Архиве ознака: књига

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

„Ћути и пливај“ – најбоља књига афоризама у 2014. години

„Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ је нај­бо­ља књи­га афо­ри­за­ма у 2014. годи­ни, обја­вио је Бео­град­ски афо­ри­сти­чар­ски круг.

Међу 52 књи­ге које су уче­сто­ва­ле на кон­кур­су нашле су се још три књи­ге Библи­о­те­ке Арти­ја: „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, „Ташти­на ташти­на“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељовић.

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

Бео­град, 15. јану­ар – На кон­курс Бео­град­ског афо­ри­сти­чар­ског кру­га при­спе­ле су 52 збир­ке афо­ри­за­ма обја­вље­не про­шле годи­не у Срби­ји, БиХ, Аустри­ји и Канади.

На сед­ни­ци одр­жа­ној 15. јану­а­ра ове годи­не жири (који је радио у саста­ву: Алек­сан­дар Баљак, пред­сед­ник Вито­мир Тео­фи­ло­вић и Бојан Љубе­но­вић, чла­но­ви) про­гла­сио је нај­бо­љу књи­гу афо­ри­за­ма обја­вље­ну на срп­ском јези­ку у 2014. години.

То је збир­ка Ћути и пли­вај, Нину­са Несто­ро­ви­ћа, сати­ри­ча­ра који живи у Новом Саду а ради у Пара­ћи­ну. Књи­гу је обја­ви­ла Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја Арти­ја, изда­вач­ка кућа из Параћина.

Жири у обра­зло­же­њу исти­че да је реч о изу­зет­но ква­ли­тет­ној књи­зи афо­ри­зми­ма, пре­пу­ној чуде­сних обр­та, која пре­ци­зно, на сар­ка­сти­чан начин гово­ри о број­ним деви­јант­ним поја­ва­ма у друштву.

У нај­у­жем избо­ру за награ­ду биле су још три књиге:

Бла­го вама ков­чег нама, Дра­го­сла­ва Митро­ви­ћа (Бин­дер, Београд)
После ћута­ња, Мила­на Бешти­ћа (Алма, Београд)
и афо­ри­зми о спор­ту Игра­ње гла­вом, Алек­сан­дра Чотри­ћа (Mozzart, Београд).

БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ

Артикулисање у Параћину

Овогодишње финале „Артикулисања“ одржано у Параћину

У Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин у уто­рак 23. децем­бра 2014. годи­не одр­жа­на је послед­ња ово­го­ди­шња про­мо­ци­ја збир­ке пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“.

Артикулисање у Параћину

Пара­ћин­ску про­мо­ци­ју „Арти­ку­ли­са­ња“ води­ла је Гор­да­на Воји­но­вић, уред­ник књи­жев­ног про­гра­ма Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, а публи­ци су се пое­зи­јом пред­ста­ви­ла сва чети­ри ауто­ра: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Мар­ко Антић и Мари­ја Мила­ди­но­вић.


Про­мо­ци­је су пре Пара­ћи­на одр­жа­не у Ћупри­ји, Јаго­ди­ни и Београду.

Овај дога­ђај, послед­њи у 2014. годи­ни Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, про­пра­ти­ла је еки­па општин­ске пара­ћин­ске телевизије.

Артикулисање у Београду

„Артикулисање“ и више од тога у Београду

Пред­ста­вља­ње књи­ге пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ у Бео­гра­ду одр­жа­но је у петак 5. децем­бра 2014. годи­не у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“, а са собом је доне­ло више од тога, па чак и наста­вак на Фејсбуку(!?)

Артикулисање у Београду

Прво­бит­ни кон­цепт про­мо­ци­је „Арти­ку­ли­са­ња“, који је успе­шно функ­ци­о­ни­сао у Ћупри­ји и Јаго­ди­ни, у стар­ту је био немо­гу­ћа миси­ја за чети­ри ауто­ра који су се нашли у овој књи­зи: Алек­си­ну Ђор­ђе­вић, Вла­ди­цу Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­ју Мила­ди­но­вић, јер је акце­нат ста­вљен на три­би­ну „Меди­ји и књи­жев­ност“ у окви­ру про­гра­ма под нази­вом „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“ уред­ни­ка Кар­ла Астра­ха­на, који је овом при­ли­ком водио књи­жев­но вече.

Артикулисање у Београду

Ауто­ри су одго­ва­ра­ли на пита­ња која се тичу лич­ног иску­ства са штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма, као и изда­ва­штвом и интер­не­том са нагла­ском на дру­штве­не мре­же. Закљу­чак је био да је сарад­ња са локал­ним меди­ји­ма сасвим добра, али се даље од тога није одма­кло јер и днев­на штам­па има мало слу­ха за деша­ва­ња ван пре­сто­ни­це, чак и када се ради о госто­ва­њи­ма позна­ти­јих име­на кул­тур­ног и умет­нич­ког живо­та Срби­је. У току три­би­не уче­сто­ва­ла је и публи­ка, а реак­ци­је пар инте­лек­ту­ал­них вели­чи­на, које нико није пре­по­знао, биле су све само не инте­лек­ту­ал­не при том не схва­та­ју­ћи да пред собом нема­ју маги­стра, док­то­ра, про­фе­со­ра и књи­жев­ни­ка, а нити неке говор­ни­ке који су ту дошли да при­ча­ју о тео­ри­ји књи­жев­но­сти, већ само да као ауто­ри пред­ста­ве сво­је дело.


У дру­гом делу вече­ри ауто­ри су пред­ста­ви­ли са по песмом или две из „Арти­ку­ли­са­ња“ и(ли) дру­гим писа­ним ства­ра­ла­штвом, након чега су украт­ко наја­вље­ни даљи пла­но­ви Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“. И док је оста­ла публи­ка при­ла­зи­ла ауто­ри­ма, са њима раз­го­ва­ра­ла, кри­ти­ко­ва­ла(!), хва­ли­ла и купи­ла по коју књи­гу, поме­ну­тих пар инте­лек­ту­а­ла­ца је изше­та­ло из библи­о­те­ке под окри­љем ноћи и брже-боље се доче­па­ли ком­пју­те­ра и Фејс­бу­ка где су „хра­бро“ у ста­ту­су, а даље у комен­та­ри­ма кори­сте­ћи неи­сти­ни­те тврд­ње подру­гљи­вим, пот­це­њи­вач­ким и увре­дљи­вим тоном писа­ли о ауто­ри­ма који су те вече­ри госто­ва­ли „код Бојића“.

