КУА АРТИЈА

Поздрав са књижевно-уметничког брода од Артије

КУА АРТИЈА

Пошто­ва­ни при­ја­те­љи Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, у субо­ту 31. маја 2014. годи­не, тј. данас, пла­ни­ра­но је одр­жа­ва­ње Фести­ва­ла умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2014“, тре­ћег по реду, у фоа­јеу и сали Позо­ри­шта Пара­ћин са про­гра­мом који би по садр­жа­ју био изне­на­ђе­ње за мно­ге у одно­су на прва два „Арти­ку­ли­са­ња“.

Нажа­лост, услед ката­стро­фал­них после­ди­ца којe је оста­ви­ла попла­ва у Пара­ћи­ну, у којој је стра­да­ло и пара­ћин­ско позо­ри­ште, није било могу­ће одр­жа­ти фести­вал, а и не веру­је­мо да би неко­ме било до ика­кве умет­но­сти када су мно­ги гра­ђа­ни Пара­ћи­на окре­ну­ти томе да се што пре вра­те у сво­је попла­вље­не домо­ве и нор­мал­ном животу.

Сто­га је Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2014“ одло­жен за неко боље вре­ме, нај­ве­ро­ват­ни­је за поче­так сеп­тем­бра, о чему ће сви бити бла­го­вре­ме­но оба­ве­ште­ни. О самом про­гра­му фести­ва­ла, за који веру­је­мо да ће бити још бога­ти­ји, кад за то дође време.

Поздрав са књи­жев­но-умет­нич­ког бро­да од Артије!

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

У Београду промовисана књига „За сваки случај“

У орга­ни­за­ци­ји Удр­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду, у уто­рак 29. апри­ла 2014. годи­не, одр­жа­на је про­мо­ци­ја књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Миленковића

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Вла­ди­ца Милен­ко­вић чита афоризме

Бео­град­ску про­мо­ци­ју књи­ге „За сва­ки слу­чај“ наја­ви­ла је Еми­ли­ја Сте­фа­но­вић, секре­тар Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду, а затим дала реч ауто­ру књи­ге Вла­ди­ци Милен­ко­ви­ћу, поред кога су уче­ство­ва­ли и сати­ри­чар Срба Павло­вић, ина­че рецен­зент књи­ге пот­пи­сан као Села­дон Павло­вић, и музи­чар Ђор­ђе Коцић који је отпе­вао и одсви­рао на гита­ри неко­ли­ко рок песама.

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Рецен­зент Срба Павло­вић пред­ста­вља књи­гу „За сва­ки случај“

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Ђор­ђе Коцић изво­ди јед­ну од песама

Милен­ко­вић је пред публи­ком, која је до послед­њег испу­ни­ла 40-ак места са коли­ко рас­по­ла­же овај про­стор на 8. спра­ту згра­де у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12, про­чи­тао по неко­ли­ко афо­ри­за­ма из сва­ког од 8 сег­мен­та књи­ге и на осно­ву избо­ра афо­ри­за­ма и реак­ци­ја публи­ке је било јасно да је сва­ки од сег­ме­на­та довољ­но ква­ли­те­тан и темат­ски зани­мљив. А међу публи­ком су били и сати­ри­ча­ри: Саво Мар­ти­но­вић, Мили­во­је Јозић, Алек­сан­дар Чотрић, Миро­слав Сре­да­но­вић, Мићо Лукић, Горан Радо­са­вље­вић, Мио­драг Сто­шић, Дејан Дими­три­је­вић Мита, као и Вељ­ко Рај­ко­вић из Под­го­ри­це, на изне­на­ђе­ње свих коле­га, који је се игром слу­ча­ја нашао тог дана у Београду.

Промоција књиге "За сваки случај" у Београду

Вла­ди­ца Милен­ко­вић пот­пи­су­је књи­ге заин­те­ре­со­ва­ној публици

За ову при­ли­ку је штам­пан и тро­дел­ни фла­јер у боји који је украт­ко пред­ста­вио књи­гу и ауто­ра књи­ге, а при­сут­ни­ма је поде­љен и нови април­ски број гла­си­ла „Пара­ћи­нац“, 22. по реду.

Флaјер "За сваки случај"

Флaјер "За сваки случај"

Пре Бео­гра­да про­мо­ци­ја је одр­жа­на у Пара­ћи­ну, а за сада је пред­ви­ђе­на и у Сме­де­ре­ву у Народ­ној библи­о­те­ци 12. јуна.

Владица Миленковић - За сваки случај

Представљање књиге „За сваки случај“ у Београду

Књи­га афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“ биће пред­ста­вље­на у Бео­гра­ду у уто­рак, 29. апри­ла 2014. године

Владица Миленковић - За сваки случај

У орга­ни­за­ци­ји Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду у уто­рак, 29. апри­ла, у 19 часо­ва у про­сто­ри­ја­ма Удру­же­ња Кра­гу­јев­ча­на, које се нала­зе у Буле­ва­ру деспо­та Сте­фа­на 12/8, биће одр­жа­на про­мо­ци­ја тре­ће књи­ге афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа „За сва­ки слу­чај“, обја­вље­не почет­ком 2014. годи­не у изда­њу КУА „Арти­ја“.

Наја­вље­но је да ће про­мо­ци­ји при­су­ство­ва­ти рецен­зент књи­ге сати­ри­чар Срба Павло­вић, у књи­зи пот­пи­сан као Села­дон Павловић.

Ово је дру­га про­мо­ци­ја књи­ге „За сва­ки слу­чај“ после Пара­ћи­на, род­ног гра­да Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, где и данас живи и ства­ра. А у наја­ви је и про­мо­ци­ја у библи­о­те­ци у Сме­де­ре­ву 12. јуна.

На про­мо­ци­ју пози­ва и стенд-ап коми­чар Срђан Дин­чић, и то овако:

Горан Радосављевић - Таштина таштина

„Таштина таштина“ – пета књига у издању „Артије“

Књи­га афо­ри­за­ма „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа из Бео­гра­да, пета књи­га у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, иза­шла је из штам­пе почет­ком априла

Горан Радосављевић - Таштина таштина

Рецен­зент књи­ге је Коста Павло­вић, познат у све­ту афо­ри­сти­ке као Срба Павло­вић. Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма дело су кари­ка­ту­ри­сте Тоша Бор­ко­ви­ћа, а сво­је место у књи­зи нашле су и по јед­на кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва и Мира Геор­ги­ев­ског из Ско­пља (Маке­до­ни­ја).

