са ће бити обја­вље­ни у дру­гој поло­ви­ни септембра.

Радо­ви при­спе­ли поштом се не вра­ћа­ју, а иза­бра­ни ће бити публи­ко­ва­ни на бло­гу „Жики­шон“ (blog.zikison.net). Орга­ни­за­тор кон­кур­са задр­жа­ва пра­во обја­вљи­ва­ња књи­ге са при­спе­лим радовима.

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2015“, који је као и кон­курс део про­јек­та „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ финан­си­ра­ног сред­стви­ма наме­ње­ним про­јек­ти­ма у кул­ту­ри општи­не Пара­ћин, пред­ви­ђе­но је да буде одр­жан у новем­бру у Пара­ћи­ну, када ће бити уру­че­не награ­де и пре­зен­то­ва­ни нај­бо­љи радови.

За додат­не инфор­ма­ци­је обра­ти­ти се на елек­трон­ску адре­су: artija.kua@gmail.com.

Више о живо­ту и раду Жики­шо­на и Мазо­са на веб сај­ту zikison.net.

Вла­ди­ца Миленковић,
заступ­ник КУА „Арти­ја“
и Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“

Пара­ћин, 30. април 2015.

КУА АРТИЈА

Представљање издања Библиотеке Артија у Зајечару

У окви­ру „Дана хумо­ра и сати­ре 2015“ у Заје­ча­ру ће бити пред­ст­вље­на изда­ња Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обја­вље­на у послед­њих годи­ну дана.

КУА АРТИЈА

Прве вече­ри заје­чар­ских „Дана хумо­ра и сати­ре 2015“, у уто­рак 28. апри­ла од 19 часо­ва, у Мемо­ри­ја­лу „Нико­ла Пашић“ биће пред­ста­вље­на изда­ња Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, међу који­ма су књи­ге афо­ри­за­ма: „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, „Небе­сна књи­га“ при­ре­ђи­ва­ча Села­до­на Павло­ви­ћа, „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ Србе Павло­ви­ћа и тек обја­вље­на књи­га „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва, као и књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ и књи­га награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ – „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“.

Пред­ста­вља­њу књи­га прет­хо­ди­ће отва­ра­ње изло­жбе пор­трет-кари­ка­ту­ра „Иза­ђи на црту“ Гора­на Ћели­ча­ни­на, а сле­де­ћег дана, у сре­ду 29. апри­ла од 19 часо­ва, биће одр­жа­но „Вече афо­ри­зма“ на коме ће поред Алек­сан­дра Баљ­ка, Дра­гу­ти­на Мини­ћа Кар­ла и Алек­сан­дра Чотри­ћа из Бео­гра­да, Миле­на Мили­во­је­ви­ћа из Бора и Живо­ји­на Ден­чи­ћа из Заје­ча­ра, насту­пи­ти и члан КУА „Арти­ја“, сати­ри­чар Вла­ди­ца Миленковић.

Братислав Костадинов - Воштена интелигенција

Дванаеста књига Библиотеке Артија је прва књига афоризама Братислава Костадинова

Библи­о­те­ка Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ је бога­ти­ја за још јед­ну књи­гу, два­на­е­сту по реду, а прву књи­гу афо­ри­за­ма Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва која носи назив „Воште­на интелигенција“.

Братислав Костадинов - Воштена интелигенција

Рецен­зент књи­ге „Воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ је кру­ше­вач­ки афо­ри­сти­чар Ивко Михај­ло­вић који је под насло­вом „Поште­но воште­на инте­ли­ген­ци­ја“ написао:

Кру­ше­вач­ка, а бога­ми и срп­ска хумо­ристч­ко-сати­рич­на сце­на, доби­ла је ново име у лику Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва. Он не спа­да у ауто­ре који су пре­ра­но оштри­ли перо, већ је свој спи­са­тељ­ски дар „пре­по­знао“ после сво­је три­де­се­те годи­не. Можда је тако и боље, што његов при­мер и потвр­ђу­је. Афо­ри­зам, тај сати­рич­ни зврк наше књи­жев­но­сти, као добар комад њај­бо­љег меса, мами ауто­ре. Није му одо­лео ни Коста­ди­нов. Фено­ме­нал­ни Ста­ни­слав Јежи Лец, пишу­ћи сво­је сјај­не афо­ри­зме, рекао је и ово: „До дуби­не мисли тре­ба се попе­ти“. То је себи као зада­так поста­вио и наш аутор. Њего­во четво­ро­го­ди­шње писа­ње уро­ди­ло је пло­дом, па нам је на чита­лач­ки тањир пону­дио сво­је прво сати­рич­но шти­во. Афо­ри­зам као „крхо­ти­не мисли које боду у очи“ (Габри­јел Лауб) добар су начин дефи­ни­ци­је свих нега­тив­них поја­ва који­ма оби­лу­је и наше под­не­бље. На самом почет­ку књи­ге одмах ми је запао за око афо­ри­зам „Немам сво­је мишље­ње, али ћу под­не­ти захтев за доби­ја­ње“, а упе­рен је пре­ма они­ма који по сво­је мишље­ње стал­но иду у неке „базе“ мишљења.