Ето, и тога има у све­ту кул­ту­ре међу умет­ни­ци­ма који сло­ве за вај­не инте­лек­ту­ал­це. Нису уза­луд исто такве стран­ке и исто такви поли­ти­ча­ри вла­да­ли и вла­да­ју земљом Срби­јом, оста­ви­ло је све то дубо­ке после­ди­це у виду малограђанштине.

Сле­де­ће „Арти­ку­ли­са­ње“ је зака­за­но за уто­рак 23. децем­бар на дома­ћем тере­ну у Пара­ћи­ну у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин. „ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ“ СТОП!

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Миле Ђорђијоски: „Три пута на дан“ и „Нико неће да буде страшило“ (афоризми)

У сарад­њи са Књи­жев­но-умет­нич­ком асо­ци­ја­ци­јом „Арти­ја“ у Маке­до­ни­ји су у сеп­тем­бру 2014. годи­не у изда­њу „Ори­о­на“ из Дел­че­ва обја­вље­не две књи­ге афо­ри­за­ма: „Три пута на дан“ („Три пати на ден“) и „Нико неће да буде стра­ши­ло“ („Никој не сака да биде пла­ши­ло“), ауто­ра Миле­та Ђор­ђи­јо­ског (Миле Ѓорѓи­јо­ски) из Делчева.

Миле Ђорђијоски - Три пута на дан

Рецен­зен­ти књи­ге љубав­но-ерот­ских афо­ри­за­ма „Три пута на дан“ су: Васил Толев­ски, Саба­ху­дин Хаџи­а­лић и Ван­чо Пола­за­рев­ски. Илу­стра­ци­је на кори­ца­ма дела су Нико­ле Дра­га­ша и Мира Геор­ги­ев­ског, а у књи­зи Бла­жа Докула.

*
Тешко је води­ти љубав са соп­стве­ном женом.
Али на муци се позна­ју јунаци.

Тешко е да се води љубов со сопругата.
Ама на мака се позна­ва­ат јунаците.

*
У кре­ве­ту нису бит­не године,
већ минути.

Во кре­ве­тот не си бир­ни годинитите.
Туку минутите.

*
Имам редо­ван секс.
Сва­ке прве субо­те у месецу.

Имам редо­вен секс.
Секо­ја прва сабо­та во месецот.

*
Моли се неза­до­вољ­ни народ још мало да се стрпи.
Вођа иде све по списку.

Се моли неза­до­вол­ни­от народ уште мал­ку да се стрпи.
Вода­чот тера се по список.

*
Свет је мали.
Ника­ко да побег­нем од супруге.

Све­тот е мал.
Ника­ко да побег­нам од жена ми.

*
Одлу­чи­ли су центиметри.
Вири­ле су ми ноге испод кре­ве­та комшинице.

Одлу­чи­ја сантиметрите.
Ми се гле­даа нозе­те од под кре­ве­тот на комшивката.

*
Нисам пре­ва­рио жену.
То себи никад нећу опростити.

Не ја изне­ве­рив жена ми.
Тоа нико­гаш нема да си го простам.

*
Спа­вам само са женом.
Са дру­гим жена­ма ока не склопим.

Спи­јам со жена ми.
Со дру­ги­те очи не затворам.

*
Ђаво има рого­ве, а живи у паклу.
Зна­чи, оже­њен је, а има и бабу.

Ѓаво­лот има рого­ви, а живее во пеколот.
Зна­чи, женет е, а има и баба.

*
Он је пажљив супруг.
Вара жену у нај­ве­ћој тајности.

Тој е вни­ма­те­лен сопруг.
Ја изне­ве­ру­ва жена му во нај­го­ле­ма тајност.

*
Не посто­ји шко­ла за секс.
А и да посто­ји нико је не би завршио.
Сви би желе­ли да понављају.

Не постои учи­ли­ште за секс.
А и да постои никој не би го завршил.
Сите би сака­ле да повторуваат.

*
Супру­га ми је расиста.
Полу­де­ла је кад ме је зате­кла у кре­ве­ту са црнком.

Жена ми е расист!
Полу­де кога ме зате­че во кре­ве­тот со црнка.

*
У брач­ном кре­ве­ту уста не затварају.
Ево­ци­ра­ју успомене.

Во брач­ни­от кре­вет уста не затвараат.
Ево­ци­ра­ат спомени.

*
Пре­ва­рио сам жену с тинејџерком.
Младост-лудост.

Ја изне­ве­рив жена ми со тинејџерка.
Мла­дост лудост.

*
Он је поро­ди­чан човек.
Вара шва­лер­ку само са супругом.

Tој е фами­ли­ја­рен човек.
Ја изне­ве­ру­ва љубов­ни­ца­та само со жена му.

*
Ком­ши­ни­ца ми је уни­шти­ла љубав на први поглед.
Спу­сти­ла је ролетне.

Ком­шив­ка­та ми ја уни­шти љубов­та на прв поглед.
Ги спу­шти ролетните.

*
Срећ­ни алко­хо­ли­чар види дупло.
Уме­сто сво­је, две дупло мла­ђе жене.

Сре­ќни­от алко­хо­ли­чар гле­да двојно.
Наме­сто сво­ја­та, две дупло помла­ди жени.

Миле Ђорђијоски - Нико неће да буде страшило

Рецен­зент књи­ге „Нико неће да буде стра­ши­ло“ је Васил Толев­ски, а илу­стра­тор Саша Димитријевић.

*
Нема ко да чува земљу.
Нико неће да буде страшило.

Нема кој да ја чува земјата.
Никој не сака да биде плашило.

*
То што је вођа слеп, није његов,
већ наш хендикеп.

Тоа што вода­чот е слеп, не е негов,
туку наш хендикеп.