Ова­ко је Коста Павло­вић под насло­вом „Ђаво који не спа­ва“ пре­нео сво­је ути­ске о књизи:

Реак­ти­ви­ра­њем Лиге духо­ви­тих дошло је до пра­ве инва­зи­је мла­дих сати­ри­ча­ра, али и оних који­ма рани­је није пру­жа­на при­ли­ка да се афир­ми­шу. Аутор књи­ге, која је пред нама, Ташти­на ташти­на, Горан Радо­са­вље­вић, само је један од број­них. Њего­во ства­ра­ла­штво, гле­да­но кроз тема­ти­ку, сеже у дав­не 90-те. Толи­ко је тре­ба­ло да доче­ка сво­јих пет мину­та, али и да испе­че занат. Сада, када је све про­шло, и када отво­ри сво­ју књи­гу, све пра­шта и све заборавља.

Срп­ска сати­ра је, ина­че, рела­тив­но мла­да. Прва књи­га Мали буквар за вели­ку децу, Миха­и­ла Мак­си­мо­ви­ћа, штам­па­на је 1792. годи­не. У Евро­пи куди­ка­мо рани­је, док заче­так афо­ри­зма, ретро­ак­тив­но гле­да­но, зала­зи дубо­ко у исто­ри­ју ста­ре ере. После поја­ве већ поме­ну­те прве књи­ге при­ре­ђи­ва­ча Сте­фа­на Нова­ко­ви­ћа, срп­ска сати­ра је ишла узла­зном пута­њом и у тала­си­ма. Нај­сна­жни­ји је дана­шњи „Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг”, док пре­ђа­шњу трој­ку (Душа­на Радо­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Була­то­ви­ћа Виба и Бра­ну Црн­че­ви­ћа), мно­ги и данас сма­тра­ју нај­у­спе­шни­ји­ма. На повр­ши­ну нај­ра­зор­ни­јег тала­са испло­вио је он, наш Горан Радо­са­вље­вић, аутор ове књи­ге, који као већ иску­сни капе­тан, брзи­ном од седам миља, пло­ви нашим деце­ни­ја­ма узбур­ка­ним вода­ма. Поред сво­јих изу­зет­них орга­ни­за­ци­о­них спо­соб­но­сти, он је, не први пут, испо­љио и сво­ју ства­ра­лач­ку спо­соб­ност. Да је тако, све­до­чи и њего­ва штам­па­на књи­га Хле­ба и цига­ра 2011. годи­не. Уз то, њего­ви бисе­ри из обла­сти афо­ри­сти­ке, већ дав­но су нашли места у број­ним про­ан­то­ло­гиј­ским књи­га­ма. Не изо­ста­ју ни награ­де, али поме­ни­мо да је он и сам при­ре­ђи­вач или коа­у­тор неко­ли­ци­не запа­же­них књи­га. Оно што би још било вред­но поме­на, илу­стра­ци­је ради, је поне­ки од њего­вих хумо­ри­стич­ко-сати­рич­них бисе­ра. У том сми­слу ваља иста­ћи да су мно­ги од њих већ дав­но напу­сти­ли кори­це или руко­пи­се буду­ћих књи­га и кре­ну­ли светом…

Не падај­те у ватру!
Још вас гулимо.

Пре­ци­зно мик­со­ва­на кре­а­ци­ја духа и сати­ре, а сна­га овог разор­ног афо­ри­зма сеже до кости. Ана­ли­за­ма нигде кра­ја. Коли­ко би само стра­ни­ца тре­ба­ло да се све каже што овај бисер заслу­жу­је. Пре све­га о њего­вој дубо­кој иро­ни­ји, коју садр­жи у себи. Међу број­ним афо­ри­зми­ма често наи­ла­зи­мо и на афо­ри­зме само­кри­тич­ке природе:

Он је крив.
Испра­ви­те ме ако грешим.

Оно што кра­си ова­кву врсту њего­вих афо­ри­за­ма, сва­ка­ко је суп­тил­ност, тек наго­ве­ште­на сум­ња, што би се могло сма­тра­ти посеб­но вред­ним. А што се тиче само­кри­ти­ке, могу­ће је још да жели прво на себи, а касни­је и на број­ним дру­штве­ним поја­ва­ма да испо­љи сву сво­ју сати­рич­ну жести­ну. Један од таквих њего­вих афо­ри­за­ма сва­ка­ко је:

Има­мо времена.
Још се сви­ра на нашем Титанику.

Код афо­ри­зма:

Ђаво не спава.
Сади тикве.

иска­зан је наш вечи­ти скеп­ти­ци­зам због све­га веко­ви­ма пре­жи­вља­ва­ног. Међу број­ним ново­о­тво­ре­ним тема­ма, које дају све­жи­ну књи­зи, обра­ђе­не су и неке, назо­ви­мо виђене:

Мно­го је нау­чио од иследника.
Добио је бати­не за памћење.

што сва­ка­ко не може да поква­ри, ина­че, добру садр­жи­ну књи­ге. Али и поне­ке од дневно-актуелних:

Нико не зна шта носе дању, а шта ноћу.

Иако днев­но-акту­ел­ни, овај афо­ри­зам може да тра­је зау­век. Кра­ђи, кри­ми­на­лу и коруп­ци­ји, никад краја…

Гора­ну још мно­го ова­кве инспи­ра­ци­је, а чита­о­ци­ма при­јат­но дру­же­ње са овом нада­све садр­жај­ном књигом.

Коста Павло­вић

У књи­зи „Ташти­на ташти­на“ на укуп­но 172 стра­не нашло се чак 816 ода­бра­них афо­ри­за­ма напи­са­них на разли­чи­те теме у пери­о­ду након обја­вљи­ва­ња књи­ге сати­ре „Хле­ба и цига­ра“ 2011. годи­не. Ево крат­ког исеч­ка, слу­чај­ног избо­ра неко­ли­ко афоризама:

Афо­ри­зам је као мини сукња:
ако није довољ­но кратак
не држи пажњу публике.

Пиши­те лоше афоризме!
Нека се и пла­ги­ја­то­ри брукају.

Смех је зара­зна болест која се преноси
са здра­вих на болесне.

Није тач­но да паме­тан пише,
а буда­ла памти.
Има и буда­ла које пишу.

