Небесна књига

„Небесна књига“ на Артији

Како је и наја­вље­но, збор­ник афо­ри­за­ма по избо­ру афо­ри­сти­ча­ра Србе Села­до­на Павло­ви­ћа под нази­вом „Небе­сна књи­га“ иза­шао је из штам­пе у изда­њу Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

Небесна књига

Јован Јова­но­вић Змај, Сте­ван Сре­мац, Божи­дар Кне­же­вић, Бра­ни­слав Нушић, Јован Дучић, Нико­лај Вели­ми­ро­вић, Душан Радо­вић, Вла­ди­мир Була­то­вић Виб, Мили­во­је Јозић, Митар Митро­вић, Бра­на Црн­че­вић, Васка Јукић Мар­ја­но­вић, Мило­ван Илић Мини­макс, Мати­ја Бећ­ко­вић, Раде Јова­но­вић, Дејан Лопи­чић, Павле Кова­че­вић, Или­ја Мар­ко­вић, Рас­т­ко Закић, Вито­мир Тео­фи­ло­вић, Мило­ван Вите­зо­вић, Мићо Лукић, Алек­сан­дар Баљак, Ивко Михај­ло­вић, Алек­сан­дар Чотрић, Горан Радо­са­вље­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Алек­сан­дар Нова­ко­вић, Томи­слав Мар­ко­вић, Милан Павло­вић и Мио­драг Сто­шић су 31 аутор који се нашао у „Небе­сној књи­зи“, о којој је рецен­зент Огњен Шестић напи­сао под насло­вом „Чека­ју­ћи Феба“:

Срби­ја је мала земља, а изгле­да­ла би још и мања да није на брдо­ви­том Бал­ка­ну. На њеним про­сто­ри­ма секу се сви путе­ви, сви ветро­ви и сви векови…

Кад се у јед­ној тако малој земљи роди само један вели­ки човек, она је још већа… А роди­ло их је се… Срби­ји, дакле, не мањ­ка пре­зен­та­тив­ног кадра ни у чему. Само у књи­жев­но­сти, кон­крет­ни­је афо­ри­зму, Павло­вић их је реги­стро­вао три­де­се­так… И то би, углав­ном, био одго­вор на пита­ње, због чега та мала земља сло­ви на Балкану…

Павло­вић, по сво­ме кази­ва­њу, није имао наме­ру да сачи­ња­ва анто­ло­ги­ју, али ће се она, упр­кос све­му, наћи у рука­ма сво­јих читалаца…

При­др­жа­ва­ју­ћи се сво­је рецеп­ту­ре, при­ре­ђи­вач их је нај­пре ода­брао, а потом свр­стао по годи­шти­ма, почев од нај­ста­ри­јег, Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја (1833-1904), па све до нај­мла­ђег, Мио­дра­га Сто­ши­ћа (1982.)…

Иду­ћи од ауто­ра до ауто­ра (од име­на до име­на), није тешко уочи­ти да се ради о нама добро позна­тим ства­ра-оци­ма, чија су име­на већ поо­дав­но уре­за­на у исто­ри­ју срп­ског афоризма.
Међу­тим, Павло­вић их је доста сим­бо­лич­но засту­пио, руко­во­ђен чиње­ни­цом да су њихо­ви афо­ри­зми и по више пута виђе­ни у прет­ход­ним анто­ло­ги­ја­ма и њихо­вим више пута поно­вље­ним изда­њи­ма. Осим њих, ту је и не мали број потен­ци­јал­них вели­ка­на из редо­ва мла­дих стваралаца…

Суде­ћи по кри­те­ри­ју­му у избо­ру афо­ри­за­ма, лако је запа­зи­ти да је при­ре­ђи­вач био знат­но накло­ње­ни­ји кла­сич­ном афо­ри­зму, чак и онда када днев­но-акту­ел­ни и анга­жо­ва­ни афо­ри­зам сво­јом садр­жи­ном, жести­ном и сати­рич­но­шћу озбиљ­но потре­са фоте­ље дубо­ко угње­жде­них властодржаца…

Послед­њих деце­ни­ју-две афо­ри­зам је код нас дожи­вео поср­ну­ће, баш као и чита­ва земља, а наро­чи­то у пери­о­ду ратом захва­ће­них годи­на. Уме­сто у наро­ду „кука и моти­ка“, у афо­ри­сти­ци инвек­ти­ва и грубијанство…

И с дру­ге стра­не; комен­та­ри, кон­ста­та­ци­је, резо­ни – про­за­ич­ност. Нигде мета­фо­ре и дру­гих књи­жев­них укра­са… А све у циљу, и под паро­лом, „про­ме­не вла­сти“ (чиста пар­ти­зан­шти­на), али и ста­ја­њу на пут дру­гим број­ним нега­тив­ним поја­ва­ма које су хара­ле земљом. Тих поја­ва је, нема сум­ње, било и у дру­гим земља­ма, па опет, нису нашко­ди­ле афо­ри­зму. Тако поред број­них мафи­ја свр­ста­них по раз­ним обла­сти­ма, код нас као да је посто­ја­ла јед­на и на пољу афо­ри­зма и сатире…

