Архиве ознака: штампа

Изложба о Жикишону у Билтену

Жикишон 2015: Изложба о Жикишону у параћинским медијима

Пара­ћин­ски меди­ји о „Изло­жби о Жики­шо­ну: хумор и сати­ра некад – а сад?“, одр­жа­ној у окви­ру мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“ 16. маја 2015. године…

Део члан­ка посве­ћен мани­фе­ста­ци­ји „Ноћ музе­ја“ у 232. бро­ју Бил­те­на Општи­не Пара­ћин, обја­вље­ном 21. маја:

Изложба о Жикишону у Билтену

ТВ изве­штај Одсе­ка за инфор­ми­са­ње Општин­ске упра­ве општи­не Пара­ћин за „Вести“ 18. маја:

О промоцији књиге „Ћути и пливај“ у Билтену

О промоцији књиге „Ћути и пливај“ у Билтену

Изве­штај са пара­ћин­ске про­мо­ци­је књи­ге „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа, нај­бо­ље књи­ге афо­ри­за­ма 2014. годи­не на срп­ском јези­ку, обја­вљен је 7. маја 2015. годи­не у 231. бро­ју Бил­те­на Општи­не Параћин…

О промоцији књиге  „Ћути и пливај“ у Билтену

Књи­га „Ћути и пли­вај“ је обја­вље­на у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“.

Про­мо­ци­ја је одр­жа­на 21. апри­ла у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

Артија у Билтену, број 213

Артија у Билтену

У Бил­те­ну Општи­не Пара­ћин, у бро­ју 213, од четврт­ка 24. јула 2014. годи­не, обја­вљен је чла­нак о актив­но­сти­ма удру­же­ња КУА „Арти­ја“ и њего­вих чла­но­ва у прет­ход­ном дво­ме­сеч­ном периоду

Артија у Билтену, број 213

Најава промоције "За сваки случај" у Параћину

Фебруарске активности „Артије“ у медијима

Наја­ве и изве­шта­ји са деша­ва­ња у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ у фебру­а­ру 2014. годи­не у локал­ним штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма са „Stand Up кара­ва­на“, тј. госто­ва­ња коми­ча­ра Срђа­на Дин­чи­ћа и Нена­да Дани­ло­ви­ћа (Неше Бри­џи­са) и про­мо­ци­је књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Миленковића:

Најава промоције "За сваки случај" у Параћину

Наја­ва про­мо­ци­је „За сва­ки слу­чај“ у Пара­ћи­ну (Бил­тен Општи­не Пара­ћин, број 202, четвр­так 13. фебру­ар 2014.)

Извештај са "Stand up каравана" и промоције "За сваки случај"

Изве­штај са „Stand up кара­ва­на“ и про­мо­ци­је „За сва­ки слу­чај“ (Бил­тен Општи­не Пара­ћин, број 203, четвр­так 27. фебру­ар 2014.)

Спе­ци­јал­ни изве­штај РТВ „Канал М“ са „Stand Up кара­ва­на“ одр­жа­ног 14. фебру­а­ра у Позо­ри­шту Параћин:

Теле­ви­зиј­ски при­лог са про­мо­ци­је књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа одр­жа­не 21. фебру­а­ра у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин:

Поред наве­де­них новин­ских чла­на­ка и теле­ви­зиј­ских изве­шта­ја, заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић госто­вао је пово­дом две годи­не рада удру­же­ња и нове књи­ге афо­ри­за­ма у еми­си­ји „Дија­лог“ Радио Пара­ћи­на у уто­рак 25. фебруара.