Живе­ти у Срби­ји је уметност
коју мало ко разуме.

Сре­ди­ће­мо Срби­ју под конац.
Биће то пра­ва мари­о­нет­ска држава.

Каква све­тлост, какав неутрино.
Код нас је мрак најбржи.

Про­шли смо сито и решето.
Сада смо мањи од мако­вог зрна.

Ако изгу­би­мо сво­је корене
неће­мо има­ти шта да једемо.

Гене­ра­ци­је које дола­зе нам одлазе!

Има­мо Вла­ду какву свет није видео.
Који су то слепци.

Можда нас и добро водите,
али ника­ко да вам види­мо леђа.

Одсви­ра­ли сте своје.
Оста­ви­те инстру­мен­те власти.

Нећу да се спу­штам на ваш ниво.
Под­зе­мље ми се никад није свиђало.

Уби­јем се од алко­хо­ла чим доби­јем плату.
Жив нисам до следеће.

Пусти­ли смо голу­бо­ве мира.
Нека се бар они спасу.

На пра­вом смо путу.
Овде има кон­теј­не­ра коли­ко хоћеш.

За оно­га ко не зна да свира,
послед­ња рупа на свира
може да буде и прва.

Незгод­не су боле­сти које дола­зе од ногу.
Наро­чи­то кад се рашире.

Отка­ко сам изгу­био медиј­ски рат од деце,
гле­дам само црта­не филмове.

Уда­ла се млада.
Заљу­би­ла се до зуба.

Кувам одлич­ну кафу.
Супру­га каже да могу да се женим.

Жене зна­ју шта хоће,
али некад није ни место,
ни вре­ме за то.

Дожи­вео сам брач­ни бродолом.
Бар сам се решио пацова.

Ташти­на ташти­на вре­ђа моју таштину!

Сви има­мо исти фетиш.
При­вла­чи нас Земља!

Ништа не почи­ње од мене.
Нисам ја мајмун.

Поне­ста­ло ми је маште.
Не могу да их смислим.

Ја сам дома­ћин човек!
Отка­ко сам уба­цио кон­теј­нер у кућу,
код мене нема шта нема.

Кад се једе, не при­ча се!
Нисте ваљ­да луди да при­ча­те да сте јели?!

Про­ве­три­те главу.
Изне­си­те све сво­је ставове.

Јед­ном се живи.
Да ми је зна­ти ко је тај?

Кад је дно на врху,
исти­на не испли­ва на површину.

Гре­ба­ње зида пара уши.

Ако сва­ку реч ста­виш на сво­је место,
нијед­на ти неће бити последња.

Горан Радосављевић

Горан Радо­са­вље­вић (аутор: Миро Георгиевски)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Горан Радо­са­вље­вић, рођен је 1969. годи­не у Београду.

Обја­вио јед­ну књигу:

  • Хле­ба и цига­ра (УБСС Јеж, 2011)

Засту­пљен у књигама:

  • Епру­ве­то, сре­ћан ти 8. март (Орбис, 1993)
  • Тач­но у подне (Пери­ца Јокић, Либер­тас, Бије­ло Поље, 1998)
  • Antologijа ex yu аforizа­mа (Dhira Verlag, Швај­цар­ска, 2011)
  • Изва­ја­не мисли 4 (Цен­тар за кул­ту­ру и умет­ност Алек­си­нац, 2011)
  • Афо­те­ка (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2012)
  • Дри­блинг духа (збор­ник афо­ри­за­ма о спор­ту, Mozzart, Бео­град, 2012)
  • Нај­кра­ће при­че 2012 (Алма, Бео­град, 2013)
  • Афо­те­ка 2 (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2013)

При­ре­дио две књиге:

  • Афо­те­ка (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2012)
  • Афо­те­ка 2 (Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра, Арти­ја, Пара­ћин, 2013)

Добит­ник је признања:

  • Злат­на каци­га за афо­ри­зам (Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра и сати­ре у Кру­шев­цу, 2012)

Адми­ни­стра­тор сај­та Лига духо­ви­тих, као и исто­и­ме­не стра­ни­це и гру­пе на Фејсбуку.

Интер­нет адре­са ауто­ра: radosavljevic.net.

Целу књи­гу може­те пре­ли­ста­ти и пре­у­зе­ти на лин­ку и(ли) нару­чи­ти штам­па­но изда­ње пре­ко елек­трон­ске адре­се: goran@radosavljevic.net.

Афотека 2 у Зајечару 2014

Априли у Зајечару, Бијељини и Београду

Сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, насту­пио је 1. и 2. апри­ла у Заје­ча­ру у окви­ру мани­фе­ста­ци­је „Дани хумо­ра и сати­ре“ и у Бије­љи­ни 4. апри­ла на 11. Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре. Сле­ди наступ на 5. Фести­ва­лу сати­рич­не при­че „Дођи да ти испри­чам“ 14. апри­ла у Бео­гра­ду, a у наја­ви су про­мо­ци­је нове збир­ке афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ у Бео­гра­ду и Смедереву

Афотека 2 у Зајечару 2014

Дани хумо­ра и сати­ре у Заје­ча­ру: Пред­ста­вља­ње „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ кроз изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срдића

Афотека 2 у Зајечару 2014

Дани хумо­ра и сати­ре у Заје­ча­ру: Вла­ди­ца Милен­ко­вић пред­ста­вља књи­ге „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ и „За сва­ки случај“

Првог дана мани­фе­ста­ци­је „Дани хумо­ра и сати­ре“ у Мемо­ри­ја­лу „Нико­ла Пашић“ у Заје­ча­ру про­мо­ви­сан је „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“, изда­ње КУА „Арти­ја“, у чијем су пред­ста­вља­њу поред Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, глав­ног уред­ни­ка изда­ња, јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча и јед­ног од 38 ауто­ра афо­ри­за­ма, уче­ство­ва­ли и Дејан Соти­ро­вић у име Заду­жби­не Нико­ле Паши­ћа и Милош Пет­ко­вић у име Цен­тра за кул­ту­ру и тури­зам гра­да Заје­ча­ра. Том при­ли­ком је отво­ре­на и пра­те­ћа изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва, која обу­хва­та кари­ка­ту­ре обја­вље­не у алма­на­ху илу­стру­ју­ћи по један афо­ри­зам сва­ког ауто­ра. За крај ове вече­ри Милен­ко­вић је на крат­ко пред­ста­вио и сво­ју нову збир­ку афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“, док је дру­гог дана мани­фе­ста­ци­је у истом про­сто­ру зајед­но са сати­ри­ча­ри­ма Алек­сан­дром Чотри­ћем, Дра­гу­ти­ном Мини­ћем Кар­лом и Миле­ном Мили­во­је­ви­ћем уче­ство­вао на „Вече­ри афоризма“.