Добри афо­ри­зми су они који се изми­го­ље из већи­не „обич­них“, па се испр­се и намет­ну чита­о­цу. Афо­ри­сти­ча­ри, ти „лењи при­по­ве­да­чи“, како рече Душко Радо­вић, као да желе да под врца­ви скут афо­ри­зма ста­ве читав свет. Хумор и сати­ра су добри меди­ка­мен­ти за пси­хич­ки мир, али Коста­ди­нов каже: „Ако има­те душу, не бри­ни­те. Њено одстра­њи­ва­ње је рутин­ско“. Сми­сао за хумор је одраз доброг мен­тал­ног здра­вља, а душа је та госпо­ђа која је често на уда­ру, баш од стра­не оних који су са њом у тешком дефи­ци­ту. Оно што Бра­ти­сла­ву солид­но пола­зи за руком и пером су дефи­ни­ци­је. Он за пар­ти­је каже да су „инку­ба­то­ри мућ­ко­ва“, што оне нај­че­шће и јесу. Њего­ви крат­ки афо­ри­зми су посеб­но добри, она­ко реско секу и као на дла­ну нуде јасну и лепу мисао: „Имам шесто чуло. Глад­не очи“. А у све­оп­штем мутља­гу и финан­сиј­ској поле­ди­ци, очи су често глад­не. О нашем финан­сиј­ском кра­ху гово­ри и овај афо­ри­зам: „Буџет је мла­ће­ње пра­зне сла­ма­ри­це“. А пра­зне су нам не само сла­ма­ри­це, већ за њима каска­ју и нада и опти­ми­зам и рање­на душа.

И како онда бити вољан да пра­виш нове кора­ке у живо­ту, ако је сиви­ло једи­на све­тлост која нам се нуди. То гура­во пси­хо-соци­јал­но ста­ње Коста­ди­нов ова­ко дефи­ни­ше: „Осе­ћам се срећ­но и задо­вољ­но, али ме лека­ри уве­ра­ва­ју да су то само про­ла­зне тего­бе“. Добар при­мер иро­ни­је у слу­жби афо­ри­зма! И поред тога што мно­ги мисле да је афо­ри­зам лако писа­ти, он је у сушти­ни врло захтев­на књи­жев­на фор­ма. У тој крат­ко­ћи саби­ти вели­ку мисао јесте пра­во мај­стор­ство, а то могу само нај­ве­шти­ји. Наш аутор се пола­ко, али сигур­но, при­бли­жа­ва сазве­жђу озбиљ­них ауто­ра, а то потвр­ђу­је и овај афо­ри­зам: „Коруп­ци­ја је зара­зна. Пре­но­си се путем фоте­ље“. Поли­ти­ка, то про­ка­же­но зани­ма­ње, често је на уда­ру афо­ри­сти­ча­ра. А како и не би, када нам она неми­ли­це тра­си­ра суд­би­ну и директ­но ути­че на ква­ли­тет овог једи­ног живо­та који има­мо. „Само у поли­ти­ци рђа није за ста­ро гво­жђе“, саоп­шта­ва нам Коста­ди­нов. Кари­је­ра по сва­ку цену, па уда­рај по неи­сто­ми­шље­ни­ци­ма и бацај их око­ло као зре­ло кла­сје. О тим надо­буд­ним пер­со­на­ма, о вла­сни­ци­ма нашег људ­ског инте­гри­те­та, аутор ове збир­ке гово­ри и на овај начин: „Глуп сам и неспо­со­бан. Коли­ко знам и умем“, доча­ра­ва­ју­ћи нам сву ала­вост за узда­ма и полу­га­ма вла­сти, не оба­зи­ру­ћи се на соп­стве­ни људ­ски и духов­ни кредибилитет.