*
Дик­та­тор је упо­ран човек.
Опет је над­гла­сао народ.

Дик­та­то­рот е упо­рен човек.
Пак го над­гла­са народот.

*
Не пла­ши нас суд­њи дан.
Ми смо там­ни вилајет.

Не нè пла­ши суд­ни­от ден.
Ние сме темен вилает.

*
Кука­ви­це које мисле на сво­ју будућност
не под­ме­ћу јаја свакоме.

Кука­ви­ци­те што мислат на сво­ја­та иднина,
секо­му не му под­мет­ну­ва­ат јајца.

*
Некад смо живе­ли од данас до сутра.
Данас од кон­теј­не­ра до контејнера.

Неко­гаш живе­ев­ме од денес до утре,
Денес од кон­теј­нер до контејнер.

*
Народ је као ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

Наро­дот е како ство­рен за фарбање.
Има чист образ.

*
Од сва­ког кри­ми­нал­ца не поста­је политичар.
За то су потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

Од секој кри­ми­на­лец не бива политичар.
За тоа се потреб­ни мир­ни, фер и демо­крат­ски избори.

*
Вођа ради у рукавицама.
Поно­вио је ман­дат, а није оста­вио ника­кве трагове.

Вода­чот рабо­ти во ракавици.
Го пов­то­ри ман­да­тот, а не оста­ви траги.

*
Кон­теј­не­ри су све пра­зни­ји и празнији.
Али то нас не забрињава.
Оно што нема и цар не једе.

Кон­теј­не­ри­те се се попра­зни и попразни.
Ама тоа не не загришува,
Она што го нема и царот не го јаде.

*
Бал­кан је пренасељен.
Толи­ко вели­ких наро­да на тако малом простору.

Бал­ка­нот е пренаселен.
Тол­ку голе­ми луѓе на така мал простор.

*
Није вре­ме за нове деобе.
И ста­ре добро функционишу.

Не е вре­ме за нови поделби.
И ста­ри­те добро функционираат.

*
Вра­ти­ли смо се из мртвих.
Нема разлике.

Се вра­тив­ме од мртвите.
Нема разлика.

*
Избо­ри су про­бу­ди­ли живо­ти­њу у нама.
Гла­са­ли смо као овце.

Избо­ри­те го раз­бу­ди­ја живот­но­то во нас.
Гла­сав­ме како овци.

*
Ми смо про­тив упо­тре­бе силе.
Зато увек ста­је­мо на стра­ну победника.

Ние сме про­тив упо­тре­ба на сила.
Затоа секо­гаш заста­ну­ва­ме на стра­на­та на победникот.

*
Има хле­ба без мотике.
Ста­ви­те чара­пу на главу.

Има леб без мотика.
Ста­ве­те чорап на главата.

*
Не сме­та им голуб мира.
Супа је супа.

Не им сме­та гула­бот на миро.
Супа е супа.

"Афотека 2" у Новом Саду

„Афотекари“ освојили и Нови Сад

У петак 28. новем­бра у Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ уз пра­те­ћу изло­жбу кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа и „афо­те­ка­ре“ из Новог Сада, Срем­ских Кар­ло­ва­ца, Сур­чи­на и Параћина

"Афотека 2" у Новом Саду

У испу­ње­ном про­сто­ру Клу­ба Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ гово­рио је један од при­ре­ђи­ва­ча и уред­ник овог једин­стве­ног изда­ња Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар из Пара­ћи­на, а поред њега сво­је афо­ри­зме из Алма­на­ха чита­ли су: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на. Избор афо­ри­за­ма оста­лих ауто­ра публи­ци је пред­ста­ви­ла Кар­мен Антић, про­фе­сор­ка срп­ског јези­ка и књи­жев­но­сти из Новог Сада, док је уло­гу води­те­ља про­гра­ма на себе пре­у­зео Алек­сан­дар Павић.


У дру­гом делу вече­ри сва­ко од при­сут­них ауто­ра се пред­ста­вио по жељи неким сво­јим сати­рич­ним ства­ра­ла­штвом, а овом при­ли­ком Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Пави­ца Вељо­вић су украт­ко пред­ста­ви­ли два изда­ња Библи­о­те­ке Арти­ја, књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ и „Сизи­фе, про­ме­ни руку“.

Изло­жба кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа Ново­са­ђа­ни и пут­ни­ци намер­ни­ци моћи ће да погле­да­ју до сре­де 10. децем­бра 2014. године.

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Нови Сад

„Афотека 2“ у Новом Саду

У Клу­бу Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не у петак, 28. новем­бра 2014. годи­не, биће одр­жа­на про­мо­ци­ја „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“ са пра­те­ћом изло­жбом карикатура

Алманах афористичара "Афотека 2" - најавни плакат за Нови Сад

О Алма­на­ху ће гово­ри­ти један од при­ре­ђи­ва­ча и засуп­ник изда­ва­ча, удру­же­ња КУА „Арти­ја“, пара­ћин­ски сати­ри­чар Вла­ди­ца Милен­ко­вић. Поред Милен­ко­ви­ћа, сво­је афо­ри­зме ће гово­ри­ти: Јован Кра­гу­је­вић, Зоран Доде­ро­вић и Алек­сан­дар Павић из Новог Сада, Деа­на Саи­ло­вић из Срем­ских Кар­ло­ва­ца и Пави­ца Јова­но­вић Вељо­вић из Сур­чи­на, ауто­ри који су до сада нај­ви­ли долазак.

Води­тељ­ка про­гра­ма биће Кар­мен Антић која ће овом при­ли­ком чита­ти афо­ри­зме ауто­ра који неће бити присутни.

Про­мо­ци­ју у Новом Саду пра­ти­ће изло­жба кари­ка­ту­ра сме­де­рев­ског кари­ка­ту­ри­сте Сло­бо­да­на Срди­ћа који­ма су илу­стро­ва­ни афо­ри­зми 38 „афо­те­ка­ра“.

Вре­ме почет­ка про­мо­ци­је у ули­ци Бра­ће Риб­ни­кар 5, где се нала­зи Дру­штво књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не, је 19 часова.