На сре­ћу, данас већ није све тако црно. „Иза обла­ка, дола­зи Феб“. То је оно што при­ре­ђи­вач жели да под-вуче, вера у мла­де, чији су доме­ти непре­дви­ди­ви јер је њихо­во ства­ра­ла­штво још у успо­ну, те да је њихо­ве резул­та­те ису­ви­ше рано суми­ра­ти… Нај­за­сту­пље­ни­ји су, сва­ка­ко, ауто­ри сред­ње генерације. (…)

Узгред поме­ни­мо да је при­ре­ђи­вач ове нада­све лепе књи­ге, позна­ти афо­ри­сти­чар, Срба Павло­вић, овде под псе­у­до­ни­мом „Села­дон“, коме је, поред једа­на­ест аутор­ских насло­ва, Небе­сна књи­га, сед­ма у низу, након: Чети­ри јаха­ча афо­ка­лип­се и коњу­шар, Рат зве­зда или Вели­ке зађе­ви­це малих писа­ца, Пос­тлу­дус, Фацио-сати­ри­кум, Књи­га угур­су­за и прет­ход­не – Козо­ли­ци у срп­ској књи­жев­но­сти.

Сва­ки аутор је у „Небе­сној књи­зи“, која се може сма­тра­ти и малом анто­ло­ги­јом, засту­пљен са по нај­ма­ње 7 афо­ри­за­ма, а међу њима нала­зе се и афо­ри­зми чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“ Вла­ди­це Миленковића.

Небесна књига

Мали избор афоризама:

Из вели­ке љуба­ви не може се роди­ти мала мржња.
Јован Јова­но­вић Змај

Риба и гост тре­ћи дан смрде.
Сте­ван Сремац

Човек је ствар којој би се по неки пут и Бог обра­до­вао, а од које се често и ђаво стиди.
Божи­дар Кнежевић

У сва­ком слу­ча­ју, боље је гле­да­ти живот у позо­ри­шном кома­ду, него позо­ри­шни комад у животу.
Бра­ни­слав Нушић

Оно што у људи­ма посто­ји звер­ско не може се укро­ти­ти ника­квим сред­стви­ма, коли­ко лепом речју.
Јован Дучић

Какву љубав пре­ма при­ја­те­љи­ма један човек нуди, такве ће и при­ја­те­ље имати.
Нико­лај Велимировић

Ако реши­те све про­бле­ме сво­је деце, она неће има­ти дру­гих про­бле­ма, сем вас.
Душан Радо­вић

Лако је бити лав, кад напра­виш пусти­њу око себе.
Вла­ди­мир Булатовић

Сти­гли смо до црте. Вре­ме је да се саберемо.
Мили­во­је Јозић

Ко мудро ћути – дале­ко се чује!
Митар Митро­вић

Како да веру­јем чове­ку кад прет­ке држи у каве­зу, а потом­ке у неизвесности.
Бра­ни­слав Црнчевић

Зашто они који су се про­гу­ра­ли напред, тра­же да их сма­тра­мо напреднима.
Васка Јукић Марјановић

Кад се народ диже, или се сви­ра хим­на, или му је дошло до грла.
Мило­ван Илић Минимакс

Глу­пост је ста­ри­ја од паме­ти. Да први човек није био глуп, дру­ги се не би појавио.
Мати­ја Бећковић

Не зна­мо зашто гине­мо. У томе је тај­на наше храбрости.
Раде Јова­но­вић

Каме­ле­о­ни су поу­здан знак преображаја.
Дејан Лопи­чић

Напра­ви­те спи­сак иде­ја до којих сме­мо да дођемо.
Павле Кова­че­вић

Сви су били на мојој стра­ни. Зато се чамац и преврнуо.
Или­ја Марковић

Наро­ду су завр­ну­те сла­ви­не да му не би дошло до грла.
Рас­т­ко Закић

Код нас је нај­бо­ље на све­ту. Нигде нема толи­ко наших људи као код нас.
Вито­мир Теофиловић

По путу који је поли­вен крвљу тешко је кон­тро­ли­са­ти точак историје.
Мило­ван Витезовић

Минут шут­ње мало је за човека.
Мићо Лукић

Гла­ве про­сто лете коли­ко је мисао слободна.
Алек­сан­дар Баљак

Све смо поста­ви­ли на здра­ве ноге. Чак и боле­сне амбиције.
Ивко Миха­и­ло­вић

Писци­ма гра­фи­та обез­бе­ђе­ни су усло­ви. Сме­ште­ни су изме­ђу зидова.
Алек­сан­дар Чотрић

Није тач­но да паме­тан пише, а буда­ла пам­ти. Има и буда­ла које пишу.
Горан Радо­са­вље­вић

Мла­ди све више одла­зе из земље. Ста­ри иду у супрот­ном правцу.
Вла­ди­ца Миленковић

Дору­чак је нај­ва­жни­ји оброк. То нам је и ручак и вечера.
Алек­сан­дар Новаковић

Учи­нио сам све што је у мојој моћи – помо­лио сам се Богу.
Томи­слав Марковић

Ништа нама није пало с Неба. То ми живи­мо у облацима.
Милан Павло­вић

Наша демо­кра­ти­ја је чудо… Сва­ко чудо за три дана.
Мио­драг Стошић

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Признање Жикишон

Конкурс сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2014“

Признање ЖикишонОрга­ни­за­ци­о­ни одбор Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“ Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ рас­пи­су­је кон­курс сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2014“