У вре­ме­ну у коме се људ­скост баца под ноге, где баха­тост висо­ко диже сво­ју заста­ву, пишу се афо­ри­зми на које мало ко обра­ћа пажњу, али који нај­бо­ље осли­ка­ва­ју наста­лу летар­ги­ју. „Сви смо у истом стро­ју. Нерв­но растро­је­них“, каже Коста­ди­нов. О духов­ном пар­ло­гу, о оаза­ма без­на­ђа, о без­и­деј­но­сти и људ­ском несна­ла­же­њу, о загла­вље­но­сти у раља­ма мафи­ја­шких кла­но­ва, о убе­у­ће­но­сти и бес­пер­пек­тив­но­сти мла­дих људи, сли­ко­ви­то гово­ри афо­ри­зам: „Нека­да су се деца игра­ла жмур­ке, а данас саче­ку­ше“. Они који би тре­ба­ло да буду луче и све­ти­о­ни­ци дру­штва, та инте­ли­ген­ци­ја која би тре­ба­ло да неу­мор­но тегли напред, све више и дубље упа­да у духов­ни пар­лог. Некад су је зва­ли и поште­на, а она би, по логи­ци ства­ри, тре­ба­ло да буде у свим вре­ме­ни­ма таква, непот­ку­пљи­ва и поно­сна. Нажа­лост, она данас таво­ри, негде на мар­ги­ни дру­штве­них деша­ва­ња, уљуљ­ка­на зада­хом соп­стве­не тру­ле­жи. Наш писац каже: „Био сам нула од чове­ка, а онда сам пао у минус“. Заи­ста је неве­ро­ват­но коли­ко човек може да пада, а да и даље само­об­ма­њи­вач­ки твр­ди да је лич­ност и човек од формата.

Добро перо има Бра­ти­слав Kоста­ди­нов. Да је поштен, то лич­но знам, јер само такав аутор може да има здра­ву и чисту мисао. Нису га вошти­ли, а ваљ­да и неће, без обзи­ра на оштри­ну духа коју несум­њи­во посе­ду­је. Духов­но воште­ње је можда и горе од саме кну­те и бича, јер је оно пер­ма­нент­но, упор­но и као псе­то издр­жљи­во. Писац ове прве књи­ге афо­ри­за­ма при самом њеном кра­ју закљу­чу­је: „Јед­ни кажу да сам туп, а дру­ги су још и оштри­ји“. О тупо­сти неће­мо, јер је овде еви­дент­но нема, а за оштри­ну све похва­ле. Од пажљи­во ода­бра­них три­сто­ти­нак афо­ри­за­ма, гото­во да нема ни искре отпа­да. Рекло би се, нема духов­ног ивер­ја! То је, за садр­жај прве књи­ге, сва­ка­ко успех. Моје скром­но сло­во, беле­жни­штво и раз­ми­шља­ње о афо­ри­сти­чар­ском сочи­не­ни­ју Бра­ти­сла­ва Коста­ди­но­ва, завр­шио бих тако­зва­ним „општим“ местом: ово шти­во је солид­на одскоч­на даска за пишчев даљи рад. Про­чи­тај­те ову збир­ку, осве­жи­те сво­ју интелигенцију!

Афо­ри­зме за књи­гу је уз помоћ ауто­ра иза­брао глав­ни и одго­вор­ни уред­ник изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, а уз суге­сти­је сати­ри­ча­ра Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа и Мио­дра­га Стошића.

Међу 330 афо­ри­за­ма нала­зе се следећи:

Срби­ја је при­вред­но чудо. Чудо да још увек има привреду.

Имам инсај­дер­ску инфор­ма­ци­ју. Пра­зан ми је стомак.

Генет­ски моди­фи­ко­ва­на хра­на? То мења ства­ри из корена.

Ако и даље буде­те твр­ди­ли да сам лажов, убо­шћу вас носем!

Коруп­ци­ја функ­ци­о­ни­ше пре­ма зако­ну пону­де и потра­жње мита.

Поли­ти­ка извла­чи оно нај­го­ре из људи. Дупеувлакаче.

Ми смо неза­о­би­ла­зан фак­тор. Ко год про­ђе, шути­ра нас и гази.

Има­ли смо вели­ку пред­ност, али нисмо дозво­ли­ли да то ути­че на наш кона­чан пораз.

Док је свет остао гло­бал­но село, Срби­ја се раз­ви­ла у паланку.

Поку­ша­ли су да уба­це шпи­ју­на у наше редо­ве, али то место је већ попуњено.

Пости­гао је зве­зда­ни успех. Астро­ном­ске тро­шко­ве пла­ти­ли смо ми.

Помо­зи, Боже! Ако имаш ман­дат од међу­на­род­них институција.

Мате­ри­јал је био мој, а руке њихо­ве. Тако су напра­ви­ли буда­лу од мене.

Неправ­ду може­мо виде­ти на сва­ком кора­ку, а прав­ду само у траговима.