Вече афоризама у Зајечару 2014

Дани хумо­ра и сати­ре у Заје­ча­ру: Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Дра­гу­тин Минић Кар­ло и Милен Мили­во­је­вић на „Вече­ри афоризма“

Вече афоризама у Зајечару 2014

Дани хумо­ра и сати­ре у Заје­ча­ру: Наступ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа на „Вече­ри афоризма“

Мани­фе­ста­ци­ју је пра­ти­ла заје­чар­ска теле­ви­зи­ја „Бест“ на којој је Милен­ко­вић госто­вао оба дана наја­вљу­ју­ћи деша­ва­ња, дру­гог дана у дру­штву Дра­гу­ти­на Мини­ћа Карла.

У Бије­љи­ни је 4. апри­ла одр­жан 11. Међу­на­род­ни фести­вал хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2014“ на коме је Милен­ко­вић зајед­но са још 32 сати­ри­ча­ра из Срби­је и Босне и Хер­це­го­ви­не (и Репу­бли­ке Срп­ске) насту­пио пред број­ном публи­ком у Народ­ној библи­о­те­ци „Филип Вишњић“, која је зајед­но са Удру­же­њем афо­ри­сти­ча­ра „1. април“ орга­ни­зо­ва­ла овај фестивал.

11. Међународни фестивал хумора и сатире "Бијељина 2014"

Вла­ди­ца Милен­ко­вић на 11. Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2014“

11. Међународни фестивал хумора и сатире "Бијељина 2014"

Уче­сни­ци 11. Међу­на­род­ног фести­ва­ла хумо­ра и сати­ре „Бије­љи­на 2014“

Након Заје­ча­ра и Бије­љи­не, сле­ди наступ на 5. Фести­ва­лу сати­рич­не при­че „Дођи да ти испри­чам“ 14. апри­ла у бео­град­ском Сту­дент­ском кул­тур­ном цен­тру, на коме ће насту­пи­ти са при­чом „Изло­жба“ која је већ награ­ђе­на на про­шло­го­ди­шњем „Сати­ра Фесту“ одр­жа­ном у Београду.

5. Фести­вал сати­рич­не при­че „Дођи да ти испри­чам“ почи­ње у 17 часо­ва и 30 мину­та „окру­глим сто­лом“ на тему „Сати­рич­на при­ча данас“, а наста­вља се у 19 часо­ва када ће у так­ми­чар­ском делу насту­пи­ти још 14 тре­нут­но наших нај­бо­љих писа­ца крат­ке сати­рич­не при­че, и то: Вито­мир Тео­фи­ло­вић, Саво Мар­ти­но­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Сло­бо­дан Симић, Вања Булић, Душан Пуа­ча, Мио­драг Сто­шић, Вла­ди­мир Дра­ми­ћа­нин, Ненад Вуче­тић, Горан Радо­са­вље­вић, Дејан Дими­три­је­вић Мита, Милан Р. Симић, Саша Тома­ше­вић и Тихо­мир Илић, али и Дра­гу­тин Минић Кар­ло и Бојан Љубе­но­вић који су ван кон­ку­рен­ци­је као чла­но­ви жири­ја зајед­но са Весном Ден­чић. Пред­ви­ђе­но је да награ­де буду доде­ље­не тро­ји­ци ауто­ра нај­у­спе­шни­јих прича.

У наја­ви су и про­мо­ци­је збир­ке афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“, у уто­рак 29. апри­ла у Бео­гра­ду, у орга­ни­за­ци­ји Удру­же­ња Пара­ћи­на­ца и при­ја­те­ља Пара­ћи­на у Бео­гра­ду, и у четвр­так 12. јуна 2014. годи­не у Сме­де­ре­ву, у орга­ни­за­ци­ји Народ­не библи­о­те­ке Сме­де­ре­во. За сада оста­је отво­ре­но тач­но вре­ме почет­ка про­мо­ци­ја и евен­ту­ал­на поме­ра­ња дату­ма, као и у међу­вре­ме­ну зака­зи­ва­ње нових промоција.

Промоција "Писма из Србије"

„Писма из Србије“ стигла и у Параћин

Након Бео­гра­да, Вели­ке Пла­не и Сме­де­ре­ва „Писма из Срби­је“ сти­гла су и у Пара­ћин у четвр­так 27. мар­та 2014. годи­не; књи­гу је у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра пред­ста­вио аутор Бојан Љубе­но­вић уз помоћ уред­ни­це књи­жев­ног про­гра­ма Хаџи Гор­да­не Воји­но­вић, сати­ри­ча­ра и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, а све то уз музич­ку подр­шку Ђорђа Коцића

Промоција "Писма из Србије"

„Писма из Срби­је“ пред публи­ком у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин

Промоција "Писма из Србије"

Хаџи Гор­да­на Воји­но­вић и Бојан Љубе­но­вић пред­ста­вља­ју „Писма из Србије“

„Писма из Срби­је“, која пред­ста­вља­ју збир­ку колум­ни Боја­на Љубе­но­ви­ћа обја­вље­них на стра­на­ма хумо­ра у днев­ном листу „Вечер­ње ново­сти“, у који­ма има­ги­нар­ни стра­нац дошав­ши у Срби­ју пише сво­ји­ма опи­су­ју­ћи на сати­ри­чан начин народ и земљу у којој се нала­зи, доне­ла су љуби­те­љи­ма писа­не речи у Пара­ћи­ну осме­хе и нерет­ко гла­сан смех. Док је Љубе­но­вић гово­ре­ћи о књи­зи пока­зао исту ону духо­ви­тост која кра­си „писма“ и потвр­дио да је све оно што се нашло у њима само про­и­звод њего­ве при­ро­де уз спо­соб­ност да све то обли­ку­је кроз писа­ну реч.