Тема кон­кур­са је „Про­јек­ци­ја – Пред­ста­ва – Про­грам“ и састо­ји се из 3 кате­го­ри­је: афо­ри­зми, сати­рич­но-хумо­ри­стич­на песма и сати­рич­но-хумо­ри­стич­на при­ча. На кон­курс сла­ти до 15 афо­ри­за­ма (не мање од 10); јед­ну песму (до јед­не куца­не стра­не); и, јед­ну при­чу (до две куца­не стра­не), под шифром и са кра­ћом био­гра­фи­јом у посеб­ној ковер­ти, на адресу:

Кул­тур­ни цен­тар Параћин
(за КУА Арти­ја – кон­курс Жики­шон 2014)
ул. Бран­ка Крсма­но­ви­ћа 45
35250 Пара­ћин
Репу­бли­ка Србија

или на елек­трон­ску адре­су: zikison@gmail.com, под сле­де­ћим условима:

Радо­ве пот­пи­са­не шифром сла­ти у Word доку­мен­ту (doc или docx фор­ма­ту), са стан­дард­ним фон­то­ви­ма који подр­жа­ва­ју „наша“ сло­ва (Arial, Times New Roman, Verdana, Tahoma,..), вели­чи­не 12 и са про­ре­дом вред­но­сти 1.0, у јед­ној пору­ци под насло­вом „За кон­курс Жики­шон 2014“, док у пору­ци чији је наслов иза­бра­на шифра посла­ти подат­ке о ауто­ру уз крат­ку био­гра­фи­ју на елек­трон­ску адре­су: artija.kua@gmail.com. Обе пору­ке, и са радо­ви­ма и са раз­ре­ше­њем шифре, мора­ју бити посла­те са исте адресе.

Један аутор може сла­ти радо­ве само под јед­ном шифром!

Одлу­ка о награ­да­ма биће доне­се­на на осно­ву бодо­ва­ња тро­чла­ног жири­ја. У кате­го­ри­ји „Афо­ри­зми“ награ­ђу­је се сери­ја афо­ри­за­ма, а у све три кате­го­ри­је биће награ­ђен по један нај­бо­љи рад при­зна­њем (метал­ни лого Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон) и пове­љом „Жики­шон“, као и дру­гим при­год­ним покло­ни­ма, док ће ауто­ри­ма још по два рада из сва­ке кате­го­ри­је бити уру­че­не или посла­те дипло­ме уз по јед­ну књи­гу Библи­о­те­ке Арти­ја. Орга­ни­за­тор задр­жа­ва пра­во да доде­ли у сва­кој кате­го­ри­ји мање награ­да од пред­ви­ђе­них у слу­ча­ју да радо­ви пре­ма бодо­ва­њу жири­ја не задо­во­ља­ва­ју ква­ли­те­том. Радо­ви који нису посла­ти под наве­де­ним усло­ви­ма кон­кур­са неће се узи­ма­ти у обзир.

Спе­ци­јал­на награ­да кон­кур­са „Зоран Матић Мазос“ биће доде­ље­на оном ко нај­ду­хо­ви­ти­је и нај­пре­ци­зни­је јед­ним афо­ри­змом опи­ше кари­ка­ту­ру чији је аутор Зоран Матић Мазос (1960-2010). У слу­ча­ју да при­стиг­не више афо­ри­за­ма од истог ауто­ра, у обзир ће бити узет први у низу.

Награ­да се састо­ји од дипло­ме и кари­ка­ту­ре која је тема ове награ­де, а која ће бити изло­жбе­но опремљена.

Карикатура аутора Зорана Матића Мазоса (1960-2010), тема конкурса "Живојин Павловић Жикишон 2014"

Кари­ка­ту­ра ауто­ра Зора­на Мати­ћа Мазо­са (1960-2010), тема кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2014“

Кон­курс је отво­рен до 18. окто­бра 2014. годи­не, а резул­та­ти ће бити обја­вље­ни до кра­ја месеца. 

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2014“ пред­ви­ђе­но је да буде одр­жан у новем­бру у Пара­ћи­ну, када ће бити уру­че­не награ­де и пре­зен­то­ва­ни нај­бо­љи радо­ви. У окви­ру фести­ва­ла биће пред­ста­вљен збор­ник радо­ва „Жики­шон 2011-2012-2013“ са награ­ђе­ним и запа­же­ним радо­ви­ма са прет­ход­на три конкурса.

Радо­ви при­спе­ли поштом се не вра­ћа­ју, а иза­бра­ни ће бити публи­ко­ва­ни на бло­гу „Жики­шон“ (blog.zikison.net). Орга­ни­за­тор кон­кур­са задр­жа­ва пра­во обја­вљи­ва­ња књи­ге са при­спе­лим радовима.

За додат­не инфор­ма­ци­је обра­ти­ти се на елек­трон­ску адре­су: artija.kua@gmail.com.

Више о живо­ту и раду Жики­шо­на и Мазо­са на веб сај­ту zikison.net.