Сиро­ти­њи капа доле!

Отка­ко су ме ста­ви­ли на лед, све у мени кључа.

Добит­ни­ци смо мно­гих при­зна­ња! – кажу у полицији.

За коруп­ци­ју нема зиме. Цве­та током целе године.

Да ли сме­те да се заку­не­те на буквар да сте сами напи­са­ли докторат?

Кошмар и ноћ­на мора су тан­дем снова.

Отка­ко је ђаво почео да купу­је душе поли­ти­ча­ра, у њега као да је ушло неко зло.

Пацо­ви први напу­шта­ју брод који тоне. Зато се и нази­ва­ју стра­нач­ким првацима.

За чашу меда је потреб­но мно­го пче­ла, а за чашу жучи само један трут.

За ђаво­ла је Срби­ја богом­да­на земља.

Конач­но је дошло мојих пет мину­та који су упра­во истекли.

(Избор афо­ри­за­ма: Вла­ди­ца Миленковић)

Кори­це књи­ге је илу­стро­вао кари­ка­ту­ри­ста Горан Ћели­ча­нин.

Беле­шка о аутору

Бра­ти­слав Коста­ди­нов, рођен је у Кру­шев­цу 1975. године.

Дипло­ми­рао је на Еко­ном­ском факул­те­ту у Нишу 2001. године.

Добит­ник је дру­ге награ­де за афо­ри­зам на Сати­рич­ној позор­ни­ци „Жики­шон 2013“ у Пара­ћи­ну и дру­ге награ­де за афо­ри­зам на Фести­ва­лу „Пија­нец 2014“ у Дел­че­ву (Маке­до­ни­ја), а афо­ри­зми су му засту­пље­ни у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ 2013. и збор­ни­ку „Банат­ског пера“ 2013. и 2014. у Житишту.

Афо­ри­зми су му обја­вљи­ва­ни у Вечер­њим ново­сти­ма, Поли­ти­ци, хумо­ри­стич­ким часо­пи­си­ма Јеж и Жуч (Дани­лов­град) и кру­ше­вач­ким часо­пи­си­ма Путе­ви кул­ту­ре и Баг­да­ла.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Млади Жикишон

Жикишон 2015: Медијско представљање пројекта и конкурс „Млади Жикишон“

Про­је­кат „Обе­ле­жа­ва­ње 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, који се финан­си­ра сред­стви­ма наме­ње­ним про­јек­ти­ма у кул­ту­ри општи­не Пара­ћин, отпо­чет је са реа­ли­за­ци­јом медиј­ским пред­ста­вља­њем на теле­ви­зи­ји „Канал М“ и рас­пи­си­ва­њем кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“. Парт­нер на про­јек­ту је Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“.

Владица Миленковић, гостовање на ТВ Канал М

Госто­ва­њем Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“, у уто­рак 21. апри­ла у еми­си­ји „Попод­не“ пара­ћин­ске теле­ви­зи­је „Канал М“ и рас­пи­си­ва­њем кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“ за ста­ри­је основ­це и сред­њо­школ­це општи­не Пара­ћин отпо­че­ла је реа­ли­за­ци­ја про­јек­та „130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на“. Јав­ност је упо­зна­та са дета­љи­ма про­јек­та који ће бити реа­ли­зо­ван из више актив­но­сти закључ­но са „Сати­рич­ном позор­ни­цом Жики­шон 2015“ и изло­жбом кари­ка­ту­ра Зора­на Мати­ћа Мазо­са у новем­бру, у сарад­њи са Кул­тур­ним цен­тром Параћин.

До кра­ја апри­ла ће бити рас­пи­сан кон­курс „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2015“ за афо­ри­зме, сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму и при­чу и афо­ри­зам на тему зада­те кари­ка­ту­ре, затим, почет­ком маја у Библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“ бити орга­ни­зо­ва­на три­би­на пово­дом кон­кур­са „Мла­ди Жики­шон“, а у окви­ру међу­на­род­не мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“ 16. маја бити отво­ре­на изло­жба посве­ће­на Жики­шо­ну и њего­вом раду. У сеп­тем­бру је пред­ви­ђе­но про­гла­ше­ње резул­та­та оба кон­кур­са и пред­ста­вље­ни награ­ђе­ни радо­ви и уру­че­на при­зна­ња и награ­де за кон­курс „Мла­ди Жикишон“.

Млади Жикишон

Kон­курс „Мла­ди Жикишон“

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ и Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“ из Пара­ћи­на рас­пи­су­ју књи­жев­ни кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ у част обе­ле­жа­ва­ња 130 годи­на од рође­ња Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жики­шо­на – сати­ри­ча­ра, кари­ка­ту­ри­сте, уред­ни­ка, изда­ва­ча и штам­па­ра – рође­ног Параћинца.