Промоција "Писма из Србије"

Бојан Љубе­но­вић чита јед­но од „писа­ма“

Вла­ди­ца Милен­ко­вић је том при­ли­ком о књи­зи про­чи­тао сво­је импресије:

„Писма из Срби­је“ су лако читљи­ва, али тешко пре­прич­љи­ва. Сва­ки поку­шај да се пре­при­ча­ва­њем доча­ра неко од „писа­ма“, оно­ме ко их није про­чи­тао или бар чуо у ори­ги­на­лу, не би има­ло ту димен­зи­ју духо­ви­то­сти која кра­си хирур­шки пре­ци­зне Љубе­но­ви­ће­ве рече­ни­це које често зали­че и на афо­ри­зам, тако­ђе њему бли­ском сати­рич­ном изра­зу. И чини ми се да је немо­гу­ће напи­са­ти ика­ко дру­га­чи­је било које од ових писа­ма, а да зву­чи ова­ко упечатљиво.

Љубе­но­ви­ћев стра­нац је скроз ске­нер сво­јих запа­жа­ња о Срби­ји као земљи, Срби­ма као наро­ду, нави­ка­ма и оби­ча­ји­ма донео књи­жев­ној сце­ни дело које може послу­жи­ти и као исто­риј­ска књи­га дана­шњим и буду­ћим гене­ра­ци­ја­ма у фор­ми днев­ни­ка свих наших апсур­да уз дозу здра­вог хумо­ра, и из угла стран­ца и из угла ауто­ра „на наш рачун“, што је оду­век било свој­стве­но нашем народу.

Посеб­но издво­ји­ти неко од ових „писа­ма“ јако је тешко, зато чита­лац у том слу­ча­ју зна шта му је чинити.

Промоција "Писма из Србије"

Бојан Љубе­но­вић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић, који чита сво­је импре­си­је о „Писми­ма из Србије“

Украт­ко било је речи и о сада већ чуве­ном 54. писму под нази­вом „Има јед­на земља“ чији је текст завр­шио у Вита­ло­вом награ­дом награ­ђе­ном рома­ну „Сто дана кише“ Мило­ша Лати­но­ви­ћа, као и на поле­ђи­ни корица.

Промоција "Писма из Србије"

Ђор­ђе Коцић, музи­ком изме­ђу два „писма“

На кра­ју је остао закљу­чак свих при­сут­них да ауто­ри као Бојан Љубе­но­вић и књи­ге као „Писма из Срби­је“ заслу­жу­ју више публи­ке него обич­но, што нажа­лост уљуљ­ка­на пара­ћин­ска публи­ка то није препознала.

Про­мо­ци­ју је и ово­га пута пра­ти­ла теле­ви­зиј­ска еки­па Општин­ске телевизије.

Светски дан поезије 2014

Светски дан поезије обележен у библиотеци

У библи­о­те­ци „Др Вићен­ти­је Ракић“ у Пара­ћи­ну чла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ обе­ле­жи­ли су Свет­ски дан пое­зи­је одр­жав­ши поет­ски час средњошколцима

Светски дан поезије 2014

На позив дирек­тор­ке библи­о­те­ке Лепо­са­ве Иван­ко­вић, уче­ни­ци­ма пара­ћин­ске Гим­на­зи­је сво­ју пое­зи­ју су чита­ли Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић, а при­кљу­чи­ли су се и чла­но­ви Књи­жев­ног клу­ба „Мир­ко Бање­вић“ из Пара­ћи­на Олга Ман­чић Ружић и Гор­да­на Миљ­ко­вић.

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Олга Ман­чић Ружић и Мар­ко Антић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Алек­си­на Ђорђевић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Олга Ман­чић Ружић, Мар­ко Антић, Гор­да­на Миљ­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић

Светски дан поезије 2014

Свет­ски дан пое­зи­је 2014: Мар­ко Антић, Гор­да­на Миљ­ко­вић и Вла­ди­ца Миленковић

Уче­ни­ци који нису баш били вољ­ни за диску­си­ју са пажњом су слу­ша­ли стил­ски разли­чи­ту пое­зи­ју при­сут­них ауто­ра и поздра­вља­ли је аплаузима.

Светски дан поезије 2014

Светски дан поезије 2014

Орга­ни­за­ци­ја ује­ди­ње­них наци­ја за про­све­ту, нау­ку и кул­ту­ру – УНЕСКО, 1999. годи­не про­гла­си­ла је 21. март за Свет­ски дан пое­зи­је, који се од тада обе­ле­жа­ва широм све­та, а при­хва­ћен је и у Србији.

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Параћинска турнеја Миодрага Стошића

У уто­рак 11. мар­та 2014. годи­не Гале­ри­ја Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин било је место пред­ста­вља­ња књи­ге „Мач­ка без јед­не ципе­ле“, збир­ке при­ча Мио­дра­га Сто­ши­ћа, а само пар сати касни­је на неко­ли­ко сто­ти­на мета­ра ода­тле у Рок клу­бу „Масон“ исти аутор је одр­жао вече stand up комедије

Про­мо­ци­ја књи­ге „Мач­ка без јед­не ципе­ле“ поче­ла је тро­ми­нут­ним духо­ви­тим фил­мом „Како је наста­ла књи­га Мач­ка без јед­не ципе­ле“ у коме глав­ну уло­гу игра упра­во Сто­шић, а за њим је усле­дио и видео мате­ри­јал од око 8 мину­та у коме су о књи­зи на озби­љан и(ли) дихо­вит начин гово­ри­ли они који нису могли бити при­сут­ни те вече­ри у Пара­ћи­ну: Сте­ван Крстец (Бео­књи­га), Милан Боја­нић (Тап 011), Мали Мар­ко, Иван Ива­но­вић и Прља­ви инспек­тор Бла­жа.

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Хаџи Гор­да­на Воји­но­вић и Мио­драг Сто­шић пред­ста­вља­ју „Мач­ку без јед­не ципеле“

Потом је уред­ни­ца књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин Хаџи Гора­да­на Воји­но­вић гово­ре­ћи о књи­зи уз део рецен­зи­је Вање Були­ћа наја­ви­ла ауто­ра књи­ге, а наста­вље­но је све чита­њем при­че „Или – или“ у чему је уче­ство­вао Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и заступ­ник КУА „Арти­ја“, у чијој орга­ни­за­ци­ји се и дого­ди­ла ова про­мо­ци­ја. Поред при­че о свом ства­ра­ла­штву и још поне­че­му Сто­шић је про­чи­тао при­чу „Шна­лиш се?“, још јед­ну од 20 при­ча коли­ко их се нашло у књи­зи. А целу при­чу пред­ста­вља­ња „Мач­ке без јед­не ципе­ле“ зао­кру­жио је аутор­ским инстру­мен­та­ли­ма Алек­сан­дар Цупа­ра, гита­ри­ста и композитор.