Вла­ди­ца Миленковић,
заступ­ник КУА „Арти­ја“
и Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“

Небесна књига - насловна

Нове књиге и сарадња са македонским сатиричарима

Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ у наред­них пар месе­ци обја­ви­ће чети­ри нове књи­ге, а у прет­ход­ном пери­о­ду оства­ре­на је сарад­ња са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма у виду суи­зда­ва­штва чети­ри књи­ге маке­дон­ске афористике

У наред­ном пери­о­ду Библи­о­те­ка „Арти­ја“ биће бога­ти­ја за чети­ри нова изда­ња. У пита­њу су књи­ге: „Небе­сна књи­га“, афо­ри­за­ми по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа; књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ чети­ри чла­на КУА „Арти­ја“; књи­га афо­ри­за­ма „Ћути и пли­вај“ Нину­са Несто­ро­ви­ћа; и, књи­га награ­ђе­них и иза­бра­них радо­ва „Жики­шон 2011-2012-2013“ са кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон.

Небесна књига - насловна

„Небе­сна књи­га“ је књи­га афо­ри­за­ма 31-ог ауто­ра почев од Јова­на Јова­но­ви­ћа Зма­ја до Мио­дра­га Сто­ши­ћа по избо­ру Села­до­на Србе Павло­ви­ћа, ауто­ра засту­пље­ног у око 50-ак изда­ња афо­ри­сти­ке. Међу афо­ри­зми­ма „Небе­сне књи­ге“ нала­зе се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, чла­на и заступ­ни­ка КУА „Арти­ја“. Сва­ко од ауто­ра је засту­пљен са по седам и више афо­ри­за­ма, а зани­мљи­во је да афо­ри­зми сва­ког ауто­ра има­ју свој наслов. Рецен­зент књи­ге је Огњен Шестић.

Књи­га пое­зи­је „Арти­ку­ли­са­ње“ Арти­ји­них чла­но­ва Алек­си­не Ђор­ђе­вић, Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, Мар­ка Анти­ћа и Мари­је Мила­ди­но­вић биће прво изда­ње ове врсте у Библи­о­те­ци „Арти­ја“, прва књи­га пое­зи­је и прва књи­га која не при­па­да хумо­ру и сатири.

Ћути и пливај - најава

„Ћути и пли­вај“ је назив књи­ге афо­ри­за­ма Нину­са Несто­ро­ви­ћа, афо­ри­сти­ча­ра из Новог Сада на при­вре­ме­ном раду у Пара­ћи­ну. Ово ће бити пета аутор­ска књи­га афо­ри­за­ма добит­ни­ка мно­гих зна­чај­них награ­да хумо­ра и сати­ре у Срби­ји, Црној Гори и Маке­до­ни­ји. Рецен­зент књи­ге је Алек­сан­дар Баљак, а у књи­зи ће се наћи мишље­ња тро­ји­це сати­ри­ча­ра мла­ђе гене­ра­ци­је Боја­на Раје­ви­ћа, Вла­ди­ми­ра Дра­ми­ћа­ни­на и Мио­дра­га Стошића.

Десе­та Арти­ји­на књи­га биће књи­га „Жики­шон 2011-2012-2013“ у којој ће бити обја­вље­ни награ­ђе­ни и иза­бра­ни афо­ри­зми, при­че и песме са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон“ Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ рас­пи­са­них за 2011, 2012 и 2013. годи­ну. Теме кон­кур­са су биле: „Живот пре и после смр­ти“, „Сре­ћа у несре­ћи“ и „Кул­ту­ра и уметност“.

Македонска сатира

У сарад­њи са маке­дон­ским сати­ри­ча­ри­ма КУА „Арти­ја“ је поста­ла суи­зда­вач изда­ња сати­ре у Маке­до­ни­ји. Поред изда­ва­ча „Ори­он“ из Дел­че­ва, Арти­ја је као изда­вач наве­де­на на чети­ри књи­ге у еди­ци­ја „Маке­дон­ска сати­ра“: „Стру­мич­ка афо­ри­зни­ца 1“ (Вече маке­дон­ског афо­ри­зма Стру­ми­ца 2014 – Јане Ата­на­сов, Ацо Ђор­ђи­ев, Миле Ђор­ђи­јо­ски, Лен­че Сто­и­ме­но­ва, Ђор­ђи П. Панов и Ристо Фил­чев­ски); „Коче­ње во трој­ка“ (Коче­ње утро­је), тро­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Дими­тра И. Вила­зор­ског, Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског; „Три пати на ден“ (Три пута на дан) – збир­ка ерот­ских афо­ри­за­ма Миле­та Ђор­ђиј­ског; и, „Ин сати­ра вери­тас“, дво­ји­це афо­ри­сти­ча­ра – Васи­ла Толев­ског и Миле­та Ђор­ђи­јо­ског и кари­ка­ту­ри­сте Мира Георгиевског.