Кон­курс „Мла­ди Жики­шон“ наме­њен је ста­ри­јим основ­ци­ма и сред­њо­школ­ци­ма општи­не Пара­ћин који има­ју за зада­так да теме: „Свет по мојој мери“ и „Увек је вре­ме за смех“, обра­де на духо­вит начин било којом књи­жев­ном формом.

Радо­ве сла­ти поштом на адре­су: Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“, ул. Бран­ка Крсма­но­ви­ћа 47, 35250 Пара­ћин (са назна­ком: за кон­курс „Мла­ди Жики­шон“), или доне­ти у ковер­ти на исту адре­су до 1. јуна 2015. године.

Жири кон­кур­са ће бити саста­вљен од истак­ну­тих пред­став­ни­ка општи­не Пара­ћин из обла­сти књи­жев­но­сти и про­све­те. Резул­та­ти кон­кур­са ће бити обја­вље­ни почет­ком сеп­тем­бра, а након тога орга­ни­зо­ва­на све­ча­ност за доде­лу при­зна­ња и награ­да. Награ­де ће чини­ти књи­ге и дру­ги при­год­ни поклони.

КУА „Арти­ја“ и
Библи­о­те­ка „Др Вићен­ти­је Ракић“

Пара­ћин, 22. април 2015.

Коста Павловић - Човече на свом месту, помери се

Нова ауторска књига афоризама Србе Павловића

Послед­њег дана месе­ца мар­та 2015. годи­не у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обја­вље­на је нова књи­га афо­ри­за­ма „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ позна­тог срп­ског афо­ри­сти­ча­ра Србе Павло­ви­ћа под псе­у­до­ни­мом Коста Павловић.

Коста Павловић - Човече на свом месту, помери се

Рецен­зент књи­ге „Чове­че на свом месту, поме­ри се“ са под­на­сло­вом „Пост­скрипт­не беле­шке“ је Мио­драг Сто­шић. Књи­га садр­жи 224 афо­ри­зма или, како у под­на­сло­ву књи­ге пише, „пост­скрипт­них досет­ки“ од који су неке:

Пиши­те сати­ру. Иза сва­ког афо­ри­зма сто­ји држава.

Шта има народ да живи, кад је толи­ко оних који живе за народ.

Кад смо сти­гли до рас­кр­шћа, путе­ви су поче­ли да нам се крсте.

Лако је жени да буде борац, кад је рође­на за метак.

Има и дале­ко бољих од нас, али ми не жели­мо да иде­мо толи­ко далеко.

Песма их је толи­ко поне­ла да их је ђаво однео.

Сту­бо­ва на сва­ком кора­ку, а све да бисмо се чук­ну­ли у главу.

И кад смо у гов­ни­ма има­мо меру. Ништа пре­ко гуше.

Док је био на дрве­ту, човек је дело­вао узвишеније.

Мала вра­та на која је демо­кра­ти­ја ушла, за њу су као скројена.

Зна­мо ми те што живе од данас до сутра. Ника­ко душу да одморе.

Говор вође је од бит­ног зна­ча­ја. То јача веру у Бога.

У земљи дуго није било реда. А онда се неко досе­тио несташица.

Није да се ништа не пости­же пре­ко ноћи. А пораст наталитета?

Чове­ка који ради нао­па­ко, тешко је пре­о­бра­ти­ти. Јер не жели да ради наопако.

Сара­ђу­јем са поли­ци­јом. Упу­ћу­јем их на оне који при­ча­ју о поштењу.

Књи­жев­ни­ци о све­му пишу, само не о себи. А могло би нешто под насло­вом: „Глад­не душе“.

Оне, који мало-мало па ето их, осе­ћа­мо као код сво­је куће.

О палим херо­ји­ма народ пева. Шта зна народ шта је жалост.

На бољи живот неће­мо још дуго чека­ти јер неће­мо дуго издржати.

Кад раз­го­ва­рам са ком­ши­јом, он не чује. А кад про­ту­рим коју са ком­ши­ни­цом он чује.

У циљу очу­ва­ња мен­тал­ног здра­вља, чини­мо искљу­чи­во оно што је ван памети.

Добио сам два­де­сет и пет по туру. Мени не тре­ба сто пута понављати.

Нај­го­ре је кад чове­ку поне­ста­не маште. Не сти­же да ради свашта.

По дола­ску на одре­ди­ште, вој­ни­ци пови­ка­ше ово је, капе­та­не, марш у пич­ку материну.