До сада је „Афо­те­ка 2“ пред­ста­вље­на у Деле­че­ву (Маке­до­ни­ја), Бео­гра­ду, Пара­ћи­ну, Сме­де­рев­ској Палан­ци, Сме­де­ре­ву и Зајечару.

Више дета­ља о „Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра Афо­те­ка 2“

При­каз „Афо­те­ке 2“ – Ненад Тадић: Вје­чи­ти црв сумње

Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013

„Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013“ – књига за будуће генерације

Нова књи­га у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ носи назив „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ и обу­хва­та награ­ђе­не и запа­же­не радо­ве са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ из прет­ход­не три годи­не, као и недо­вр­ше­ни есеј о Жики­шо­ну „Тра­гом забо­ра­вље­них сећања“

Жикишон: ретроспектива 2011-2012-2013

У збор­ни­ку „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ обја­вље­но је укуп­но 199 афо­ри­за­ма од 56 ауто­ра, 13 при­ча од 12 ауто­ра и 11 песа­ма од исто толи­ко ауто­ра. У увод­ном делу сва­ког од три погла­вља са радо­ви­ма нала­зи се кра­так сиже кон­кур­са почев од бро­ја уче­сни­ка и радо­ва, чла­но­ва жири­ја и спи­ска награ­ђе­них ауто­ра све до крат­ког изве­шта­ја о „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон“ за ту годину.

Уку­пан број ауто­ра у овом збор­ни­ку је 70 из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је и Хрват­ске, укљу­чу­ју­ћи и тро­ји­цу кари­ка­ту­ри­ста: Сло­бо­да­на Срди­ћа из Сме­де­ре­ва, Нико­лу Дра­га­ша из Пан­че­ва и Гора­на Ћели­ча­ни­на из Вар­ва­ри­на, чије су кари­ка­ту­ре биле зада­те теме кон­кур­са за спе­ци­јал­ну награ­ду „Зоран Матић Мазос“, а које су тако­ђе обја­вље­не у зборнику.

Спи­сак ауто­ра афо­ри­за­ма, песа­ма и при­ча по азбуч­ном реду:

Андре­јић, Дејан (Кру­ше­вац)
Бал­те­за­ре­вић, Мир­ја­на (Ниш)
Банић, Ники­ца (Инђи­ја)
Берић, Мила­дин (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Божа­но­вић, Бори­во­је (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Бра­ић Самар­џић, Кла­ра (Бео­град)
Бра­ло­вић, Љиља­на (Пра­ња­ни, Гор­њи Милановац)
Була­то­вић, Вла­ди­мир Бучи (Бео­град)
Вујић, Жив­ко (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Вуче­тић, Ненад (Кру­ше­вац)
Гаври­ло­вић, Жив­ко (Рум­ска, Шабац)
Гај­да­ше­вић, Весе­лин Шљар­ков (Феке­тић)
Гли­го­ри­је­вић, Мио­драг Миган (Пара­ћин)
Гру­јић, Љуби­сав (Пожа­ре­вац)
Деве­так, Алек­сан­дар М. (Врбас)
Доде­ро­вић, Зоран (Нови Сад)
Дре­кић, Дали­бор (Бео­град)
Дроб­ња­ко­вић, Мари­на (Нови Сад)
Ђер­го­вић, Раде (Шабац)
Ђор­ђе­вић, Дали­бор (Бабу­шни­ца)
Ђор­ђе­вић, Дејан (Грде­ли­ца)
Ђор­ђи­јо­ски, Миле (Дел­че­во, Македонија)
Ђуза, Жив­ко (Подра­шни­ца, Мрко­њић Град / Р. Срп­ска, БиХ)
Ђур­ђе­вић, Тања (Вели­ко Градиште)
Жуњић, Дар­ко Батан (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Илић, Милан Маја (Шило­во, Гњилане)
Јан­ко­вић, Сло­бо­дан (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Јова­но­вић, Сла­ви­ца (Мачван­ски Прња­вор, Шабац)
Јово­вић, Милој­ка (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Јозић, Мили­во­је (Бео­град)
Катић, Срђан (Сур­чин, Београд)
Коста­ди­нов, Бра­ти­слав (Кру­ше­вац)
Костић, Зво­ни­мир Палан­ски (Ниш)
Кујун­џић, Јеле­на (Мајур, Шабац)
Лаза­ре­вић, Мио­драг (Пожа­ре­вац)
Мај­сто­ро­вић, Ђор­ђе (Нови Сад)
Ман­чић Ружић, Олга Лоди­ка (Пара­ћин)
Мар­ко­вић, Жељ­ко (Чачак)
Мар­ко­вић, Мари­на (Ниш)
Мате­јић, Дра­ган (Кру­ше­вац)
Мацић, Екрем (Коњиц / БиХ)
Мили­во­је­вић, Милен (Бор)
Мили­ће­вић, Весе­лин (Врбас)
Милу­ти­но­вић, Тања (Бео­град)
Обре­но­вић, Милад (Рога­ти­ца / Р. Срп­ска, БиХ)
Осман­че­вић, Дин­ко (Бања Лука / Р. Срп­ска, БиХ)
Павло­вић, Дра­ги­ша Расин­ски (Кру­ше­вац)
Пет­ко­вић, Јасми­на (Леско­вац)
Про­да­но­вић, Жив­ко (Загреб / Хрватска)
Рај­ко­вић, Вељ­ко (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Рај­ко­вић, Ран­ко (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Ран­ков, Мило­рад (Вршац)
Ристић, Дејан (Кру­ше­вац)
Ристић, Рад­ми­ло (Кра­гу­је­вац)
Рука­ви­на, Јован (Шабац)
Симић, Зоран Зокс (Фоча / Р. Срп­ска, БиХ)
Сре­да­но­вић, Миро­слав (Бео­град)
Стан­чић, Милан (Сара­је­во / БиХ)
Сте­фа­но­вић, Сло­бо­дан М. (Бео­град)
Томић, Ста­ни­слав (Звор­ник / Р. Срп­ска, БиХ)
Тоф­че­вић, Дејан (Под­го­ри­ца / Црна Гора)
Фил­чев­ски, Ристо (Стру­ми­ца / Македонија)
Хали­ло­вић, Абду­рах­ман Ахил (Рије­ка, Хрватска)
Цве­та­но­ва, Љуп­ка (Штип, Македонија)
Чотрић, Алек­сан­дар (Бео­град)
Шестић, Огњен (Бео­град)
Шефер, Ђура Сре­мац (Рума)