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Хаџи Гор­да­на Воји­но­вић, Мио­драг Сто­шић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Алек­сан­дар Цупа­ра пред публиком

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Мио­драг Сто­шић чита при­чу „Шна­лиш се?“

Промоција "Мачка без једне ципеле"

Алек­сан­дар Цупа­ра у музич­ком предаху

Уз пар пита­ња публи­ке завр­ше­на је про­мо­ци­ја књи­ге, а затим се добро распо­ло­же­ње пре­се­ли­ло неко­ли­ко сто­ти­на мета­ра даље у Рок клуб „Масон“, међу нешто мла­ђу публи­ку која је са оду­ше­вље­њем при­хва­ти­ла оно што је ово­га пута stand up коми­чар Мио­драг Сто­шић имао да каже.

Stand up комедија Миодрага Стошића

Stand up комедија Миодрага Стошића

Stand up комедија Миодрага Стошића

Уз гла­сан смех и још гла­сни­је апла­у­зе у два полу­сат­на бло­ка, а у међу­вре­ме­ну уз музич­ку подр­шку стал­не музич­ке постав­ке овог клу­ба у саста­ву Ђор­ђе Коцић и Иван Гај­то­вић, завр­ше­на је пара­ћин­ска туре­не­ја Мио­дра­га Сто­ши­ћа тог 11. мар­та 2014. године.

Stand up комедија Миодрага Стошића

Ова два деша­ва­ња су про­и­звод настав­ка сарад­ње Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ са Кул­тур­ним цен­тром Пара­ћин и Рок клу­бом „Масон“.

Миодраг Стошић - Мачка без једне ципеле

У марту промоције књига Миодрага Стошића и Бојана Љубеновића

На пре­длог Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а у сарад­њи са Кул­тур­ним цен­тром Пара­ћин, у мар­ту 2014. годи­не биће орга­ни­зо­ва­не две про­мо­ци­је књи­га, прва у уто­рак 11. мар­та када ће бити пред­ста­вље­на збир­ка при­ча „Мач­ка без јед­на ципе­ле“ Мио­дра­га Сто­ши­ћа, а затим у четвр­так 27. мар­та и збир­ка колум­ни „Писма из Срби­је“ Боја­на Љубеновића

Миодраг Стошић - Мачка без једне ципеле

„Мач­ка без јед­не ципе­ле“ је збир­ка 20 при­ча које се могу жан­ров­ски одре­ди­ти као урба­не при­по­вет­ке из сва­код­не­ви­це свих нас. Аутор се у сво­јим при­ча­ма бави тема­ма љуба­ви, сит­ни­ча­ре­ња као дру­ге наци­о­нал­не боле­сти, лепо­те као стен­да­лов­ског обе­ћа­ња сре­ће, бола и при­хва­та­ња себе, као нај­ве­ћег обли­ка победе.

Глав­ни рецен­зент књи­ге Вања Булић, позна­ти писац и нови­нар, изме­ђу оста­лог запи­сао је следеће:

Кад сам почео да читам збир­ку при­ча Мио­дра­га Сто­ши­ћа „Мач­ка без јед­не ципе­ле“, саче­ка­ло ме при­јат­но изне­на­ђе­ње. Оче­ки­вао сам хумо­ри­стич­ке при­че свој­стве­не јед­ном врсном афо­ри­сти­ча­ру и писцу крат­ких хумо­ри­стич­ко-сати­рич­них фор­ми, а награ­ђен сам са два­де­сет при­ча у који­ма, поред мно­го слат­ких дода­та­ка, нај­ви­ше има љуба­ви са при­ме­са­ма мело­дра­ме не тако свој­стве­не мушком перу. И када се у тај миље уме­ша прво­ра­зре­дан хумор, доби­ју се пит­ке при­че истка­не у мани­ру врхун­ских при­по­ве­да­ча. Сво­је лите­рар­но опре­де­ље­ње, Сто­шић је фор­му­ли­сао у јед­ној од при­ча: „Опро­сти нам Досто­јев­ски, али савр­ше­на лепо­та опте­ре­ћу­је. Наш свет ће спа­си­ти љубав“. …

… У сва­кој од при­ча, Сто­шић оста­вља по један траг свог буду­ћег лите­рар­ног дело­ва­ња. Он је песник који се изра­жа­ва у про­зи и то поку­ша­ва, не знам из којих разло­га, да сакри­је. При­ча „Лили“ може се чита­ти и као песма са мало црно­ху­мор­ног пато­са. При­ча „Рез“ кри­је доброг позна­ва­о­ца сце­на­ри­стич­ког рада. При­ча је и поде­ље­на у неко­ли­ко сли­ка, на начин како се пише модер­на сит­ком сери­ја, а при­том су задр­жа­не све карак­те­ри­сти­ке при­че. У Сто­ши­ће­вим при­ча­ма нај­ви­ше је пре­дло­жа­ка за роман и била би пра­ва ште­та ако те при­че јед­ног дана не пре­ра­сту у роман. При­ча „Баја мали книн­џа про­тив хеви метал зом­би­ја“ је, не знам да ли све­сно или несве­сно, пра­ви је омаж култ­ном фил­му „Како је про­пао рокенрол“. …

Поред Вање Були­ћа рецен­зент књи­ге је Арсе­ни­је Божо­вић, као и Јеле­на Про­тић Петро­ни­је­вић, а пово­дом пред­ста­вља­ња књи­ге у Крушевцу.

Про­мо­ци­ју књи­ге, обја­вље­ну у изда­њу Бео­књи­ге, пра­ти тро­ми­нут­ни чапли­нов­ски филм „Како је наста­ла књи­га Мач­ка без јед­не ципе­ле“, у коме „спо­ред­ну уло­гу“ има и књи­га „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“, изда­ње КУА „Арти­ја“.

Након про­мо­ци­ја у 9 гра­до­ва Срби­је, „Мач­ка без јед­не ципе­ле“ биће пред­ста­вље­на у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, у уто­рак 11. мар­та у 19 часова.