Павица Вељовић - Сизифе, промени руку

„Сизифе, промени руку“ – шеста Артијина књига

Књи­га афо­ри­за­ма „Сизи­фе, про­ме­ни руку“ Пави­це Вељо­вић, шеста књи­га Библи­о­те­ке Арти­ја, иза­шла је из штам­пе са првим даном месе­ца авгу­ста 2014. године

Павица Вељовић - Сизифе, промени руку

Књи­га садр­жи бли­зу 250 афо­ри­за­ма поде­ље­них у три гру­пе: „Злат­не решет­ке“, „Тобо­ган мисли“ и „Злат­на риби­ца“. Рецен­зент Милен Мили­во­је­вић је те поде­ле обја­снио овако:

Дефи­ни­шу­ћи афо­ри­зам као „вапа­јем душе за исти­ном“, аутор­ка овом мини­ја­тур­ном књи­жев­ном фор­мом казу­је исти­ну, нај­пре, под насло­вом „Злат­не решет­ке“, о акту­ел­ној ствар­но­сти и њеним акте­ри­ма у нашој земљи, да би у дру­гом делу књи­ге, насло­вље­ном „Тобо­ган мисли“, фило­зо­фе­ма­ма ста­ви­ла под лупу не мање акту­ел­на живот­на пита­ња, а у завр­шном делу, назва­ном „Злат­на риби­ца“, бави се на дели­ка­тан начин гло­бал­ним ерот­ским темама.

Увод­ну реч напи­сао је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни уред­ник књи­ге и свих доса­да­шњих изда­ња КУА „Арти­ја“:

Као уред­ник овог изда­ња и као неко ко је од почет­ка до кра­ја био упо­знат са афо­ри­зми­ма Пави­це Вељо­вић, а које сам ишчи­тао више десе­ти­на пута, на њима темељ­но радио не мења­ју­ћи ни за педаљ оно што је прво­бит­но рече­но и, напо­слет­ку, напра­вио избор, осе­ћам се позва­ним да у уво­ду књи­ге напи­шем коју реч:

Мало је жен­ских ауто­ра у афо­ри­сти­ци који се са озбиљ­но­шћу посве­ћу­ју овој крат­кој књи­жев­ној фор­ми и који су спрем­ни да при­хва­те све кри­ти­ке и суге­сти­је како би напре­до­ва­ли у нече­му у шта су искре­но заљу­бље­ни, па је сто­га било вели­ко задо­вољ­ство ради­ти на јед­ном таквом руко­пи­су. Да не буде забу­не, није све тако жен­стве­но у афо­ри­зми­ма из ове књи­ге. Шта­ви­ше, жен­ска рука се у мно­ги­ма од њих уоп­ште не осе­ћа и тек се јави на махо­ве. Тако све до сери­је љубав­но-сек­су­ал­них афо­ри­за­ма који­ма се затва­ра књига.

А док не дође до затва­ра­ња, ОВУ КЊИГУ ПРОГЛАШАВАМ ОТВОРЕНОМ!

Изме­ђу оста­лог у рецен­зи­ји Миле­на Мили­во­је­ви­ћа запи­са­но је и следеће:

… Некад су „мушки шови­ни­сти“ гово­ри­ли да међу афо­ри­сти­ча­ри­ма нема дама зато што оне не могу сво­ју мисао да саоп­ште са тако мало речи, коли­ко афо­ри­зам може да под­не­се, јер су, углав­ном, накло­ње­не знат­но дужим при­ча­ма и при­ча­њи­ма. Саме су то ого­ва­ра­ње опо­вр­гле, а и Пави­ца Вељо­вић је, ево, јед­на од њих и овом књи­гом успе­шно пока­зу­је да може крат­ко­ћом, духо­ви­то­шћу и сати­рич­но­шћу да над­ви­си и мно­ге који не при­па­да­ју дам­ском роду. …

… Сати­рич­ни дух и духо­ви­та сати­рич­ност не мањ­ка­ју Пави­ци Вељо­вић, која се опре­де­ли­ла за ову фор­му, која јесте крат­ка, али тиме не ускра­ћу­је задо­вољ­ство чита­ња. А изда­вач ће, обја­вљи­ва­њем ове књи­ге, то задо­вољ­ство пру­жи­ти свим чита­о­ци­ма. У вре­ме кад се за књи­гу има све мање вре­ме­на, то је пот­хват вре­дан сва­ке пажње и, исто­вре­ме­но, лепо и заслу­же­но при­зна­ње сме­лој сати­ри­чар­ки Пави­ци Вељовић.

Док је рецен­зи­ја про­тка­на афоризмима:

  • Хва­там се за афо­ри­сти­чар­ко перо. Дакле, лете­ће перје.
  • Пишем кад ми зада­ју тему. Још боље кад ми зада­ју главобољу.
  • Напра­ви­ће­мо ми Вели­ку Срби­ју, виде­ће­те! Напра­ви­ли смо и веће неприлике.
  • Сви кара­ва­ни су про­шли. Остао нам само лавеж.
  • Слаб сам мате­ма­ти­чар, не рачу­нам на боље сутра.
  • Држа­ва не изла­же свој народ тро­шко­ви­ма сахра­не. Поко­па­ва нас живе.
  • Мртви су повла­шће­на кате­го­ри­ја гла­са­ча. Након избо­ра почи­ва­ју у миру.
  • Језик ми је тобо­ган мисли.
  • Не знам да пли­вам, али одлич­но таласам.
  • Тру­лој ћупри­ји сва­ка Дри­на је крива.
  • Ни веран пас, ни добар човек не лају без разлога.
  • Кад је језик бржи од паме­ти, ноге мора­ју бити још брже.
  • Да смо уме­сто рато­ва води­ли љубав, било би више невиних.
  • Жене би данас воле­ле Сизи­фа. Он је неу­мор­но гурао.
  • Кад мушка­рац каже да има 25, питај­те га и за године.
  • Данас поште­на жена нема с ким да од мужа напра­ви рогоњу.
  • Песи­ми­ста веру­је да су све жене лаке. Опти­ми­ста се томе нада.
  • Нема разли­ке изме­ђу прин­ца и коња. На кра­ју се удаш за јед­ног од те двојице.
  • Ти си моја жеља. Зами­сли ми рибицу!