Послед­њи део књи­ге зау­зи­ма недо­вр­ше­ни есеј о Жики­шо­ну „Тра­гом забо­ра­вље­них сећа­ња“, увод­ни део под насло­вом „Вели­ка сати­рич­на вре­ме­на мале Срби­је“, који је са писа­њем запо­чео пара­ћин­ски кари­ка­ту­ри­ста и сати­ри­чар Зоран Матић Мазос, али га је пре­ра­на смрт спре­чи­ла да наста­ви ово дело. Есеј је илу­стро­ван рет­ким фото­гра­фи­ја­ма и загла­вљи­ма листо­ва које је уре­ђи­вао Жикишон.

„Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ је десе­та књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја и сед­ма у 2014. годи­ни, а обја­вље­на је и пред­ста­вље­на на Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ 14. новем­бра – на дан када је у Пара­ћи­ну пре 129 годи­на рођен Живо­јин Павло­вић Жикишон.

При­ре­ђи­вач овог збор­ни­ка је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и уред­ник „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2014“.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Жикишон 2014 - Признања и повеље Жикишон

У Параћину се догодио „Жикишон 2014“

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“, у орга­ни­за­ци­ји удру­же­ња КУА „Арти­ја“ и Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, одр­жан је у петак 14. новем­бра, на дан када је пре 129 годи­на у Пара­ћи­ну рођен Живо­јин Павло­вић Жики­шон – сати­ри­чар, кари­ка­ту­ри­ста, уред­ник, изда­вач и штампар.

Жикишон 2014 - Признања и повеље Жикишон

Жики­шон 2014 – При­зна­ња и пове­ље Жикишон

На почет­ку фести­ва­ла пред­ста­вље­на је нова књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја „Жики­шон: ретро­спек­ти­ва 2011-2012-2013“ са награ­ђе­ним и запа­же­ним радо­ви­ма са прет­ход­на три кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ у којој се нала­зи и недо­вр­ше­ни есеј о Жики­шо­ну „Тра­гом забо­ра­вље­них сећа­ња“ који је за живо­та напи­сао Зоран Матић Мазос (1960-2010). Потом је извр­шен кра­так осврт на још шест ово­го­ди­шњих изда­ња КУА „Арти­ја“, а јед­ну од њих, књи­гу афо­ри­за­ма „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ пред­ста­ви­ла је лич­но аутор­ка ове књи­ге Пави­ца Вељо­вић из Сур­чи­на која је сво­јом спон­та­но­шћу и пре­зен­то­ва­њем афо­ри­за­ма оду­ше­ви­ла публику.


Након пред­ста­вља­ња књи­га зва­нич­но су про­гла­ше­ни резул­та­ти кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2014“ на тему „Про­јек­ци­ја – Пред­ста­ва – Про­грам“ и доде­ље­на при­зна­ња, пове­ље и уру­че­ни при­год­ни покло­ни у виду ком­пле­та књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, као и про­чи­та­ни награ­ђе­ни радо­ви. Награ­ђе­не радо­ве су има­ли при­ли­ку да лич­но пред­ста­ве ауто­ри који су дошли у Пара­ћин овим пово­дом: Жив­ко Ђуза из Подра­шни­це код Мрко­њић Гра­да (РС, БиХ) – добит­ник при­зна­ња за нај­бо­љу сери­ју афо­ри­за­ма, Душан Мијај­ло­вић Адски из Ниша – добит­ник при­зна­ња за нај­бо­љу сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу и Зоран Јова­но­вић из Лесков­ца – добит­ник спе­ци­јал­не награ­де „Зоран Матић Мазос“ за афо­ри­зам на тему зада­те кари­ка­ту­ре, док је награ­ђе­не афо­ри­зме Жељ­ка Мар­ко­ви­ћа из Чач­ка и награ­ђе­ну песму Пре­дра­га Н. Рашу­ле из Брч­ког про­чи­тао сати­ри­чар Вла­ди­ца Миленковић.


Пре отва­ра­ња изло­жбе кари­ка­ту­ра „Иза­ђи на црту“ Гора­на Ћели­ча­ни­на из Вар­ва­ри­на, које је озна­чи­ло крај „Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2014“, у делу фести­ва­ла наме­ње­ном пред­ста­вља­њу ауто­ра, сво­ја сати­рич­но-хумо­ри­стич­ка дела про­чи­та­ли су чла­но­ви „Чара­пан­ског афо­ри­сти­чар­ског клу­ба“ из Кру­шев­ца: Ивко Михај­ло­вић, Дра­ган Мате­јић, Дра­ги­ша Павло­вић Расин­ски, Михај­ло Ћир­ко­вић, Саша Миле­тић и Бра­ти­слав Коста­ди­нов, који су пока­за­ли да град који има широм све­та при­зна­ти Фести­вал хумо­ра и сати­ре „Злат­на каци­га“ не може да има лоше хумо­ри­сте и сатиричаре.


Изло­жбу „Иза­ђи на црту“ која пред­ста­вља Гора­на Ћели­ча­ни­на као одлич­ног пор­тре­ти­сту кроз карик­ту­ру, који је иза­звао неко­ли­ци­ну коле­га кари­ка­ту­ри­ста и сли­ка­ра да му узвра­те истом мером, посе­ти­о­ци Гале­ри­је Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин моћи ће да погле­да­ју до четврт­ка 27. новем­бра, a међу њима и кари­ка­ту­ру Живо­ји­на Павло­ви­ћа Жикишона.