Мио­драг Сто­шић (Вла­ди­чин Хан, 1982) – Од 2001. годи­не бави се писа­њем, про­дук­ци­јом и нови­нар­ством. Обја­вљи­вао у нови­на­ма „Поли­ти­ка“, „Оши­ша­ни јеж“, „е-Нови­не“, „Глас оси­гу­ра­ни­ка“, „Етна“. Добит­ник „Вибо­ве награ­де“ за 2008. годи­ну и награ­де „Пера Сто­ја­но­вић Туман“ за ТВ дра­му за 2011. годи­ну. Уре­ђу­је рубри­ку о књи­жев­но­сти у часо­пи­су „Creative Art Magazine“. Уред­ник и води­тељ радио еми­си­је „Испод Ада­мо­вог листа“ на „Бео­град­ском Интер­нет Ради­ју“. Сарад­ник радио еми­си­је „Облак у бер­му­да­ма“ на Радио Бео­гра­ду 202. Осни­вач орга­ни­за­ци­је „Мул­ти­ме­ди­јал­но умет­нич­ко вече – МУВЕ“, која се бави про­мо­ви­са­њем кул­ту­ре путем орга­ни­зо­ва­ња позо­ри­шно-књи­жев­них пер­фор­ман­са, као и станд упка­ба­реа „Грба­ве Тан­ге“. Део је сце­на­ри­стич­ког тима ТВ еми­си­је „Вече са Ива­ном Ива­но­ви­ћем“ на ТВ Прва. Сце­на­ри­ста еми­си­је „Мали Мар­ко“ на Радио С. Пред­ста­вљен у неко­ли­ко анто­ло­ги­ја афо­ри­за­ма под нази­вом „Афо­ри­зми и афо­ри­сти­ча­ри“. Обја­вио збир­ку при­ча „Мач­ка без јед­не ципе­ле“ (2013). Коа­у­тор збир­ке при­ча „Тан­го на тро­то­а­ру“ (2009) и збир­ке афо­ри­за­ма „Мара­тон на крат­ке ста­зе“ (2012). Један од при­ре­ђи­ва­ча Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ (2012) и „Афо­те­ка 2“ (2013). Живи и ради у Београду.

Бојан Љубеновић - Писма из Србије

„Писма из Срби­је“ је збир­ка колум­ни обја­вље­них у пери­о­ду од 2011. до 2013. годи­не на стра­на­ма хумо­ра у днев­ном листу „Вечер­ње ново­сти“. Књи­га садр­жи 101 „писмо“ које Љубе­но­ви­ћев има­ги­нар­ни стра­нац на изра­зи­то сати­ри­чан начин пише сво­ји­ма негде у ино­стран­ству духо­ви­то опи­су­ју­ћи дана­шњу Срби­ју, њене оби­ча­је и житеље.

Рецен­зент књи­ге, коју је обја­вио Европ­ски покрет при­ја­тељ­ства, Дејан Мило­је­вић је ова­ко почео и завр­шио сво­је ути­ске о књизи:

„При­ми­ти писмо је попут нена­ја­вље­не посе­те, а поштар му дође нешто као агент непри­јат­ног изне­на­ђе­ња.“ Ове Ниче­о­ве речи напи­са­не још кра­јем 19. века (умро је 1900. годи­не, као и Оскар Вајлд, уоста­лом) на нај­бо­љи начин наго­ве­шта­ва­ју могу­ће и изве­сно изне­на­ђе­ње које ће дожи­ве­ти кре­а­то­ри наше неве­се­ле (читај: тра­гич­не) ствар­но­сти када виде како изгле­да Срби­ја данас виђе­на неви­ним очи­ма Боја­на Љубе­но­ви­ћа, ауто­ра књи­ге Писма из Срби­је, који је био довољ­но оштро­у­ман и лите­рар­но луци­дан да схва­ти како епи­сто­лар­на фор­ма пру­жа ско­ро нео­гра­ни­че­не могућ­но­сти и за гор­ку, раза­ра­ју­ћу сати­ру као и за крај­ње инти­ми­стич­ку, боље рећи уте­ши­тељ­ску, а сва­ка­ко изле­чи­тељ­ску пору­ку: човек и њего­ва егзи­стен­ци­ја јесу и мора­ју бити пре­вас­ход­на бри­га сва­ког дру­штва ма коли­ко се сва­ка држа­ва, а наша посеб­но, тру­ди­ла да силом наме­ће морал­не нор­ме уве­зе­не из ко зна каквог изво­ра и тео­риј­ско – фило­зоф­ских шко­ла, раз­них иза­ма, тих духов­них шпан­ских чиза­ма и Про­кру­сто­вих посте­ља у које не може­мо сви ста­ти а да неко­га не скра­те за ноге а поје­ди­не, бога­ми, и за главу. …

… Љубе­но­вић, као већ дока­за­ни сати­ри­чар, башти­ник леген­дар­ног Јова­на Хаџи-Кости­ћа, чију чуве­ну рубри­ку ТРН више него успе­шно испи­су­је на стра­ни­ца­ма Вечер­њих Ново­сти, оти­шао је корак даље од сво­јих одлич­них и заслу­же­но награ­ђе­них збир­ки афо­ри­за­ма и сати­рич­них при­ча и у сво­јим писми­ма при­бли­жио сати­рич­ну жао­ку и морал­ну пору­ку, поми­рио иро­ни­ју и забри­ну­тост, хумор и сету, љубав и бес, патри­о­ти­зам и бунт, лите­ра­ту­ру и поу­ку. И, ако Дома­но­ви­ће­ве Дан­га и Стра­ди­ја у осно­ви пред­ста­вља­ју нега­тив­не уто­пи­је, дакле изми­шљо­ти­не (уоста­лом, глав­ни јунак прве сва та срп­ска чуде­са сања), Љубе­но­ви­ће­ва писма јесу бол­но исти­ни­та, може се рећи репор­та­жна па чак и фал­то­граф­ска а напи­са­на врхун­ским сти­лом и суп­тил­но­шћу који ода­ју писца од расе и дара, уз чије писа­ни­је не може­мо а да не буде­мо опти­ми­сти (али не у сио­ра­нов­ском сми­слу да је опти­ми­зам трик уми­ру­ћих) или барем не дефе­ти­сти поми­ре­ни са суд­би­ном. Срби­ја се не мири са морал­ним суно­вра­том и духов­ним сло­мом, она без­ду­шној импе­ри­ји зла узвра­ћа уда­рац књи­га­ма као што су Писма из Срби­је. Хва­ла му што нам је про­бу­дио наду да неће­мо поста­ти стран­ци у соп­стве­ној држа­ви као ни у вла­сти­тим живо­ти­ма. А ако је у пра­ву Шато­бри­јан (опет он!) да писци сли­ка­ју само сво­је срце, онда је срце Боја­на Љубе­но­ви­ћа вели­ко барем као Срби­ја а ја бих рекао – и веће.