Извештаји "Жикишон 2013" и "Афотека 2"

Штампа о „Жикишону 2013“ и „Афотеци 2“

Изве­шта­ји са про­мо­ци­је „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра – Афо­те­ка 2“ и Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2013“ обја­вље­ни у Бил­те­ну Општи­не Пара­ћин, бро­ју 197, у четвр­так 21. новем­бра 2013. године…

Извештаји "Жикишон 2013" и "Афотека 2"

Интер­вју Сло­бо­да­на Срди­ћа пово­дом отва­ра­ња изло­жбе кари­ка­ту­ра „Ја као афо­те­кар“ и пред­ста­вља­ња Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ у Музе­ју у Сме­де­ре­ву, обја­вљен у недељ­ном реги­о­нал­ном листу „Наше нови­не“, бро­ју 105, у сре­ду 18. децем­бра 2013. године:

Интервју Слободана Срдића - Ја као афотекар

Билтен Општине Параћин - извештај са Фестивала уметности "Артикулисање 2013"

Артикулисање 2013 на интернету и у штампи

Наја­ве Фести­ва­ла умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2013“:

Time Machine Music - најава Фестивала уметности "Артикулисање 2013"
Интер­нет адре­са: Музич­ки пор­тал – Time Machine Music – timemachinemusic.org

Rizingerium Music Magazine - најава Фестивала уметности "Артикулисање 2013"
Интер­нет адре­са: Rizingerium Music Magazine – rizingerium.blogspot.com

Helly Cherry Webzine - најава Фестивала уметности "Артикулисање 2013"
Интер­нет адре­са: Helly Cherry Webzine – hellycherry.com

Часопис Афирматор - најава Фестивала уметности "Артикулисање 2013"
Интер­нет адре­са: Афир­ма­тор, часо­пис за умет­ност и дру­штве­на пита­ња – afirmator.org

Недељник Нови пут - најава Фестивала уметности "Артикулисање 2013"
Интер­нет адре­са: Недељ­ник Нови пут – noviput.rs

Изве­шта­ји са Фести­ва­ла умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2013“:

Билтен Општине Параћин - извештај са Фестивала уметности "Артикулисање 2013"

Недељник Нови пут - извештај са Фестивала уметности "Артикулисање 2013"

Интер­нет адре­са: Недељ­ник Нови пут – noviput.rs

Часопис Афирматор - извештај са Фестивала уметности "Артикулисање 2013"

Интер­нет адре­са: Афир­ма­тор, часо­пис за умет­ност и дру­штве­на пита­ња – afirmator.org

Афотека у Енигматском ђердану 621

„Афотека“ у босанско-херцеговачком недељнику „Енигматски ђердан“

У босан­ско-хер­це­го­вач­ком недељ­ни­ку „Ениг­мат­ски ђер­дан“ сво­је место нашао је и Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, који је пред­ста­вљен на два разли­чи­та начи­на у два броја.

Афотека у Енигматском ђердану

После увод­не речи јед­ног од „афо­те­ка­ра“ Дин­ка Осман­че­ви­ћа из Бања Луке у јед­ном од прет­ход­них бро­је­ва овог ениг­мат­ског недељ­ни­ка, број 621 је донео на зад­њој стра­ни кори­ца наслов­ну стра­ну „Афо­те­ке“ уз извод из увод­ног тек­ста уред­ни­ка и јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Миленковића.

Афотека у Енигматском ђердану 621

Како је наја­вље­но ови­ме нису реше­не све „ениг­ме“ у „Ениг­мат­ском ђер­да­ну“ што се тиче „Афо­те­ке“. У неком од наред­них бро­је­ва биће пред­ста­вље­ни са по неко­ли­ко афо­ри­за­ма сви засту­пље­ни ауто­ри у Алманаху.

„Ениг­мат­ски ђер­дан“ је недељ­ник који изла­ти сва­ког четврт­ка на про­сто­ру Босне и Хер­це­го­ви­не са при­лич­но вели­ким тира­жом за овда­шње при­ли­ке од 15 хиља­да при­ме­ра­ка. Поред ениг­ма­ти­ке у недељ­ни­ку се могу наћи и тек­сто­ви на разне теме међу који­ма се послед­њих годи­на често нала­зе и афоризми.

Часопис "Књижевно перо" (број XI, јесен 2012)

О „Афотеци“ у хрватском часопису „Књижевно перо“

Часопис "Књижевно перо" (број XI, јесен 2012)У часо­пи­су за кул­ту­ру и књи­жев­ност Хрват­ског књи­жев­ног дру­штва „Књи­жев­но перо“ (број XI, јесен 2012) обја­вљен је књи­жев­ни осврт на Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ који је напи­сао Фикрет Цацан, књи­жев­ник и пре­во­ди­лац из Загре­ба, и пре­но­си­мо га у оригиналу:

Odmah da kažem, prvi sam put imao u ruci jednu aforističarsku antologiju, iako autori odbijaju tu kvalifikaciju. Riječ je više-manje o slučajnom izboru, to jest, projektu koji su pokretači pametno zamislili i započeli, a ova „Afoteka“ je njihov prvi, i to vrlo uspješan, rezultat. Književno-umjetnička asocijacija „Artija“ te internetski site „Liga duhovitih“ iz Paraćina u Srbiji raspisali su natječaj za aforističarske priloge, koji je proveden izvanredno stručno i kvalificirano uz solidan odziv nadarenih autora, pa se tako skupilo materijala za dobru knjigu „na ovom polju književnosti“, kao što kažu autori. Uz puno entuzijazma javili su se aforističari iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore, pa smo tako zapravo dobili na uvid štokavski dio bivše Jugoslavije koji nosi aforističarsku štafetu. Hrvatsku štafetu je ponio naš član Abdurahman Halilović Ahil sa svojim značajnim prilogom.

Nije bez vraga ovo podsjećanje na jezički aspekt: naime, ja bih još preciznije uvrstio aforizam u poeziju, kao vrhunski i reprezentativni dio književnosti općenito. Taj sažeti duhoviti izraz koji nesumnjivo ima katarktičko djelovanje po svemu ulazi u poeziju, jer se isto strogo odnosi prema ekonomiji izraza, slikovitosti, poanti, itd. To su i najzahtjevniji postupci u stvaranju književnosti i tipični su za poeziju i aforizam. Može se reći da nije dobar aforizam koji zanemaruje te stvari, kao što se nekoć govorilo da „poezije ima svugdje, osim kod ne-pjesnika“.

Slična poratna i tranzicijska stvarnost čine osnovu po kojoj razumijemo i aforizme iz drugih zemalja, budući da se aforizam često odnosi upravo na najaktualniji trenutak današnjice. Tako Milen Milivojević kaže: „Žabe žablju, ptice ptičju… Jedino mi nemamo nikakvu perspektivu“. Što se tiče razloga za takvo stanje, Miroslav Sredanović iznosi jedan svoj: „Komunisiti su proglasili da nema Boga. To je izazvalo nevjericu“. Možda je ipak razlog u podrijetlu: „Kakvu je budućnost mogla imati država nastala iz jednog Jajca?“. Po mom mišljenju, svi bi problemi bili manji, kad bi postojalo pošteno i redovno pravosuđe, pa bi čovjek mogao istjerati pravdu i tako bi stvari mogle ići naprijed. Ali, kako kaže Živojin Denčić: „Možete tjerati stvar do suda, ali dalje ni makac“.

Vidimo da aforizam zasjeca u srčiku društvenih problema. Po tome je jedinstvena književna forma, koju su gojili slavni književnici, poput Voltairea, M. Twainea, J. Brodskog („Poezija i politika dijele samo prvo slovo“, „Čovjeka koji voli poeziju, teže je uplašiti“) i drugih. Sam o sebi aforizam na usta Slobodana Ničića Manga kaže: „Aforizam je dobitna kombinacija kod lutrije riječi“. Ali aforizam odlično pokriva i intimne dvojbe ugroženoga pojedinca. Tako Grujo Lero kaže za jednoga: „Da nije bio dobar kao kruh, ne bi se našao u sosu“, a drugome opisuje ženu, koja je „najveći poliglota“: „Jedna glava – hiljadu jezika“. Isti aforističar kao da je čitao hrvatske novine, pune zgražavanja nad rezanjem plaća prosvjetarima, koji su oduvijek figurirali kao najslabije plaćeni državni službenici: „U našim školama sve goli prosvjetni radnik“. To bi potpisao i naš ministar Jovanović. Ipak im je bolje i tako nego da idu na burzu. U ime onih koji završe tako Dragan Matejić kaže: „Izgleda da su primljeni za stalno“.

Sada bi bio red da citiramo i našeg Abdurahmana koji nas je više puta nasmijao na književnim večerima, ali zan biti i mračan: „Što smo bliže rubu gladi, sve se više glođemo“, zatim „Kad se golman ispružio koliko je dug, svi su žalili što je toliko kratak“.

Mene je pak nasmijao Dinko Osmančević: „I Sunce se rodi na istoku, ali onda emigrira na zapad“. Taj Dinko je inače lijep, pametan, bogat i neoženjen, „sve dok se ne odjavi s Fejsa!“.

Nadam se da sam vas uvjerio da se isplati nabaviti ovu knjižicu, ako ne ide drukčije, onda nađite Abdurahmana, to je onaj koji s dječačkim osmjehom snima na našim književnim večerima sve što izlazi na binu.

Fikret Cacan

"Афотека" у часопису "Књижевно перо"

О „Афо­те­ци“ у хрват­ском часо­пи­су „Књи­жев­но перо“

Fikret Cacan (Zenica, Bosna i Hercegovina, 1958.)
Studirao je u Zadru i Zagrebu, profesor je komparativne književnosti i filozofije te stručni bibliotekar. Radio je u Rektoratu Sveučilišta, Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici i HINA-i. Bavi se prevođenjem sa i na ruski jezik, uredništvom, redakturom, književnom i filmskom kritikom. Koautor je leksikona DHKP-a Svjetska književnost u hrvatskim prijevodima 1945-1985. Godine 1989. za knjigu Osip Mandeljštam: Pjesme i eseji dobio je nagradu za najbolji prijevod poezije. Svoje pjesme objavio je u knjizi Ljiljan u trnju (Zagreb 2010). Autor je cijelog niza knjiga među kojima: Ana Ahmatova: Tajne zanata, pjesme; Osip Mandeljštam: Pjesme i eseji; Ana Ahmatova: Tri jeseni, pjesme i sjećanja; Vladimir Sorokin: Plavo salo, roman; Iosif Brodski: Božićne pjesme; Aleksandar Puškin: Bajka o ribaru i ribici; Garri Kasparov: Moji veliki prethodnici; Nikolaj Zabolocki: Izabrane pjesme; Iosif Brodski: Postaja u pustinji: Aleksandar Puškin: Izabrana djela i Antologija ruskog pjesništva.

Сатирична позорница Жикишон 2012

О „Сатиричној позорници Жикишон 2012“ у штампи

Новин­ски чла­нак у гла­си­лу Општи­не Пара­ћин „Бил­тен“ (у бро­ју 171 од 25. окто­бра 2012. годи­не) о „Сати­рич­ној позор­ни­ци Жики­шон 2012“ одр­жа­ној у субо­ту 13. окто­бра 2012. годи­не у Параћину…

Сатирична позорница Жикишон 2012

КУА „Артија“ у параћинском „Билтену“

Новин­ски члан­ци у гла­си­лу Општи­не Пара­ћин „Бил­тен“ (у бро­је­ви­ма 159 од 17. маја, 160 од 24. маја и 161 од 31. маја 2012. годи­не) о актив­но­сти­ма Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“:

Изложба карикатура Слободана Срдића и остала дешавања

Ноћ музеја - Ноћ параћинске културе

Ноћ музеја - Храна за душу

Фестивал уметности Артикулисање