Жикишон 2014 - Каталог изложбе „Изађи на црту“ и признање Жикишон

Жики­шон 2014 – Ката­лог изло­жбе „Иза­ђи на црту“ и при­зна­ње Жикишон


Жикишон 2014 - Детаљ са изложбе, портрет-карикатура прва у доњем реду Живојин Павловић Жикишон

Жики­шон 2014 – Детаљ са изло­жбе, пор­трет-кари­ка­ту­ра прва у доњем реду Живо­јин Павло­вић Жикишон

Жикишон 2014 - Ђорђе Петковић, књижевник из ПараћинаОд пара­ћин­ских ауто­ра у про­гра­му је уче­ство­вао књи­жев­ник Ђор­ђе Пет­ко­вић који је у духу Жики­шо­на про­чи­тао неко­ли­ко аутор­ских епиграма.

Про­грам је уре­дио на лицу места и водио Вла­ди­ца Милен­ко­вић, сати­ри­чар и заступ­ник удру­же­ња КУА „Арти­ја“.

„Сати­рич­ну позор­ни­цу Жики­шон 2014“ про­пра­ти­ли су нови­на­ри и ТВ еки­пе локал­них пара­ћин­ских медија.

Артикулисање - књига поезије

„Артикулисање“ и друге књиге пред верним читаоцима

Књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри Арти­ји­на песни­ка биће први пут ужи­во пред­ста­вље­на публи­ци у Ћупри­ји у Народ­ној библи­о­те­ци „Душан Матић“, у сре­ду 29. окто­бра 2014. годи­не са почет­ком у 18 часова

Артикулисање - књига поезије

Пут Ћупри­је кре­ну­ће ауто­ри из Пара­ћи­на: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мар­ко Антић, који ће пред­ста­ви­ти избор песа­ма из њихо­вог више­го­ди­шњег ства­ра­ла­штва, док ће Мари­ја Мила­ди­но­вић, пред­став­ник Ћупри­је у „Арти­ку­ли­са­њу“, чита­ти избор песа­ма који се нашао у њеној ново­о­бја­вље­ној дру­гој књи­зи „Пита од џеза“.

Поред ауто­ра чије су песме „арти­ку­ли­са­не“ у овој књи­зи про­мо­ци­ји ће при­су­ство­ва­ти и рецен­зент књи­ге Небој­ша Петро­ни­је­вић, књи­жев­ник из Ћуприје.

За децем­бар је пред­ви­ђе­на про­мо­ци­ја и у Бео­гра­ду, тач­ни­је, 5. децем­бра у Библи­о­те­ци „Милу­тин Бојић“ у окви­ру про­гра­ма „Чајан­ка у 7 код Боји­ћа“, као и у Пара­ћи­ну чији ће датум бити нак­над­но познат.

„Арти­ку­ли­са­ње“ је осма књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја и прва у ново­по­кре­ну­тој еди­ци­ји „Ура­дак“.

У субо­ту 18. окто­бра у Сур­чи­ну, у орга­ни­за­ци­ји „Уни­је жена СНС-а“, одр­жа­на је и прва про­мо­ци­ја књи­ге афо­ри­за­ма Пави­це Вељо­вић „Сизи­фе, про­ме­ни руку“, обја­вље­не у изда­њу КУА „Арти­ја“ авгу­ста ове годи­не. Про­мо­ци­ји је при­су­ство­вао и уред­ник изда­ња и заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић. А како је било погле­дај­те у гале­ри­ји фотографија:

До кра­ја годи­не у пла­ну је још неко­ли­ко про­мо­ци­ја књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, пре све­га 14. новем­бра у Пара­ћи­ну у окви­ру Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ про­мо­ци­ја књи­ге „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ и ретро­спек­тив­не књи­ге нај­бо­љих радо­ва са прет­ход­на три кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ , а затим и про­мо­ци­ја дуго­о­че­ки­ва­не књи­ге афо­ри­за­ма Нину­са Несто­ро­ви­ћа „Ћути и пливај“.

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

„Ћути и пливај“ Нинуса Несторовића у издању „Артије“

Књи­га афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“, позна­тог срп­ског афо­ри­сти­ча­ра Нину­са Несто­ро­ви­ћа, нови је наслов Библи­о­те­ке Артија

Нинус Несторовић - Ћути и пливај

Књи­га „Ћути и пли­вај“, која је била иза­зов за изда­ва­штво „Арти­је“ што због ква­ли­те­та афо­ри­за­ма, што због фор­ма­та и изгле­да саме књи­ге, након пуне две неде­ље ишче­ки­ва­ња конач­но је завр­ше­на у пот­пу­но­сти. „Арти­ји“ је при­па­ла част да буде изда­вач пете аутор­ске књи­ге Нину­са Несто­ро­ви­ћа, чији је рецен­зент Алек­сан­дар Баљак, а пого­во­ре су напи­са­ла три сати­ри­ча­ра мла­ђе гене­ра­ци­је Бојан Раје­вић, Вла­ди­мир Дра­ми­ћа­нин и Мио­драг Сто­шић.

Бојан Раје­вић свој пого­вор „Инструк­ци­је за пли­ва­ње“ почи­ње пасу­сом који наго­ве­шта­ва виђе­ње књи­ге од стра­не неког ко се озбиљ­но бави књи­жев­но­шћу, па тако при­сту­па и афоризму:

Већ се на наслов­ној кори­ци нове књи­ге афо­ри­за­ма Нину­са Несто­ро­ви­ћа кри­ста­ли­ше јед­но од бит­них свој­ста­ва њего­вог сати­рич­ног ства­ра­ла­штва, а то је спо­соб­ност да се јед­ном локал­ном, акту­ел­ном дога­ђа­ју (попла­ве у Пара­ћи­ну 2014.) пру­жи све­вре­мен­ски, уни­вер­зал­ни оквир. Уни­вер­зал­ност је овдје постиг­ну­та поступ­ком сим­бо­ли­за­ци­је, при чему су попла­ве виђе­не као pars pro toto свих наших неда­ћа. Затим је с тим у вези и наслов Ћути и пли­вај, који про­чи­тан у кому­ни­ка­тив­ном кљу­чу, у каквом је дат, може бити схва­ћен као дво­гла­сан и јед­на­ко при­па­да­ти некој мари­ја­ан­то­а­нет­ски распо­ло­же­ној инстан­ци, али исто тако, ако се чита у дослов­ни­јем зна­че­њу, може да зазву­чи као добро­на­мјер­ни­ји савјет субјек­та који његу­је вита­ли­стич­ки поглед на сви­јет. На самом почет­ку, дакле, запа­жа­мо да је сли­ва­ње разли­чи­тих гла­со­ва у један исказ Несто­ро­ви­ћу драг умјет­нич­ки посту­пак. Афо­ри­сти­чар нам исто­вре­ме­но наго­вје­шта­ва ко су крив­ци и окол­но­сти под који­ма дола­зи до нево­ља и чини нешто још важни­је: поду­ча­ва нас да се про­тив истих није немо­гу­ће бори­ти. Сред­ство пишче­ве бор­бе (које се и чита­о­ци­ма пре­по­ру­чу­је) уви­јек је хумор.