Србо­љу­бу Срби Павло­ви­ћу, рође­ном 1942. годи­не, ово је два­на­е­ста књи­га афо­ри­за­ма чиме је број обја­вље­них афо­ри­за­ма дости­гао до 8001.

За наслов­ну стра­ну књи­ге иза­бра­на је илу­стра­ци­ја Пеђе Ђако­но­ви­ћа Ђако­на.

„Чове­че на свом месту, поме­ри се“ је једа­на­е­ста књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја и дру­га која је пот­пи­сао Срба Павло­вић. Прет­ход­ну као Села­дон Павло­вић, при­ре­див­ши збор­ник афо­ри­за­ма „Небе­сна књи­га“ са афо­ри­зми­ма 31-ог аутора.

КУА АРТИЈА

Три године „Артије“

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ 29. фебру­а­ра 2015. годи­не сла­ви свој тре­ћи рођен­дан! Шта­аа!? Ове годи­не не посто­ји 29. фебру­ар? Па добро, онда ништа!

КУА АРТИЈА

У прет­ход­ној годи­ни посто­ја­ња Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ је нај­ви­ше напре­до­ва­ла у окви­ру изда­вач­ке делат­но­сти, где је оства­ре­на и сарад­ња са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма уче­ство­ва­њем у суи­зда­ва­штву њихо­вих изда­ња. У изда­њу КУА „Арти­ја“ обја­вље­но је шест нових насло­ва: аутор­ске књи­ге афо­ри­за­ма „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа, „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић и „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, збор­ник афо­ри­за­ма „Небе­сна књи­га“ при­ре­ђи­ва­ча Србе Села­до­на Павло­ви­ћа, збир­ка пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри „арти­ји­на“ ауто­ра – Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић, и, збор­ник награ­ђе­них и запа­же­них радо­ва са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ – „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“. Нинус Несторовић - Ћути и пливајПоред мно­го­број­них похва­ла за обја­вље­на изда­ња сти­гло је и јед­но при­зна­ње за књи­гу „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, који је добит­ник награ­де за нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма у 2014. годи­ни, а коју доде­љу­је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг.

Жикишон 2014 - Признања и повеље Жикишон

Жики­шон 2014 – При­зна­ња и пове­ље Жикишон

Нај­зна­чај­ни­ја мани­фе­ста­ци­ја у орга­ни­за­ци­ји „Арти­је“ био је Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“, којој је прет­хо­дио кон­курс за сати­ру и хумор „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2014“. Нису изо­ста­ла ни књи­жев­на деша­ва­ња по Срби­ји на који­ма су уче­шће узе­ли чла­но­ви удру­же­ња, међу који­ма су пре све­га про­мо­ци­је књи­ге „Арти­ку­ли­са­ње“ и књи­ге афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“, као и јед­на про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ са изло­жбом кари­ка­ту­ра у Новом Саду. Нажа­лост, изо­стао је пла­ни­ра­ни Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2014“ због попла­ве која је заде­си­ла Пара­ћин. Пре све­га наве­де­ног, можда и зна­чај­ни­је деша­ва­ње је орга­ни­за­ци­ја стенд-ап вече­ри коми­ча­ра орга­ни­за­ци­је Standup.rs у Ћупри­ји, којe је има­лo хума­ни­тар­ни карак­тер – при­ку­пља­ње сред­ста­ва за обно­ву Позо­ри­шта Параћин.

То би било то – на папи­ру. И да… ОВДЕ ВЛАДА ЈЕДНОАРТИЈСКИ СИСТЕМ, ЈЕР ЈЕДНА ЈЕ АРТИЈА!

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

„Ћути и пливај“ – најбоља књига афоризама у 2014. години

„Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ је нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма у 2014. годи­ни, обја­вио је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг.

Међу 52 књи­ге које су уче­сто­ва­ле на кон­кур­су нашле су се још три књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељовић.

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

Бео­град, 15. јану­ар – На кон­курс Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га при­спе­ле су 52 збир­ке афо­ри­за­ма обја­вље­не про­шле годи­не у Срби­ји, БиХ, Аустри­ји и Канади.

На сед­ни­ци одр­жа­ној 15. јану­а­ра ове годи­не жири (који је радио у саста­ву: Алек­сан­дар Баљак, пред­сед­ник Вито­мир Тео­фи­ло­вић и Бојан Љубе­но­вић, чла­но­ви) про­гла­сио је нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма обја­вље­ну на срп­ском јези­ку у 2014. години.