За илу­стра­ци­ју кори­ца књи­ге побри­нуо се пан­че­вач­ки кари­ка­ту­ри­ста Нико­ла Дра­гаш, а за тех­нич­ку обра­ду ком­плет­не књи­ге Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Више о Пави­ци Вељо­вић:

Рође­на је 1978. годи­не у Новом Саду.
Афо­ри­змом се бави тек пар годи­на. Засту­пље­на је у Алма­на­ху афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка 2“ (КУА Арти­ја, Пара­ћин, 2013). Обја­вљи­ва­ла је у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма (нови­не, часо­пи­си, интер­нет сајтови).
Поред афо­ри­за­ма, бави се писа­њем крат­ких при­ча и ске­че­ва за ТВ емисије.
Живи у Сурчину.

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

Артија у Билтену, број 213

Артија у Билтену

У Бил­те­ну Општи­не Пара­ћин, у бро­ју 213, од четврт­ка 24. јула 2014. годи­не, обја­вљен је чла­нак о актив­но­сти­ма удру­же­ња КУА „Арти­ја“ и њего­вих чла­но­ва у прет­ход­ном дво­ме­сеч­ном периоду

Артија у Билтену, број 213

Stand Up караван у Ћуприји

Хумано и насмејано вече у Ћуприји

У Ћупри­ји је у сре­ду, 25. јуна 2014. годи­не, одр­жан хума­ни­тар­ни наступ „Стен­дап кара­ва­на“ на коме су уз гла­сан смех и апла­у­зе при­ку­пља­на сред­ства за сани­ра­ње после­ди­ца попла­ве у Позо­ри­шту Параћин

Stand Up караван у Ћуприји

Сала Музич­ке шко­ле „Душан Ско­вран“, про­стор у коме сво­је пред­ста­ве изво­ди ћуприј­ско Град­ско позо­ри­ште „Мора­ви­ште“, била је место деша­ва­ња овог хума­ни­тар­ног насту­па на коме је при­ку­пље­но 23.500 дина­ра за Позо­ри­ште Пара­ћин, које је у попла­ви 15. маја дожи­ве­ло оргом­ну ште­ту про­це­ње­ну на 6.239.900 дина­ра. Поред Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, орга­ни­за­ци­је Standup.rs, којој при­па­да­ју стен­дап коми­ча­ри, и Град­ског позо­ри­шта „Мора­ви­ште“ у орга­ни­за­ци­ју овог насту­па укљу­чио се и клуб exFontana из Пара­ћи­на који је усту­пио сво­је озвучење.

Пре самог почет­ка насту­па поде­ље­но је и неко­ли­ко књи­га, изда­ња КУА „Арти­ја“, неко­ли­ци­ни који су се одлу­чи­ли да са 250 дина­ра помог­ну ову акци­ју, а која је сви­ма без изу­зе­та­ка дари­ва­ла смех захва­љу­ју­ћи одлич­ним насту­пи­ма Алек­сан­дра Пери­ши­ћa, Јеле­не Рада­но­вић и Нена­да Дани­ло­ви­ћа, позна­ти­јег као Неша Бри­џис.

Stand Up караван у Ћуприји - Александар Перишић

Алек­сан­дар Перишић

Stand Up караван у Ћуприји - Јелена Радановић

Јеле­на Радановић

Stand Up караван у Ћуприји - Ненад Даниловић

Ненад Дани­ло­вић – Nesha Bridges

Ова акци­ја и при­ку­пље­на сред­ства, скром­на у одно­су на про­це­ње­ну ште­ту, тре­ба да буду под­стрек и позив и дру­гим орга­ни­за­ци­ја­ма, удру­же­њи­ма, клу­бо­ви­ма па и поје­дин­ци­ма, који се баве кул­ту­ром и умет­но­шћу, да допри­не­су сва­ко на свој начин да Позо­ри­ште Пара­ћин поно­во буде ста­ро добро позо­ри­ште у Параћину.

Деша­ва­ње су про­пра­ти­ли еки­пе ТВ Ћупри­ја и ТВ Канал М из Параћина.

Антологија "Пуцањ у рат" на баскијском језику

Артијини писци у једној антологији и два зборника

У анто­ло­ги­ји афо­ри­за­ма „Пуцањ у рат“ на баскиј­ском јези­ку, збор­ни­ку пое­зи­је „До зуба у вре­ме­ну“ и збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе „Црна овца“ обја­вље­ни су књи­жев­ни радо­ви чла­но­ва Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“

Антологија "Пуцањ у рат" на баскијском језикуУ анто­ло­ги­ји срп­ског анти­рат­ног афо­ри­зма под насло­вом „Пуцањ у рат“ (Gerrari tiroka), обја­вље­ној у Шпа­ни­ји на баскиј­ском јези­ку, коју је при­ре­дио писац и пре­во­ди­лац Хаси­ер Аги­ре (Hasier Agirre), међу афо­ри­зми­ма 43 срп­ска ауто­ра из Срби­је, БиХ, Црне Горе, Руму­ни­је и Хрват­ске нашли су се и афо­ри­зми Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа. Изда­вач анто­ло­ги­је је „Еро­те­та“ (Erroteta) из гра­да Амо­ре­би­е­та-Еча­но (Amorebieta-Etxano).