А завр­ша­ва у истом сти­лу уз кри­ти­ку афо­ри­сти­чар­ске сцене:

Нинус Несто­ро­вић се у новој књи­зи није пока­зао само као одли­чан инструк­тор пли­ва­ња кроз попла­ве и ине наше нево­ље поред попла­ва, него је дао при­мјер и сво­јој бра­ћи по сати­рич­ном перу, како се могу­ће одр­жа­ти на повр­ши­ни у попла­ви све већег бро­ја афо­ри­сти­ча­ра и „афо­ри­сти­ча­ра“. Риго­ро­зном пре­ци­зно­шћу, само­ди­сци­пли­ном и, при­је све­га, ријет­ко виђе­ном ори­ги­нал­но­шћу у изра­зу. Због све­га наве­де­ног афо­ри­зми овог ауто­ра заслу­жу­ју озбиљ­ну посве­ће­ност и чита­ла­ца и књи­жев­них тумача.

Вла­ди­мир Дра­ми­ћа­нин је сво­јим крат­ким и пре­ци­зним пого­во­ром напи­сао оно што прво про­ле­ти кроз гла­ву после чита­ња избо­ра афо­ри­за­ма за ову књигу:

Нинус Несто­ро­вић је нешто дру­го! А да бих ту сво­ју тврд­њу обра­зло­жио, мора­ћу мало да заком­пли­ку­јем ства­ри. Пре све­га, његов стил, ма коли­ко то зву­ча­ло апсурд­но, има свој стил! Нинус Несто­ро­вић тач­но зна о чему пише, зна како да се при­бли­жи мети, мада кат­кад циља са безбед­не раз­да­љи­не, ари­сто­крат­ским сти­лом. Јед­ном реч­ју, он је иску­сан, пре­ка­ље­ни писац, а то њего­во лич­но емпи­риј­ско иску­ство, сати­ри­ча­ра, хумо­ри­сте, али и вели­ког мисли­о­ца и та црта пози­тив­ног луди­ла, чине га пот­пу­но дру­га­чи­јим и неве­ро­ват­но аутен­тич­ним. Гото­во сам убе­ђен да је Нинус Несто­ро­вић можда и једи­ни хумо­ри­ста који је сво­јим сти­лом писа­ња и начи­ном про­ми­шља­ња, нај­бли­жи самом себи – пот­пу­но је ори­ги­на­лан, често не шкр­та­ри на речи­ма, за њега не посто­је пра­ви­ла – како тре­ба писа­ти, коју фор­му тре­ба пра­ти­ти или којој цркви се при­кло­ни­ти, и у томе је досле­дан. Зато и твр­дим да је пома­ло луд, а то њего­во пози­тив­но луди­ло је упра­во оно што га издва­ја од већи­не писа­ца крат­ких, а по могућ­ству кри­тич­ко-духо­ви­тих мисли – све може да се нау­чи, али тај пози­тив­ни нерв­ни дис­ба­ланс, или имаш, или немаш! Такав нам се и пред­ста­вио и у сво­јој новој збир­ци афо­ри­за­ма, која без­ма­ло пред­ста­вља јед­но мало кул­ту­ро­ло­шко отре­жње­ње. Несто­ро­вић воли да кри­ти­ку­је поли­ти­ча­ре и због тога је вољен од стра­не чита­лач­ке публи­ке, а ува­жа­ван од стра­не коле­га, јер упра­во је то уло­га пра­вог, прав­ца­тог срп­ског сати­ри­ча­ра. Ако су поли­ти­ча­ри у очи­ма наро­да поја­ва слич­на кари­је­су, онда сати­ри­чар тре­ба да пред­ста­вља теско­бу за поли­ти­ча­ре. Ону нај­ве­ћу! Да луде од њега! Нинус је упра­во то!

Ево и дока­за у виду јед­ног афо­ри­зма из збир­ке Ћути и пли­вај: Не тре­ба пита­ти пре­ми­је­ра куда иде Срби­ја. То је њего­ва лич­на ствар!

И да суми­ра­мо: љуби­те­љи сати­ре, а у Срби­ји их сасвим сигур­но има око пет сто­ти­на, пред собом има­ју јед­ну одлич­ну књи­гу, вред­ну чита­ња и достој­ну посе­до­ва­ња у лич­ној колек­ци­ји, јер у себи садр­жи афо­ри­зме неве­ро­ват­них обр­та, пара­док­се који се косе са свим позна­тим пара­док­сал­ним нор­ма­ти­ви­ма, и још што­шта из бога­те трпе­зе нашег вели­ког мај­сто­ра писа­не речи – Нину­са Несторовића.

У финал­ном пого­во­ру под насло­вом „Цари­ник на гра­ни­ци са бесми­слом“ Мио­драг Сто­шић ста­вља до зна­ња да је „Ћути и пли­вај“ чисто­крв­на књи­га сати­ре, као што је и Нинус Несто­ро­вић чисто­крв­ни сатиричар:

Нинус Несто­ро­вић, јед­на од нај­бе­ском­про­ми­сни­јих ико­на срп­ске сати­ре, пода­рио нам је нову књи­гу са нази­вом „Ћути и пли­вај“. Оно што пре све­га тре­ба похва­ли­ти код ове сати­рич­не књи­ге је што је реши­ла да у себе укљу­чи све ређи састо­јак сати­рич­них књи­га. Сати­ру. Број људи који данас пише афо­ри­зме тешко је одре­ди­ти али је сва­ка­ко напи­сан на кине­ском. Скри­бо­ма­ни­ја, нека­да љуби­мац пое­зи­је, данас дрма свет сати­ре више него икад. Зато афо­ри­зам поста­је млак, нео­ри­ги­на­лан, оса­ка­ће­ни виц или уобра­же­ни гра­фит. Сто­га је за чита­о­ца вели­ко задо­вољ­ство када у књи­зи „Ћути и пли­вај“ види пра­ве, хра­бре, да опро­сте даме – мушке афо­ри­зме, који се не изви­ња­ва­ју. „Мој месар у миру и није био неки каса­пин, али се у рату пот­пу­но дока­зао!“; „Поли­ти­ка није црква. Ту у Бога мора да се верује!“

Аутор се бави кла­сич­ним тема­ма сати­ре: вла­шћу, зако­ни­ма, прав­дом, демо­кра­ти­јом, коруп­ци­јом и сло­бо­дом и за пости­за­ње циља кори­сти сце­но­гра­фи­ју меди­ја, цркве, фуд­ба­ла, лека­ра. Дакле, сасвим супрот­но од хумо­ри­ста који­ма је поли­ти­ка само изго­вор за лаку заба­ву. И упра­во је у том опре­де­ље­њу зна­чај ове књи­ге и зато је она пре све­га и после све­га сатира.

Избор афо­ри­за­ма који је без гре­шке могао бити и другачији:

– Поли­ти­ка није црква. Ту у Бога мора да се верује!

– Коли­ко има људи без кро­ва над гла­вом? Само небо зна!

– Што се тиче нашег при­зна­ва­ња Косо­ва, Евро­па каже да може­мо како хоће­мо… Само не може­мо да нећемо!

– Да бисмо уста­но­ви­ли како је дошло до наше несре­ће, не тре­ба да отва­ра­мо црне, већ гла­сач­ке кутије!

– Сигу­ран сам да овде више нико неће изво­ди­ти тен­ко­ве на народ… Видео сам у каквом су стању!

– Јеба­ли бисмо се за динар, а пошто нема пара, сад волонтирамо!

– Мари­о­не­та је дожи­ве­ла тешку повре­ду на раду. Смр­си­ли су јој конце!

– Не може народ сам да оде у про­паст, али увек се нађе неко ко зна пут!

– Експе­ри­мент је морао да буде ура­ђен на наро­ду. Пацо­ви не могу да издр­же толи­ки бол!

– Хра­на ми је оду­век била једи­на љубав. Због ње сам почео и да пијем!

– Бра­во за под­зе­мље! Кре­ну­ло је са дна, а сти­гло је до врха!

– Нема­мо мно­го паме­ти. Зато је и извозимо…

– За Нову годи­ну пуца­мо у ваздух. Оста­лим дани­ма смо мно­го прецизнији!

– Ствар­ност нам је лоша. Док се не попра­ви, пре­ки­ну­ће­мо сва­ки кон­такт са њом!

– Мртве душе се не сахра­њу­ју. Тру­ну у нама.

– Поме­нуо сам му мај­ку, а он мени оца. Ко о чему, ми о породици!

– Више не живим псе­ћим живо­том. Подвио сам реп.

– Не тре­ба да вас чуди то што су испи­та­ни­ци после инфор­ма­тив­ног раз­го­во­ра личи­ли један на дру­гог. Све су то дела истог аутора!

Нинус Несто­ро­вић, рођен је 1965. годи­не у Сме­де­рев­ској Палан­ци. Живи у Новом Саду, а ради у Пара­ћи­ну као царин­ски инспек­тор. Члан је Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не, где је и пред­сед­ник сек­ци­је хумо­ри­ста и сати­ри­ча­ра. Њего­ви афо­ри­зми су пре­во­ђе­ни на: ита­лијн­ски, пољ­ски, енгле­ски, сло­ве­нач­ки, бугар­ски, маке­дон­ски, руски, чешки, румун­ски, немач­ки и баскиј­ски језик. Засту­пљен је у анто­ло­ги­ја­ма срп­ског афо­ри­зма, које су пре­ве­де­не и обја­вље­не у Ита­ли­ји, Пољ­ској, Сло­ве­ни­ји, Руму­ни­ји, Руси­ји и Шпанији.

Обја­вио је чети­ри књи­ге афоризама:

– Изгу­жва­не мисли;
– Сизи­фе, Србине!;
– Нера­ски­ди­ва веза;
– Вој­на тајна;
– при­ре­дио Анто­ло­ги­ју ново­сад­ског афо­ри­зма Печат времена.

Добит­ник је више зна­чај­них награда:

– ВИБ-ове награ­де коју доде­љу­је лист „Поли­ти­ка“;
– Злат­не каци­ге на Међу­на­род­ном фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре у Крушевцу;
– Две прве и јед­не дру­ге награ­де за афо­ри­зам на Чиви­ја­ди у Шапцу;
– Награ­де „Бије­ли Павле“ за нај­бо­љег афо­ри­сти­ча­ра на 5. црно­гор-ском фести­ва­лу хумо­ра и сати­ре у Даниловграду;
– Награ­де „Дими­три­је Фру­шић“ коју доде­љу­је Удру­же­ње нови­на­ра Војводине;
– Злат­не пла­ке­те за афо­ри­зам на 14. Међу­на­род­ном фести­ва­лу афо­ри­зма и кари­ка­ту­ре – Стру­ми­ца 2013.;
– Награ­де „Вук Гли­го­ри­је­вић“ на 11. Сати­ра-фесту (2013).

Аутор фото­гра­фи­је пано­ра­ме попла­вље­ног Пара­ћи­на, наста­ле 15. маја 2014. годи­не, а која се нашла на кори­ца­ма књи­ге, је мла­ди фото­граф Дими­три­је Ден­чић.

Глав­ни уред­ник ове као и прет­ход­них осам књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја је Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Изда­ва­ње књи­ге је помо­гла фир­ма „ТПК“ д.о.о. из Пара­ћин која се бави про­и­звод­њом парфема.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.