То је збир­ка Ћути и пли­вај, Нину­са Несто­ро­ви­ћа, сати­ри­ча­ра који живи у Новом Саду а ради у Пара­ћи­ну. Књи­гу је обја­ви­ла Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја Арти­ја, изда­вач­ка кућа из Параћина.

Жири у обра­зло­же­њу исти­че да је реч о изу­зет­но ква­ли­тет­ној књи­зи афо­ри­зми­ма, пре­пу­ној чуде­сних обр­та, која пре­ци­зно, на сар­ка­сти­чан начин гово­ри о број­ним деви­јант­ним поја­ва­ма у друштву.

У нај­у­жем избо­ру за награ­ду биле су још три књиге:

Бла­го вама ков­чег нама, Дра­го­сла­ва Митро­ви­ћа (Бин­дер, Београд)
После ћута­ња, Мила­на Бешти­ћа (Алма, Београд)
и афо­ри­зми о спор­ту Игра­ње гла­вом, Алек­сан­дра Чотри­ћа (Mozzart, Београд).

БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ

"Афотека 2" у Новом Саду

„Афотекари“ освојили и Нови Сад

У петак 28. новем­бра у Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ уз пра­те­ћу изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа и „афо­те­ка­ре“ из Новог Сада, Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Сур­чи­на и Параћина

"Афотека 2" у Новом Саду

У испу­ње­ном про­сто­ру Клу­ба Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ гово­рио је један од при­ре­ђи­ва­ча и уред­ник овог једин­стве­ног изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на, а поред њега сво­је афо­ри­зме из Алма­на­ха чита­ли су: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на. Избор афо­ри­за­ма оста­лих ауто­ра публи­ци је пред­ста­ви­ла Кар­мен Антић, про­фе­сор­ка срп­ског јези­ка и књи­жев­но­сти из Новог Сада, док је уло­гу води­те­ља про­гра­ма на себе пре­у­зео Алек­сан­дар Павић.


У дру­гом делу вече­ри сва­ко од при­сут­них ауто­ра се пред­ста­вио по жељи неким сво­јим сати­рич­ним ства­ра­ла­штвом, а овом при­ли­ком Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Пави­ца Вељо­вић су украт­ко пред­ста­ви­ли два изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“.

Изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа Ново­са­ђа­ни и пут­ни­ци намер­ни­ци моћи ће да погле­да­ју до сре­де 10. децем­бра 2014. године.

Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013

„Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013“ – књига за будуће генерације

Нова књи­га у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ носи назив „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ и обу­хва­та награ­ђе­не и запа­же­не радо­ве са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ из прет­ход­не три годи­не, као и недо­вр­ше­ни есеј о Жики­шо­ну „Тра­гом забо­ра­вље­них сећања“

Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013

У збор­ни­ку „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ обја­вље­но је укуп­но 199 афо­ри­за­ма од 56 ауто­ра, 13 при­ча од 12 ауто­ра и 11 песа­ма од исто толи­ко ауто­ра. У увод­ном делу сва­ког од три погла­вља са радо­ви­ма нала­зи се кра­так сиже кон­кур­са почев од бро­ја уче­сни­ка и радо­ва, чла­но­ва жири­ја и спи­ска награ­ђе­них ауто­ра све до крат­ког изве­шта­ја о „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон“ за ту годину.

Уку­пан број ауто­ра у овом збор­ни­ку је 70 из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, укљу­чу­ју­ћи и тро­ји­цу кари­ка­ту­ри­ста: Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва, Нико­лу Дра­га­ша из Пан­че­ва и Гора­на Ћели­ча­ни­на из Вар­ва­ри­на, чије су кари­ка­ту­ре биле зада­те теме кон­кур­са за спе­ци­јал­ну награ­ду „Зоран Матић Мазос“, а које су тако­ђе обја­вље­не у зборнику.

Спи­сак ауто­ра афо­ри­за­ма, песа­ма и при­ча по азбуч­ном реду:

Андре­јић, Дејан (Кру­ше­вац)
Бал­те­за­ре­вић, Мир­ја­на (Ниш)
Банић, Ники­ца (Инђи­ја)
Берић, Мила­дин (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Божа­но­вић, Бори­во­је (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Бра­ић Самар­џић, Кла­ра (Бео­град)
Бра­ло­вић, Љиља­на (Пра­ња­ни, Гор­њи Милановац)
Була­то­вић, Вла­ди­мир Бучи (Бео­град)
Вујић, Жив­ко (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Вуче­тић, Ненад (Кру­ше­вац)
Гаври­ло­вић, Жив­ко (Рум­ска, Шабац)
Гај­да­ше­вић, Весе­лин Шљар­ков (Феке­тић)
Гли­го­ри­је­вић, Мио­драг Миган (Пара­ћин)
Гру­јић, Љуби­сав (Пожа­ре­вац)
Деве­так, Алек­сан­дар М. (Врбас)
Доде­ро­вић, Зоран (Нови Сад)
Дре­кић, Дали­бор (Бео­град)
Дроб­ња­ко­вић, Мари­на (Нови Сад)
Ђер­го­вић, Раде (Шабац)
Ђор­ђе­вић, Дали­бор (Бабу­шни­ца)
Ђор­ђе­вић, Дејан (Грде­ли­ца)
Ђор­ђи­јо­ски, Миле (Дел­че­во, Македонија)
Ђуза, Жив­ко (Подра­шни­ца, Мрко­њић Град / Р. Срп­ска, БиХ)
Ђур­ђе­вић, Тања (Вели­ко Градиште)
Жуњић, Дар­ко Батан (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Илић, Милан Маја (Шило­во, Гњилане)
Јан­ко­вић, Сло­бо­дан (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Јова­но­вић, Сла­ви­ца (Мачван­ски Прња­вор, Шабац)
Јово­вић, Милој­ка (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Јозић, Мили­во­је (Бео­град)
Катић, Срђан (Сур­чин, Београд)
Коста­ди­нов, Бра­ти­слав (Кру­ше­вац)
Костић, Зво­ни­мир Палан­ски (Ниш)
Кујун­џић, Јеле­на (Мајур, Шабац)
Лаза­ре­вић, Мио­драг (Пожа­ре­вац)
Мај­сто­ро­вић, Ђор­ђе (Нови Сад)
Ман­чић Ружић, Олга Лоди­ка (Пара­ћин)
Мар­ко­вић, Жељ­ко (Чачак)
Мар­ко­вић, Мари­на (Ниш)
Мате­јић, Дра­ган (Кру­ше­вац)
Мацић, Екрем (Коњиц / БиХ)
Мили­во­је­вић, Милен (Бор)
Мили­ће­вић, Весе­лин (Врбас)
Милу­ти­но­вић, Тања (Бео­град)
Обре­но­вић, Милад (Рога­ти­ца / Р. Срп­ска, БиХ)
Осман­че­вић, Дин­ко (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Павло­вић, Дра­ги­ша Расин­ски (Кру­ше­вац)
Пет­ко­вић, Јасми­на (Леско­вац)
Про­да­но­вић, Жив­ко (Загреб / Хрватска)
Рај­ко­вић, Вељ­ко (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Рај­ко­вић, Ран­ко (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Ран­ков, Мило­рад (Вршац)
Ристић, Дејан (Кру­ше­вац)
Ристић, Рад­ми­ло (Кра­гу­је­вац)
Рука­ви­на, Јован (Шабац)
Симић, Зоран Зокс (Фоча / Р. Срп­ска, БиХ)
Сре­да­но­вић, Миро­слав (Бео­град)
Стан­чић, Милан (Сара­је­во / БиХ)
Сте­фа­но­вић, Сло­бо­дан М. (Бео­град)
Томић, Ста­ни­слав (Звор­ник / Р. Срп­ска, БиХ)
Тоф­че­вић, Дејан (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Фил­чев­ски, Ристо (Стру­ми­ца / Македонија)
Хали­ло­вић, Абду­рах­ман Ахил (Рије­ка, Хрватска)
Цве­та­но­ва, Љуп­ка (Штип, Македонија)
Чотрић, Алек­сан­дар (Бео­град)
Шестић, Огњен (Бео­град)
Шефер, Ђура Сре­мац (Рума)

Послед­њи део књи­ге зау­зи­ма недо­вр­ше­ни есеј о Жики­шо­ну „Тра­гом забо­ра­вље­них сећа­ња“, увод­ни део под насло­вом „Вели­ка сати­рич­на вре­ме­на мале Срби­је“, који је са писа­њем запо­чео пара­ћин­ски кари­ка­ту­ри­ста и сати­ри­чар Зоран Матић Мазос, али га је пре­ра­на смрт спре­чи­ла да наста­ви ово дело. Есеј је илу­стро­ван рет­ким фото­гра­фи­ја­ма и загла­вљи­ма листо­ва које је уре­ђи­вао Жикишон.

„Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ је десе­та књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја и сед­ма у 2014. годи­ни, а обја­вље­на је и пред­ста­вље­на на Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ 14. новем­бра – на дан када је у Пара­ћи­ну пре 129 годи­на рођен Живо­јин Павло­вић Жикишон.

При­ре­ђи­вач овог збор­ни­ка је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и уред­ник „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2014“.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.