Зборник "До зуба у времену"„До зуба у вре­ме­ну“ је збор­ник пое­зи­је соци­јал­не тема­ти­ке у коме је сво­је место међу 37 ауто­ра нашао и Мар­ко Антић песмом „Буди про­дук­ти­ван (У маши­ни)“. У овај збор­ник, чији је изда­вач „Пре­синг“, увр­ште­на је 61 песма од око 900 коли­ко их је при­сти­гло на кон­курс рас­пи­сан на интер­нет сај­ту „Кон­кур­си реги­о­на“. Пово­дом изла­ска збор­ни­ка из штам­пе изда­вач је обја­вио про­прат­ни текст:

Обја­вљи­ва­ње збор­ни­ка је поку­шај да се у савре­ме­ној књи­жев­но­сти арти­ку­ли­ше изо­ста­ли комен­тар на спе­ци­фич­не егзи­стен­ци­јал­не при­ли­ке у Срби­ји, поно­во успо­ста­ви пре­ки­ну­та нит са оним нај­бо­љим насле­ђем срп­ске соци­јал­не пое­зи­је, као и да се ода почаст тој тра­ди­ци­ји. Ова веза је дис­крет­но суге­ри­са­на и насло­вом збор­ни­ка (наста­лим спа­ја­њем две Дави­чо­ве син­таг­ме „до зуба у мра­ку“ и „до гуше у времену“).

Основ­но пита­ње које се намет­ну­ло јесте зашто је овај тип пое­зи­је нестао из доми­нант­ног песнич­ког дис­кур­са. Уред­ни­ци збор­ни­ка, Ива­на Мак­сић и Пре­драг Мило­је­вић, има­ли су иде­ју да поку­ша­ју да мар­ки­ра­ју (песнич­ке) гла­со­ве у мра­ку. Кон­курс је био отво­рен за све, те су на дату тема­ти­ку могли одго­во­ри­ти како при­зна­ти и позна­ти, тако и пот­пу­но ано­ним­ни песни­ци и песни­ки­ње, без ста­ро­сног ограничења.

Има­мо разло­га да веру­је­мо да је кон­курс у пот­пу­но­сти успео. Издво­ји­ли смо песме које соци­јал­ни комен­тар не доно­се увек у отво­ре­ном, транс­па­рент­ном виду, већ кроз језич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње и експе­ри­мент, иро­ни­ју или језич­ку тра­ве­сти­ју и оне, као шире схва­ћен појам соци­јал­ног комен­та­ра, допри­но­се поет­ској раз­но­ли­ко­сти гласова.

Сма­тра­мо да је мапи­ра­ње и осве­шћи­ва­ње про­бле­ма­ти­ке дана­шњих потла­че­них и дру­гих гла­со­ва могу­ће само кроз схва­та­ње бор­бе као непре­кид­ног про­це­са, па се нада­мо да ће ова­квих збор­ни­ка још бити у будућности.

Зборник "Црна овца"У збор­ни­ку пое­зи­је и про­зе „Црна овца“, првом реги­о­нал­ном збор­ни­ку под овим име­ном, који је уре­ди­ла и изда­ла Тија­на Бано­вић, обја­вље­ни су радо­ви Мар­ка Анти­ћа, Мари­је Мила­ди­но­вић и Маје Масла­ре­вић. Мар­ко је засту­пљен са песмом „Ђаво“, а Мари­ја и Маја са при­ча­ма „Псе­ћи живот“ и „Оста­ћу сло­бо­дан“.

Прва про­мо­ци­ја збор­ни­ка „Црна овца“ зака­за­на је већ за четвр­так, 26. јун 2014. годи­не, у башти клу­ба КПТМ у Бео­гра­ду (Жор­жа Кле­мен­соа 22) са почет­ком у 20 часо­ва и има­ће хума­ни­тар­ни карактер.

Анто­ло­ги­ја и оба збор­ни­ка обја­вље­ни су у јуну 2014. године.

Stand Up karavan u Ćupriji

Хуманитарни „Стендап караван“ за Позориште Параћин у Ћуприји

Хума­ни­тар­ни наступ „Стен­дап кара­ва­на“ орга­ни­за­ци­је Standup.rs биће одр­жан у сре­ду, 25. јуна 2014. годи­не, у Ћупри­ји у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а у сарад­њи са Град­ским позо­ри­штем „Мора­ви­ште“ из Ћуприје

Stand Up karavan u Ćupriji

Стен­дап коми­ча­ри Ненад Дани­ло­вић, позна­ти­ји као Неша Бри­џис, Алек­сан­дар Пери­шић и Јеле­на Рада­но­вић насту­пи­ће у сали Музич­ке шко­ле „Душан Ско­вран“ у Ћупри­ји у окви­ру „Стен­дап кара­ва­на“ који ће има­ти хума­ни­тар­ни карак­тер. Новац који ће бити при­ку­пљен од кара­та биће дона­ци­ја за сани­ра­ње после­ди­ца попла­ве у Позо­ри­шту Пара­ћи­ну, у коме је 15. маја у попла­ви која је пого­ди­ла Пара­ћин наста­ла огром­на ште­та про­це­ње­на на 6.239.900 динара.