После Бео­гра­да и Вели­ке Пла­не, про­мо­ци­ја Љубе­но­ви­ће­вих „Писа­ма из Срби­је“ биће одр­жа­на у четвр­так 27. мар­та у 19 часо­ва у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Бојан Љубе­но­вић (Бео­град, 1972) – Књи­ге: „Писма из Бео­гра­да“, афо­ри­зми (1998); „Поце­па­ни сун­цо­бран“, афо­ри­зми о деци (2002); „Бео­град, live, афо­ри­зми о Бео­гра­ду (2006); „Три­пут сечем и опет крат­ко“, сати­рич­не при­че (2009); „Сме­ја­ли­це“, афо­ри­зми за децу и дети­ња­сте (2012); „Љубав за поне­ти“, афо­ри­зми о љуба­ви (2013); и, „Писма из Срби­је“ (2014). Засту­пљен је у збир­ци крат­ких анти­рат­них при­ча „Леген­да за упу­ће­не“ (1992). Коа­у­тор књи­ге „Мета­фо­ре др Зора­на Ђин­ђи­ћа“ (2004).

Награ­де: „Мла­ди јеж 2000“, за нај­бо­љег мла­дог сати­ри­ча­ра Југо­сла­ви­је; „Злат­на чиви­ја 2007“, за нај­бо­љу крат­ку при­чу на „Шабач­кој чиви­ја­ди”; „Вла­ди­мир Була­то­вић ВИБ 2007“, награ­да листа „Поли­ти­ка” за допри­нос срп­ској сати­ри; „Злат­на чиви­ја 2008“, за нај­бо­љу крат­ку при­чу на „Шабач­кој чиви­ја­ди”; „Јован Хаџи Костић 2009“, награ­да листа „Вечер­ње ново­сти“ за новин­ску сати­ру; „Брон­за­на чиви­ја 2010“, тре­ћа награ­да за афо­ри­зме на „Шабач­кој чиви­ја­ди“; „Радо­је Дома­но­вић 2010“, награ­да Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Срби­је за књи­гу „Три­пут сечем и опет крат­ко“.; „Вуко Беза­ре­вић 2013“, награ­да за нај­бо­љу сати­рич­ну при­чу на Фести­ва­лу у Пље­вљи­ма (Црна Гора); и, „Лет­њи ерски каба­ре Чаје­ти­на 2013“, прва награ­да за деч­је афоризме.

Пре­во­ђен на ита­ли­јан­ски, сло­ве­нач­ки, бугар­ски… Засту­пљен у број­ним анто­ло­ги­ја­ма сати­ре. Сарад­ник интер­нет пор­та­ла ЕТНА и ЊУЗ.НЕТ. Више од јед­не деце­ни­је као нови­нар радио у Слу­жби за инфор­ми­са­ње Скуп­шти­не гра­да Бео­гра­да, био глав­ни и одго­вор­ни уред­ник „Гро­чан­ских нови­на“, писао колум­не у „Бор­би“ (2002-2004), сара­ђи­вао у мно­гим листо­ви­ма… Као уред­ник рубри­ке ТРН и стра­не хумо­ра ради у „Вечер­њим ново­сти­ма“. Члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Србије.

Више о Боја­ну Љубе­но­ви­ћу на сај­ту bojanljubenovic.com.

КУА "Артија" - 2 године

„Артијин“ рођендански књижевно-музички перформанс

Књи­жев­но-музич­ким пер­фор­ман­сом у сре­ду 5. мар­та 2014. годи­не у Рок клу­бу „Масон“ у Пара­ћи­ну, у коме су књи­жев­но уче­ство­ва­ли Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Маја Масла­ре­вић и музич­ки гита­ром и гла­сом Ђор­ђе Коцић, обе­ле­жно је две годи­не посто­ја­ња Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 године

Мар­ко, Алек­си­на, Вла­ди­ца, Маја и Ђор­ђе послу­жи­ли су 30-ак углав­ном мла­дих посе­ти­ла­ца сво­јом рођен­дан­ском књи­жев­ном тор­том која је фило­ва­на музи­ком позна­тих рок песа­ма у аку­стич­ној вари­јан­ти. Већи­на при­сут­них, међу који­ма је било и ликов­них умет­ни­ка, при­хва­ти­ли су позив да оста­ве неки рођен­дан­ски поклон нацр­та­ним или напи­са­ним на папи­ру А4 фор­ма­та, тако да је укуп­на атмо­сфе­ра у око два сата деша­ва­ња личи­ла на јед­ну малу кре­а­тив­ну радионицу.

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 годи­не: Мар­ко Антић (фото: Јова­на Динић)

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 годи­не: Алек­си­на Ђорђевић

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 годи­не: Вла­ди­ца Милен­ко­вић (фото: Јова­на Динић)

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 годи­не: Маја Масларевић

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 годи­не: Ђор­ђе Коцић

У току вече­ру су ново­при­мље­ним чла­но­ви­ма удру­же­ња музи­ча­ру Ђор­ђу Коци­ћу и спи­са­те­љи­ци Маји Масла­ре­вић уру­че­не члан­ска кар­те за 2014. годи­ну, као и свим дру­гим при­сут­ним чла­но­ви­ма. Тре­ћи ново­при­мље­ни члан поста­ла је Тија­на Маној­ло­вић која се тако­ђе бави писа­њем, углав­ном поезије.

КУА "Артија" - 2 године

КУА „Арти­ја“ – 2 године

Посе­ти­о­ци овог рођен­дан­ског књи­жев­но-музич­ког пер­фор­ман­са су били вид­но задо­вољ­ни нечим новим што су виде­ли и чули, а што није честа поја­ва у кул­тур­ној пону­ди Параћина.

Дога­ђај је про­пра­ти­ла еки­па Општин­ске телевизије.

Ина­че, датум осни­ва­ња КУА „Арти­ја“ је 29. фебру­ар 2012. године.