Поче­так хума­ни­тар­ног насту­па зака­зан је за 20 часо­ва, а цена кар­те, тј. износ дона­ци­је је 250 динара.

Као дан осни­ва­ња позо­ри­шта у Пара­ћи­ну узи­ма се 1. окто­бар 1926. годи­не, дан када је осно­ва­но Прво диле­тант­ско позо­ри­ште гра­да Пара­ћи­на, а шес­де­се­тих годи­на усе­ља­ва се у нову, сво­ју тех­нич­ки и функ­ци­о­нал­но опре­мље­ну зграду.

О стен­да­пе­ри­ма који ће насту­пи­ти више на линковима:
Nenad Danilović aka Nesha Bridges
Aleksandar Perišić
Jelena Radanović

Промоција књиге "За сваки случај" у Смедереву

Књига афоризама „За сваки случај“ представљена у Смедереву

Народ­на библи­о­те­ка Сме­де­ре­во била је дома­ћин про­мо­ци­је књи­ге афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, у четвр­так 12. јуна 2014. године

Промоција књиге "За сваки случај" у Смедереву

Промоција књиге "За сваки случај" у Смедереву

У при­јат­ном амби­јен­ту сме­де­рев­ске библи­о­те­ке, у окви­ру Књи­жев­ног четврт­ка, књи­гу „За сва­ки слу­чај“ зајед­нич­ким сна­га­ма су пред­ста­ви­ли аутор Вла­ди­ца Милен­ко­вић, рецен­зент Срба Павло­вић, кари­ка­ту­ри­ста Сло­бо­дан Срдић и моде­ра­тор вече­ри Јеле­на Јере­мић, која је рекла нешто више о ауто­ру тако наја­вив­ши поче­так про­мо­ци­је. Касни­је су о Милен­ко­ви­ће­вој књи­зи, њего­вом ства­ра­ла­штву и сарад­њи с њим гово­ри­ли Павло­вић и Срдић, док је публи­ка је поред више сета афо­ри­за­ма, на које је одлич­но реа­го­ва­ла, има­ла при­ли­ке да види у А0 фор­ма­ту две кари­ка­ту­ре у завр­шној фази које су биле илу­стра­ци­је два афо­ри­зма из књи­ге и које је сме­де­рев­ски кари­ка­ту­ри­ста Сло­бо­дан Срдић довр­шио на лицу места.

Промоција књиге "За сваки случај" у Смедереву

„На добром смо путу да иде­мо напред. Иза нас се чуло: Не окре­ћи се, сине!“

Промоција књиге "За сваки случај" у Смедереву

„Народ је уце­њен. Сву­да око њега су цене.“

Књи­га „За сва­ки слу­чај“ је тре­ћа књи­га афо­ри­за­ма Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, обја­вље­на почет­ком 2014. годи­не у изда­њу КУА „Арти­ја“, а пре Сме­де­ре­ва пред­ста­вље­на у Пара­ћи­ну и Београду.

Пред­ста­вља­њу књи­ге „За сва­ки слу­чај“ прет­хо­ди­ло је пред­ста­вља­ње књи­ге „Ветро­пир“ Радо­ји­це Беци­ћа из Вели­ке Пла­не. Беци­ћу (1927), који већ више деце­ни­ја оби­та­ва на хумо­ри­стич­ко-сати­рич­ној сце­ни, у пред­ста­вља­њу књи­ге помо­гли су: глу­мац Бобан Тир­на­нић, глу­ми­ца Сла­ђа­на Михај­ло­вић и про­фе­сор Слав­ко Јокић.

Промоција "Ветропир" у Смедереву

Народна библиотека Смедерево

„За сваки случај“ у Смедереву 12. јуна

После Пара­ћи­на и Бео­гра­да, Вла­ди­ца Милен­ко­вић ће пред­ста­ви­ти сво­ју књи­гу афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ у Сме­де­ре­ву, у четвр­так 12. јуна 2014. године

Народна библиотека Смедерево

Народ­на библи­о­те­ка Сме­де­ре­во је сле­де­ћа лока­ци­ја где ће бити пред­ста­вље­на тре­ћа књи­га афо­ри­за­ма „За сва­ки слу­чај“ пара­ћин­ског сати­ри­ча­ра Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа. Поред ауто­ра на про­мо­ци­ји ће гово­ри­ти рецен­зент Срба Павло­вић, а упот­пу­ни­ће је црта­њем сме­де­рев­ски кари­ка­ту­ри­ста Сло­бо­дан Срдић.

На почет­ку вече­ри биће пред­ста­вље­на и књи­га „Ветро­пир“ 87-ого­ди­шњег Радо­ји­це Беци­ћа, хумо­ри­сте и сати­ри­ча­ра из Вели­ке Пла­не, а у томе ће му помо­ћи њего­ви сугра­ђа­ни – глум­ци и пријатељи.

Поче­так про­гра­ма је зака­зан за 19 часова.

Као и прет­ход­них пута, стенд-ап коми­чар Срђан Дин­чић пози­ва на про­мо­ци­ју књи­ге „За сва­ки случај“: